{"id":294416,"date":"2020-06-24T06:38:06","date_gmt":"2020-06-24T04:38:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=294416"},"modified":"2020-06-24T06:42:15","modified_gmt":"2020-06-24T04:42:15","slug":"75-godina-velike-pobede-zajednicka-odgovornost-pred-istorijom-i-buducnoscu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/06\/24\/75-godina-velike-pobede-zajednicka-odgovornost-pred-istorijom-i-buducnoscu\/","title":{"rendered":"‘75. godina Velike Pobede: zajedni\u010dka odgovornost pred istorijom i budu\u0107no\u0161\u0107u’"},"content":{"rendered":"

Autor: Vladimir Putin, predsjednik Ruske federacije<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161lo je 75 godina od zavr\u0161etka Drugog svetskog rata. Za te godine stasalo je nekoliko generacija. Promenila se politi\u010dka karta planete. Nema Sovjetskog Saveza, koji je izvojevao grandioznu, ru\u0161ila\u010dku pobedu nad nacizmom, spasio ceo svet. Pa i sami doga\u0111aji tog rata, \u010dak i za njegove u\u010desnike, predstavl\u0458aju daleku pro\u0161lost. Ali za\u0161to se u Rusiji 9. maj slavi kao najva\u017eniji praznik, a 22. juna \u017eivot prakti\u010dno zamire i stoji knedla u grlu?<\/p>\n

Obi\u010dno se ka\u017ee da je rat ostavio dubok trag u istoriji svake porodice. Iza ovih re\u010di stoji sudbina miliona l\u0458udi, njihova patnja i bol od gubitka. Ponos, istina i se\u0107anje.<\/p>\n

Za moje roditel\u0458e, rat su u\u017easne muke opkol\u0458enog Lenjingrada gde je umro moj dvogodi\u0161nji brat Vitja, gde je moja majka \u010dudom pre\u017eivela. Otac, iako oslobo\u0111en vojske, dobrovol\u0458no se javio da brani rodni grad \u2013 u\u010dinio je isto kao i milioni sovjetskih gra\u0111ana. Borio se na mestu \u201eNevski pjata\u010dok\u201c i bio te\u0161ko ranjen. I \u0161to vi\u0161e prolaze godine, ve\u0107a je potreba da se porazgovara sa roditel\u0458ima i vi\u0161e sazna o ratnom periodu njihovog \u017eivota. Ali ve\u0107 je nemogu\u0107e pitati, zato u svom srcu \u010duvam razgovore sa ocem i majkom o ovoj temi, njihove \u0161krte emocije.<\/p>\n

Za mene i moje vr\u0161njake va\u017eno je da na\u0161a deca, unuci, praunuci shvataju kroz kakve su isku\u0161enja i muke prolazili njihovi preci. Kako, za\u0161to su uspeli da pre\u017eive i pobede? Odakle poti\u010de njihova istinska gvozdena snaga vol\u0458e koja je \u010dudila i odu\u0161evl\u0458avala ceo svet? Da, oni su branili svoj dom, decu, porodicu. Ali sve ih je objedinjavala l\u0458ubav prema domovini, prema otad\u017ebini. Ovaj duboki, li\u010dni ose\u0107aj u potpunosti se ogleda u samoj su\u0161tini na\u0161eg naroda i postao je jedan od najva\u017enijih u svojoj herojskoj, \u017ertvenoj borbi protiv nacista.<\/p>\n

Ljudi se \u010desto pitaju: kako \u0107e se pona\u0161ati sada\u0161nja generacija, \u0161ta \u0107e raditi u kriti\u010dnoj situaciji? Pred mojim o\u010dima su mladi lekari, medicinske sestre, ponekad i ju\u010dera\u0161nji studenti, koji danas odlaze u \u201ecrvenu zonu\u201c da bi spasavali l\u0458ude. Na\u0161i vojnici, u borbi protiv me\u0111unarodnog terorizma na Severnom Kavkazu, u Siriji, koji se borili do samog kraja, sasvim su mladi l\u0458udi! Mnogi borci legendarne, besmrtne \u0161este desantne \u010dete imali su 19\u201320 godina. Ali svi su pokazali da su dostojni podviga vojnika na\u0161e otad\u017ebine, koji su je branili u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

