{"id":294421,"date":"2020-06-24T07:42:24","date_gmt":"2020-06-24T05:42:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=294421"},"modified":"2020-06-25T05:50:41","modified_gmt":"2020-06-25T03:50:41","slug":"makedonija-i-kovid-19-cudoviste-sa-dugim-vratom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/06\/24\/makedonija-i-kovid-19-cudoviste-sa-dugim-vratom\/","title":{"rendered":"Makedonija i KOVID-19: \u010cudovi\u0161te sa dugim vratom"},"content":{"rendered":"

Trend podizanja zidova izme\u0111u dr\u017eava i poljuljano poverenje u multilateralni poredak, ukazuje na to da c\u0301e pandemija, umesto kao globalna kriza, i dalje biti re\u0161avana kao nacionalna kriza u svakoj zemlji sveta. Uzimajuc\u0301i sve to u obzir, KOVID-19 je najvec\u0301i test za to koliko i kako Makedonija mo\u017ee uspe\u0161no delovati kao nezavisna dr\u017eava u svetu koji se tako brzo menja.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

I pored toga \u0161to su u mnogim izve\u0161tajima<\/a> o globalnim rizicima, zarazne bolesti figurisale kao jedna od najve\u0107ih pretnji svetskoj politici i ekonomiji, po\u010detkom 2020. godine retko koja zemlja u svetu bila je spremna za globalnu pandemiju novog, dosad nepoznatog respiratornog patogena, poput novog korona virusa. \u010cak su i po\u010detne reakcije<\/a> na KOVID-19 iz mnogih krajeva sveta bile podcenjuju\u0107e.<\/p>\n

Makedonija u vreme pandemije<\/h2>\n

Kada se pojavilo prvo veliko \u017eari\u0161te u Vuhanu, Makedoniju, nije preuzela zna\u010dajnije preventivne mere da bi se suzbila opasnost koja dolazi. Italija je ve\u0107 bila malo bli\u017ea na\u0161im domovima; tek su prvi strani povratnici iz inostranstva pozitivni na KOVID-19 uklju\u010dili alarm. Kada su potvr\u0111eni slu\u010dajevi lokalne transmisije, dr\u017eava je zapo\u010dela sa ve\u0107im testiranjem i uvo\u0111enjem stro\u017eijih za\u0161titnih mera na teritoriji cele zemlje, \u010dija se sprovo\u0111enje i po\u0161tovanje razlikovalo u razli\u010ditim mestima i razli\u010ditim dru\u0161tvenim grupama.<\/p>\n

Nakon \u0161to je po\u010detkom maja stavljeno \u0161irenje zaraze stavljeno pod kontrolu, broj slu\u010dajeva je u junu po\u010deo ponovo da raste. U momentu pisanja ovog teksta, na Worldmeters-u<\/a>, Makedonija je na 53. mestu u svetu po broju slu\u010dajeva na milion stanovnika, a na 34. mestu u svetu po broju preminulih na milion stanovnika.<\/p>\n

Kriva novih dnevnih slu\u010dajeva u zemlji koja je izgledala kao da opada, uadnjih par dana je podivljala \u2013 i kao rezultat toga izgleda poput ,,\u010cudovi\u0161ta iz Loh Nesa” – ima grbu koja se spu\u0161ta prema dole i veliki vrat koji se izdi\u017ee ka nebu. Razlika je u tome \u0161to je \u010dudovi\u0161te Loh Nes mitolo\u0161ko stvorenje, nastalo kroz narodne pri\u010de u \u0161kotskim brdskim regionima. Na\u0161e \u010dudovi\u0161te sa grafikona je stvarno, agresivno i smrtonosno.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kriva novih slu\u010dajeva prilago\u0111ena je proseku prema sedmicama – izvor: https:\/\/www.endcoronavirus.org\/countries.<\/a> Crvena boja ozna\u010dava da je Makedonija jedna od dr\u017eava koja ,,mora vi\u0161e da se potrudi.” Druge dve kategorije su “zemlje koje su pobedile KOVID-19” (na primer, Novi Zeland) i ,,zemlje koje su ga skoro pobedile” (Italija).<\/em><\/p>\n

