{"id":295376,"date":"2020-07-01T07:21:52","date_gmt":"2020-07-01T05:21:52","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=295376"},"modified":"2020-07-01T07:23:21","modified_gmt":"2020-07-01T05:23:21","slug":"kovid-19-u-srbiji-izbori-vazniji-od-javnog-zdravlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/07\/01\/kovid-19-u-srbiji-izbori-vazniji-od-javnog-zdravlja\/","title":{"rendered":"KOVID-19 u Srbiji: izbori va\u017eniji od javnog zdravlja"},"content":{"rendered":"

Dr\u017eavni vrh Srbije, uklju\u010duju\u0107i grupu lekara \u0161to predvodi borbu protiv \u0161irenja virusa korona, u najmanju ruku je ignorisao pogor\u0161anje sve do trenutka dok glasanje nije zavr\u0161eno.<\/strong><\/p>\n

Da bismo razumeli postupke vlasti u Srbiji po izbijanju zaraze kovidom 19, dovoljno je pogledati \u0161ta se desilo u poslednjih nekoliko dana. Elem, podaci o tome koliko je ljudi inficirano, umrlo, testirano i izle\u010deno su \u201ecentralizovani\u201c odnosno mogu se dobiti samo s jednog mesta i ne za pojedina\u010dne lokacije. Novinari i novinarke su se \u017ealili, pogotovo nakon \u0161to je krizni \u0161tab prestao da dr\u017ei redovne konferencije za \u0161tampu, da ne dobijaju \u017eeljene informacije i obja\u0161njenja. Posebno je sumnjivo bilo \u0161to se dnevni broj novih potvr\u0111enih slu\u010dajeva tokom dve sedmice pred izbore 21. juna uglavnom menjao za tek po nekoliko i \u0161to je od 22. maja do 26. juna objavljivano da je preminula isklju\u010divo po jedna ili nijedna osoba.<\/p>\n

Spekulacije o tome da li se podaci peglaju, a nije bilo re\u010di o promeni metodologije, kuvale su se do 22. juna. Tada je BIRN objavio da u dr\u017eavnom (ali ne i javnom) informacionom sistemu Covid19 stoji da je umrlih preko dva i po puta vi\u0161e nego \u0161to je saop\u0161teno. Tako\u0111e, zara\u017eenih po danima je, po tim podacima, u mnogim slu\u010dajevima bilo nekoliko puta vi\u0161e nego \u0161to su vlasti objavljivale.<\/p>\n

KOVID vozio kampanju<\/strong><\/span><\/h2>\n

Zvani\u010dne reakcije jo\u0161 nema, \u0161to dalje uru\u0161ava poverenje u one koji su najodgovorniji za javno zdravlje. Neki iz lekarskog tima relativizovali su re\u010deno otkri\u0107e, tvrde\u0107i da nije isto kad neko umre od bolesti koju izaziva virus korona i kad zara\u017eeni od kovida 19 umre od ne\u010deg drugog. Sve do tog trenutka, dr\u017eavni zvani\u010dnici su tvrdili da se ubraja smrt svake inficirane osobe i \u010dak upirali prstom na neke zemlje u regionu, aludiraju\u0107i da drugi la\u017eu.<\/p>\n

Ni predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 se u jeku pandemije nije libio takvih optu\u017ebi. \u0160tavi\u0161e, u\u010dinak, borba i pobeda nad virusom bili su oslonac njegove kampanje za vladaju\u0107u stranku.<\/p>\n

VIP \u017eari\u0161ta<\/strong><\/span><\/h2>\n

Drugi nagove\u0161taj stava dr\u017eave vidi se iz saop\u0161tenja od 23. juna, dva dana posle op\u0161tih i lokalnih izbora, da postaje obavezno no\u0161enje maski<\/a> u javnom prevozu. I da odluka stupa na snagu istog dana. \u201eVlada Srbije nastavi\u0107e i u narednim danima da sa velikom pa\u017enjom prati razvoj epidemiolo\u0161ke situacije i o svemu \u0107e redovno i blagovremeno obave\u0161tavati gra\u0111ane\u201c, stoji u \u0161turom tekstu, ali bez obrazlo\u017eenja kakva je zapravo epidemiolo\u0161ka situacija!<\/p>\n

