{"id":297006,"date":"2020-07-16T08:44:24","date_gmt":"2020-07-16T06:44:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=297006"},"modified":"2020-07-16T08:44:24","modified_gmt":"2020-07-16T06:44:24","slug":"srbija-se-umirit-ne-moze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/07\/16\/srbija-se-umirit-ne-moze\/","title":{"rendered":"Srbija se umirit ne mo\u017ee"},"content":{"rendered":"

Dr Petar \u0110uki\u0107, ekonomista i redovni profesor Tehnolo\u0161ko-metalur\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu<\/a>, je nedavno podijelio sa svojim FB prijateljima iskustvo sa protesta u Beogradu i zapitao se: ” Kuda mi to idemo? Da li se konfrontacijom i takvim reakcijama vlasti, koje su eskalirale tokom poslednja dva dana, mo\u017ee i\u0161ta posti\u0107i? Da li je Srbiji potrebno produbljavanje sukoba, dalja militarizacija i ekstremizacija – sa obe strane?” Njegov odgovor je bio: “Nikako”.<\/p>\n

Petar, njegova supruga Vesna i ja smo \u0161kolski (studije) drugovi i prijatelji. Zamolio sam Petra da razgovaramo za PCNEN tako \u0161to \u0107emo ‘\u010detovati’, a ovaj ‘javni’ dio razgovora je po\u010deo ovako:<\/p>\n

Petre, \u0161ta se ovo de\u0161ava u Srbiji me\u0111u \u0161ljivama? Zna li dan \u0161ta no\u0107 sprema?<\/em><\/strong><\/p>\n

– Ni\u0161ta neobi\u010dno, osim mo\u017eda pandemijske okolnosti koja dodatno frustrira ljude, kao \u0161to je, uostalom, slu\u010daj i u \u010ditavom svetu. Sve ovo na ulicama ve\u0107 je vi\u0111ano, po\u010dev od “doga\u0111anja naroda” u okviru SFRJ, preko velikih demonstracija i protesta, od 1991, i tokom cele poslednje decenije 20. veka. Poslednji talas demonstracija otpo\u010deo je protiv ru\u017eenja Beograda, krvavih ko\u0161ulja, i evo dospeo da stanja u kome su motivi za demontracije veoma razli\u010diti. Trenutno mo\u017ee da se bar pribli\u017eno zna danju \u0161ta sledi no\u0107u, jer je energija pala, a Kovid pretnja nikad ve\u0107a, pa \u0107e i protesti utihnuti neko vreme. Me\u0111utim, pre vi\u0161e od dva veka je ispravno zapisano – “Srbija se umirit ne mo\u017ee”.<\/p>\n

Ovi poslednji protesti (makar oni u Beogradu) pokazuju da bi energiju nezadovoljstva ljudi mogli politi\u010dki iskoristiti desni\u010dari? Ako ni\u0161ta drugo, a ono da kompromituju to nezadovoljstvo, \u0161to je, \u010dini se, u interesu i aktuelne vlasti koja se odaziva na Aleksandar Vu\u010di\u0107.<\/em><\/strong><\/p>\n

