{"id":296209,"date":"2020-07-08T12:47:15","date_gmt":"2020-07-08T10:47:15","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=296209"},"modified":"2020-07-08T12:47:15","modified_gmt":"2020-07-08T10:47:15","slug":"kovid-19-i-kosovo-trojna-kriza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/07\/08\/kovid-19-i-kosovo-trojna-kriza\/","title":{"rendered":"KOVID-19 i Kosovo: trojna kriza"},"content":{"rendered":"

Dok se ve\u0107ina zemalja sveta suo\u010d<\/strong>ava sa<\/strong> dvo<\/strong>jnom<\/strong>, zdravstvenom i ekonomskom krizom, Kosovo <\/strong>prelazi<\/strong> u tro<\/strong>jnu<\/strong> kriz<\/strong>u<\/strong> zbog politi\u010dkih de\u0161avanja.<\/strong><\/p>\n

Ukoliko bi se ekonomska kriza prouzrokovana od KOVIDA-19 opisala jednim pridevom, onda bi to bio: bez presedana, jer su njeni razmeri globalni \u00a0i iz istog razloga. Ali moramo znati da se ona doga\u0111a u doba velike krize: u kapitalizmu su krize inherentne i gotovo periodi\u010dne. Dakle, KOVID-19 je vi\u0161e \u017ear nego razlog ekonomskih problema sa kojima se suo\u010davamo.<\/p>\n

Trenutna ekonomska kriza, i pored toga \u0161to je bez presedana, nije odvojena od pro\u0161losti. Ili drugim re\u010dima: u pro\u0161losti nismo nailazili na krizu iste prirode, ali stalno smo gledali razli\u010dite krize. I pored toga \u0161to je ova kriza neuobi\u010dajene vrste, pore\u0111enja ne nedostaju. Na primer, neki<\/a> su je upore\u0111ivali sa onom koja nalikuje ratu.<\/p>\n

Znaju\u0107i da Kosovo nije imalo godi\u0161nji ekonomski zastoj jo\u0161 od vreme rata i zbog toga \u0161to sada o\u010dekujemo pad<\/a>, rat postaje referentna ta\u010dka u istoriji. A po\u0161to nema mnogo studija o ekonomskoj istoriji regiona, verovatno je vredno podsetiti na izazove iz ne tako daleke pro\u0161losti.<\/p>\n

Najve\u0107e ekonomske depresije na <\/strong>Z<\/strong>apadnom Balkanu <\/strong><\/p>\n

Dok razvijene zemlje kao referentnu ta\u010dku uzimaju Velik<\/u>u<\/u> depresij<\/u>u<\/u> iz 1929-39 godine. ili Velik<\/u>u<\/u> recesij<\/u>u<\/u> 2007-2009, \u0161est zemalja Zapadnog Balkana (Bosna i Hercegovina, Republika Kosovo, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Srbija), koje nisu deo Evropske Unije, pretrpele su najve\u0107e ekonomske krize tokom ratova i ekonomskih i politi\u010dkih tranzicija. 90-ih godina.<\/p>\n

Podse\u0107anja radi, tehni\u010dka definicija depresije u privredi je situacija kada godi\u0161nji pad bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP-a) iznosi vi\u0161e od 10%. I, uglavnom, zahvaljuju\u0107i istorijskim podacima iz ambiciozne baze podataka Project Maddison<\/a>, mogu se izra\u010dunati najve\u0107e depresije u istoriji razli\u010ditih zemalja \u0161irom sveta. Kao \u0161to vidimo na Slici 1 ispod dole, svih \u0161est zemalja Zapadnog Balkana (WB-6) su u pro\u0161losti imale takve padove.<\/p>\n

\"\"

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Slika 1. Najve\u0107i godi\u0161nji pad BDP-a u WB-6<\/p><\/div>\n

Od ovih istorijskih padova, najbla\u017ei pad bio je u Makedoniji 1993 godine, kada je godi\u0161nji privredni rast iznosio oko -10,2%. Dok je najve\u0107i pad zabele\u017een za vreme rata na Kosovu, 1999. godine, kada je BDP zabele\u017eio godi\u0161nji pad od oko 37,6%.<\/p>\n

Dok je oporavak (povratak u prvobitno stanje – pre depresije) bio druga\u010diji i u pogledu trajanja i u pogledu godi\u0161njih stopa rasta. Na primer, kao \u0161to je prikazano na slici 2 ispod, Republika Kosovo i Bosna i Hercegovina br\u017ee su se oporavile. To je zbog \u010dinjenice da je ekonomska osnova bila manja, a prose\u010dni privredni rast tih godina ve\u0107i.<\/p>\n