Od ukidanja vanrednog stanja po\u010detkom maja i nastavka predizborne kampanje, vlast je labavila mere i pove\u0107avala dozvoljeni broj ljudi na skupovima. \u010clanovi i \u010dlanice kriznog \u0161taba uveravali su<\/a> javnost da kovid 19 gubi na snazi.<\/a> Politi\u010dki skupovi jesu bili sporadi\u010dni i uglavnom mali, ali zato je na fudbalskoj utakmici izme\u0111u Partizana i Crvene zvezde bilo dvadeset hiljada gledalaca. To je verovatno bila najve\u0107a manifestacija u Evropi u prethodnih nekoliko meseci, a zatim je bilo jo\u0161 sportskih doga\u0111aja. Svi su odr\u017eani uz blagoslov nadle\u017enih institucija. Lekari i lekarke iz kriznog \u0161taba se javno nisu tome usprotivili ili su \u010dak aminovali eufori\u010dno otvaranje i banalizovali opasnost.<\/p>\n

Kasnije je objavljeno da je zara\u017eeno nekoliko igra\u010da, a i teniseri, uklju\u010duju\u0107i Novaka \u0110okovi\u0107a,<\/a> koji su u\u010destvovali na teniski turnirima u Beogradu i Zadru.<\/p>\n

Ako ne testira\u0161 bolesne, bi\u0107e bolja statistika<\/strong><\/span><\/h2>\n

Za to vreme, mnogi ljudi sa temperaturom i respiratornim smetnjama javljali su medijima ili putem dru\u0161tvenih mre\u017ea da se u takozvanim kovid ambulantama \u010deka satima i da lekari odbijaju da ih testiraju. Neki zara\u017eeni ka\u017eu da ih niko nije pitao za kontakte, a oni koji sumnjaju da su bili izlo\u017eeni virusu ne mogu da se besplatno testiraju, bar ne bez simptoma. Ali zato ima primera da u dr\u017eavnim institucijama zdrave slu\u017ebenike bezrazlo\u017eno \u0161alju na test, \u0161to ukazuje na manipulaciju statisti\u010dkim podacima.<\/p>\n

U retrospektivi, ovakvi postupci ne \u010dude. Krajem februara, na prvoj Vu\u010di\u0107evoj konferenciji za medije s lekarima, \u0161alili su se i uveravali gra\u0111ane da nema nikakve opasnosti. De\u010dji pulmolog i univerzitetski profesor Branimir Nestorovi\u0107 tvrdio je da je epidemija u Kini pri kraju te da estrogeni \u201e\u0161tite \u017eene\u201c i da one \u201ene umiru\u201c od korone. \u010cak je narodu poru\u010dio da se ne pla\u0161i \u201enajsme\u0161nijeg virusa u istoriji\u201c.<\/a><\/p>\n

Ostao je u kriznom \u0161tabu i redovno izazivao kontroverze, na primer izjavama suprotnim od preporuka za za\u0161titu. Ali ni ostala ekipa nije jedinstveno nastupala, kao ni, uostalom, globalne institucije i druge zemlje. Od Hrvatske u susedstvu do Svetske zdravstvene organizacije. Maske su malo neophodne, pa malo beskorisne, a niko se nije odva\u017eio da objasni kako rukavice bilo koga \u0161tite.<\/p>\n