– Kori\u0161\u0107enje energije nezadovoljnih i gnevnih ljudi je prirodna stvar. \u010cak i bez predstave o nekoj uroti, prirodno je da svako ho\u0107e da misli da protest odra\u017eava ono \u0161to on misli i ose\u0107a, i da su drugi do\u0161li da podr\u017ee njegovu ideju. Srpska politi\u010dka scena je veoma kontroverzna, to je normalno, imaju\u0107i u vidu sve ono kroz \u0161ta smo u poslednje tri decenije pro\u0161li i kroz \u0161ta sve danas prolazimo. U zdravstveno-bezbednosnom smislu, od zemlje sa “najuspe\u0161nijim” antikovid scenarijem, do\u00a0 posedovanja i rasejavanja virusa “najopasnijeg soja” (poruka iz Italije), zbog koga nam (\u010dak i za celu biv\u0161u SCG) otkaza\u0161e\u00a0 EU-gostoprimljivost izvan podru\u010dja \u0160engena. U ekonomskom smislu, od najuspe\u0161nije zemlje Evrope, sa rastom od 5% u prvom kvartalu 2020, do ozbiljnog\u00a0 rizika da milion ljudi ostane bez posla, od oktobra. Me\u0111unarodna aktivnost vlasti i Dr\u017eave, uklju\u010duju\u0107ii pregovore o Kosovu, iritira tre\u0107e; \u010detvrtu grupu \u010dine revan\u0161isti i ultraklerikalisti, kona\u010dno i ekstremisti kojima je Vu\u010di\u0107 ili nedovoljno ekstreman, ili ih sponzori\u0161e po potrebi za pokazivanje doma\u0107oj ili stranoj javnosti \u0161ta sve mo\u017ee da bude u Srbiji, ako se on skloni…<\/p>\n

Te\u0161ko je nabrojati sve frakcije desnog nacionalisti\u010dkog, pa i profa\u0161isti\u010dkog ekstremizma u dana\u0161njoj Srbiji, koje se organizovano ispoljavaju kroz navijanje – kao \u0161to je to, relativno benigno bilo jo\u0161 u Arkanovo vrema, ta\u010dnije, dok je on predvodio samo navija\u010de, a ne paravojske.<\/p>\n

Srpska politi\u010dka scena je veoma kontroverzna, to je normalno, imaju\u0107i u vidu sve ono kroz \u0161ta smo u poslednje tri decenije pro\u0161li i kroz \u0161ta sve danas prolazimo<\/h1>\n

Negdje sam ovih dana pro\u010ditao kako Vu\u010di\u0107 nema vi\u0161e \u010dime da obmanjuje narod. Je li Vu\u010di\u0107, zaista, ostao bez obmanjiva\u010dke municije? <\/em><\/strong><\/p>\n

– Nije, obmanjiva\u010di, pa i politi\u010dari generalno, uvek ne\u0161to prona\u0111u, u \u010demu im poma\u017eu pla\u0107ene marketin\u0161ke agencije. Tako, recimo, na jesen, mogao bi onima koji ostanu bez posla, kada isteknu mere sada\u0161njeg paketa – zabrana otpu\u0161tanja vi\u0161e od 10% radne snage onima koji su koristili dr\u017eavnu i pomo\u0107 prvog paketa – ponuditi da se “zaposle” u realizaciji javnih radova, ili ekolo\u0161kih projekata. Ovo zvu\u010di ba\u0161 lepo, antikrizno i ruzveltovski. Naravno, u svakom od tih mogu\u0107ih slu\u010dajeva, dr\u017eava dre\u0161i ispra\u017enjenu kesu, na ra\u010dun pove\u0107avanja javnog duga ili zadu\u017eenja u inostranstvu. Neko vreme, u okolnostima smanjene tra\u017enje, i to mo\u017ee da funkcioni\u0161e.<\/p>\n

Koliko dugo mo\u017ee da funkcioni\u0161e? <\/em><\/strong><\/p>\n

\"\"– To zavisi od oklnosti koje \u0107e mu se ponuditi ili uskratiti. Oni koji mu te okolnosti budu prolongirali sa strane, \u010dini\u0107e to radi nekog vlastitog interesa, recimo deo EU ili vlast u SAD radi svojih ciljeva, kao i Kina i\u00a0 povremeno Rusija, radi sprovo\u0111enja njihovih interesa.<\/p>\n

Drugi faktor je Kovid – pandemija. Novi talasi oboljevanja, bez obzira na ispoljeni bes ljudi okrenut prema reakcijama i merama vlasti, nije nezavistan od op\u0161tih epidemijskih slika i prilika. Eskalacija zdravstveno-bezbednosnih neprilika ide u prilog svakom populisti\u010dkom vo\u0111stvu, i manipulatorskom re\u017eimu.<\/p>\n

