Jo\u0161 od prvih izve\u0161taja iz Vuhana, Irana i kasnije Italije, znalo se da gubitak \u010dula mirisa predstavlja jedan od sigurnih simptoma da je neko zara\u017een koronavirusom. Posle vi\u0161emese\u010dnih analiza i detaljnih klini\u010dkih studija, nau\u010dnici misle da znaju \u0161ta uzrokuje ovaj poreme\u0107aj.<\/p>\n
Jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih uzroka gubitka \u010dula mirisa je virusna infekcija, poput obi\u010dne prehlade, upale sinusa ili drugih infekcija gornjih disajnih puteva. Sojevi koronavirusa, poput sarsa i mersa, koji nisu toliko smrtonosni kao kovid 19, tako\u0111e ponekad izazivaju gubitak \u010dula mirisa.Kod obi\u010dne prehlade miris ne mo\u017ee da prodre do receptora, ali kod kovida 19 to nije slu\u010daj.<\/p>\n
U ve\u0107ini takvih slu\u010dajeva \u010dulo se oporavljalo odmah po ozdravljenju jer je do gubitka dolazilo zbog zapu\u0161enog nosa, odnosno molekuli mirisa nisu mogli da prodru do receptora u nosu. Me\u0111utim, u nekim slu\u010dajevima gubitak ose\u0107aja mirisa znao je da potraje mesecima, \u010dak i godinama.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de kovida 19, obrazac simptoma gubitka \u010dula mirisa je sasvim druga\u010diji. Mnogi zara\u017eeni pacijenti prijavljivali su da je do gubitka dolazilo iznenada, a zatim se isto tako iznenada vra\u0107ao na nedelju ili dve dana. Posebno je zanimljivo \u0161to veliki broj pacijenata uop\u0161te nije imao zapu\u0161en nos, a \u010dulo se nije oporavljalo mesecima.<\/p>\n
Po\u0161to stru\u010dnjaci sada imaju pristup ve\u0107em broju snimaka nosa i sinusa pacijenata zara\u017eenih koronavirusom kod kojih je do\u0161lo do anosmije (gubitka \u010dula mirisa), uo\u010deno je da su nosne \u0161upljine bile blokirane zbog otoka na mekom tkivu. Ostatak nosa i sinusi izgledali su normalo i zato pacijenti nisu imali problema sa ote\u017eanim disanjem kroz nos.<\/p>\n
Zna se da kovid 19 napada na\u0161 organizam tako \u0161to se vezuje za ACE2 receptore na povr\u0161ini \u0107elije. Kada dospe u \u0107eliju, virus se razmo\u017eava \u0161to izaziva reakciju imunog sistema. U po\u010detku se mislilo da virus uni\u0161tava neurone koji kada su u dodirom sa molekulom nekog mirisa prenose signal do mozga gde se on tuma\u010di kao \u201emiris”.<\/p>\n
Ovo saznanje je va\u017eno stru\u010dnjacima, ali je dobro znati da je ovo jedan od simptoma koji treba da nas upozori.<\/p>\n
Me\u0111utim, nedavno istra\u017eivanje je utvrdilo da neuroni koji prenose miris uop\u0161te nemaju protein ACE2 koje virus koristi da bi prodro u \u0107eliju, ali da se oni nalaze na takozvanim, sustentakularnim \u0107elijama koje obla\u017eu membrane svih kanala. Zato nau\u010dnici veruju da virus o\u0161te\u0107uje upravo ove potporne \u0107elije, a odgovor imunog sistema uzrokuje oticanje tog podru\u010dja u nosnoj \u0161upljini.<\/p>\n
Za\u0161to se nekim pacijentima \u010dulo mirisa ne vra\u0107a ni posle vi\u0161e nedelja ili meseci, nau\u010dnici jo\u0161 uvek nemaju precizan odgovor, no pretpostavljaju da se radi o posledicama ja\u010de upale. Upalni proces je u stvari reakcija na\u0161eg organizma na o\u0161te\u0107enje koje je izazvao neki patogen, pri \u010demu se ispu\u0161taju supstance koje uni\u0161tavaju i okolno tkivo.<\/p>\n
Kod ja\u010dih upala bivaju o\u0161te\u0107ene i okolne \u0107elije, pa se \u010dulo mirisa oporavlja mnogo sporije jer neuronima treba vi\u0161e vremena za regeneraciju. Oporavak po\u010dinje obi\u010dno izobli\u010denjem mirisa (parosmija). Tako se, na primer, mnogim pacijentima u po\u010detnim fazama oporavka \u010dula mirisa de\u0161avalo da im kafa miri\u0161e na neku hemikaliju ili ih podse\u0107ala na miris kanalizacije. (Izvor:RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mnogim pacijentima u po\u010detnim fazama oporavka \u010dula mirisa de\u0161avalo da im kafa miri\u0161e na neku hemikaliju ili ih podse\u0107ala na miris kanalizacije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-294754","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294754","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=294754"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294754\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":294757,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294754\/revisions\/294757"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=294754"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=294754"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=294754"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}