Stoga sam uveren da je u prirodi naroda Rusije da izvr\u0161avaju svoju du\u017enost, da se ne \u0161tede ukoliko okolnosti to nala\u017eu. Samopo\u017ertvovanje, patriotizam, l\u0458ubav prema svom domu, svojoj porodici, Otad\u017ebini \u2013 ove vrednosti su i danas fundamentalne, kl\u0458u\u010dne u ruskom dru\u0161tvu. Na njima, u velikoj meri, po\u010diva suverenitet na\u0161e zeml\u0458e.<\/p>\n

Sada su se kod na\u0161eg naroda pojavile nove tradicije, kao \u0161to je Besmrtni puk. Ovo je mar\u0161 na\u0161ih zahvalnih uspomena, krvne, \u017eive veze me\u0111u pokolenjima. Milioni l\u0458udi odlaze u \u0161etnje sa fotografijama svojih ro\u0111aka koji su branili Otad\u017ebinu i pobedili nacizam. To zna\u010di da njihov \u017eivot, isku\u0161enja i \u017ertve, pobeda koju su nam dali, nikada ne\u0107e biti zaboravl\u0458eni.<\/p>\n

Na\u0161a odgovornost pred pro\u0161lo\u0161\u0107u i budu\u0107no\u0161\u0107u je da u\u010dinimo sve \u0161to je mogu\u0107e kako bismo spre\u010dili ponavl\u0458anje stra\u0161nih tragedija. Zbog toga sam smatrao svojom obavezom da napi\u0161em \u010dlanak o Drugom svetskom ratu i o Velikom Otad\u017ebinskom ratu. O ovoj ideji sam vi\u0161e puta razgovarao sa svetskim liderima, nai\u0161ao na njihovo razumevanje. Krajem pro\u0161le godine, na samitu lidera zemal\u0458a ZND, svi smo bili ujedinjeni: va\u017eno je preneti potomcima se\u0107anje na to da je pobedu nad nacizmom, pre svega, odneo sovjetski narod, da su u ovoj herojskoj borbi \u2013 na frontu i u pozadini, rame uz rame \u2013 stajali predstavnici svih republika Sovjetskog Saveza. Tada sam sa kolegama razgovarao i o te\u0161kom predratnom periodu.<\/p>\n

Ovaj razgovor izazvao je veliki odjek u Evropi i svetu. Dakle, okretanje lekcijama pro\u0161losti zaista je neophodno i aktuelno. U isto vreme bilo je i mnogo emocija, lo\u0161e prikrivenih kompleksa i bu\u010dnih optu\u017ebi. Brojni politi\u010dari iz navike su po\u017eurili da izjavl\u0458uju da Rusija poku\u0161ava da revidira istoriju. Me\u0111utim, pri tome nisu mogli da demantuju nijednu \u010dinjenicu, nijedan navedeni argument. Naravno, te\u0161ko je i nemogu\u0107e raspravl\u0458ati sa originalnim dokumentima koji se, usput, \u010duvaju ne samo u ruskim nego i u stranim arhivima.<\/p>\n

Stoga je potrebno nastaviti analizu razloga koji su doveli do svetskog rata, osvrnuti se o njegovim slo\u017eenim doga\u0111ajima, tragedijama i pobedama, o njegovim poukama \u2013 za na\u0161u zeml\u0458u i ceo svet. I ovde je, ponavl\u0458am, bitno osloniti se samo na arhivsku gra\u0111u, svedo\u010denja savremenika, iskl\u0458u\u010diti sve ideolo\u0161ke i politizovane spekulacije.<\/p>\n

Jo\u0161 jednom \u0107u podsetiti na o\u010diglednu stvar: osnovni uzroci Drugog svetskog rata umnogome poti\u010du od odluka donetih posle Prvog svetskog rata. Versajski sporazum postao je za Nema\u010dku simbol duboke nepravde. Prakti\u010dno se radilo o pl\u0458a\u010dki zeml\u0458e koja je bila du\u017ena da plati velike od\u0161tete zapadnim saveznicima, koje su osiroma\u0161ile njenu ekonomiju. Vrhovni komandant savezni\u010dkih snaga, francuski mar\u0161al Ferdinand Fo\u0161 proro\u010dki je opisao Versaj: \u201eOvo nije mir, ovo je primirje na dvadeset godina\u201c.<\/p>\n

