{"id":295481,"date":"2020-07-02T07:15:28","date_gmt":"2020-07-02T05:15:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=295481"},"modified":"2020-07-02T07:15:29","modified_gmt":"2020-07-02T05:15:29","slug":"novi-balkanski-identitetski-obracuni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/07\/02\/novi-balkanski-identitetski-obracuni\/","title":{"rendered":"Novi balkanski identitetski obra\u010duni"},"content":{"rendered":"

Autor: Ivan \u010colovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Te\u017eak je \u017eivot takozvanih nacionalnih identiteta (NI) na Balkanu. Kao da su ro\u0111eni da bi patili i stradali. Od 80-ih godina 20. veka, kad se o njima po\u010delo u\u010destano da govori, ne prestaju lamenti nad njihovom zlehudom sudbinom i pani\u010dni pozivi da se stane u njihovu za\u0161titu. To je jedna od konstanti savremene politike na Balkanu. Reklo bi se da politi\u010dke vo\u0111e balkanskih dr\u017eava i oficijelni i samozvani predstavnici njihovih kulturnih elita svoj najva\u017eniji zadatak vide u oplakivanju navodno te\u0161ko postradalih NI i u pani\u010dnim pozivima da se oni \u010duvaju od daljih stradanja.<\/p>\n

I dok je trajalo vanredno stanje zbog epidemije virusa korona \u010duvari balkanskih NI nisu napu\u0161tali svoja stra\u017earska mesta i nastavili su da osmatraju i bele\u017ee sve \u0161to te identitete navodno ugro\u017eava i da na to upozoravaju javnost u svojim zemljama. Me\u0111utim, od kada se \u017eivot u ovim zemljama po\u010deo postepeno i neodlu\u010dno da vra\u0107a u normalno stanje, naglo su se umno\u017eile vesti o stradanju ovih NI, a u jeziku njihovih \u010duvara kao da sada ima vi\u0161e gneva i mr\u017enje. Sti\u010de se utisak da oni strahuju da je zbog zaokupljenosti vlasti i naroda epidemijom nivo javne mr\u017enje prema neprijateljima nacije opao, pa se zato trude da to poprave tako \u0161to \u0107e u javnost upumpati poja\u010danu dozu ovog \u2013 kako oni nesumnjivo misle \u2013 vitalnog nacionalnog ose\u0107anja. Samo u toku poslednja dva meseca (maj i jun 2020) u medije su stigle informacije o novim te\u0161kim sukobima izme\u0111u balkanskih NI. Saznali smo da su u toku nemilosrdni obra\u010duni izme\u0111u srpskog i albanskog, albanskog i makedonskog, makedonskog i bugarskog, bo\u0161nja\u010dkog i hrvatskog, srpskog i bo\u0161nja\u010dkog, bugarskog i srpskog, srpskog i crnogorskog, hrvatskog i srpskog NI. Bellum omnium contra omnes \/ Rat svih protiv svih.<\/p>\n

