{"id":295584,"date":"2020-07-03T07:55:03","date_gmt":"2020-07-03T05:55:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=295584"},"modified":"2020-07-03T07:55:03","modified_gmt":"2020-07-03T05:55:03","slug":"kovid-19-i-izazov-albanije-za-demokratsko-upravljanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/07\/03\/kovid-19-i-izazov-albanije-za-demokratsko-upravljanje\/","title":{"rendered":"KOVID-19 i izazov Albanije za demokratsko upravljanje"},"content":{"rendered":"

Albanska vlada brzo je reagovala na pojavu KOVID<\/strong>A<\/strong>-19, <\/strong>me\u0111utim<\/strong> otvoril<\/strong>e su se<\/strong> mogu\u0107nosti izvr\u0161noj vlasti da pro\u0161iri svoju <\/strong>mo\u0107<\/strong> zanemaruju\u0107i kritike, kontroli<\/strong>\u0161u\u0107i<\/strong> percepciju javnosti, <\/strong>naru\u0161avaju\u0107i<\/strong> mehanizam me\u0111usobne kontrole i korek<\/strong>tiv<\/strong> vlasti i zanemaruju\u0107i propisan<\/strong>e<\/strong> demokratsk<\/strong>e<\/strong> proces<\/strong>e<\/strong>.<\/strong><\/p>\n

Suo\u010davanje sa pandemijom<\/strong><\/span><\/h1>\n
    \n
  1. marta 2020. godine Albanija je registrovala svoja prva dva slu\u010daja Kovida-19; dvoje ljudi koji su se vratili iz Firence. Do 15. juna zvani\u010dni podaci Albanije<\/a> izve\u0161tavaju za ukupno 2580 slu\u010dajeva, od kojih je 1516 izle\u010deno, 65 pacijenata je umrlo, a 999 slu\u010dajeva se jo\u0161 uvek vodi aktivnim. Ukupno je testirano 23869 lica.<\/li>\n<\/ol>\n

    Albanska vlada preuzela je niz koraka kako bi se pripremila za krizu, kao \u0161to je to prikazano u nekim interni<\/u>m<\/u> uredbama<\/u> izdatim od Ministarstva zdravlja i socijalne za\u0161tite, i pored toga \u0161to javnost nije bila upoznata sa velikom ve\u0107inom. Neke od preventivnih mera bile su: smernice za pripremu protiv potencijalnog \u0161irenja Kovida-19 (24. januara), formiranje privremenog odbora i radne grupe za spre\u010davanje \u0161irenja Kovida-19 (31. januara), priprema potpuno funkcionalne karantinske slu\u017ebe (26. februara), zaustavljanje izvoza neophodnih medicinskih materijala (8. marta).<\/p>\n

    Izme\u0111u ostalih aktivnosti koje su preduzete u ovom pravcu bile su i namena dodatn<\/u>ih<\/u> prostorij<\/u>a<\/u> i resursa za pacijente sa Kovidom-19, zatvaranje \u0161kola<\/a>, ograni\u010davanje javnih okupljanja, ograni\u010davanje slobode kretanja i ograni\u010davanje razli\u010ditih nesu\u0161tinskih preduze\u0107a, kao \u0161to su brija\u010dnice i prodavnice ode\u0107e. Vlada je 11. marta izdala normativni akt<\/a> o izmenama i dopunama Zakona o spre\u010davanju zaraznih bolesti kako bi se omogu\u0107ilo i vojsci i oru\u017eanim snagama da se uklju\u010de u sprovo\u0111enju tih mera zajedno sa albanskom dr\u017eavnom policijom, pre nego \u0161to se proglasi stanje prirodne katastrofe<\/em><\/a> prema ustavnim odredbama. Stanje prirodne katastrofe progla\u0161eno je 24. marta, a Skup\u0161tina ga je produ\u017eila 23. aprila<\/a> do 23. juna 2020. godine, \u010dime se nastavlja primena ograni\u010davanja slobode kretanja, prava na rad i prava na \u0161trajk.<\/p>\n