Upravo nacionalno poni\u017eenje stvorilo je plodnu zeml\u0458u za radikalna i revan\u0161isti\u010dka ose\u0107anja u Nema\u010dkoj. Nacisti su se ve\u0161to poigrali tim ose\u0107anjima, izgradili svoju propagandu, obe\u0107av\u0161i da \u0107e spasiti Nema\u010dku od \u201eversajskog nasle\u0111a\u201c, obnoviti njenu nekada\u0161nju mo\u0107, a, zapravo, gurali nema\u010dki narod u novi rat. Paradoksalno je da su tome direktno ili indirektno doprinele zapadne dr\u017eave, pre svega, Velika Britanija i SAD. N\u0458ihovi finansijski i industrijski krugovi veoma su aktivno ulagali u nema\u010dke fabrike i pogone za proizvodnju vojnih proizvoda. A me\u0111u aristokratijom i politi\u010dkim establi\u0161mentom bilo je mnogo pristalica radikalnih, krajnje desnih, nacionalisti\u010dkih pokreta, koji su po\u010deli da ja\u010daju u Nema\u010dkoj i Evropi.<\/p>\n

Versajski \u201esvetski poredak\u201c stvorio je brojne skrivene protivre\u010dnosti i otvorene sukobe. U njihovoj osnovi su granice novih evropskih dr\u017eava koje su proizvol\u0458no nacrtali pobednici u Prvom svetskom ratu. Prakti\u010dno odmah po njihovom pojavl\u0458ivanju na mapi po\u010deli su teritorijalni sporovi i me\u0111usobna potra\u017eivanja, koja su se pretvorila u tempirane bombe.<\/p>\n

Jedan od najva\u017enijih rezultata Prvog svetskog rata bilo je stvaranje Lige naroda. Na ovu me\u0111unarodnu organizaciju polagane su velike nade za obezbe\u0111ivanje dugoro\u010dnog mira i kolektivne bezbednosti. To je bila progresivna ideja, \u010dija je dosledna primena, bez preterivanja, mogla spre\u010diti ponavl\u0458anje strahota globalnog rata.<\/p>\n

Me\u0111utim, Liga naroda, u kojoj su dominirale pobedni\u010dke sile \u2013 Velika Britanija i Francuska, pokazala je svoju neefikasnost i jednostavno potonula u praznim pri\u010dama. Liga naroda i uop\u0161te evropski kontinent nisu \u010duli vi\u0161estruke pozive Sovjetskog Saveza da se uspostavi ravnopravni sistem kolektivne bezbednosti. Konkretno, da se zakl\u0458u\u010de isto\u010dnoevropski i pacifi\u010dki pakt, koji bi spre\u010davali agresiju. Ovi predlozi su ignorisani.<\/p>\n

Liga naroda nije uspela da spre\u010di sukobe u razli\u010ditim delovima sveta, kao \u0161to su napad Italije na Etiopiju, \u0160panski gra\u0111anski rat, agresija Japana na Kinu i An\u0161lus Austrije. A u slu\u010daju Minhenskog sporazuma, u kojem su pored Hitlera i Musolinija, u\u010destvovali lideri Velike Britanije i Francuske, uz puno odobrenje Saveta Lige naroda, podel\u0458ena je \u010cehoslova\u010dka. U vezi sa tim prime\u0107ujem da, za razliku od mnogih tada\u0161njih lidera Evrope, Stal\u0458in nije sebe okal\u0458ao li\u010dnim susretom sa Hitlerom, koji je tada u zapadnim krugovima bio poznat kao ugledni politi\u010dar i dobrodo\u0161ao gost u evropskim prestonicama.<\/p>\n

U raspar\u010davanju \u010cehoslova\u010dke, zajedno sa Nema\u010dkom, u\u010destvovala je i Pol\u0458ska. One su unapred i zajedno odlu\u010divale kome \u0107e pripasti odre\u0111ene \u010dehoslova\u010dke zeml\u0458e. 20. septembra 1938. pol\u0458ski ambasador u Nema\u010dkoj Jozef Lipski obavestio je ministra spol\u0458nih poslova Pol\u0458ske Jozefa Beka da je Hitler uveravao o slede\u0107em: \u201e… U slu\u010daju da izme\u0111u Pol\u0458ske i \u010cehoslova\u010dke do\u0111e do sukoba na osnovu pol\u0458skih interesa u Tje\u0161inu, Rajh \u0107e stati na na\u0161u (Pol\u0458sku) stranu\u201c. Nacisti\u010dki vo\u0111a \u010dak je davao nagove\u0161taje, savetovao, da po\u010detak pol\u0458skih dejstava \u201eusledi… tek nakon \u0161to Nemci okupiraju Sudete (planine)\u201c.<\/p>\n