Ako opasnost od Kovida bilo kako splasne, ve\u0107 u jesen bi mogao da se desi novi veliki talas protesta, sli\u010dan onima iz\u00a0 2000. Verovatniji je,\u00a0 na\u017ealost, bunt protiv Vu\u0107i\u0107eve \u201ckosovske strategije\u201d nego onaj gra\u0111anski orijentisan, \u00a0protiv zloupotrebe javnih resursa, \u0161tampe, dr\u017eavnih ustanova, policije i opet bi moglo sve radikalno eksplodirati, kada on ne\u0161to vi\u0161e \u201codradi\u201d u smislu priznavanja Kosova, na \u0161ta se definitivno obavezao. Me\u0111uti, kao dobar tehnolog vladanja dobro \u0107e se \u010duvati od otvorenih i transparentnih postupaka u tom pravcu.<\/p>\n

Djeluje kao da se Srbija zaglavila u nekom tranzicionom limbu i ne zna se gdje \u0107e iza\u0107i. Ima li ikakvih pokazatelja da se de\u0161ava neko vrenje iz koga se mo\u017ee pojaviti neki kvalitetan politi\u010dki i ekonomski destilat? <\/em><\/strong><\/p>\n

– Da budemo precizni, dragi moj kolega i prijatelju – Srbija jeste zaglavljena, ne bih rekao samo u tranzicionom me\u0111uprostoru, ve\u0107 i u svojoj sopstvenoj razvojnoj putanji – kao najve\u0107i gubitnik raspada Jugoslavije, posle BiH. Daleko od toga da je tranzicija, kao sveobuhvatan ekonomski, socijani, politi\u010dki i kulturni proces valjano vo\u0111ena, ili prihva\u0107ena\u00a0 na socijalno-kooperativan na\u010din, i eto belaja – ni tamo ni ‘vamo.\u00a0 \u0160ta vi\u0161e, veliki deo populacije za sve \u0161to je danas lo\u0161e optu\u017euje fantomsku “tranziciju”.<\/p>\n

E sada evo poku\u0161aja odgovora na drugi deo pitanja.<\/p>\n

Vrenje, kao prirodni proces proizvodi od \u0161e\u0107era alkohol i daje nam pretpostavku, recimo, da ocedimo vino, \u0161iru, jo\u0161 uvek bez destilacije. A destilacija je ve\u0107 rafinirani proces kojim ljudi upravljaju dalje procesom i na bazi termi\u010dke obrade i kondenzacije prevrele mase ili komine, dobijaju rakiju i ostala \u017eestoka pi\u0107a kao finalni produkt- destilat.<\/p>\n

Analogija, koju ina\u010de mnogo ne cenim kao na\u010din zaklju\u010divanja o dru\u0161tvenim procesima, ka\u017ee da bi koliko-toliko kvalitetan politi\u010dki, uz to i socio-ekonomski, pa i kulturni destilat mogao da proistekne iz ozbiljnog, stru\u010dnog i dru\u0161tveno-anga\u017eovanog rada i kolektivnog znanja.<\/p>\n

Na koji na\u010din to o \u010demu govori\u0161 (stru\u010dnost, dru\u0161tveno-anga\u017eovani rad i kolektivno znanje) korespondira sa strukturnim promjenama u Evropi i svijetu? Ili se Srbija nalazi na onim bespu\u0107ima o kojima govori\u0161 u svojoj posljednjoj knjizi ‘Bespu\u0107a ekonomske politike u Srbiji’?<\/em><\/strong><\/p>\n