\u0160ta \u0107emo sutra s decom<\/strong><\/span><\/h2>\n

Ve\u0107 posle par sedmica Vu\u010di\u0107 objavljuje da uvodi vanredno stanje i policijski \u010das. Lekari su koliko u \u010detvrtak insistirali da nema potrebe da se zatvaraju \u0161kole, a potpuni preokret se de\u0161ava ve\u0107 u nedelju uve\u010de, 15. marta. Ne u petak posle \u0161kole, nego uo\u010di novog radnog dana, obustavljen je rad obrazovnih ustanova. Zaposleni roditelji su se na\u0161li u \u010dudu \u0161ta \u0107e s najmla\u0111ima.<\/p>\n

Predsednik je u po\u010detku govorio da starije ljude porodica ne sme da pose\u0107uje, da ih ne bi nehotice zarazili. Za doma\u0107instva u kojima \u017eive po tri ili \u010detiri generacije nije imao preporuka. Ali je ubrzo zabranio starijima od 65 godina u gradovima da izlaze iz stana ili dvori\u0161ta ku\u0107e, da bi kasnije uveo izlazak jednom nedeljno usred no\u0107i do jedne od nekoliko stotina prodavnica koje su tada namenski bile otvorene. Na selu je starosna granica postavljena na 70 godina, uz izuzimanje poljoprivrednika.<\/p>\n

\"\"

Foto: balkaninsight.com<\/p><\/div>\n

Blanko dozvole za kretanje<\/strong><\/span><\/h2>\n

Za ove poslednje i ostale iz preko potrebnih delatnosti uveden je sistem dozvola. Zami\u0161ljeno je da se takva hartija izda za odre\u0111eni termin za kretanje tokom policijskog \u010dasa, ali ubrzo su po\u010dele zloupotrebe. Ukratko, firme bliske vlasti mogle su da rade, dok su neke ostavljane na cedilu. Na primer, bilo je gradili\u0161ta stambenih objekata bez ikakve pauze.<\/p>\n

Jedna od najekstremnijih varijanti desila se krajem aprila, pred ukidanje vanrednog stanja. Kao odgovor na proteste gra\u0111ana \u201eBukom protiv diktature\u201c, na koje su pozvali inicijativa Ne davimo Beograd i Gra\u0111anski front, huligani su dobili zadatak da prave bakljade na krovovima zgrada u znak podr\u0161ke re\u017eimu i da skandiraju protiv opozicije. Kada su stanari prijavili jednu takvu grupu i policija ju je legitimisala, pustila je njene pripadnike jer su svi imali dozvole<\/a> za kretanje tokom policijskog \u010dasa.<\/p>\n

Tako mo\u017eemo zaklju\u010diti da disciplina nije bila isplativa. Dok je ve\u0107ina ljudi boravila kod ku\u0107e, uz minimalno pomeranje na lokalu, aktivisti op\u0161tinskih i gradskih \u0161tabova i poslodavci s pristupom dozvolama bili su slobodni da zavr\u0161avaju svoje poslove. Pritom je vrhunac zaraze bio sredinom aprila, za vreme najja\u010dih restrikcija. Postoji li veza?<\/p>\n

Spre\u010davamo gu\u017eve gu\u017evama<\/strong><\/span><\/h2>\n

Svako zao\u0161travanje mera zabrane kretanja ili \u010dak nagove\u0161taji ili pretnje \u010dvr\u0161\u0107eg zatvaranja unosili su nemir me\u0111u stanovni\u0161tvo i izazivali gu\u017evu i migracije. Bilo je jasno da se odluke donose napre\u010dac, kao u slu\u010daju zatvaranja \u0161kola. Smanjivali su javni prevoz da bi obeshrabrili kretanje, ali tako je gu\u017eva u autobusima bila ve\u0107a. Uspostavljene su posebne, radni\u010dke linije i ljudi su i tako izlo\u017eeni riziku.<\/p>\n

Pretnje zatvaranjem \u010ditavih gradova nagnale su ljude da se naglo sele. U po\u010detku su iznenadne zabrane kretanja i pojedine glasine<\/a> pokrenule navalu na namirnice i gorivo.<\/p>\n