Me\u0111utim, trenutno nije jasno da li postoji kapacitet za sna\u017eno i beskompromisno suo\u010davanje sa infekcijom u Makedoniji. U Makedoniji, maksima vodec\u0301eg ameri\u010dkog epidemiologa Dr. Fau\u010dija da ,,virus odre\u0111uje vremenski okvir”<\/a> (a ne institucije) ne va\u017ei. Ukidanje vanrednog stanja poklopilo se sa eskalacijom niza novih slu\u010dajeva. Krizni \u0161tab i Komisija za zarazne bolesti po\u010deli su da se razilaze.<\/a> Nakon tri meseca br\u010dkanja u plic\u0301aku, u \u010detvrtom sistemu glava\u010dki uranja u cunami koji nadolazi.<\/p>\n

Ipak, Dr\u017eava i njena (ne) spremnost samo su deo pri\u010de o re\u0161avanju pandemije. Drugi deo je reakcija dru\u0161tva – pona\u0161anje gra\u0111ana na svim nivoima – prvenstveno njihova li\u010dna svest i mere samoza\u0161tite, pona\u0161anje u porodici, u svakodnevnim dru\u0161tveno-ekonomskim interakcijama i na radnom mestu.<\/p>\n

Nositi respiratorne maske, odr\u017eavati fizi\u010dku distancu, i\u0107i u samoizolaciju kada se pojave i najmanji simptomi i smanjiti ili obustaviti proizvodnju ili druge ekonomske aktivnosti, \u010dak i nakon nekoliko meseci globalne pandemije, ne smatra se op\u0161teprihva\u0107enom praksom. Naravno da se to ne de\u0161ava samo u Makedoniji- ali to \u0161to i na drugim mestima postoje ovakvi problemi nikome ne mo\u017ee da poslu\u017ei kao uteha.<\/p>\n

Razlozi sporog u\u010denja su razli\u010diti: nedostatak edukacije, nedostatak volje i uverenja (mnogi na\u0161i sugra\u0111ani ne veruju da KOVID-19 postoji), upu\u0161tanje u pogre\u0161no izra\u010dunat rizik, a u nekim je slu\u010dajevima re\u010d o nedostatku uslova i izbora (na primer, radnici i radnice koji su prisiljeni da idu na posao uprkos vidljivim rizicima, kako ne bi izgubili svoje radno mesto). Me\u0111utim, na\u010din na koji se virus \u0161iri, zna\u010di da oni koji ne odr\u017eavaju distancu – i na nivou elite i na nivou obi\u010dnih gra\u0111ana, \u010dak i ako ih je malo (a nije), imaju nesrazmerno sna\u017ean efekat na \u0161irenje zaraze.<\/p>\n

Strukturni problemi<\/h2>\n

U me\u0111uvremenu, svet i dalje nastavlja da plovi u nepoznatom pravcu, \u0161to zauzvrat predstavlja novu vrstu nesigurnosti i straha \u010dak i u dru\u0161tvima poput makedonskog, koja su navikla da \u017eive sa neizvesno\u0161\u0107u i svakakvim potresima.<\/p>\n

Sa idealisti\u010dkog stanovi\u0161ta, neprijatelji koji prete celom \u010dove\u010danstvu bi trebalo da dovedu do ve\u0107e empatije, solidarnosti i saradnje. Ali stvarnost je druga\u010dija. KOVID-19 umesto kao ujedinitelj,do sada deluje kao katalizator postoje\u0107ih politi\u010dkih i ekonomskih antagonizama na svim nivoima – od pove\u0107anih tenzija izme\u0111u svetskih supersila do nepoverenja izme\u0111u rodbine i suseda.<\/p>\n

Suo\u010davanje sa vi\u0161eslojnom krizom uzrokovanom od virusa tako\u0111e otkriva slabosti dru\u0161tva i institucija – uklju\u010duju\u0107i i borbu izme\u0111u \u017eelje za sigurno\u0161\u0107u i \u017eelje za ljudskom slobodom \u0161irom sveta; izme\u0111u svetosti ljudskog \u017eivota i nepovredivosti dru\u0161tveno-ekonomske aktivnosti; i izme\u0111u neverovatnog nau\u010dnog i tehnolo\u0161kog napretka sa jedne strane, i anti-nau\u010dnog stava ljudi i elite i mase \u0161irom sveta, sa druge strane.<\/p>\n