Kulturni genocid i metafizi\u010dka amputacija<\/span><\/h2>\n

Jedan od najnovijih okr\u0161aja u balkanskim identitetskim ratovima dogodio se kada je u Albaniji prikazan TV film pod naslovom Velika srpska istorijska obmana \u2013 kako su Srbi ukrali albansku istoriju. Tu se, izme\u0111u ostalog, tvrdi da je od vremena Stefana Nemanje albanski narod \u017ertva identitetskog negiranja i potkradanja, da su im Srbi preoteli crkve \u2013 me\u0111u njima i Gra\u010danicu, Crkvu Svete Petke u Prizrenu i Pe\u0107ku patrijar\u0161iju \u2013 a narod i sve\u0161tenstvo ili pokrstili ili oterali. Na to je uzvratilo Ministarstvo kulture Srbije, saop\u0161tenjem da je taj film \u017ealostan i opasan falsifikat, ali da odgovornost za njega ne snosi samo albanska strana, nego i njeni balkanski saveznici, da je on plod \u201eorkestrirane aktivnosti iz \u0161ovinisti\u010dkih krugova nekih susednih dr\u017eava u regionu koje su usmerene na poni\u0161tavanje, brisanje iz istorije i preotimanje srpske kulturne ba\u0161tine, kako materijalne tako i nematerijalne\u201c. Ministarstvo je prozrelo krajnji cilj neprijatelja srpskog NI, a on je ni manje ni vi\u0161e nego uni\u0161tenje srpskog naroda. \u201eTakvi poku\u0161aji\u201c, pi\u0161e u ovom saop\u0161tenju, \u201eimaju sve obrise kulturnog genocida, a on je, istorija nas tome u\u010di, \u010desto uvod u fizi\u010dki genocid\u201c.<\/p>\n

Pro\u0161log meseca buknuo je novi sukob izme\u0111u bugarskog, makedonskog i srpskog NI. Bugarska javnost je alarmirana da su Makedonci iznenada napali njihov NI, da su makedonski premijer Oliver Spasovski i lider opozicione stranke VMRO DPMNE Hristian Mickoski iskoristili proslavu praznika Svetih \u0106irila i Metodija, koji se slavi 24. maja i kao Dan slovenske pismenosti, da iznesu tezu da su \u0106irilo i Metodije makedonski prosvetitelji i da je \u0107irilica nastala radi standardizacije makedonskog jezika, te da su je Bugari \u2013 kao i ostali slovenski narodi \u2013 preuzeli od Makedonaca. To je, kako je izjavio jedan bugarski politi\u010dki komentator, \u201eprisvajanje bugarske istorije i kulture\u201c, odnosno \u201eantibugarska paljba\u201c, zbog \u010dega Bugarska ne\u0107e mo\u0107i da podr\u017ei prijem Makedonije u EU.<\/p>\n

Otprilike u isto vreme u izdanju Bugarske akademije nauka pojavi\u043e s\u0435 zbornik radova pod naslovom O zvani\u010dnom jeziku u Republici Severnoj Makedoniji, koji je izazvao uzbunu u makedonskim i srpskim medijima. Knjiga je, pi\u0161e u najavi njene promocije 7. maja 2020. u Sofiji, plod truda bugarskih lingvista da do\u0111u do jedinstvenog stava o makedonskom jeziku. I oni su slo\u017eno i kona\u010dno zaklju\u010dili da je taj jezik jugozapadna varijanta bugarskog jezika.1 Vi\u0161e nego dovoljno da makedonski lingvisti uklju\u010de crveni alarm, da javnost svoje zemlje upozore da se nastavlja stradanje makedonskog NI. Prvo mu je i\u0161\u010dupan njegov anti\u010dki koren, kad je, kako je rekla lingvistkinja Katica \u0106ulavkova, \u201emakedonski identitet do\u017eiveo metafizi\u010dku amputaciju\u201c. Sada mu, zavapila je ona, preti kona\u010dno uni\u0161tenje. \u201eKada smo pomislili da je svr\u0161eno s identitetskim ultimatumima, nastupila je Bugarska s pretenzijom da amputira drugi deo makedonske istorije, onaj slovenski, od 9. veka do 1945\u201c.2<\/p>\n