– Ni u Evropi i svetu stanje nije mnogo bolje. Dovoljno je samo osvrnuti se na konceptualnu krizu EU, Brexit, Trampovu izolacionisti\u010dko-populisti\u010dku politiku i jo\u0161 goru aktuelnu retoriku u SAD, Putinovu tajnovitu rusku strategiju ili kinesku politiku tihog preuzimanja globalnog vo\u0111stva. Izuzetak su samo, mo\u017eda, pojedina\u010dne strategije socijalne tolerancije i usagla\u0161avanja interesa malih razvijenih i manje razvijenih ali veoma kulturnih nacija kao \u0161to su Danska, \u0160vajcarska, severno-evropske zemlje. Bespu\u0107a ekonomskih politika o kojima sam pisao samo upu\u0107uju na izbor lo\u0161ih kratkoro\u010dnih poteza u ekonomiji i politici u susretu sa izazovima kakvi su se de\u0161avalo od pada Berlinskog zida pa do danas. Od nosilaca ekonomske politike o\u010dekivalo se svaki put previ\u0161e. A oni su, po pravilu, govorili o tome \u0161ta nas sve lepo \u010deka. Ovi dana\u0161nji su u tome skoro nenadma\u0161ni. Nikada nisu, poput \u010cer\u010dila, smogli snage, da ka\u017eu “krv, znoj i suze”. Ili bar u mnogo realnijem tonu: narode, o\u010dekuju nas te\u0161ka ekonomska vremena. Nema poklonjenih para i standarda na ra\u010dun budu\u0107ih genaracija, formalnih partijskih radnih mesta i zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru, zate\u010denih dispariteta plata, privilegija koje su nasle\u0111ene. Moramo da \u0161tedimo, kako dr\u017eava, tako i mi. Pri tome \u0107emo pomo\u0107i samo najugro\u017eenije. Drasti\u010dan pad BDP (Evropa procenjuje -7,8%) odrazi\u0107e se i na nas. Sopstvenu procenu pada od -5-7% za Srbiju saop\u0161tio sam ve\u0107 na osnovu delovanja prvog pandemijskog pika 24. marta.<\/p>\n

Od nosilaca ekonomske politike o\u010dekivalo se svaki put previ\u0161e. A oni su, po pravilu, govorili o tome \u0161ta nas sve lepo \u010deka. Ovi dana\u0161nji su u tome skoro nenadma\u0161ni. Nikada nisu, poput \u010cer\u010dila, smogli snage, da ka\u017eu “krv, znoj i suze”. Ili bar u mnogo realnijem tonu: narode, o\u010dekuju nas te\u0161ka ekonomska vremena<\/h1>\n

Ne mogu Nema\u010dka, Italija, Francuska i ostali u EU da potonu a da mi ostanemo bez drasti\u010dnih o\u0161te\u0107enja, bez obzira na to \u0161to turizam nema toliki udeo u BDP, kao u Crnoj Gori, na primer. Iz pada globalnog turizma, putovanja, ugostiteljstva, proisti\u010de i pad svih usluga (izuzev zdravstvenih i mo\u017eda farmaceutskih) tako da nas o\u010dekuje drasti\u010dna kriza izvoza, slab devizni priliv, kao i objektivno oslabljen dinar, bilo to ili ne zvani\u010dno priznato. To ne zna\u010di da \u0107e mnogo bolje pro\u0107i bilo koja zemlja u okru\u017eenju. I to ljudima treba saop\u0161titi. Uostalom, malo starija populacija zapamtila je desetogodi\u0161nji sunovrat od 7% godi\u0161nje u proseku, koji je obim ekonomske aktivnosti 2000. sveo na 38% nivoa iz 1989. I kasnije recesije 2009, 2012, 2014, kao i stezanje kai\u0161a u relativno uspe\u0161noj fiskalnoj konsolidaciji 1015-2018. \u0160ta bi falilo da je narod pripremljen na ono \u0161to ga o\u010dekuje ne samo u ekonomskom ve\u0107 i u zdravstveno-bezbednosnom smislu…<\/p>\n