      \n
    1. aprila, vlada je po\u010dela da popu\u0161ta deo karantinskih<\/u> zabran<\/u>a<\/u> uspostavljanjem vi\u0161e “zelenih” povr\u0161ina i ograni\u010davanjem slobode kretanja samo vikendom. Restorani i kafi\u0107i otvoreni su 18. maja, i do 1. juna<\/a> vlada je otvorila sve kopnene granice, javne pla\u017ee i druge biznise; ali zabrana sportskih i kulturnih doga\u0111anja i dalje se primenjuje na brojniju publiku kao mera predostro\u017enosti. Izme\u0111u 2. i 14. juna, u Albaniji je do\u0161lo do naglog porasta broja obolelih od Kovida-19, zbog \u010dega je premijer izjavio da razmi\u0161lja o ponovnom uspostavljanju mere<\/a> karantina, ali nisu preduzeti dalji koraci u tom pravcu. Elem, vredno je napomenuti da je u ovom kratkom dvonedeljnom razdoblju Albanija registrovala 426 novih slu\u010dajeva Kovidom-19, \u0161to je otprilike 27% od ukupnog broja slu\u010dajeva.<\/li>\n<\/ol>\n

      Privredni<\/strong> pad<\/strong><\/span><\/h1>\n

      Uz sve ve\u0107i broj osoba zara\u017eenih KOVIDOM-19, javno mnjenje je prevagnulo u korist vladinih mera<\/a>. Brz<\/u>i<\/u> odgovor vlade bio je <\/u>pozdravljen<\/u> i od strane Svetske zdravstvene organizacije. Me\u0111utim, gra\u0111ani i mala preduze\u0107a ostali su sumnji\u010davi prema vladinom planu finansijske podr\u0161ke – od finansijske naknade za radnike koji nisu primili platu<\/a> do smanjenja poreza za mala preduze\u0107a.<\/p>\n

      Zbog nepredvidljivosti finansijskog tr\u017ei\u0161ta tokom krize izazvane KOVIDOM-19, banke su ograni\u010dile kreditiranje malih preduze\u0107a<\/a>. Neke su radnje i dalje zatvorene, druge kompanije su bankrotirale i mnogi vlasnici biznisa veruju u to da \u0107e oporavak biti spor<\/a>. Turisti\u010dki sektor<\/a> verovatno \u0107e pretrpeti najve\u0107u \u0161tetu zbog \u0161iroko rasprostranjenih ograni\u010denja putovanja, od kojih su mnoga i dalje na snazi.<\/p>\n

      Prema Svetskoj banci, albanska ekonomija \u0107e se smanjiti 5-6%<\/a>, a nezaposlenost<\/a> se mo\u017ee trajno pove\u0107ati 25% ukoliko se kriza nastavi i tokom leta, a do kraja godine i 45%. Stru\u010dnjaci smatraju da bi, ako se uzme u obzir neformalno tr\u017ei\u0161te rada, stopa nezaposlenosti mogla dose\u0107i 100.000 do kraja 2020. godine<\/a>, pogotovo imaju\u0107i u vidu da je najvi\u0161e pogo\u0111en najneformalniji sektor u Albaniji – turizam.<\/p>\n

      \"\"

      Izvor: de.reuters.com<\/p><\/div>\n

      Svetska banka predvi\u0111a da \u0107e i doznake iz inostranstva najverovatnije pasti oko 20%<\/a>, a Jugoisto\u010dna Europa \u0107e biti jedna od najugro\u017eenijih regiona. Ovo \u0107e u\u010diniti privredni pad u Albaniji jo\u0161 bolnijim.<\/p>\n

      Dru\u0161tveno-politi\u010dki doga\u0111aji<\/strong><\/span><\/h1>\n

      Tokom karantina, na albanskoj dru\u0161tveno-politi\u010dkoj sceni odvijali su se mnogi doga\u0111aji. Prvo je Evropski savet 25. marta odobrio po\u010detak pregovora<\/a> sa Albanijom, ukoliko zemlja ispuni 15 postavljenih uslova, uklju\u010duju\u0107i i sprovo\u0111enje izbornih i pravosudnih reformi.<\/p>\n

      Drugo, vlada je donela normativne akte o izmenama i dopunama zakonske regulative za sprovo\u0111enje mera za ograni\u010davanje KOVIDA-19, zaobilaze\u0107i proces dono\u0161enja odluka preko Skup\u0161tine i smanjivanjem sudskih postupak<\/a>a samo na hitne slu\u010dajeve.<\/p>\n

