Od izbijanja pandemije \u010desto se pote\u017ee argument da, kada je svet u globalnoj zdravstvenoj krizi i na rubu najve\u0107e ekonomske krize ikada, tema ljudskih prava ne bi trebalo da bude prioritet. Vlasti \u0161irom sveta uvele su vanredna stanja, tokom kojih su, neke manje, a neke potpuno ukinule osnovna ljudska prava. I u visoko razvijenim demokratijama, poput Holandije i Velike Britanije, \u010duju se kritike da vlast kroz vanredne mere poku\u0161ava da progura zakone koji su u suprotnosti sa ustavom i gaze neka od najosnovnijih ljudskih prava. Profesor An\u0111eli\u0107 smatra da su ova pomeranja ka manje demokratskim oblicima vladavine vrlo prisutna i o\u010dita.<\/p>\n
\u201eStvar bi trebalo posmatrati na nekoliko nivoa. Jedan nivo je da mi dobrovoljno \u017eelimo da demokratski izabrane vlasti uzmu neka na\u0161a prava ne bi li nas za\u0161titile, odnosno, sa\u010duvale to neko osnovno pravo na \u017eivot. Tu onda postoji interpretacija vlasti da se na osnovu tog nekog dru\u0161tvenog ugovora mi dobrovoljno odri\u010demo svojih prava da bi nas dr\u017eava za\u0161titila. U takvoj interpretaciji mi vi\u0161e nemamo mogu\u0107nost da ka\u017eemo da se nismo odrekli svega toga na du\u017ei period, ve\u0107 samo za jednu odre\u0111enu situaciju. Suspenzijom parlamenta, koja je bila prisutna u mnogim dr\u017eavama, u Velikoj Britaniji, recimo, predstavnicima naroda je uskra\u0107ena mogu\u0107nost da se izja\u0161njavaju o odre\u0111enim pitanjima. Kada se desio napad 11. septembra 2001. jedna savetnica u britanskoj vladi je rekla ‘odli\u010dan dan za prikrivanje lo\u0161ih vesti’. I to je upravo ono \u0161to se de\u0161ava tokom ove pandemije, da nezapa\u017eeno prolaze vesti o gre\u0161kama i nesposobnosti vlasti. Tako\u0111e, na po\u010detku pandemije bila je jedna anegdota: kada su u Rusiji nekim proizvodima, poput maski, sko\u010dile cene, Putin je rekao zatvorite te trgovine koje nastoje da profitiraju iz nesre\u0107e naroda, i to je ljudima bilo privla\u010dno. Me\u0111utim, sr\u017e problema je da to jeste privla\u010dno kada se negde drugde de\u0161ava, me\u0111utim, kada do\u0111emo u situaciju da nemamo nikakva prava i da su odluke koje nas direktno doti\u010du arbitrarne i vi\u0161e ne postoje institucije koje bi to stavile u proveru, onda je ve\u0107 prekasno.\u201c<\/p>\n
************************<\/p>\n
*************************<\/p>\n
An\u0111eli\u0107 navodi da je blizu stotinu zemalja ukinulo osnovna prava, odnosno tekovine razvoja moderne dr\u017eave. Smatra da je te\u0161ko izvu\u0107i se iz vanrednih mera, kada one jednom postanu zakon. On poredi pandemiju sa ratnim stanjem, kada vlasti poku\u0161avaju da suzbiju bilo kakvu nedoumicu ili nezgodno pitanje i navodi \u010duvenu izreku po kojoj je prva \u017ertva rata istina.<\/p>\n
\u201eJa sam veoma pesimisti\u010dan prema ljudskom rodu koji prihvata sna\u017enu vlast ukoliko mu ta vlast dozvoljava da pre\u017eivi i ostvari neke male benefite. Ignori\u0161e se ta neka op\u0161ta solidarnost, ignori\u0161e se nemogu\u0107nost velikog broja ljudi da iska\u017eu nesaglasnost sa ne\u010dim. Ja sam godinu dana proveo u Sarajevu pod opsadom, gde imate prvu i osnovnu stvar da neko puca na vas i ako ste vi na bilo koji na\u010din kriti\u010dni prema vlasti, odmah vam se ispostavi \u201eali\u201c \u2013 pre svega \u017eivot vam je ugro\u017een od ovih koji opsedaju grad – i tu svaka diskusija prestaje. Trebalo je puno godina posle zavr\u0161etka rata da se mo\u017ee u\u0107i u debatu o osnovnim pravima i lo\u0161em funkcionisanju vlasti koja uvek ima izgovor da postoji neka opasnost spolja.\u201c<\/p>\n