Pomenuo si Crnu Goru, koja se uzdala u turizam, a sada shvatila kako je to varljivo uzdanje. U Crnoj Gori se u govorima obilato koriste mantre o odr\u017eivom razvoju, ali se realizuju neke andergraund razvojne agende koje su u interesu onima koji su se okoristili u prvom talasu nove balkanske prvobitne akumulacije kapitala. Skre\u0107em ti pa\u017enju na ovo kao ekonomisti koji se bavio pitanjima odr\u017eivog razvoja.<\/em><\/strong><\/p>\n

– Da, ova paralela je zaista dobra. \u0160ta je uop\u0161te danas odr\u017eivo, o tome ima mno\u0161tvo razli\u010ditih tuma\u010denja. Ipak, odr\u017eivi razvoj, bio je, relativno maglovit, odgovor na pitanje kako usaglasiti ekonomske, socijalne i ekolo\u0161ke interese i razvojne ciljeve ljudi, u kratkom, srednjem i dugom roku. Pandemija nas je samo podsetila da pored ove tri sfere i principa njihovog preklapanja, odr\u017eivi razvoj ima i institucionalnu komponentu, kao koncept kontrole rizika. Na zdravstevene i politi\u010dke rizike, pored sve ve\u0107eg nagla\u0161avanja onih prirodnih (klimatske promene), kao da se malo zaboravilo. Sada se vidi da onaj ko je zapostavio javni zdravstveni sistem ili ko je poku\u0161ao da razvije tzv. monokuturnu privredu, zasnovanu samo na uslugama turizmu, pa \u010dak i na energetici ili poljoprivredi, ne mo\u017ee da se okoristi o atribute odr\u017eivosti. Tajkunsko nametanje re\u0161enja, uklju\u010duju\u0107i i pranje novca, trend je skoro svuda u svetu, samo donosi visoke rizike socijalne odr\u017eivosti.<\/p>\n

E sada se valja vratiti na turisti\u010dku industriju kao razvojni adut. To je u svetu tr\u017ei\u0161ne ekonomije legitimno opredeljenje. Me\u0111utim, ako nemate alternativu (za ovu pandemuju se, izgleda, ne zna kada \u0107e prestati) to nije dobro za razvoj uop\u0161te, pa ni za odr\u017eivost. Ja, bar toliko imam prava da sugeri\u0161em, ne samo zbog dela svojih crnogorskih gena, ve\u0107 i zbog \u010dinjenice da mi deo porodice \u017eivi i radi u Crnoj Gori. Kao i svuda unaokolo, i Crnoj Gori \u0107e biti potrebno mnogo vi\u0161e kooperativnog dijaloga, dobre volje i razumevanja u postokorona-obnovi nego do sada, uklju\u010duju\u0107i i kompromisna re\u0161enja za imovinu SPC.<\/p>\n

Da li nas pandemija i neizvjesnost koja je prati na du\u017ei rok vra\u0107a na filozofiju razvoja koja preferira autarhi\u010dne ekonomije?<\/em><\/strong><\/p>\n

– Ne. Princip samodovoljnosti i autarhi\u010dna privreda su pro\u0161lost usled zakonitosti tehnolo\u0161kog razvoja. \u00a0Ali \u0107e se menjati strategije prate\u0107ih\u00a0 slu\u017ebi, zdravstevni sistem, obrazovanje, saobra\u0107aj i kompleksni ekolo\u0161ki senzibilitet. Tro\u0161kovi javnog zdravlja i bezbednosti se drasti\u010dno pove\u0107avaju, rizici dela me\u0111unarodne saradnje tako\u0111e. Iznad svega zabrinjava to \u0161to se pove\u0107avaju dru\u0161tvene nejednakosti, unutar, pa i izme\u0111u zemalja, naro\u010dito onih koje su nedovoljno razvijene i slabe na organizacionom, informati\u010dkom i komunikacionom nivou. Treba imati u vidu da Kovid-pandemijska ekonomska kriza, kako bi nekada rekao Marks, ima \u201cklasni karakter\u201d (o tome je jo\u0161 po\u010detkom aprila lepo pisao \u0160tiglic) jer daleko vi\u0161e poga\u0111a siroma\u0161ne, nerazvijene i male, nego velike\u00a0 tehnolo\u0161ki razvijene nacije, dru\u0161tvene grupe i porodice.\u00a0 Globalna zajednica\u00a0 treba o tome daleko vi\u0161e da povede ra\u010duna, kao \u0161to nacionalne vlade treba da brinu o socijalnim i klasnim u\u010dincima krize u njihovim zemljama.<\/p>\n