Brutalni napadi, udari i juri\u0161i<\/span><\/h2>\n

U ovaj makedonsko-bugarski identitetski obra\u010dun ume\u0161ali su se i srpski lingvisti, za\u0161titnici srpskog NI, jer se u knjizi Bugarske akademije nauka o makedonskom jeziku, navode i svedo\u010danstva o navodnom prisustvu bugarskog jezika u Srbiji, u govoru naroda od Dunava do Kopaonika. \u010cuvare srpskog jezika alarmirao je Kulturno-informativni centar Srba u Makedoniji \u2013 Spona, javljaju\u0107i da je izvr\u0161en \u201ebrutalan napad na srpski jezik\u201c, da je re\u010d o najnovijoj \u201ebrutalnoj pretenziji na srpski jezik, a time i na nacionalni, istorijski i kulturni prostor\u201c. Njihov alarm zazvonio je u srpskim medijima, pa se tako u Ve\u010dernjim novostima pojavio komentar pod naslovom \u201e\u010cerupanje srpskog jezika. Bugari u akciji\u201c. U izjavi za ovaj list, akademik RS Slobodan Remeti\u0107 rekao je da \u201eBugari odavno atakuju na srpski jezik i da su se ponovo, posle izvesnog vremena, razmahali\u201c. Ali na srpski NI skriven u jeziku \u2013 po\u017ealio se Remeti\u0107 \u010ditaocima Novosti \u2013 ne atakuju samo Bugari, nego i Bo\u0161njaci, Crnogorci i Hrvati. \u201eJuri\u0161a se na sve srpsko\u201c, upozorio je on.<\/p>\n

Me\u0111u onima koji su ustali da brane srpski jezik i NI od Bugara istakao se i Viktor Savi\u0107, nau\u010dni saradnik Instituta za srpski jezik SANU. On je, kako prenosi portal Srbija danas, izjavio da \u201eu vreme kada se formirao srpski jezik, Bugari uop\u0161te nisu bili Sloveni\u201c, da su oni bili nomadski narod turske grupe koji je posle Srba do\u0161ao na Balkan i da su neki srpski govori iz Metohije migracijama stigli sve do Sofije, ali su ih Bugari priklju\u010dili bugarskom jeziku samo zato \u0161to li\u010de na njega. Ovoj Savi\u0107evoj izjavi portal je dao naslov \u201eBugarska akademija udarila na srpski. Koreni su nam na srpskoj zemlji. Dr Savi\u0107 otkrio bolnu istinu\u201c.<\/p>\n

Savezni\u0161tvo makedonskih i srpskih \u010duvara NI u borbi protiv Bugara nije ih spre\u010dilo da i oni me\u0111usobno zarate. Povod je bila po\u0161tanska marka sa mapom Hrvatske koju je po\u010detkom maja ove godine objavila makedonska po\u0161ta. Na njoj se dobar deo Srbije nalazi u granicama Hrvatske, jer su Makedonci gre\u0161kom objavili mapu Nezavisne dr\u017eave Hrvatske. Me\u0111utim, to su neki mediji u Srbiji protuma\u010dili kao provokaciju iza koje stoje makedonske vlasti, s ciljem da se naru\u0161e dobri odnosi izme\u0111u srpskog i makedonskog naroda. O tome je u intervju u listu Kurir, objavljenom pod naslovom \u201eNe smeta im NDH, smetaju im Nemanji\u0107i i srpski ratnici\u201c, govorila istori\u010darka umetnosti Jasmina S. \u0106iri\u0107. Ona je rekla da se u ovoj zemlji srpsko srednjovekovno nasle\u0111e \u201epredstavlja kao deo vizantijske Makedonije\u201c, dok se imanja srpskih manastira nazivaju \u201eokupacionim bazama\u201c, a sam \u201epojam srpstva orkestrirano zamenjuje pojmom srbomanije\u201c.3<\/p>\n