Pol\u0458ska je bila svesna da \u0107e bez Hitlerove podr\u0161ke njeni osvaja\u010dki planovi biti osu\u0111eni na propast. Ovde \u0107u citirati snimak razgovora nema\u010dkog ambasadora u Var\u0161avi Adolfa fon Moltkea sa Jozefom Bekom od 1. oktobra 1938. o pol\u0458sko-\u010de\u0161kim odnosima i stavu SSSR-a o ovom pitanju. Evo \u0161to tamo pi\u0161e: \u201e… Gospodin Bek… izrazio je veliku zahvalnost na lojalnoj interpretaciji pol\u0458skih interesa na Minhenskoj konferenciji, kao i na iskrenosti odnosa tokom \u010de\u0161kog sukoba. Vlada i javnost (Pol\u0458ske) cene stav firera i rajhskancelara\u201c.<\/p>\n

Podela \u010cehoslova\u010dke bila je surova i cini\u010dna. Minhen je sru\u0161io \u010dak i one formalne krhke garancije koje su ostale na kontinentu i pokazao da su me\u0111usobni sporazumi bezvredni. Upravo Minhenski sporazum bio je okida\u010d nakon kojeg je veliki rat u Evropi postao neizbe\u017ean.<\/p>\n

Danas bi evropski politi\u010dari, pre svega pol\u0458ski lideri, \u017eeleli da \u201eu\u0107utkaju\u201c Minhen. Za\u0161to? Ne samo zato \u0161to su njihove zeml\u0458e tada izdale svoje obaveze, podr\u017eale Minhenski sporazum, a neke \u010dak u\u010destvovale u podeli plena, ve\u0107 i zato \u0161to je bilo nekako nezgodno podsetiti se da se tih dramati\u010dnih dana 1938. godine samo Sovjetski Savez zalo\u017eio za \u010cehoslova\u010dku.<\/p>\n

Sovjetski Savez je na osnovu svojih me\u0111unarodnih obaveza, ukl\u0458u\u010duju\u0107i sporazume sa Francuskom i \u010cehoslova\u010dkom, poku\u0161ao da spre\u010di tragediju. Pol\u0458ska je, slede\u0107i svoje interese, svim silama poku\u0161avala da spre\u010di stvaranje sistema kolektivne bezbednosti u Evropi. Pol\u0458ski ministar spol\u0458nih poslova Jozef Bek je 19. septembra 1938. godine direktno pisao o tome pomenutom ambasadoru Jozefu Lipskom pre njegovog sastanka sa Hitlerom: \u201e… Tokom pro\u0161le godine pol\u0458ska vlada je \u010detiri puta odbila predlog da se pridru\u017ei me\u0111unarodnoj intervenciji u odbrani \u010cehoslova\u010dke\u201c.<\/p>\n

Britanija, kao i Francuska, koja je tada bila glavni saveznik \u010ceha i Slovaka, preferirala je da se odrekne svojih garancija i baci ovu isto\u010dnoevropsku zeml\u0458u na milost i nemilost. Ne samo baci, ve\u0107 usmeri te\u017enje nacista na istok sa cil\u0458em da se Nema\u010dka i Sovjetski Savez neizbe\u017eno sukobe i me\u0111usobno se iskrvare.<\/p>\n

Upravo se na tome zasnivala zapadnja\u010dka politika \u201esmirivanja\u201c. I ne samo u odnosu na Tre\u0107i rajh, ve\u0107 i prema ostalim \u010dlanicama takozvanog Antikominternskog pakta \u2013 fa\u0161isti\u010dkoj Italiji i militaristi\u010dkom Japanu. N\u0458egov vrhunac na Dalekom istoku bio je Anglo-japanski sporazum iz leta 1939. koji je Tokiju dao odre\u0161ene ruke u Kini. Vode\u0107e evropske sile nisu \u017eelele da priznaju kakva smrtna opasnost za ceo svet dolazi od Nema\u010dke i njenih saveznika i nadale se da \u0107e ih rat zaobi\u0107i.<\/p>\n