U zemljama u kojima su ljudska prava bila ugro\u017eena jo\u0161 i pre pandemije, vandredno stanje otvorilo je tamo\u0161njim vlastima put ka otvorenoj diktaturi. Na primer, Viktor Orban je u Ma\u0111arskoj uveo neograni\u010denu vladavinu dekretom, dok je Aleksandar Vu\u010di\u0107 u Srbiji proglasio vanredno stanje mimo parlamenta i prakti\u010dno se stavio iznad ustava. An\u0111eli\u0107 ka\u017ee da su ljudska prava u ovakvim sistemima dodatno ugro\u017eena u vanrednim situacijama.<\/p>\n
\u201eU Srbiji ste imali slu\u010daj hap\u0161enja novinarke zbog iskaza kriti\u010dkog suda o politici vlasti, u Turskoj je oko 400 ljudi bilo uhap\u0161eno zbog iskazivanja neslaganja sa vlastima. U Srbiji ste imali jo\u0161 i diskriminaciju po \u017eivotnoj dobi, gde ljudi preko 65 godina ne mogu da napuste svoj dom. Bilo je sli\u010dno i u BiH gde je jo\u0161 i ve\u0107i broj u\u010desnika u vlasti koji mogu da u\u017eivaju u tim \u0161irokim ovla\u0161\u0107enjima. Mislim da oni samo kratkoro\u010dno mogu da cementiraju svoju vlast. Tome u prilog govori ovo raspisivanje izbora da bi se iskoristila ta trenutna popularnost. Na dugi rok, pobune su neminovne jer u nekom stadijumu u budu\u0107nosti dru\u0161tvo to jednostavno vi\u0161e ne mo\u017ee izdr\u017eati.\u201c<\/p>\n
Me\u0111unarodna demokratska javnost, okupirana re\u0161avanjem zdravstevne i ekonomske krize u sopstvenim zemljama, u ovim okolnostima ne mo\u017ee biti vodilja manje razvijenim zemljama i to otvara prostor za \u0161irenje uticaja tradicionalno nedemokratskih zemalja, smatra An\u0111eli\u0107.<\/p>\n
\u201eU prvih mesec dana pandemije Savet bezbednosti UN \u2013 telo gde se velike globalne sile sastaju i dogovaraju o zajedni\u010dkoj politici – uop\u0161te se nije sastajao. I EU je na po\u010detku bila zate\u010dena. Mnoge zemlje koje su o\u010dekivale neku pomo\u0107 ili vodilju kako da se postave prema ne\u010demu [nisu je dobile], iz EU je to izostalo. Pojavljuju se neke druge sile poput Kine i bogatih arapskih zemalja koje \u0161alju neku simboli\u010dnu pomo\u0107. Nedavno smo imali taj apsurdan detalj gde je najavljivano kako je u Sarajevo sleteo avion sa pomo\u0107i, a da je ta pomo\u0107 bila zapravo za Crnu Goru, a ne za BiH. To govori i o vlasti u Sarajevu, ali i o ambicijama malih zemalja u Zalivu koje tra\u017ee nove \u201eprijatelje\u201c koje \u0107e zadu\u017eiti. Onda se njihov sistem automatski legitimizuje i niko vi\u0161e ne govori o demokratizaciji arapskih zemalja. Kada pogledate biv\u0161e komunisti\u010dke zemlje u Evropi, malo koja od njih je dosegla neki vi\u0161i nivo liberalne demokratije, to su neki hibridni re\u017eimi, pogotovu u zemljama biv\u0161e Jugoslavije. I ti hibridni re\u017eimi vi\u0161e ne \u017eele da gledaju prema EU kao modelu po kome bi se formirali, jer po tom modelu autokrate ne bi mogle zadr\u017eati vlast. Oni gledaju u te alternativne modele iz Zaliva, Rusije, Kine \u2013 modele u kojima nije prijatno biti manjina bilo koje vrste.\u201c<\/p>\n