Stradanje na granicama izme\u0111u srpskog i crnogorskog NI<\/span><\/h2>\n

Poslednjih meseci bilo je novih sukoba u davno zapo\u010detom ratu izme\u0111u \u010duvara srpskog i crnogorskog NI, koji je intenziviran od kako je Crna Gora postala nezavisna dr\u017eava. Do ja\u010de razmene vatre i novih leleka nad postradalim NI do\u0161lo je i kad je objavljena vest da je crnogorska policija privela episkopa SPC Joanikija i sedmoricu sve\u0161tenika zbog litija koje su 12. maja organizovali u Nik\u0161i\u0107u uprkos zabrani javnih okupljanja zbog epidemije. U Beogradu je odr\u017eano nekoliko skupova podr\u0161ke privedenima, a SPC ih je podr\u017eala u vidu posebnog molebana u Hramu Svetog Save na Vra\u010daru, koji je vodio episkop Stefan. \u201ePosebno se pomolimo\u201c, rekao je on okupljenima, \u201eza na\u0161 narod u Crnoj Gori u kojoj trenutno najvi\u0161e stradamo. Mi smo jedan narod, ma kako se ko zove, i zato se molimo svecima da izmire zvani\u010dnu Crnu Goru i narod i da zajedni\u010dki brane svoje svetinje i sve ono \u0161to je najsvetije za nas. Narod u tome ima velikog uspeha, vra\u0107a se dostojanstvo u Crnu Goru i zato to stradanje uskoro prelazi u vaskrsenje\u201c.<\/p>\n

Ovo je bio jo\u0161 jedan povod da s crnogorske strane u\u010destaju optu\u017ebe i \u017ealbe da Srbi nastavljaju da negiraju njihov NI. Premijer Markovi\u0107 se po\u017ealio da je \u201enegiranje crnogorskog identiteta i prava na sopstvenu dr\u017eavu\u2026 radikalnije nego \u0161to je bilo prije deceniju i po\u201c. \u017de\u0161\u0107e od njega na nova poricanja crnogorskog NI reagovao je umetni\u010dki direktor Crnogorskog narodnog pozori\u0161ta \u017deljko So\u0161i\u0107, koji je u jednom intervjuu u crnogorskom listu Dnevne novine, rekao da su Crnogorci \u201esuo\u010deni sa o\u010diglednim klerofa\u0161isti\u010dkim, neprijateljskim nasrtajima\u201c na njihov narod i dr\u017eavu. \u201eMi smo\u201c, objasnio je on, \u201ejedini narod u svijetu kojem se neko drzne da ka\u017ee da nijesmo to \u0161to jesmo, da ne govorimo jezikom kojim govorimo, da nemamo ime koje imamo i da pripadamo ne\u010demu drugom, a da mi to zapravo ne znamo\u201c.<\/p>\n

Na srpsko-hrvatskom frontu<\/span><\/h2>\n

Identitetski rat se rasplamsao i izme\u0111u hrvatskih i srpskih identitetskih formacija\/postrojbi. Skoro istovremeno izbilo je nekoliko sukoba. Jedan od njih na identitetskoj grani\u010dnoj koti \u201eNikola Tesla\u201c, na kojoj se u poslednje vreme \u010desto ratovalo. Povod za novi obra\u010dun bila je vest da na jednom sajtu Evropske unije \u2013 gde su deci ponu\u0111eni interesantni podaci o \u010dlanicama EU \u2013 u tekstu o Hrvatskoj pi\u0161e da je Tesla \u201epoznati Hrvat\u201c. Za Ministarstvo kulture Srbije to je bio podmukli napad Hrvata na srpski NI i ono je odmah iza\u0161lo sa saop\u0161tenjem za javnost da je tu re\u010d o \u201ebezbroj puta ponovljenom falsifikatu koji se uporno gura iz odre\u0111enih krugova u Hrvatskoj s ciljem bestidnog svojatanja i kroatiziranja srpskog kulturnoistorijskog identiteta\u201c. Ministar inostranih poslova Ivica Da\u010di\u0107 na hrvatsku stranu ispalio je projektil jo\u0161 ve\u0107eg kalibra, izjaviv\u0161i da je Tesla Srbin koji bi da je u toku Drugog svetskog rata \u017eiveo u Hrvatskoj \u201ezavr\u0161io u koncentracionom logoru Jasenovac. Eto, toliko je on Hrvat\u201c. Kada su urednici ovog sajta EU spornu re\u010denicu o Tesli izmenili, tako da sada tu ne pi\u0161e koje je on nacionalnosti, nego samo da je \u201eNikola Tesla, ro\u0111en u Smiljanu (dana\u0161nja Hrvatska)\u201c, srpska strana je to iz nekog razloga pozdravila kao svoju identitetsku pobedu, a hrvatska do\u017eivela kao \u0161ok i za preokret optu\u017eila podmukle Srbe. \u201eSve su organizirali Srbi, Hrvati u \u0161oku\u201c, stoji u naslovu jednog \u010dlanka na portalu Dnevno.hr.<\/p>\n