Produ\u017eetak trajanja ekonomske krize veoma je opasan. Svest o potrebi rezervi optere\u0107iva\u0107e globalne ekonomske igra\u010de, kompanije \u0107e veoma oprezno investirati, a pri svemu tome najve\u0107i sada\u0161nji gubitnici, mali uslu\u017eni biznis i radnici koji se slabo prilago\u0111avaju, prestavlja\u0107e prili\u010dno socijalno breme, \u010diji su samo odraz afro-ameri\u010dki antirasisti\u010dki bunt, “\u017euti prsluci”, srpska navodna pobuna protiv kontroverznih mera i namera vlasti, kao i trenutna velika pobuna u Bugarskoj, evo i Belorisiji. Ko je slede\u0107i? Ti nemiri su opasni za svet u celini, kome nikada u novije vreme nije bila potrebnija socijalna tolerancija i saradnja u zajedni\u010dkoj nesre\u0107i, a koja nije ni na pomolu i koju izgleda jedino zahteva aktuelni predsednik Svetske zdravstvene organizacije.<\/p>\n

\"\"A da li na filozofiji autarhizma mo\u017ee da se izle\u017ee neki novi opasni nacionalizam, koji \u0107e artikulisati nepovjerenje obi\u010dnih ljudi u globalizam i njegovu razaraju\u0107u dinamiku, koja ne vodi\u00a0 saradnji i toleranciji, nego opasnim konfliktima koji neki vide kao predigru za tre\u0107i, apokalipti\u010dni svjetski rat?<\/em><\/strong><\/p>\n

– Mislim da\u00a0 \u0107e pre biti obrnuto, iz straha, nesigurnosti i porasta nejednakosti po svim osnovama kao kontrareakcija mo\u017ee da se izle\u017ee izolacionizam, nacionalizam, rasizam\u00a0 i deglobalizacija. Gubitak op\u0161teg poverenja ljudi, a posebno poverenja u ono \u0161to rade institucije, naro\u010dito vlade, uvek vodi\u00a0 ka nekontrolisanim pobunama i reakcijama pomerene agresije. Dok ovo pi\u0161em (\u010detuju\u0107i – lepog li izraza) \u010dujem o \u017eestokim nemirima u Minsku (Belorusija – \u010dudna li \u010duda), a doma\u0107e vesti navode izjavu predsednika Srbije, da eto zahvaljuju\u0107i naporima aktuelne vlasti, Srbija tajno pregovara “sa jednom stranom zemljom”, kako bi bila me\u0111u prvim zemljama u svetu koje \u0107e ve\u0107 pre nove godine dobiti i koristiti ispitanu antikovid vakcinu.<\/p>\n

\u010cak i da se to desi, mogu samo da zamislim koli\u010dinu (ne)opravdanog nepoverenja koje bi orgoman deo gra\u0111ana mogao da ispolji prema svemu \u0161to dolazi od vlasti, pa i prema vakcini. Uspe\u0161nost borbe SFRJ protiv variole vera 1972. godine zasnivala se ne samo na disciplini, i centralizaciji informacija, ve\u0107 i na poverenju.<\/p>\n

E sada, opasnosti od svetskog rata postoje, ali ih ja ne bih vezivao ba\u0161 ili samo za lo\u0161e posledice globalizacije, ili sada\u0161nje kovid krize. Prethodni su nastali na osnovu velikih, i skoro generalnih\u00a0 politi\u010dkih konfrontacija i svrstavanja, kojih sada nema. Za socijalnu revoluciju u \u010ditavom svetu o kojoj su ma\u0161tali marksisti – lenjinisti nema uslova, jer su okolnosti dana\u0161njeg \u017eivota ne\u0161to potpuno drugo u odnosu na njihova zami\u0161ljanja.<\/p>\n