\"\"

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Slika 2. Godine i prose\u010dna stopa privrednog rasta potrebnog za oporavak<\/p><\/div>\n

Elem, uprkos velikoj neizvesnosti, \u010dak ni najve\u0107i pesimista danas ne o\u010dekuje da trenutnu krizu okarakteri\u0161e tako drasti\u010dnim padom BDP-a kao \u0161to se dogodilo 1990-ih. Me\u0111unarodni monetarni fond opisuje trenutnu krizu kao:neuporediv<\/a>u. Svetska banka, tako\u0111e, smatra da se radi o najdubljoj globalnoj recesiji u poslednjim decenijama<\/a>. Ali \u010dak i njihova najpesimisti\u010dnija predvi\u0111anja<\/a> nisu ni blizu padovima prikazanim na Slici 1.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, \u010dak ni najve\u0107i optmista ne mo\u017ee o\u010dekivati \u200b\u200bsli\u010dne godi\u0161nje stope rasta, jer se mnogo toga promenilo od tada – od porasta osnove doma\u0107ih privreda do dinamike njihove integracije u globalna tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

A vreme potrebno za oporavak od trenutne krize uveliko \u0107e zavisiti od vladinih politika. To mo\u017ee dodatno da iskomplikuje stvari kada postoji politi\u010dka kriza, kao \u0161to je to slu\u010daj sa Kosovom.<\/p>\n

Tro<\/strong>jna<\/strong> kriza na Kosovu i (izgubljena) <\/strong>mogu\u0107nost<\/strong> za ekonomske promene<\/strong><\/p>\n

Dok se ve\u0107ina zemalja sveta suo\u010dava sa dvojnom, zdravstvenom i ekonomskom krizom, Kosovo prelazi u trojnu krizu zbog politi\u010dkih de\u0161avanja. Ovo je kulminiralo kada je preraslo u prvi slu\u010daj na svetu<\/a> gde je tokom pandemije “mirnim dr\u017eavnim udarom” svrgnuta vlada Kurtija, 50 dana nakon njenog formiranja, kako bi do\u0161la na vlast vlada Hotija. Sna\u017ean razlog, izme\u0111u ostalog<\/a>, za ovaj pu\u010d bilo je to \u0161to je vlada Kurtija smatrana kao prepreka planu za podelu<\/a> Kosova, ne\u0161to, \u0161to bi moglo biti klju\u010dni deo sporazuma koji bi proiza\u0161ao iz dijaloga sa Srbijom.<\/p>\n

I dok su mere preduzete za upravljanje zdravstvenom krizom u svetu umanjile ekonomsku krizu, politi\u010dka kriza na Kosovu dodatno je pogor\u0161ala zdravstvenu i privrednu krizu.<\/p>\n

Uprkos \u010dinjenici da je nasledio zdravstveni sistem sa mnogim problemima, Kurtijeva vlada uspela je da napravi Kosovo jednu od najuspe\u0161nijih dr\u017eava<\/a> u poku\u0161aju da ispravi krivu zara\u017eenih slu\u010dajeva. Podse\u0107amo da je Kosovo otprilike nedelju dana pre glasanja Vlade Hotija, ta\u010dno 24. maja imalo 0 novih slu\u010dajeva<\/a> i do tog datuma, je bilo 29 smrtnih slu\u010dajeva.<\/p>\n

Vlada Hotija izglasana je 3. juna, sa minimalnim brojem potrebnih glasova, tek nakon \u0161to je predsednik dr\u017eave posle pono\u0107i u svom domu posetio “odlu\u010duju\u0107eg” poslanika za formiranje Vlade<\/a>. I, kao \u0161to se vidi na slici 3, ovo je doba kada je zapo\u010deo ogroman rast novoinficiranih ljudi.\"\"<\/p>\n

To se, naravno, poklapa sa postepenim otvaranjem privrede, \u0161to je ranije bilo planirano od strane Kurti-jeve Vlade. Ali sada je vlada Hotija preuzela upravljanje zemljom i upravljanje pandemijom, koju je on opisao kao jednu od dva glavna prioriteta<\/a> zajedno sa privrednim oporavkom.<\/p>\n

Rezultati ove prioritizacije najbolje su prikazani na Slici 3. Ono \u0161to smo do sada videli od Vlade Hotija nije upravljanje, ve\u0107 nadzor pandemije i pretnja gra\u0111anima putem “praznih” pres- konferencija za novinare.<\/p>\n

Ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana kasnije, kada je Kosovo zabele\u017eilo 0 novih slu\u010dajeva, po prvi put na Kosovu, 29. juna, imali smo preko 100 novih slu\u010dajeva (ta\u010dno 122 slu\u010daja<\/a>) i ukupno 49 ljudi koji su izgubili svoje \u017eivote. Sli\u010dne brojeve videli smo i narednih dana. Sve ovo po preporu<\/u>ci da se <\/u>asimptomatski slu\u010dajevi kontakta ne testiraju – \u0161to zna\u010di da bi broj zara\u017eenih osoba mogao biti i ve\u0107i i da bi mnogi slu\u010dajevi zara\u017eenih virusom mogli ostati neidentifikovani. Trenutno ne postoji transparentnost, ali \u010dini se da su zdravstvene ustanove i kapaciteti u zemlji blizu svojih limita.<\/p>\n

Uprkos velikoj razlici izme\u0111u upravljanja zdravstvenom krizom, imamo fundamentalnu razliku u pristupu ekonomskoj krizi. Vlada Kurtija bila je u procesu zavr\u0161etka implementacije Hitnog fiskalnog paket<\/a>a, kada je objavila i Paket <\/u><\/strong>za privredni<\/u><\/strong> oporav<\/u><\/strong>ak<\/u><\/strong>.<\/strong>Ovo je bio ambiciozan plan od oko 1,26 milijardi eura. Konkretno, ovaj paket je predvi\u0111ao:<\/p>\n

    \n
  1. Kredit za preduze\u0107a i doma\u0107instva;<\/li>\n
  2. Nepovratna sredstva\/grantove namenjeni mladima za inovacije i praksu;<\/li>\n
  3. Plan zapo\u0161ljavanja i formalizacije putem subvencioniranja plata;<\/li>\n
  4. Plan subvencioniranja plata u sektoru ugostiteljstva, restorana i kafi\u0107a (HORECA);<\/li>\n
  5. Stipendije za \u0111ake i stipendije za obrazovne institucije i preduze\u0107a;<\/li>\n
  6. Plan za smanjenje siroma\u0161tva;<\/li>\n
  7. Grantovi za podr\u0161ku projektima u zajednici koje sprovode nevladine organizacije;<\/li>\n
  8. Dopu\u0161tanje prekora\u010denja fiskalnog praga za 3 godine;<\/li>\n
  9. Za iseljenike: Pokrivanje tro\u0161kova za zeleni karton, povoljniji uslovi za hartije od vrednosti i finansijska podr\u0161ka na aerodromu Adem Ja\u0161ari kako bi imali povoljnije cene karata za putnike koji dolaze na Kosovo;<\/li>\n
  10. Punjenje dr\u017eavnih rezervi osnovnim proizvodima proizvedenim u zemlji;<\/li>\n
  11. Po\u010detak rada na osnivanju Suverenog fonda za javna preduze\u0107a.<\/li>\n<\/ol>\n

    Zapravo, ovo se nije \u010dinilo samo kao planom za oporavak, ve\u0107 i prekretnicom za ekonomski odnosno privredni razvoj. Putem iste bi mogli da se kreiraju novi putevi koji bi omogu\u0107ili re\u0161avanje najve\u0107ih ekonomskih problema koje Kosovo ima, a neki od njih bi mogli da se pogor\u0161aju kao rezultat krize.<\/p>\n

    Na primer, hroni\u010dni problem kosovske ekonomije je strukturna nezaposlenost<\/a>– uglavnom kao rezultat jaza koji postoji izme\u0111u obrazovne pripreme i ve\u0161tina potrebnih na tr\u017ei\u0161tu rada. Me\u0111utim, kao rezultat krize, cikli\u010dna nezaposlenost \u0107e tako\u0111e postati problem – uglavnom zbog nesposobnosti kompanija da zadr\u017ee radnike.<\/p>\n

    Ili problem su bile \u00a0visoke kamatne stope<\/a> koje su ote\u017eale pristup kapitalu za mikro i mala preduze\u0107a. Sada, kada je nedostatak ekonomske aktivnosti smanjio profit, uz pove\u0107anu potrebu za likvidno\u0161\u0107u, pove\u0107ao se i rizik od nemogu\u0107nosti vra\u0107anja i otplate kredita \u2013 pritom je pristup kapitalu mogao da se pogor\u0161ava i dalje.<\/p>\n