Novi incident na srpsko-hrvatskoj identitetskoj granici izazvao je jedan \u010dlanak u zagreba\u010dkom Ve\u010dernjem listu, objavljen 21. maja 2020. pod naslovom \u201eAmerikanci pi\u0161u o Hrvatu kojeg slavi cijeli svijet, a kod nas je zaboravljen\u201c. Taj u Hrvatskoj zaboravljeni Hrvat je \u010duveni geofizi\u010dar, klimatolog i astronom Milutin Milankovi\u0107 (1879-1958), ro\u0111en u srpskoj porodici u selu Dalj, danas u Hrvatskoj, gde je po svojoj \u017eelji i sahranjen. Saznav\u0161i za to, Izvr\u0161ni odbor SANU zaklju\u010dio je da mora posebnim saop\u0161tenjem da reaguje na najnoviji slu\u010daj \u201esvojatanja srpskih nau\u010dnika i umetnika\u201c, koja ovaj akademijin odbor \u201eve\u0107 du\u017ee vreme s nevericom i ogor\u010denjem prati\u201c.<\/p>\n

Ve\u0107i sukob izme\u0111u srpskih i hrvatskih \u010duvara NI izbio je kad je Matica Srpska, u ediciji \u201eDeset vekova srpske knji\u017eevnosti\u201c objavila dela dubrova\u010dkog pisca Marina Dr\u017ei\u0107a (1508-1567). Saop\u0161tenjima izdatim tim povodom hrvatsku javnost su alarmirali, izme\u0111u ostalih, Matica Hrvatska i Dru\u0161tvo hrvatskih knji\u017eevnika. Matica je saop\u0161tila da je ona, \u201ekao \u010duvarica i skrbnica za sveukupnu hrvatsku kulturu, du\u017ena reagirati na ovu bezo\u010dnu kra\u0111u\/otima\u010dinu\u201c. Razlog srpske \u201eaneksije hrvatskog knji\u017eevnog korpusa\u201c, to jest dubrova\u010dkih pisaca iz 16. i 17. veka, MH je na\u0161la u \u017eelji srpske kulturne elite da \u201esanira srpski knji\u017eevnopovijesni diskontinuitet \u0161to izaziva razumljivu nacionalnu frustraciju\u201c. Drugim re\u010dima, Srbi nemaj pisce koji su stvarali u pomenuta dva veka, pa ih otimaju od Hrvata da bi taj vakum popunili. Me\u0111utim, MH prime\u0107uje da Srbima frustracija \u0161to im je istorija knji\u017eevnosti diskontinuirana ne pada tako te\u0161ko kao frustracija \u0161to nemaju more. Hrvatski pisci i njihova dela uop\u0161te Srbima nisu va\u017eni, pi\u0161e u ovom saop\u0161tenju, \u201eva\u017ean im je hrvatski teritorij koji nikada nisu uspjeli posvojiti i osvojiti ni kulturom ni ratnim operacijama. Iza prividnog prvorazrednog interesa za hrvatske pisce stoji isklju\u010divi interes za hrvatskim prostorom, za hrvatskim morem\u201c.<\/p>\n