U vrijeme uspje\u0161ne bobe protiv variole u na\u0161oj tada zajedni\u010dkoj dr\u017eavi, na\u0161a generacija je bila na pragu punoljetstva. Do\u017eivjeli smo, na \u017ealost, neuspje\u0161an poku\u0161aj spasavanja te dr\u017eave i svu nesre\u0107u koja je slijedila. Mo\u017eemo li iz toga makar izvu\u0107i neki nauk\u00a0 koji bi onima koji nijesu iz ‘50 i neke’ bio od koristi?<\/em><\/strong><\/p>\n

– Ovo mi izgleda kao najte\u017ee pitanje. \u0160ta uop\u0161te da poru\u010dimo mla\u0111ima ako na\u0161e vrednosti kao \u0161to su jugoslovenstvo (tada jo\u0161 i lepo zami\u0161ljeno kao bratstvo-jedinstvo) socijalisti\u010dka solidarnost ili bar zajedni\u0161tvo naroda nismo sa\u010duvali. Eto, mnoge sli\u010dne zajednice se raskido\u0161e (\u010cehoslova\u010dka, pa \u010dak i veliki i rigidni Sovjetski Savez) ali na miran na\u010din, a kod nas se opet zavr\u0161i krvavim raspadom. To mi prosto sada izgleda kao zla kob ve\u0107eg dela ovog na\u0161eg zajedni\u010dkog prostora – najpre sve o\u0161trija retorika zatim beskrajne deobe, neslaganja i sporadi\u010dni sukobi, a onda krvavi rasplet krize. “Samo da rata ne bude” pevali smo uzalud zajedno sa ispisnikom \u0110or\u0111em Bala\u0161evi\u0107em. Bojim se da me\u0111u dana\u0161njom omladinom nije vi\u0161e toliko popularan, kao ni one na\u0161e ideje. Nema\u00a0 vi\u0161e zajedni\u0161tva i kolektivisti\u010dkih emocija kao \u0161to ih je, uprkos razlikama i podelama, pa i \u010dudovi\u0161nom totalitarizmu (fa\u0161izam, staljinizam, maoizam… polpotovski i ini komunizam) bilo u 20. veku. Za\u010dudo, kao da najvi\u0161e \u0161ansi od svih ovih oblika za reinkarnaciju danas ima fa\u0161izam, mo\u017eda zbog toga \u0161to se svaka ekonomska kriza eksponira ili predstavlja kao nacionalna, verska, migrantska, a mnogo manje kao socijalna i konceptualna-razvojna.<\/p>\n

Nema\u00a0 vi\u0161e zajedni\u0161tva i kolektivisti\u010dkih emocija kao \u0161to ih je, uprkos razlikama i podelama, pa i \u010dudovi\u0161nom totalitarizmu (fa\u0161izam, staljinizam, maoizam… polpotovski i ini komunizam) bilo u 20. veku. Za\u010dudo, kao da najvi\u0161e \u0161ansi od svih ovih oblika za reinkarnaciju danas ima fa\u0161izam<\/h1>\n

Negdje 2001-ve razgovarao sam s tobom i gospodinom Branom Pajkovi\u0107em u\u00a0 emisiji jedne nezavisne tv produkcije na temu crnogorsko-srbijanskih odnosa. Bilo je to prije formiranja dr\u017eavne zajednice, koja je bila preludij za kona\u010dno razdvajanje. Kako ti, iz sada\u0161nje perspektive, izgledaju zvani\u010dni odnosi Podgorice i Beograda?<\/em><\/strong><\/p>\n