U Makedoniji je virus posebno u\u010dinio vidljivim suprostavljenost izme\u0111u potrebe za holisti\u010dkim pogledom na stvari i realno\u0161\u0107u fragmentacije sistema; konfrontacija sistema koji se temelji na odnosima sa javno\u0161\u0107u nasuprot nerazvijenog principa ljudskih odnosa, suprostavljenost ,,uga\u0111anja” razli\u010ditim dru\u0161tvenim grupama i potrebe za brigom o dru\u0161tvu u celini, i suprostavljenost izme\u0111u nade da pomo\u0107 mo\u017ee do\u0107i spolja i izolacionisti\u010dkih tendencija koje proizvodi pandemija.<\/p>\n

Pre svega, suo\u010davanje sa KOVIDOM-19 je ogroman izazov, koji zahteva potpunu prioretizaciju borbe protiv virusa, holisti\u010dko gledanje na stvari.,efikasnu me\u0111usektorsku komunikaciju i koordinaciju i mobilizaciju svih raspolo\u017eivih resursa u cilju suzbijanja zaraze. U svetu, na\u017ealost, jo\u0161 uvek ne postoji model koji mo\u017ee u potpunosti da se suo\u010di sa ovim izazovom, i pored toga \u0161to su se neke zemlje pokazale boljim od drugih.Ipak, sve javne administracije \u0161irom sveta pate od problema fragmentacije i iracionalnosti birokratije.<\/p>\n

Ali ono \u0161to je vrlo specifi\u010dno za Makedoniju je raspodela rukovode\u0107ih pozicija i funkcija nemeritokratskim, ve\u0107 partijskim i etni\u010dkim klju\u010dem,\u0161to zauzvrat doprinosi stvarnosti u kojoj razli\u010dite institucije ili funkcioneri vuku na razli\u010dite strane i uvu\u010deni su i instrumentalizovani u ostvarivanje posebnih interesa, \u010dak i u vreme krize.<\/p>\n

Makedonski kontekst u kojem se odvija KOVID-19 je pogotovo plodno tlo za eskalaciju svih ovih hroni\u010dnih problema. KOVID-19 je zatekao Makedoniju sa tehni\u010dki koncentrisanom Vladom, sa ograni\u010denim mandatom, u kojoj ko-egzistiraju politi\u010dki neprijatelji kako bi organizovali prevremene parlamentarne izbore pete po redu u poslednjih 14 godina. Kako se datum izbora pribli\u017eava, o\u010dekuje se da se unutra\u0161nje tenzije u sistemu intenziviraju – i to ne samo na liniji jedne politi\u010dke stranke protiv druge, ve\u0107 i na liniji komisija protiv komisije, rukovodioci nasuprot terenaca i institucije nasuprot njenih zaposlenih.<\/p>\n

Drugo, politi\u010dka broba za javno mi\u0161ljenje digitalnog doba vodi se 24 sata dnevno, u svakom kutku na\u0161eg \u017eivota. Medijski prostor koji je kontaminiran senzacionalizmom dodatno doprinosi eskalaciji te borbe. Ali, ukoliko zanemarimo kolateralnu \u0161tetu koja je nastala u domenu javnog diskursa, kao direktan rezultat ove politi\u010dko-medijske konstelacije u vreme KOVIDA-19 (dezinformacije, la\u017ene vesti ili propaganda), osnovni problem je to \u0161to je nesrazmerno veliki deo legitimiteta institucija zasnovan na ishodu ove borbe u domenu odnosa sa javno\u0161\u0107u, a puno manje na materijalnom, svakodnevnom odnosu (institucija) prema \u010doveku.<\/p>\n

Konkretno, to zna\u010di da \u010dak i u doba pandemije domen borbe za javno mnjenje dobija nesrazmerno mnogo vi\u0161e pa\u017enje, resursa i energije nego \u0161to to zaslu\u017euje na ra\u010dun fronta u laboratorijama i bolnicama ili fronta u privredi. Za donosioce odluka, javno mi\u0161ljenje je prioritet. Subjektivna tuma\u010denja i ube\u0111enja su kriterijum prema kojem se vrednuje (ne) uspeh na svim ostalim poljima. Drugim re\u010dima, dok se sama velika rasprava oko KOVIDA-19 vrti oko broja lzle\u010denih, zara\u017eenih, ozdravljenih i preminulih, ti \u0107e brojevi samo delumno (uticati) na formiranje politika; brojevi koji u osnovi oblikuju politiku i politi\u010dke pozicije su klikovi, lajkovi i procenti od anketa.<\/p>\n