Dru\u0161tvo hrvatskih knji\u017eevnika uputilo je javno protestno pismo ambasadi Srbije u Zagrebu. Hrvatska je, stoji u tom pismu, postala \u201e\u017ertva grabe\u017ei njezine kulturne ba\u0161tine\u201c, iza \u010dega se krije \u201epoliti\u010dka ideja velikosrpskog hegemonizma\u201d. Posebno se nagla\u0161ava da DHK smatra svojom du\u017eno\u0161\u0107u da ustane u za\u0161titu pre svega hrvatske knji\u017eevne ba\u0161tine, jer je \u2013 objasnili su hrvatski pisci srpskom ambasadoru \u2013 \u201eknji\u017eevnost va\u017ean dio etni\u010dkog identifikacijskog koda kod svakog naroda, a to zna\u010di da je jedan od va\u017enih \u010dimbenika i nacionalne samobitnosti\u201c.<\/p>\n

Za\u0161to se tuku i stradaju?<\/span><\/h2>\n

Vesti o novim balkanskim identitetskim sukobima ne dolaze iz nekog nezavisnog izvora, nego ih objavljuju zara\u0107ene strane, ograni\u010davaju\u0107i se na sukobe u kojima u\u010destvuju. Me\u0111utim, nema sumnje da su ovi sukobi me\u0111usobno povezani, da se prelivaju jedan u drugi i da se bolje razumeju kad se posmatraju zajedno. Tada se mo\u017ee primetiti da glavi uzrok ovih sukoba i glavni izvor panike i mr\u017enje koje ih prate nisu \u010duvene balkanske razlike \u2013 etni\u010dke, kulturne ili verske \u2013 nego jedno balkanskim politi\u010dkim i kulturnim elitama zajedni\u010dko shvatanje NI i njegovo kori\u0161\u0107enje za postizanje iste vrste ciljeva. Njegovu vrednost svi preuveli\u010davaju i precenjuju, svode\u0107i politiku na takozvanu politiku identiteta, a time kulturu na instrument takve, na NI utemeljene politike. Kako je primetio Stef Jansen, istra\u017euju\u0107i \u017eivot ljudi u savremenoj Bosni i Hercegovini, \u201enagla\u0161avanjem (etno), nacionalne \u2018kulture\u2019, stanovnici BiH se prevashodno, ako ne i isklju\u010divo, prikazuju u identitetskom registru\u201c, koji je privilegovan kao \u201erelevantan kriterijum za razumevanje \u017eivota\u201c. Na tome se, dodaje on, zasniva nacionalisti\u010dka retorika zahvaljuju\u0107i kojoj se \u201emoglo mobilisati mnogo ljudi, ali su se njom mogli i demobilisati alternativni pristupi politici\u201c.4 Primeri identitetskih obra\u010duna koje sam ovde prikazao svedo\u010de o tome da je politika zasnovana na \u201eidentitetskom registru\u201c danas dominantna i u drugim balkanskim zemljama, da ona tra\u017ei da svaki narod koji pretenduje na status nacije mora pre svega da ima autonomnu i homogenu kulturu, \u0161to zna\u010di da mu je osnovni zadatka da se za nju \u017ertvuje, bori i strada u obra\u010dunu sa onima koji prete njenom NI. To \u0161to je taj zadatak neostvarljiv ne zabrinjava mnogo balkanske politi\u010dke i kulturne elite, jer je neprekidna borba za NI ono \u0161to im obezbe\u0111uje mo\u0107 i privilegije.<\/p>\n