Mnoge dr\u017eave su tokom pandemije uvele ili najavljuju poja\u010dane mere nadzora i pra\u0107enja. Juzna Koreja je prva uvela aplikaciju za mobilne telefone za pra\u0107enje kretanja ljudi zara\u017eenih korona virusom. Izrael se tokom pandemije takodje koristi sofisticiranim merama pra\u0107enja i nadzora, kojima se ina\u010de koristi i kontra-teroristi\u010dka obave\u0161tajna slu\u017eba. Izvori ka\u017eu da podaci gra\u0111ana koji su prikupljeni tokom pandemije ostaju u bazi podataka izraelskih vlasti. An\u0111eli\u0107 smatra da je na\u0161a privatnost potpuno ugro\u017eena, ali da je to bio slu\u010daj i pre izbijanja pandemije.<\/p>\n
\u201eTo je slu\u010daj kada, recimo, sistemom naplate karata, vi telefonom ili karticom dotaknete naplatnu rampu na stanici i kada imaginarni kontrolor zna gde ste putovali i gde ste se fizi\u010dki nalazili. A sada mi apsolutno pristajemo na to da se zna ko je bio u na\u0161oj blizini da bi smo potencijalno sa\u010duvali zdravlje. D\u017eord\u017e Soro\u0161 je 2019. na Svetskom ekonomskom forumu upozoravao na opasnost od toga da u spregu do\u0111u re\u017eimi poput kineskog, dakle jednopartijskog sistema koji apsolutno kontroli\u0161e dru\u0161tvo, i nova vrhunska tehnologija koja omogu\u0107ava jednom takvom re\u017eimu da uspostavi apsolutnu kontrolu nad dru\u0161tvom. Jer ne\u0107e vi\u0161e biti partijski funkcioneri ti koji \u0107e odlu\u010divati o na\u0161im sudbinama, ve\u0107 \u0107e to biti neki algoritam koji \u0107e ustanoviti na osnovu prepoznavanja na\u0161eg lica gde smo bili, da li smo prisustvovali nekom sastanku, na utakmici na kojoj se dogodio incident, u grupi koja je negodovala zbog neke politike vlasti i sli\u010dno, i na osnovu toga \u0107e se odrediti na\u0161a sudbina i na\u0161 \u017eivot. Onda dolazimo do jednog segmenta koji smo nekada gledali u nau\u010dno-fantasti\u010dnim filmovima.\u201c<\/p>\n
Sve ve\u0107i broj zemalja, naro\u010dito u SAD, insistira na neodlo\u017enom povratku na \u201ebusiness as usual\u201c. Pritom, dobar deo poslodavaca ne mo\u017ee da stvori bezbedne uslove rada, a sa druge strane radnici rizikuju ili zdravlje ili gubitak posla u slu\u010daju da odbiju da se vrate na radna mesta. An\u0111eli\u0107 je kriti\u010dar ovakvog pristupa, vo\u0111enog, pre svega, ekonomskim interesima.<\/p>\n
\u201eOvaj kapitalizam koji \u017eivimo kr\u0161i prava svih nas. Protest Black Lives Matter u Americi je iz antirasisti\u010dkog prerastao u socijalni bunt. Imali ste i pre pandemije proteste 99 posto naspram 1 posto, proteste koji su stigli nakon globalne finansijske krize 2008. i koji su pokazali da u sistemu ne\u0161to ne valja. I taj jedan posto je zapravo 0,1 posto i to je ta grozna nejednakost. Nai\u0161ao sam na podatak da je razlika izme\u0111u primanja rukovode\u0107ih menad\u017eera i prose\u010dno pla\u0107enog radnika u Britaniji 155 puta. Taj stepen nejednakosti se od osamdesetih godina pro\u0161log veka stra\u0161no pove\u0107ava. To je trijumf neoliberalnog kapitalizma – Margaret Ta\u010der u Britaniji i Ronald Regan u SAD na vlasti, i ostatak sveta koji sledi taj model. Taj model je bio dobar za jedan deo dru\u0161tva koji je profitirao i legitimisao ovaj politi\u010dko-ekonomski model. Taj