Tre\u0107e, i s tim u vezi, problem sa razmerom\u00a0 KOVIDA-19 zahteva brzo manevrisanje i dono\u0161enje beskompromisnih, \u010desto nepopularnih odluka, pogotovo kada je re\u010d o ure\u0111ivanju nekih osnovnih ljudskih prava (pravo slobodnog kretanja). Zapravo, u mnogim delovima sveta organizovani su i protesti protiv mera za ograni\u010davanje kretanja. U Makedoniji je u po\u010detku, relativno rana i odlu\u010dna regulacija kretanja bila faktor koji je doprineo po\u010detnom uspehu u borbi sa KOVIDOM -19.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dini se da je protivte\u017ea bila previ\u0161e jaka da odr\u017ei tu vrstu rigoroznih, manje proizvoljnih, ali (sa dana\u0161nje ta\u010dke stajali\u0161ta) efikasnih mera. Dugi i sveobuhvatni policijski sati izazvali su ogor\u010denje kod nekih ljudi sa liberalnim stavovima, poput hazarderskih karaktera ili jednostavno kod ljudi koji nisu hteli da sede ku\u0107i; zatvaranje ugostiteljskih i drugih biznisa bio je veliki udarac za preduzetni\u010dku klasu, ali i za njihove zaposlene; dok je u jednom od najreligioznijih dru\u0161tava na svetu bilo nemogu\u0107e odvratiti verske zajednice i vernike od upu\u0161tanja u rizi\u010dno pona\u0161anje tokom praznika.<\/p>\n

Upravo je u tim delovima stanovni\u0161tva – a pogotovo me\u0111u vernicima – zapo\u010deo novi, ve\u0107i talas zaraze. Ali osim toga \u0161to je rizi\u010dno pona\u0161anje dovelo do \u0161irenje virusa, kao reakcija istog, rodila se i nova atmosfera podeljenosti, me\u0111usobnog optu\u017eivanja i spirale mr\u017enje na raznim osnovama (uklju\u010duju\u0107i i na osnovu etno-religijske identifikacije). Sve to dodaje jo\u0161 jedan sloj rizika povezanih sa KOVIDOM-19 i potencijalnim restartovanjem etni\u010dkih i politi\u010dkih tenzija, koje mo\u017ee dodatno da parali\u0161u sistem, i da time kratkoro\u010dno ote\u017eaju izlazak iz krizne situacije, a da na srednjoro\u010dnom i dugoro\u010dnom planu ugroze funkcionisanje dru\u0161tva \u010dak i u postpandemijskom periodu.<\/p>\n

\u010cetvrto, KOVID-19 je paradoksalno najve\u0107a globalna kriza na\u0161eg vremena, a pritom to je prva velika kriza u kojoj \u0107e Makedonija morati da spa\u0161ava samu sebe, bez prevelikih o\u010dekivanja od me\u0111unarodne zajednice. Dosada\u0161nje krize u zemlji bile su re\u0161avane sa nagla\u0161enim u\u010des\u0161\u0107em spoljnih aktera; \u0161to je zauzvrat bilo prihva\u0107eno kao deo strategije glavnih politi\u010dkih \u010dinioca. U kontekstu KOVIDA-19 bi\u0107e prisutni spoljni akteri, deo njih \u0107e uticati na razli\u010dite na\u010dine na razvoj doga\u0111aja, ali iz razloga \u0161to su i sami suo\u010deni sa izazovima da prevazi\u0111u i da se oporave od krize, oni \u0107e imati daleko manji udeo u tok doga\u0111aja u pore\u0111enju sa proteklim iskustvom gde je njihova uloga bila odlu\u010duju\u0107a.<\/p>\n

Generalno gledano, trend podizanja zidova izme\u0111u dr\u017eava i uzdrmanog poverenja u multilateralni poredak, ukazuje na to da \u0107e se pandemija, umesto kao globalna kriza, i dalje re\u0161avati kao nacionalna kriza u svakoj zemlji sveta ponaosob. Uzimaju\u0107i sve to u obzir, KOVID-19 je najve\u0107i test za to koliko i kako Makedonija mo\u017ee uspe\u0161no da deluje kao samostalna dr\u017eava u svetu koji se menja tako brzim tempom.<\/p>\n