Kad se ove identitetske bitke posmatraju zajedno i uporede, mo\u017ee se uo\u010diti i to da zara\u0107ene strane primenjuju uglavnom istu strategiju. Ona se sastoji u tome da se ne govori toliko o pobedama i uspesima boraca na identitetskim granicama, nego pre svega o neprijateljskim nasrtajima na NI i njegovim stradanjima. Viktimizacija ovde ima prednost nad heroizacijom. Ako u ovim bitkama ima heroja, onda su to oni koji, patroliraju\u0107i identitetskim granicama, neumorno javljaju o neprijateljskim napadima i upadima. NI postoji skoro isklju\u010divo u tom kontekstu, u tom diskursu ugro\u017eenosti, stradanja i kulturno-politi\u010dke panike. U primerima koje sam naveo u ovom tekstu, on je \u017ertva genocida, amputacije, grabe\u017ei, kra\u0111e, plja\u010dke, \u010derupanja, otima\u010dine, silovanja, prekrajanja, preimenovanja, falsifikovanja, istrebljenja, potiranja, zatiranja, aneksije, ostrakizma. Da mu se ne doga\u0111aju te stra\u0161ne stvari, o njemu skoro ni\u0161ta ne bismo znali.<\/p>\n

Ipak, nemaju sva stradanja balkanskih NI istu te\u017einu. Nije isto kad \u010dujete da su vam ne\u0161to uzeli, prisvojili i osiroma\u0161ili vas i kad saznate da va\u0161i susedi tvrde da ste u zabludi ako mislite da postojite. Kad \u010duvari NI oplakuju gubitke koji nastaju kad je on \u017ertva plja\u010dke i prisvajanja njegovog blaga i kad za to optu\u017ee skoro sve svoje susede, ne\u0107emo se zabrinuti za sudbinu NI koje oni \u010duvaju, jer cilj lamenta nad takvim gubicima \u2013 prema formuli \u201edeset na jednog u tamnoj no\u0107i\u201c \u2013 nije u tome da se poka\u017ee pusto\u0161 koju su plja\u010dka\u0161i ostavili za sobom, nego da se istakne neiscrpno bogatstvo jednog NI koje nije bitno okrnjeno iako ga kulturno siroma\u0161ni susedi \u201e\u010derupaju\u201c i \u201esvojataju\u201c. Me\u0111utim, kad se u identitetskim bitkama koristi oru\u017eje potpune negacije, iz koga se naj\u010de\u0161\u0107e puca na balkanske nacije koje su me\u0111unarodno priznate u relativno novije vreme, dakle, na albansku, makedonsku, crnogorsku i bo\u0161nja\u010dku naciju, onda se moramo zapitati da li i za ove bitke va\u017ei ono \u0161to je Milo\u0161evi\u0107 rekao za bitke na Kosovu: \u201eOne nisu oru\u017eane, mada i takve jo\u0161 nisu isklju\u010dene\u201c.<\/p>\n

Poricanje da neka balkanska nacija postoji izvodi se na dva osnovna na\u010dina. U jednom slu\u010daju, obja\u0161njava se da je nacija za\u010deta, ali da jo\u0161 nije ro\u0111ena ili da jo\u0161 nije odrasla, ili je jo\u0161 u inkubatoru ili je tek u pubertetu. U drugom, \u010de\u0161\u0107em slu\u010daju, tvrdi se da je to \u0161to se izdaje za naciju zapravo ve\u0161ta\u010dka tvorevina bez pravog \u017eivota i budu\u0107nosti. Dok ovo pi\u0161em, u rukama mi je specijalni dodatak Ve\u010dernjih novosti pod naslovom \u201eJedna majka ra\u0111a tri nacije\u201c, u kome se obja\u0161njava \u201ekako je Titova Jugoslavija postala poligon za stvaranje novih naroda\u201c. U posebnim prilozima prikazan je \u201enacionalni in\u017eenjering\u201c kojim su za vreme Tita proizvedene makedonska, bo\u0161nja\u010dka i crnogorska nacija, ali je dodat i tekst o nastanku albanske nacije, \u010dija majka \u2013 kako obja\u0161njava autor tog teksta, novinar Ivan Miladinovi\u0107 \u2013 nije bila Jugoslavija, nego Be\u010dki dvor, ali su, zaklju\u010di\u0107e \u010ditalac ovog specijala, obe majke ra\u0111ale ve\u0161ta\u010dke balkanske narode (Be\u010dki dvor carskim rezom?) samo zato da bi ljude koji su navodno njihovi pripadnici odvojile od njihove prave majke \u2013 Srbije.<\/p>\n