      Tre\u0107e, sveobuhvatna institucionalna i ustavna kriza dala je izvr\u0161noj vlasti nesrazmerno veliku mo\u0107, dok su poku\u0161aji albanskog gra\u0111anskog sektora da ograni\u010de mo\u0107 vlade bili uzaludni. Premijer je ignorisao<\/a> otvoreno pismo albanskih gra\u0111anskih organizacija koje kritikuje izmene Krivi\u010dnog zakona kao nerazmerne i kao povredu ljudskog dostojanstva, jer propisuju kaznu za kr\u0161enje karantinskih ograni\u010denja sa zatvorskom kaznom do 15 godina<\/a>.<\/p>\n

      \u010cetvrto, nove odredbe o kr\u0161enju karantina uklju\u010dene u Krivi\u010dni zakonik omogu\u0107ile su policiji da uhapsi nekoliko civilnih aktivista<\/a> koji su protestvovali na trgu Skenderbeg. Implementacija odredbi kulminirala je prisilnim uklanjanjem i hap\u0161enjem glumaca i aktivista koji su okupirali zgradu Narodnog pozori\u0161ta kako bi spre\u010dili njeno ru\u0161enje, koje se na kraju dogodilo 17. maja. Ru\u0161enje je izazvalo mirne proteste tokom celog dana, dok je policija reagovala hap\u0161enjem i premla\u0107ivanjem demonstranata<\/a>.<\/p>\n

      Medijsko izve\u0161tavanje tokom pandemije uveliko je favorizovalo vladu, koja je, kako tvrde stru\u010dnjaci, monopolizova<\/u>la<\/u> \u201esadr\u017eaj, snimanja i medijski prostor\u201c tokom pandemije. Kao rezultat toga, “vojna” retorika i pozivi “Da se [za\u0161tite] od medija”<\/a> koje je propagirao premijer, zajedno sa sku\u010denim prostorom javnih medija, dovelo je do smanjenja transparentnosti i odgovornosti u ovom periodu. Nisu sprovedene su\u0161tinske istrage reakcija vlade na krizu i njenih institucionalnih i tehni\u010dkih mogu\u0107nosti. Odnos prema vladi po\u010deo je postepeno da se menja nakon burne reakcije na mirne proteste izazvane ru\u0161enjem Narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n

      Izmene i dopune Zakona o spre\u010davanju zaraznih bolesti normativnim aktom i odobravanje izmena i dopuna Krivi\u010dnog zakona po ubrzanom parlamentarnom postupku ukazuju na to da je albanska vlada iskoristila uslove pandemije i trenutnu institucionalnu i ustavnu krizu za dalje \u0161irenje izvr\u0161ne vlasti. Normativni akti i ubrzani zakonodavni procesi postali su model za vladu da menja i dopunjuje zakone. U praksi su ove aktivnosti udaljile albanski gra\u0111anski sektor od procesa dono\u0161enja odluka, zaobilaze\u0107i proces javnih konsultacija.<\/p>\n

      \u0160ta je slede\u0107e?<\/strong><\/span><\/h1>\n

      Najverovatnije, pove\u0107anje broja novih slu\u010dajeva KOVIDA-19 u prve tri sedmice juna 2020. godine ne\u0107e izazvati dodatna velika ograni\u010denja u Albaniji iz dva glavna razloga:<\/p>\n

      Prvo, albanske zdravstvene vlasti predvidel<\/u>e su<\/u> neposredan porast broja zara\u017eenih lica, i oni veruju da je izv<\/u>odljivo re\u0161avanje<\/u> situacije uz trenutne stope zaraze. Iz tog razloga, Tehni\u010dki stru\u010dni odbor izme\u0111u ostalog zaklju\u010dio je 12. juna da\u00a0 ne\u0107e<\/u> vra\u0107ati karantinske mere<\/u> ukoliko stope zaraze ostanu na sada\u0161njem nivou.<\/p>\n

      Drugo, zbog sve ve\u0107eg pritiska na albansku vladu kao rezultat opadanja ekonomije, jo\u0161 jedno potpuno zatvaranje bilo bi krajnje nepopularno i na \u0161tetu gra\u0111ana. Takva odluka donela bi sa sobom i mnogo negativnih politi\u010dkih poena, jer bi bila u suprotnosti sa namerama mnogih drugih zemalja Evropske unije, a albanska vlada nastoji da prati njihov primer, to jest, spre\u010diti nov<\/u>i<\/u> karant<\/u>in<\/u> po svaku cenu.<\/p>\n