    Sa druge strane, bilo je indicija o pobolj\u0161anju nekih od najve\u0107ih problema u kosovskoj ekonomiji, kao \u0161to je visok trgovinski deficit<\/a>. .Maj mesec je bio tre\u0107i mesec zaredom da je Kosovo imalo pad trgovinskog deficita (roba) u odnosu na pro\u0161lu godinu. Prema poda<\/u>cima<\/u> Kosovske Agencije za statistiku, ovog meseca izvoz je iznosio oko 38,7 miliona eura, a uvoz oko 239 miliona eura, u kom slu\u010daju trgovinski deficit iznosio je oko 200,3 miliona eura. U odnosu na maj pro\u0161le godine, ovo je pove\u0107anje bilo za oko 21,6% izvoza, smanjenje za oko 25,7% uvoza i smanjenje za oko 30,9% trgovinskog deficita. Ovaj pad trgovinskog deficita robe samo je jo\u0161 jedan pokazatelj da je pandemija odli\u010dna prilika i mogu\u0107nost za intervenciju u strukturi privrede.<\/p>\n

    Ali ono \u0161to se dogodilo sa dolaskom Vlade Hotija, izvanredan je primer kako stara vlada ne izbegava nijednu krizu – oni to koriste za osve\u017eavanje statusa kvo. I pored toga \u0161to njegov plan za ekonomski oporavak sadr\u017ei mnogo ,,pozajmljenih\u201d elemenata preuzetih iz plana koji je predstavila Vlada Kurtija, nijedan se od njih ne primenjuje. Izuzetak od \u201epozajmljenih\u201c mera je opasna ideja stvaranja mogu\u0107nosti za povla\u010denje 10% penzijskog fonda, \u0161to bi stvorilo vi\u0161e problema u budu\u0107nosti<\/a>. Uz to, kao deo plana za ekonomski razvoj i ono \u0161to Hotijeva vlada obe\u0107ava je privatizacija i asfaltiranje puteva, \u0161to zna\u010di nastavak neoliberalne tradicije \u2013 zna\u010di povratak “poslu kao i obi\u010dno”.<\/p>\n

    Treba napomenuti da krize mogu biti neobi\u010dni izazovi, ali i velike mogu\u0107nosti. One stvaraju trenutke u kojima ideje koje su nekad bile politi\u010dki neprihvatljive postaju ekonomski neizbe\u017ene.\u010cini se da aktuelna vlada ne\u0107e dugo trajati, ali sigurno je da je “ukrala” izvanredni trenutak koji je uzrokovao da pandemija zapo\u010dne sa velikim promenama u ekonomiji.<\/p>\n

    Me\u0111utim, nu\u017enost tih promena podrazumeva da ne moramo \u010dekati na novu krizu kako bi pokrenuli iste. Jednostavno potrebni su nam novi izbori i nova vlada. U po\u010detku da bi postigli stabilizaciju zdravstvenog stanja i oporavak ekonomskog stanja. Zatim, za razvoj koji nadilazi privredni rast.<\/p>\n

    \"\"<\/p>\n

    Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/strong><\/a>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i Institut za komunikacijske studije (Makedonije), u saradnji sa\u00a0Institutom za demokratiju i medijaciju<\/strong><\/a>\u00a0(Albanija),\u00a0Analiziraj.ba<\/strong><\/a>\u00a0(BiH),\u00a0Radio KIM<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo),\u00a0Sbunker<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo), gra\u0111anskom inicijativom \u201eNe davimo Beograd<\/strong><\/a>\u201c (Srbija) i\u00a0PCNEN<\/strong><\/a>\u00a0(Crna Gora).<\/p>\n

    *****<\/p>\n

    Edison Jakurti<\/strong> je kandidat za doktora ekonomije na Freie Universit\u00e4t Berlin. Nedavno je postavljen za zamjenika ministra ekonomije, zapo\u0161ljavanja, trgovine, industrije, preduzetni\u0161tva i strate\u0161kih investicija u Vladi Kosova. Stekao je titulu magistra me\u0111unarodne razvojne politike na Duke University, a be\u010delor diplomu na R.I.T. Radio je kao istra\u017eiva\u010d i asistent na Duke University i kao konsultant u Svjetskoj banci u Va\u0161ingtonu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pi\u0161e: Edison Jakurti<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":296216,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-296209","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/296209","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=296209"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/296209\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":296217,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/296209\/revisions\/296217"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/296216"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=296209"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=296209"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=296209"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}