– Ta\u010dno, razgovarali smo, veoma argumentovano i tolerantno, pre svega zahvaljuju\u0107i tebi, u studiju oko enomsko-finansijskih posledica eventualnog radru\u017eivanja Crne Gore i Srbije koje je visilo u vazduhu, ili alternativnog nastavljanja zajedni\u010dkog privredno-politi\u010dkog funkconisanja. Pajkovi\u0107 je, tada prirodno, imao vi\u0161e poverenja u perspektive ekonomije Crne Gore bez tereta nasle\u0111a koji ima Srbija, odnosno \u0161to bi imala zajednica. Po\u0161to je proces razdvajanja po\u010deo jo\u0161 1997, a kola su krenula na tu stranu, ni jednog trenutka nisam sumnjao da \u0107e se tako zavr\u0161iti kao \u0161to jeste. Nije ba\u0161 ni izgledna (da ne ka\u017eem odr\u017eiva) neka federalna zajednica od 7,5 miliona ljudi u jednoj i 600 hiljada ljudi u drugoj federalnoj jedinici.<\/p>\n

Ipak, nisam ba\u0161 mogao da razumem sve dobitne argumente koji su kolali po Crnoj Gori od samostalnog razvoja. Smatrao sam da smo u skoro podjednakim razvojnim nevoljama, tada jo\u0161 i vi\u0161e izra\u017eenim u ekonomskom i socijalnom smislu. Goli i slabi, i jedni i drugi – jadna perspektiva. Pored svega, optere\u0107ena balkanskim krvavim nasle\u0111em i hipotekom nedavnog bombardovanja. Eto sada je Crna Gora u NATO-u, koji je ne mo\u017ee da je odbrani od\u00a0 Kovid neprijatelja, niti \u0107e joj to pomo\u0107i da napuni turisti\u010dke destinacije, a Srbija ne mo\u017ee da se pomiri sama sa sobom. Beskrajne deobe, kao usud, izgleda ne donose o\u010dekivane ili obe\u0107ane rezultate.<\/p>\n

Moj kolega iz nekada\u0161nje Borbe, \u010diji si i ti bio saradnik, a tvoj prijatelj Ivan Mr\u0111en te je, nedavno, prepoznao kao dobrog kandidata za predsjednika Srbije. Ja sam na svome FB profilu podr\u017eao taj predlog, uz izvinjenje \u0161to se mije\u0161am u unutra\u0161nja politi\u010dka pitanja susjedne dr\u017eave. Ne znam da li \u0107e\u0161 se kandidovati, ali znam da si vrlo anga\u017eovan svih ovih godina. Ho\u0107e\u0161 li nastaviti tim pu\u0107em u bespu\u0107ima balkanskim?<\/em><\/strong><\/p>\n

– Kandidatura je, koliko se se\u0107am njegovog teksta i konteksta, bila u \u0161aljivom tonu. Nastala je nakon jedne dvori\u0161ne sedeljke, gde sam otkrio da sam doma\u0107in jednom divljem \u017eivom stvoru – je\u017eu. E sad bi definitivno neko (od tvojih bar formalno uzev\u0161i\u00a0 kolega – “novinara”) mogao, kopaju\u0107i po podacima, da otkrije kako, nedozvoljeno, gajim (ili, jo\u0161 gore – zloupotrebljavam – je\u017ea). \u0160alu na stranu, prija mi jedino polazna Mr\u0111enova teza: “tra\u017ei se \u010covek”, jer “\u010dovjek je te\u017ee biti no vladika”, tako nekako re\u010de Njego\u0161.<\/p>\n

Du\u0161ko VUKOVI\u0106<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srbija jeste zaglavljena, ne bih rekao samo u tranzicionom me\u0111uprostoru, ve\u0107 i u svojoj sopstvenoj razvojnoj putanji – kao najve\u0107i gubitnik raspada Jugoslavije, posle BiH<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":297007,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[4,12],"tags":[],"class_list":["post-297006","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297006","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=297006"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297006\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":297011,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/297006\/revisions\/297011"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/297007"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=297006"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=297006"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=297006"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}