Minhenska izdaja pokazala je Sovjetskom Savezu da \u0107e zapadne zeml\u0458e re\u0161avati bezbednosna pitanja ne uzimaju\u0107i u obzir njegove interese i da \u0107e, ukoliko bude potrebe, formirati antisovjetski front.<\/p>\n

U isto vreme, Sovjetski Savez je u\u010dinio sve kako bi iskoristio svaku \u0161ansu za stvaranje antihitlerovske koalicije, ponavl\u0458am, bez obzira na dvoli\u010dnu poziciju zapadnih zemal\u0458a. Tako je sovjetsko rukovodstvo preko obave\u0161tajnih slu\u017ebi dobijalo podrobne informacije o zakulisnim anglo-nema\u010dkim kontaktima u leto 1939. godine. Skre\u0107em pa\u017enju na \u010dinjenicu da su oni vo\u0111eni veoma intenzivno, \u0161tavi\u0161e, prakti\u010dno istovremeno sa trilateralnim pregovorima predstavnika Francuske, Velike Britanije i SSSR-a, koji su, naprotiv, zapadni partneri svesno otezali. U vezi sa tim citira\u0107u dokument iz britanskih arhiva \u2013 ovo je uputstvo britanske vojne misije koja je stigla u Moskvu u avgustu 1939. godine. U njemu se direktno govori da delegacija treba da \u201epregovara veoma sporo\u201c; da \u201evlada Ujedinjenog Kral\u0458evstva nije spremna da preuzme na sebe detal\u0458ne obaveze koje bi mogle da ograni\u010de na\u0161u slobodu delovanja pod bilo kojim okolnostima\u201c.<\/p>\n

Tako\u0111e napominjem: za razliku od Engleza i Francuza, sovjetsku delegaciju predvodilo je visoko rukovodstvo Crvene armije, koje je imalo sva potrebna ovla\u0161\u0107enja za \u201epotpisivanje vojne konvencije o organizaciji vojne odbrane Engleske, Francuske i SSSR-a protiv agresije na Evropu\u201c.<\/p>\n

Svoju ulogu u propasti pregovora odigrala je Pol\u0458ska koja nije htela nikakve obaveze prema sovjetskoj strani. \u010cak i pod pritiskom zapadnih saveznika, pol\u0458sko rukovodstvo odbilo je da sara\u0111uje sa Crvenom armijom u borbi protiv Vermahta. I tek kada se saznalo za Ribentropov dolazak u Moskvu, Jozef Bek je nevol\u0458no, ne direktno, ve\u0107 preko francuskih diplomata, obavestio sovjetsku stranu: \u201e… U slu\u010daju zajedni\u010dkih dejstava protiv nema\u010dke agresije, saradnja Pol\u0458ske i SSSR-a, pod tehni\u010dkim uslovima koji treba da se utvrde, nije iskl\u0458u\u010dena\u201c. Istovremeno je svojim kolegama objasnio: \u201e… Nisam protiv ove formulacije samo radi olak\u0161avanja taktike, a na\u0161e principijelno gledi\u0161te u vezi sa SSSR-om je kona\u010dno i ostaje nepromenjeno\u201c.<\/p>\n

U nastaloj situaciji, Sovjetski Savez je potpisao Sporazum o nenapadanju sa Nema\u010dkom. To je fakti\u010dki uradio poslednji od evropskih zemal\u0458a i to u svetlu stvarne opasnosti od suo\u010davanja sa ratom na dva fronta \u2013 sa Nema\u010dkom na zapadu i sa Japanom na istoku, gde su se ve\u0107 vodile intenzivne bitke na reci Halhin Gol.<\/p>\n

Stal\u0458in i njegovo okru\u017eenje zaslu\u017euju mnoge pravedne optu\u017ebe. Se\u0107amo se i zlo\u010dina re\u017eima nad sopstvenim narodom i u\u017easa masovnih represija. Ponavl\u0458am, sovjetskim liderima se mo\u017ee mnogo toga prigovarati, ali ne i nedostatak razumevanja prirode spol\u0458nih pretnji. Oni su bili svesni spol\u0458nih poku\u0161aja ostaviti Sovjetski Savez da se sam suo\u010di sa Nema\u010dkom i njenim saveznicima. Shvataju\u0107i ovu stvarnu opasnost radili su na dobijanju dragocenog vremena za ja\u010danje odbrane zeml\u0458e.<\/p>\n