nekonotrolisani sektor bankarstva, finansijski sektor, dr\u017eavna administracija – neizabrana, koja ne odgovara nikome, dakle, triumvirat vlasti nasuprot obi\u010dnom puku koji je \u017ertvovan u svemu tome. Iz bud\u017eeta je spa\u0161en finansijski sektor koji je izazvao krizu, zna\u010di, spa\u0161en je parama ljudi koji su zbog krize izgubili posao. A alternativa je populisti\u010dka, ona nije demokratska. I sada imamo paradoks da su liberalno misle\u0107e elite na istoj strani sa finansijsko-kapitalisti\u010dkim elitama, onih 0,1 posto, jer se protive uzurpaciji tekovina vladavine prava koje su se upostavile tokom poslednjih dve stotine godina.\u201c<\/p>\n
Svetski Ekonomski Forum nedavno je objavio da su neke od posledica pandemije mogle biti izbegnute da su po\u0161tovana ljudska prava – da je ve\u0107i broj ljudi imao pristup univerzalnoj zdravstvenoj za\u0161titi, da je antidiskriminaciona politika bila ja\u010da, kao i da nasilje nad \u017eenama ne bi bilo u tolikom porastu tokom pandemije, da je politika rodne jednakosti bila sna\u017enija. An\u0111eli\u0107 nije naro\u010dito optimisti\u010dan u vezi sa sna\u017enijim uspostavljanjem i po\u0161tovanjem ljudskih prava nakon pandemije.<\/p>\n
\u201eTo je pozitivni izlazak iz ove krize, ne\u0161to \u010demu bi trebalo da se nadamo. Moj jedini strah je da se to mo\u017ee brzo zaboraviti. Pred sam po\u010detak pandemije, britanska vlada je bila ozbiljna u namerama da defakto uni\u0161ti nacionalni zdravstveni sistem. Tokom pandemije se ispostavilo da to ne samo da nije mudro, nego nije ni mogu\u0107e i da moraju investirati u taj sistem. Dakle, resetovanje \u0107e se desiti, ali se bojim ne u punom obliku u kome bi trebalo. U o\u010duvanju ljudskih prava mediji imaju stra\u0161no va\u017enu ulogu. Mediji moraju omogu\u0107iti glas naroda, aktivista, nevladinih organizacija, stru\u010dnjaka.\u201c<\/p>\n
\u201eNa\u017ealost, bez elementa nasilja i anarhije, elite su navikle da ignori\u0161u i toleri\u0161u proteste, dok se ne pojavi nova tema i ovo prethodno se zaboravi, i oni \u0107e opstati bez nekih su\u0161tinskih, sistemskih promena. U nedemokratskim sistemima prioriteti su pomu\u0107eni. Identitetska politika je prvenstveni razlog da se bira jedna ili druga partija. S tim u vezi, retorika koja se upotrebljava u predizbornim kampanjama nije retorika koja se bavi pobolj\u0161anjem ekonomskih i dru\u0161tvenih prilika, ve\u0107 je retorika suzbijanja potencijalnih neprijatelja i njihovog uklanjanja iz dru\u0161tva. Recept ne postoji. Taj recept bi trebalo da bude obrazovanje. Sa padom komunizma pokrenut je jedan negativan ciklus u svim komunisti\u010dkim zemljama u kojima je obrazovanje bilo razvijeno. Sada imate jednu sarajevsku prigradsku op\u0161tinu, Trnovo, koja ima preko deset posto nepismenih. To nije postojalo u komunizmu. Ja ne zagovaram komunizam kao politi\u010dki model, ve\u0107 \u017eelim da naglasim da je obrazovni sistem u tim dru\u0161tvima bio uspostavljen i da je bezrazlo\u017eno uni\u0161ten. Modifikovan je da bi se prilagodio novom polit\u010dkom sistemu i sada imamo mogu\u0107nost manipulacije ljudima bez dovoljno znanja da zaista odlu\u010de \u0161ta je najbolje za njih same, a konsekventno i za celo dru\u0161tvo\u201c, zaklju\u010duje An\u0111eli\u0107.<\/p>\n