Po ponovnom uspostavljanju gradskog prevoza u Beogradu, uvedeno je pravilo da se ulazi samo na prednja vrata, a da voza\u010d otvara ostala, za izlaz, tek kad primi putnike. Time se u praksi putovanje usporilo i produ\u017eilo, a broj ljudi u zatvorenom se pove\u0107ao. Odnosno, ima vi\u0161e fizi\u010dkog kontakta nego po sistemu gde se sva vrata koriste dvosmerno.<\/p>\n

Na otvorenom opasno, u kladionici jok<\/strong><\/span><\/h2>\n

Po\u010detkom aprila, dok je policija ve\u0107 uveliko ka\u017enjavala i rasterivala ljude koje bi zatekla u parkovima, odjeknula je vest da se tek tada obustavlja rad kladionica i teretana. Teorije o povezanosti njihovih vlasnika s donosiocima odluka dodatno su podgrejane krajem meseca, kada je najavljeno otvaranje tih objekata. Boravak u parku ili na drugim otvorenim povr\u0161inama za rekreaciju je i dalje bio zabranjen! Ipak, posle reakcije u javnosti, do\u0161lo je do popu\u0161tanja i na tom polju.<\/p>\n

Studentski domovi su naglo raseljeni,<\/a> a u neke su trpani povratnici iz inostranstva i ostavljeni da danima \u010dekaju rezultate testiranja na koronu. Pritom su osobe koje nisu putovale zajedno dr\u017eane u istim prostorijama, tako da je rizik od infekcije rastao.<\/a> Ali to nije ni\u0161ta u pore\u0111enju sa vojnim kampom<\/a> podignutim u Morovi\u0107u, kod granice sa Hrvatskom, gde su dr\u017eavljani Srbije koji su dolazili kopnenim putem u po\u010detku sme\u0161tani u \u0161atore po zimi i bez tople vode.<\/p>\n

\u0160to ste do\u0161li<\/strong><\/span><\/h2>\n

Mo\u017eda najve\u0107u dramu u prvoj fazi Vu\u010di\u0107 i drugi zvani\u010dnici pravili su zbog masovnog povratka iz evropskih i drugih zemalja. Ni zbora o istorijskom uru\u0161avanju svetske privrede, milionima otkaza i gubitku li\u010dnih prihoda. Ne. Po njihovom vi\u0111enju, dijaspora je navalila u Srbiju jer je ovde zdravstvo besplatno.<\/p>\n

Zdravstveni sistem je, po svemu sude\u0107i, oboljenje kovid 19 do\u010dekao bez dovoljno opreme za drasti\u010dno stro\u017ei pristup za\u0161titi i le\u010denju. Od brojnih informacija procurelih u medije o neadekvatnim uslovima u bolnicama, izdvojio se izve\u0161taj<\/a> novinarke Ane Lali\u0107,<\/a> koju su zbog toga uhapsili. Ona je prenela anonimne izjave zdravstvenih radnika o haosu u Novom Sadu. Bilo je vi\u0161e slu\u010dajeva hap\u0161enja i zatvorskih kazni za ljude koji su boravili u inostranstvu i koje na granici uop\u0161te nisu obavestili da moraju da se samoizoluju.<\/p>\n

Klackalica se u ovom trenutku vra\u0107a na drugu stranu, nakon \u0161to su svi ve\u0107 po\u010deli da se vra\u0107aju uobi\u010dajenom na\u010dinu \u017eivota. Dr\u017eavne olak\u0161ice i podsticaji za prevazila\u017eenje ekonomskog \u0161oka, uklju\u010duju\u0107i pauzu u otplati kredita i izvr\u0161enjima, delimi\u010dno su odgodili suo\u010davanje s posledicama nezapam\u0107enog kraha u Evrozoni i drugde. Stimulans u Srbiji ne mo\u017ee da se poredi s tamo\u0161njim, ali upravo zato vlada nije mogla da sebi dozvoli da ne podupre doma\u0107u privredu. A nadolaze\u0107i izbori su bili ravnopravan motiv.<\/p>\n