U vezi sa tada zakl\u0458u\u010denim Paktom o nenapadanju, sada \u010dujemo mnogo spekulacija i optu\u017ebi na ra\u010dun savremene Rusije. Da, Rusija jeste naslednica SSSR-a, a sovjetski period je, sa svim svojim trijumfima i tragedijama, neotu\u0111ivi deo na\u0161e hil\u0458adugodi\u0161nje istorije. Ali, podse\u0107am vas i da je Sovjetski Savez dao pravnu i moralnu ocenu takozvanom Paktu Molotov-Ribentrop. U rezoluciji Vrhovnog saveta od 24. decembra 1989. godine zvani\u010dno su osu\u0111eni tajni protokoli kao \u201eakt li\u010dne mo\u0107i\u201c, koji nikako nije odra\u017eavao \u201evol\u0458u sovjetskog naroda, koji nije odgovoran za ovu zaveru\u201c.<\/p>\n

Istovremeno, druge dr\u017eave preferiraju da se ne prise\u0107aju sporazuma gde stoje potpisi nacista i zapadnih politi\u010dara. Da ne spominjem pravnu ili politi\u010dku ocenu takve saradnje, ukl\u0458u\u010duju\u0107i pre\u0107utni dogovor, \u010dak i direktan podsticaj, nekih evropskih lidera sa varvarskim planovima nacista. Dovol\u0458no je setiti se cini\u010dne fraze pol\u0458skog ambasadora u Nema\u010dkoj Jozefa Lipskog koju je izgovorio u razgovoru sa Hitlerom 20. septembra 1938. godine: \u201e… Za re\u0161enje jevrejskog pitanja, mi (Pol\u0458aci) postavi\u0107emo mu… prelep spomenik u Var\u0161avi\u201c.<\/p>\n

Tako\u0111e ne znamo da li su postojali neki \u201etajni protokoli\u201c i aneksi sporazuma niza dr\u017eava sa nacistima. Ostaje samo da se \u201everuje na re\u010d\u201c. Izme\u0111u ostalog, jo\u0161 uvek nisu deklasifikovani materijali o tajnim anglo-nema\u010dkim pregovorima. Zato pozivamo sve dr\u017eave da intenziviraju proces otvaranja svojih arhiva, objavl\u0458ivanja ranije nepoznatih dokumenata predratnog i ratnog perioda, kao \u0161to to radi Rusija poslednjih godina. Spremni smo za \u0161iroku saradnju, za zajedni\u010dke istra\u017eiva\u010dke projekte nau\u010dnika-istori\u010dara.<\/p>\n

Ali, vratimo se na doga\u0111aje koji su prethodili Drugom svetskom ratu. Naivno je bilo verovati da, nakon \u0161to se obra\u010dunao sa \u010cehoslova\u010dkom, Hitler ne\u0107e imati nove teritorijalne pretenzije. Ovaj put prema svom nedavnom sau\u010desniku u podeli \u010cehoslova\u010dke \u2013 Pol\u0458skoj. Uzgred, povod za to je bilo nasle\u0111e Versaja \u2013 sudbina takozvanog Gdanjskog koridora. Tragedija Pol\u0458ske koja je zatim usledila u potpunosti je na savesti tada\u0161njeg pol\u0458skog rukovodstva, koje je spre\u010dilo zakl\u0458u\u010divanje anglo-franko-sovjetskog vojnog saveza i uzdalo se u pomo\u0107 zapadnih partnera, stavilo je svoj narod pod to\u010dkove nacisti\u010dke ma\u0161ine za uni\u0161tenje.<\/p>\n

Nema\u010dka ofanziva se razvijala u potpunom skladu sa doktrinom blickriga. Uprkos \u017eestokom, herojskom otporu pol\u0458ske vojske, ve\u0107 nedel\u0458u dana nakon po\u010detka rata, 8. septembra 1939. godine, nema\u010dke trupe bile su na pragu Var\u0161ave. A vojna i politi\u010dka elita Pol\u0458ske 17. septembra pobegla na teritoriju Rumunije izdaju\u0107i svoj narod, koji je nastavio da se bori protiv okupatora.<\/p>\n