      “Nova normalnost” \u0107e neminovno doneti neizvesnost i strah, jer pretnja virusa ostaje u pozadini i ne mo\u017ee se iskoreniti. Ose\u0107aj nesigurnosti jo\u0161 je gori jer je vladin fokus tokom pandemije pokazao da je kriza pod kontrolom, umesto da se planiraju zna\u010dajne reforme za zdravstveni sistem i privredu zemlje. I pored toga \u0161to je vlada brzo reagovala na izgradnji medicinske infrastrukture, kako bi odgovorila na pandemiju, novi slu\u010dajevi sugeri\u0161u da su se zarazili u medicinskim ustanovama<\/a>, ukazuju\u0107i na to da nije sproveden strog protokol. Pored toga, privredni oporavak zemlje \u0107e biti te\u017eak. Mere koje je vlada preduzela kako bi odgovorila na ekonomsku krizu bile su oskudne, dok je nedavno zatvaranje proizvodnog pogona<\/a> od strane zdravstvene inspekcije nakon \u0161to je potr\u0111eno da je petoro zaposlenih pozitivno, ukazuju na to da ne postoje su\u0161tinske mere za spre\u010davanje daljih ekonomskih pote\u0161ko\u0107a.<\/p>\n

      Vlada mora bolje da komunicira sa javno\u0161\u0107u. Javnost mora da se informi\u0161e o prirodi zdravstvene za\u0161tite i ekonomskim izazovima koji predstoje da bi joj se moglo verovati i po\u0161tovati obavezne preventivne mere. Istovremeno, vlada mora da oja\u010da implementaciju preventivnih protokola, pogotovo u zdravstvenim ustanovama, kako bi se pobrinula da bude spremna u cilju suo\u010davanja sa drugim talasom bez ponovnog uspostavljanja karantinskih odredaba i izgradnje poverenja javnosti kroz ve\u0107u transparentnost i odgovornost.<\/p>\n

      \"\"<\/p>\n

      Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/strong><\/a>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i Institut za komunikacijske studije (Makedonije), u saradnji sa\u00a0Institutom za demokratiju i medijaciju<\/strong><\/a>\u00a0(Albanija),\u00a0Analiziraj.ba<\/strong><\/a>\u00a0(BiH),\u00a0Radio KIM<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo),\u00a0Sbunker<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo), gra\u0111anskom inicijativom \u201eNe davimo Beograd<\/strong><\/a>\u201c (Srbija) i\u00a0PCNEN<\/strong><\/a>\u00a0(Crna Gora).<\/p>\n

      ————————-<\/p>\n

      Alban Dafa<\/strong> je istra\u017eiva\u010d upravljanja i sigurnosti Instituta za demokratiju i posredovanje sa sjedi\u0161tem u Tirani (IDM). Njegov rad je fokusiran na albanske institucije bezbednosti i odbrane i reforme upravljanja pridru\u017eivanjem EU. Prije nego \u0161to se pridru\u017eio IDM-u, slu\u017eio je u albanskim pomorskim snagama kao komandant patrolnog broda, mornar i mla\u0111i hidrograf. Diplomirao je na Pomorskoj akademiji SAD i Chevening alumn.<\/em><\/p>\n

      Redion Qirjazi<\/strong> je menad\u017eer programa i istra\u017eiva\u010d u pitanjima sigurnosti. Njegov rad je fokusiran na odbrani, terorizmu, rje\u0161avanju sukoba, nasilnom ekstremizmu, integritetu javnog sektora i dobrom upravljanju. Redion je diplomirao na ameri\u010dkoj vojnoj akademiji West Point i prethodno je sedam godina slu\u017eio kao oficer u albanskoj vojsci, kao i u misiji\u00a0 u Avganistanu. On je Rotary Peace Fellow i dobitnik Chevening stipendije, preko koje je diplomirao na Univerzitetu Exeter, a magistrirao na Primijenjenoj bezbjednosnoj strategiji.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Pi\u0161u: Alban Dafa & Redion Qirjazi<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":295588,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[666,637],"class_list":["post-295584","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi","tag-albanija","tag-covid-19"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295584","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=295584"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295584\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":295589,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295584\/revisions\/295589"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/295588"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=295584"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=295584"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=295584"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}