Prihvatanje je prirodna \u010dovekova potreba, ali i ona treba da ima granice.<\/p>\n
\u010cinjenica je da je ljudima potrebno odobravanje i potvrda da li su uradili ne\u0161to dobro ili lo\u0161e, ili \u0161ta se od njih o\u010dekuje da urade, da li su privla\u010dni, priznati… No nekada to postane dominantna potreba. Neki se ljudi pomire s tim, dok drugi ose\u0107aju veliki pritisak pa \u017eele stru\u010dnu pomo\u0107 u \u017eelji da ga se oslobode. Novinarka portala Ma\u0161able, Rej\u010del Tompson, pozabavila se ovom temom.<\/p>\n
Problem dru\u0161tvenih bi\u0107a<\/strong><\/p>\n \u201eKao ljudi, svi delimo uro\u0111eni poriv da se zbli\u017eimo s drugim. Te\u017eimo iknluziji, a odbijanje zna\u010di isklju\u010divanje i to, razumljivo, izaziva strah\u201c, nagla\u0161ava psiholog dr Majra Klemic. U trenucima kada se ose\u0107amo nesigurno i gubimo ose\u0107aj unutra\u0161nje vrednosti, trudimo se da to nadoknadimo pona\u0161anjem koje \u0107e biti prihva\u0107eno od drugih, dodaje dr Klemic.<\/p>\n Neurolog i psiholog dr Linda \u0160o tvrdi da je pripadnost zajednici nekada bila klju\u010dna za pre\u017eivljavanje. \u201eRizik da vas ne\u0161to napadne ili da budete gladni bio je izvesniji ako ste prepu\u0161teni sami sebi. Pripadnost zajednici se s vremenom pretvorila u dru\u0161tvenu prihva\u0107enost, pa je briga o tome \u0161ta drugi misle o nama postala imperativ pripadanja. Zbog priznanja drugih se ose\u0107amo dobro, ose\u0107amo nalet hormona sre\u0107e kao \u0161to su endorfini, dopamin i serotonin. Problem nastaje kada nas ni\u0161ta ne usre\u0107uje bez tu\u0111eg priznanja\u201c, napominje doktorka \u0160o.<\/p>\n Istra\u017eivanja su pokazala da odbijanje kod mnogih akrivira iste delove mozga kao kada se ose\u0107a fizi\u010dki bol, \u0161to obja\u0161njava za\u0161to nas neodobravanje toliko emocionalno poga\u0111a i za\u0161to je taj ose\u0107aj tako sna\u017ean.<\/p>\n Problem dru\u0161tvenih mre\u017ea<\/strong><\/p>\n U dana\u0161nje vreme dodatni problem predstavljaju i dru\u0161tvene mre\u017ee koje su istovremeno postale i mesta koja izazivaju nesigurnost, ali i mesta na kojima hranimo na\u0161e samopouzdanje. Broj lajkova nas tera da preispitujemo svoje odluke, svoj izgled pa \u010dak i sopstveni \u017eivot.<\/p>\n Autorka D\u017eia Tolentino tvrdi da internetom upravljaju stimulacije koje nas onemogu\u0107avaju da postanemo potpune osobe. Ukratko, ljudi se pona\u0161aju kao laboratorijski mi\u0161evi u eksperimentima i neprekidno o\u010dekuju neki oblik potkrepljenja.<\/p>\n Zato neprekidno pretra\u017eujemo internet u potrazi za kratkotrajnim u\u017eicima, bilo komplimentima, bilo ne\u010dim \u0161to \u0107e nas razljutiti. Kori\u0161\u0107enje Fejsbuka, Instagrama, Tvitera je nalik igranju igara na sre\u0107u koje vam daju do znanja da li vas ljudi vole ili ne.<\/p>\n Zato, za po\u010detak, poku\u0161ajte da ograni\u010dite vreme koje provodite na dru\u0161tvenim mre\u017eama, a to \u0107e vam preporu\u010diti i stru\u010dnjaci.<\/p>\n Nils Ik, psiholog i suosniva\u010d platforme koja se bavi digitalnom detoksikacijom, predla\u017ee isklju\u010divanje sa dru\u0161tvenih mre\u017ea na 24 sata. Ukoliko vam se to \u010dini predugo, isklju\u010dite notifikacije na nekoliko sati i postepeno pove\u0107avajte te periode.<\/p>\n Problem na\u0161eg stava prema dru\u0161tvu<\/strong><\/p>\n \u201eUkoliko menjate mi\u0161ljenje u zavisnosti od reakcija na ono \u0161to ste rekli, ne \u017ealite se kad primetite da vam je neko u\u010dinio ne\u0161to na\u017eao, pretvarate se da znate ne\u0161to iako ne znate, previ\u0161e se izvinjavate, \u010dak i onda kada niste u\u010dinili ni\u0161ta pogre\u0161no\u201c, sve to govori, po Ikovom mi\u0161ljenju, da imate problem.<\/p>\n Klemic pak, predla\u017ee da za po\u010detak hrabro i iskreno sebi postavimo pitanje \u2013 \u201eodakle poti\u010de moja \u017eelja za priznanjem?\u201c. Mo\u017eda \u0107ete morati da se vratite u pro\u0161lost da biste to otkrili, a to nije uvek prijatno iskustvo. \u010cesto se radi o ne\u010demu \u0161to smo razvili u detinjstvu. Mo\u017eda ste se borilili za roditeljsku ljubav i njihovo priznanje? Mo\u017eda ste imali problema da u \u0161koli sklapate prijateljstva, pa ste vremenom razvili strah od odbijanja? Kada otkrijete odakle sve dolazi, mo\u0107i \u0107ete i da otkrijete koje su to situacije koje vam izazivaju potrebu za priznanjem drugih.