Zapadni saveznici nisu opravdali pol\u0458ske nade. Posle objave rata Nema\u010dkoj, francuske trupe napredovale su svega nekoliko desetina kilometara duboko u nema\u010dku teritoriju. Sve je to izgledalo kao demonstracija aktivnih dejstava. \u0160tavi\u0161e, Anglo-francuski Vrhovni vojni savet, koje se prvi put sastao 12. septembra 1939. u francuskom Abvilu, odlu\u010dio je da u potpunosti prekine ofanzivu s obzirom na brzi razvoj doga\u0111aja u Pol\u0458skoj. Po\u010deo je zloglasni \u201eLa\u017eni rat\u201c. Francuska i Engleska su direktno izdale svoje obaveze prema Pol\u0458skoj.<\/p>\n

Kasnije su, tokom Nirnber\u0161kog procesa, nema\u010dki generali tako obja\u0161njavali svoj brzi uspeh na istoku. Biv\u0161i na\u010delnik \u0161taba operativnog rukovodstva Vrhovne komande Oru\u017eanih snaga Nema\u010dke general Alfred Jodl priznao je: \u201e…Nismo pretrpeli poraz jo\u0161 1939. samo zato \u0161to je otprilike 110 francuskih i engleskih divizija, koje su se tokom na\u0161eg rata sa Pol\u0458skom na Zapadu borile protiv 23 nema\u010dke divizije, ostalo u potpunosti neaktivno\u201c.<\/p>\n

Zamolio sam da iz arhiva dobijem tone materijala koji se odnose na kontakte SSSR-a i Nema\u010dke u dramati\u010dnim danima avgusta i septembra 1939. godine. Prema dokumentima, u ta\u010dki 2 Tajnog protokola uz Sporazum o nenapadanju izme\u0111u Nema\u010dke i SSSR-a od 23. avgusta 1939. stajalo je da u slu\u010daju teritorijalno-politi\u010dkog preure\u0111enja oblasti koja pripadaju Pol\u0458skoj, granica sfera interesa dveju zemal\u0458a treba \u201epribli\u017eno da ide du\u017e reka Narev, Visla i Sana\u201c. Drugim re\u010dima, sovjetska sfera uticaja nije samo obuhvatala teritorije na kojima je \u017eivelo ukrajinsko i belorusko stanovni\u0161tvo, ve\u0107 i istorijski pol\u0458ske zeml\u0458e izme\u0111u reka Bug i Visla. Ne znaju mnogi za tu \u010dinjenicu.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, mnogi ne znaju da je odmah nakon napada na Pol\u0458sku, u prvim danima septembra 1939, Berlin uporno i neprestano pozivao Moskvu da se pridru\u017ei vojnim dejstvima. Me\u0111utim, sovjetsko rukovodstvo ignorisalo je takve pozive i do poslednjeg trenutka nije \u017eelelo da se me\u0161a u dramati\u010dan razvoj doga\u0111aja.<\/p>\n

Tek kada je kona\u010dno postalo jasno da Velika Britanija i Francuska ne nameravaju da pomognu svom savezniku, a da je Vermaht sposoban da brzo okupira celu Pol\u0458sku i prakti\u010dno do\u0111e do praga Minska, odlu\u010deno je da se u jutro 17. septembra odredi Crvene armije uvedu u takozvane Kresi vshodnje (isto\u010dna granica). Ovo su sada delovi teritorija Belorusije, Ukrajine i Litvanije.<\/p>\n

O\u010digledno je da nije ostalo drugih varijanata. Ina\u010de bi se rizici za SSSR vi\u0161estruko pove\u0107ali, jer je, ponovi\u0107u, stara sovjetsko-pol\u0458ska granica i\u0161la samo nekoliko desetina kilometara od Minska, a neizbe\u017eni rat sa nacistima po\u010deo bi sa za zeml\u0458u izuzetno nepovol\u0458nih strate\u0161kih polo\u017eaja. I milioni l\u0458udi razli\u010ditih nacionalnosti, ukl\u0458u\u010duju\u0107i Jevreje koji \u017eive u blizini Bresta i Grodna, P\u0161emisla, Lavova i Vil\u0458nusa, pali bi u ruke nacistima i njihovim lokalnim sau\u010desnicima \u2013 antisemitima i radikalnim nacionalistima.<\/p>\n