Isforsirano stvaranje bo\u0161nja\u010dke nacije, obja\u0161njava u svom prilogu politikolog i politi\u010dar Nenad Kecmanovi\u0107, \u201edovelo je do produ\u017eene inkubacija nove nacije koja \u0107e samo tokom jednog ljudskog vijeka vi\u0161e puta mijenjati ime\u201c, odnosno do toga da su \u201eMuslimani u\u0161li u prevremeni nacionalni pubertet\u201c. U prilogu posve\u0107enom Makedoncima, dr Stevan Gaji\u0107, istra\u017eiva\u010d u Institutu za evropske studije u Beogradu, obja\u0161njava da je makedonska nacija nastala \u201erasrbljavanjem Makedonije\u201c, i da su sami Makedonci najve\u0107a \u017ertva tako stvorene nacije. \u201eDobijanjem statusa nacije u drugoj Jugoslaviji\u201c, ka\u017ee Gruji\u0107, \u201eoni su osu\u0111eni na dug period nestabilnosti, koji lako mo\u017ee da se zavr\u0161i brisanjem Makedonaca sa mape savremenih evropskih nacija\u201c. O ve\u0161ta\u010dkom, \u201eoktroisanom izdvajanju crnogorske nacije iz jedinstvene srpske nacije\u201c, u ovom dodatku pi\u0161e istori\u010dar Aleksandar Rakovi\u0107. Njemu se, reklo bi se, dopalo kompromisno re\u0161enje problema NI koje su imali na umu neki Crnogorci u socijalisti\u010dkoj Crnoj Gori. Oni su, ka\u017ee Rakovi\u0107, verovali da bi trebalo priznati \u201edve srpske nacije\u201c ili \u201edva srpska naroda\u201c, jedan u Crnoj Gori, drugi u \u201eostalom srpstvu\u201c. Ova ideja je navodno sprovedena u delo 1988-1989. godine u takozvanoj Antibirokratskoj revoluciji koja je, prema mi\u0161ljenju ovog istori\u010dara, \u201ebila srpska po karakteru\u201c.<\/p>\n

Mogu li, umesto uzajamnog mu\u010denja, potkradanja i poricanja, balkanski NI da \u017eive u miru, po\u0161tuju\u0107i jedni druge? U akademskim krugovima ima onih koji misle da je to izvodljivo i ponu\u0111ena su razli\u010dita re\u0161enja ili kako do\u0107i do takozvanog \u201esu\u017eivota\u201c ili kako miroljubivo podeliti zajedni\u010dko nasle\u0111e i oti\u0107i svako na svoju stranu. A ima i mi\u0161ljenja \u2013 odmah da ka\u017eem da su mi ona bli\u017ea5 \u2013 da umesto \u0161to se pred NI klanjamo i podilazimo im kao idolima koji tobo\u017ee simbolizuju i \u010duvaju na\u0161e mesto u svetu, treba raditi na tome da njihova cena na politi\u010dkom tr\u017ei\u0161tu bude \u0161to ni\u017ea. Elijas Kaneti je rekao da smrti treba oduzeti pretereno veliki ugled koji ima,6 a ja mislim da to va\u017ei i za na\u0161e balkanske NI. Uostalom, i njihov ugled je zasnovan na precenjivanju smrtonosnog stradanja, bez koga navodno ne mo\u017eemo biti ono \u0161to smo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mogu li, umesto uzajamnog mu\u010denja, potkradanja i poricanja, balkanski NI da \u017eive u miru, po\u0161tuju\u0107i jedni druge?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-295481","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295481","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=295481"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295481\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":295483,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295481\/revisions\/295483"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=295481"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=295481"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=295481"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}