Postepena smanjenja i nagli porasti temperature milionima godina na Zemlji presudno su uticali na \u017eivotne uslove, a samim tim i na na\u0161u evoluciju. Milankovi\u0107a je nau\u010dno objasnio 1941. godine da promjene u Zemljinoj orbiti uti\u010du na klimu planete, posebno na nastanak ledenih doba\u2026 Milankovi\u0107 je tvrdio da smanjeno letnje osun\u010davanje omogu\u0107ava zadr\u017eavanje ledenih povr\u0161ina. Svake godine, hiljadama godina, led opstaje na oko 65 \u00b0 N i na kraju formira povr\u0161ine dovoljno velike da pokrenu ledeno doba\u2026<\/p>\n
\u2026 Milankovi\u0107vu teoriju o klimatskim promjenama potvrdila je grupa nau\u010dnika svojim radom koriste\u0107i jezgre sedimenata iz dubokog mora u okviru Me\u0111unarodnog program bu\u0161enja tla u okeanu. D\u017eejms Hejs pregledao je morske mikrofosile u jezgrima kako bi procijenio pro\u0161le temperature morske povr\u0161ine. Nikolas \u0160akleton je izmjerio sastav izotope kiseonika u slojevima sedimenta \u0161to je pokazalo promjenu koli\u010dine leda u pro\u0161losti na globalnom nivou. I na kraju, D\u017eon Imbri, dao je analizi vremenskih perioda. Ovi nau\u010dnici su 1976. godine objavili rad koji ukazuje da njihova klimatska istra\u017eivanja sadr\u017ee ista tri parametra, vezana za Zemljinu orbitu: ekscentri\u010dnost, nagib i precesija\u2026<\/p>\n
Milankovi\u0107evi ciklusi sadr\u017ee tri vrste varijacija u kretanju Zemlje. Ekscentri\u010dnost (a) opisuje oblik Zemljine orbite oko Sunca, koji varira od skoro kru\u017ene do elipti\u010dne u periodu od oko 96.000 godina. Oblik (b) je nagib Zemljine rotacije u odnosu na ravan njene orbite i oscilira u periodu od oko 41.000 godina. Recesija (c) sastoji se od rotacije Zemljine rotacione ose i njenog orbitalnog puta tokom vremena; kombinovani efekti te dve komponente proizvode pribli\u017eno 21.000 godi\u0161nji ciklus\u2026 (Izvor: milutinmilankovic.rs<\/a>)<\/p>\n