Du\u017enost gledati napred<\/h2>\n

Gore navedena refleksija o situaciji ne dopu\u0161ta da se previ\u0161e optimisti\u010dno gleda na ono \u0161to sledi. Ovaj tekst, ro\u0111enje ,,\u010dudovi\u0161ta sa dugim vratom” koje \u0107e nas verovatno proganjati barem jo\u0161 nekoliko meseci, locira ga prvenstveno u strukturnim faktorima koji u velikoj meri predodre\u0111uju ishod koji vidimo danas: verovatno nije ni moglo biti druga\u010dije. Ali ta predodre\u0111enost za prili\u010dno nepovoljan ishod na dru\u0161tvenom nivou, ne zna\u010di da smo nemo\u0107ni na nivou pojedinaca i da treba da se predamo situaciji – ve\u0107 naprotiv. Pred nama je duga i te\u0161ka borba na dva fronta.<\/p>\n

Prvo,danas je mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije ponoviti da moramo pre\u017eiveti. Kada je ve\u0107 ,,velika slika” zastra\u0161uju\u0107a, individualna odgovornost je ono \u0161to svi duguju sebi i svojim najmilijima. Ali jo\u0161 va\u017eniji je drugi front – a to je front proaktivnog razmi\u0161ljanja, delovanja i (pre) mobilisanja.\u010cudovi\u0161te, ma koliko god bilo izvor straha i patnje, ujedno je i jedno veliko ogledalo u kojem se jasno vide sve slabosti i nedostaci sveta koji je proizveo ovu krizu i koji za razliku od ve\u0107ine nas ne\u0107e pre\u017eiveti. Dok se stari polako izvla\u010di iz na\u0161ih se\u0107anja, pred nama se otvara prostor da stvorimo novi, bolji svet \u2013 bez obzira na to \u0161to u kakvom svetu \u0107emo \u017eiveti za par meseci ili godina, od sada nemamo nikakve garancije. Virus nam je pokazao da na\u0161e ograni\u010deno mi\u0161ljenje i ma\u0161ta vi\u0161e nam ne omogu\u0107avaju da predvidimo \u0161ta \u0107e se de\u0161avati ni kratkoro\u010dno ni dugoro\u010dno.<\/p>\n

Ipak, ova otvorenost ka budu\u0107nosti, u kombinaciji sa \u010dinjenicom da je ulog sada za svakog od nas mnogo ve\u0107i, upu\u0107uje na to da kriza sa KOVIDOM-19 tako\u0111e ima i emancipatorski potencijal.<\/p>\n

Dr\u017eava je du\u017ena, paralelno sa borbom protiv virusa, da prepozna i iskoristi taj potencijal. Konkretno, razumevanje slo\u017eenosti sa kojima se moramo jo\u0161 suo\u010diti mora biti deo rada dr\u017eave i javnog diskursa. Pored kriznog \u0161taba, Makedoniji je potrebno i nezavisno savetodavno telo koje c\u0301e poku\u0161ati da razume nepoznatu buduc\u0301nost i koje c\u0301e imati za cilj uspostavljanje osnovnih ideolo\u0161kih parametara za to kako \u0107e dr\u017eava \u2013 ruinirana i od KOVIDA-19, ali i od amortizovanog stresa svih prethodnih kriza i sa poljuljanom strukturom – morati da se gradi i prilago\u0111ava. To telo c\u0301e morati da deluje \u010dak i protiv politi\u010dkog mejnstrima, i da povrati poverenje u znanje, nauku i nepovredivost ljudskog duha. Koliko c\u0301e rad takvog tela uticati na politike ostaje da se vidi. Do tada, budimo \u017eivi i zdravi.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu \u201ePri\u010de iz regiona\u201d koja sprovode Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonije), u saradnji sa Institutom za demokratiju i medijaciju (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Radio KIM (Kosovo), Sbunker (Kosovo), gra\u0111anskom inicijativom \u201eNe davimo Beograd\u201c (Srbija) i PCNEN (Crna Gora).<\/em><\/p>\n

***<\/p>\n

*Autor je doktor dru\u0161tvenih nauka. On je predava\u010d na \u0160angajskom kampusu Visoke \u0160kole Komercijalnih nauka iz An\u017eea (ESSCA School of Management), u Francuskoj i istra\u017eiva\u010d na Institutu za EU i Aziju pri ESSCA-u. Vangeli je, tako\u0111e, vi\u0161i spoljni saradnik na projektu ‘Kina i Mediteran’ pri Torinskom insitutu za svjetsku politiku (T.wai), u Italiji.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Anastas Vangeli*<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":294427,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-294421","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294421","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=294421"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294421\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":294587,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294421\/revisions\/294587"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/294427"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=294421"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=294421"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=294421"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}