<\/p>\n Ako se borite sa strahom od odbijanja, mo\u017eete razviti potrebu za samopotvr\u0111ivanjem koja se ispoljavati kao uga\u0111anje drugim ljudima. Tro\u0161i\u0107ete previ\u0161e emicionalne energije brinu\u0107i o tome \u0161ta drugi misle o vama, a ponekad \u0107ete razvijati i mentalne scenarije ili ve\u017ebati \u0161ta da ka\u017eete kako bi ste ostavili \u0161to bolji utisak.<\/p>\n \u201ePonekad jednostavno previ\u0161e brinemo o tome \u0161ta ljudi misle o nama, a to je posebno vidljivo u trenucima kada patimo od manjka samopouzdanja ili smo u potrazi za stabilno\u0161\u0107u u \u017eivotu. Mo\u017eda su nas previ\u0161e osu\u0111ivali kada smo bili deca, govorili nam da nismo dovoljno dobri ili nas je neko zlostavljao\u201c, napominje Klemic.<\/p>\n Ostaje pitanje kako to promeniti<\/strong><\/p>\n Odgovor nije jednostavan i radi se o dugom i te\u0161kom procesu za koji ne postoje jednostavna re\u0161enja. Jedan od na\u010dina kako po\u010deti s analizom sopstvenog pona\u0161anja je vo\u0111enje dnevnika.<\/p>\n Ima\u0107ete vremena i prostora da razmi\u0161ljate o svojim postupcima jer to je ne\u0161to o \u010demu dovoljno ne razmi\u0161ljamo. U isto vreme, hvatamo se u ko\u0161tac sa sopstvenim emocijama i to kao posledicu mo\u017ee dovesti do toga da osvestimo svoje pona\u0161anje.<\/p>\n Ljudi koji preterano brinu o tome da svi oko njih budu zadovoljni, \u010desto ne znaju da postave jasne granice, a to je va\u017eno.<\/p>\n \u201eKada ne znamo da ka\u017eemo ne zbog \u017eelje da svima ugodimo, to prevazilazi prikladne granice pa je dobro da ve\u017ebate kako nekome da objasnite za\u0161to ga odbijate. Budite iskreni prema sebi i zapitajte se radite li to zato \u0161to je dobro za vas ili zato \u0161to tra\u017eite tu\u0111e priznanje ili zato \u0161to izbegavate neodobravanje\u201c, savetuje Klemic.<\/p>\n Napravite listu svojih postupaka i proverite koliko toga radite zbog sebe<\/strong><\/p>\n Sara Grifits, terapeutkinja specijalizovana za traume i zlostavljanje,\u00a0 \u010desto se sre\u0107e sa ljudima koji ne umeju da postave jasne granice, a njen predlog je da se suo\u010dite sa svima koji vam se obra\u0107aju na na\u010din koji do\u017eivljavate kao neprihvatljiv. Nije jednostavno, ali ako ve\u0107 nemate dovoljno hrabrosti da ih opomenete da tako vi\u0161e nikada ne razgovaraju sa vama, bar ih pitajte za\u0161to vam se tako obra\u0107aju ili za\u0161to su rekli to \u0161to su rekli.<\/p>\n Najbitnije je da po\u010dnete da ve\u017ebate svoj stav prema reakcijama drugih. Izostanak priznanja ne zna\u010di nu\u017eno odbacivanje ili neodobravanje.<\/p>\n \u201eKada ne\u0161to u\u010dinite, proverite sami sa sobom da li ose\u0107ate da je to ne\u0161to ispravno ili ne i podsetite se da je to va\u0161 izbor. Pohvalite sebe zato \u0161to ste to \u0161to jeste\u201c, predla\u017ee doktorka Klemic.<\/p>\n Naravno, promena na\u010dina razmi\u0161ljanja nikada ne\u0107e biti jednostavna jer biti \u010dovek zna\u010di brinuti \u0161ta drugi misle o vama. Samo uvek imajte na umu da niste jedini. (Izvor: RTS, mashable, Index<\/span>)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svako od nas se mnogo puta na\u0161ao u situaciji da je po\u017eelio da isklju\u010di onaj dio mozga koji vodi ra\u010duna o tome \u0161ta drugi misle o nama i da prestane da tra\u017ei priznanje od drugih.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281463,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-296747","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/296747","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=296747"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/296747\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":296748,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/296747\/revisions\/296748"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281463"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=296747"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=296747"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=296747"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}