Svim punoletnim gra\u0111anima i gra\u0111ankama koji su se prijavili za pomo\u0107, ispla\u0107eno je po sto evra u dinarskoj protivvrednosti, a poslodavci su dobili neto tri minimalca po zaposlenom.<\/p>\n

Po\u010detno otre\u017enjenje nakon ukidanja vanrednog stanja nastupilo je s ograni\u010denjima za putnike<\/a> iz Srbije u okolne, ali i udaljene zemlje. Politi\u010dari nisu propustili priliku da to pripi\u0161u nacionalnoj netrpeljivosti. Ne bi bilo iznena\u0111enje ukoliko tek budemo osetili zdravstvenu i drugu krizu i razmere apsurda. Dnevni broj novih slu\u010dajeva vratio se posle mesec dana iznad psiholo\u0161ke granice od 100, a neposredno zatim i preko 200. Novi Pazar<\/a> ve\u0107 grca,<\/a> a vanredna situacija je uvedena na lokalnom nivou u nekoliko sredina.<\/p>\n

Maja Gojkovi\u0107, dosada\u0161nja predsednica Narodne skup\u0161tine Srbije, zavr\u0161ila je u bolnici s upalom plu\u0107a posle strana\u010dke proslave izborne pobede. U toj gu\u017evi s truba\u010dkim orkestrom bio je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, a kasnije se tako\u0111e ispostavilo da je zara\u017een, kao i jo\u0161 neki funkcioneri.<\/p>\n

Pred Srbijom je suo\u010davanje s dubokom privrednom krizom. I bez hroni\u010dnih boljki, sasvim je dovoljno prelivanje zastra\u0161uju\u0107eg cunamija koji je ve\u0107 zadesio Evrozonu. Zbog infekcija u kolektivu, ovda\u0161nje firme uveliko \u0161alju cele smene i timove ili sve zaposlene na ponovni rad od ku\u0107e.<\/p>\n

Mogu\u0107nost napretka u suzbijanju korona virusa direktno je srazmerna poverenju stanovni\u0161tva u one koji ga vode. Vlast se posle kontroverznih i ne potpuno zavr\u0161enih izbora na\u0161la bez institucionalne opozicije, dok se topi poverenje u doktore i doktorke iz kriznog \u0161taba.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona<\/a><\/strong>\u201d koja sprovode\u00a0Res Publica<\/strong><\/a>\u00a0i Institut za komunikacijske studije (Makedonije), u saradnji sa\u00a0Institutom za demokratiju i medijaciju<\/strong><\/a>\u00a0(Albanija),\u00a0Analiziraj.ba<\/strong><\/a>\u00a0(BiH),\u00a0Radio KIM<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo),\u00a0Sbunker<\/strong><\/a>\u00a0(Kosovo), gra\u0111anskom inicijativom \u201eNe davimo Beograd<\/strong><\/a>\u201c (Srbija) i\u00a0PCNEN<\/strong><\/a>\u00a0(Crna Gora).
\n—————————–<\/p>\n

Novinar Igor Todorovi\u0107 je specijalizovan za finansije i energetiku na globalnom nivou. Jednako \u0161iroko prati balkanske teme, s naglaskom na tranziciju i prevazila\u017eenje posljedica rata, migracije i emancipaciju. Ure\u0111uje i prevodi. U\u010destvovao je u umetni\u010dkim i humanitarnim projektima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Igor Todorovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[637,662],"class_list":["post-295376","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi","tag-covid-19","tag-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295376","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=295376"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295376\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":295384,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295376\/revisions\/295384"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=295376"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=295376"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=295376"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}