Upravo je \u010dinjenica da je Sovjetski Savez do poslednje mogu\u0107nosti poku\u0161avao da izbegne u\u010de\u0161\u0107e u rastu\u0107em sukobu i nije \u017eeleo da igra na strani Nema\u010dke, dovela do toga da se realni sukob sovjetskih i nema\u010dkih trupa desi mnogo isto\u010dnije od granica navedenih u tajnom protokolu. Ne du\u017e reke Visle, ve\u0107 otprilike du\u017e takozvane Kurzonove linije, koju je jo\u0161 1919. godine Antanta preporu\u010dila kao isto\u010dnu granicu Pol\u0458ske.<\/p>\n

Kao \u0161to se zna, te\u0161ko je primeniti mogu\u0107i na\u010din na doga\u0111aje koji su se ve\u0107 dogodili. Mogu samo da ka\u017eem da je u septembru 1939. sovjetsko rukovodstvo imalo mogu\u0107nost da pomeri zapadne granice SSSR-a dal\u0458e prema zapadu, sve do Var\u0161ave, ali je odlu\u010dilo da to ne u\u010dini.<\/p>\n

Nemci su predlo\u017eili formalizovanje novog statusa kvo. Dana 28. septembra 1939. u Moskvi Joahim fon Ribentrop i Vja\u010deslav Molotov potpisali su Sporazum o prijatel\u0458stvu i granici izme\u0111u SSSR-a i Nema\u010dke, kao i tajni protokol o promeni dr\u017eavne granice, kojim se priznavala linija razgrani\u010denja, gde su defakto stajale dve armije.<\/p>\n

U jesen 1939. godine, re\u0161avaju\u0107i svoje vojno-strate\u0161ke i odbrambene zadatke, Sovjetski Savez zapo\u010deo je proces inkorporacije Letonije, Litvanije i Estonije. N\u0458ihov ulazak u SSSR realizovan je na sporazumnoj osnovi, uz saglasnost izabranih vlasti. To je bilo u skladu sa tada\u0161njim me\u0111unarodnim i dr\u017eavnim pravom. Osim toga, u oktobru 1939. godine Litvaniji su vra\u0107eni Vil\u0458nus sa okolinom, koji su ranije bili deo Pol\u0458ske. Balti\u010dke republike u sastavu SSSR-a zadr\u017eale su svoje organe vlasti, jezik i imale su predstavni\u0161tvo u sovjetskim vrhovnim dr\u017eavnim strukturama.<\/p>\n

Svih tih meseci nije prekidana nevidl\u0458iva diplomatska i vojno-politi\u010dka borba, rad obave\u0161tajne slu\u017ebe. Moskva je shvatala da pred sobom ima nepomirl\u0458ivog i okrutnog neprijatel\u0458a, da je ve\u0107 zapo\u010deo skriveni rat sa nacizmom. I nema nikakvog razloga da shvata zvani\u010dne izjave i formalne protokolarne note tih godina kao dokaz \u201eprijatel\u0458stva\u201c izme\u0111u SSSR-a i Nema\u010dke. SSSR nije imao aktivne trgovinske i tehni\u010dke kontakte samo sa Nema\u010dkom, ve\u0107 i sa drugim zeml\u0458ama. Pri tome je Hitler vi\u0161e puta poku\u0161avao da uvu\u010de SSSR u sukob sa Velikom Britanijom, ali sovjetsko rukovodstvo nije podleglo na te nagovore.<\/p>\n

Poslednji poku\u0161aj Hitlera da ubedi Sovjetski Savez da preduzmu zajedni\u010dke akcije bio je za vreme posete Molotova Berlinu u novembru 1940. godine. Ali Molotov se ta\u010dno pridr\u017eavao Stal\u0458inovih uputstava, te se ograni\u010dio na op\u0161te razgovore o ideji Nemaca o prikl\u0458u\u010divanju Sovjetskog Saveza Trojnom paktu \u2013 savezu Nema\u010dke, Italije i Japana, koji je potpisan u septembru 1940. godine i usmerenom protiv Velike Britanije i SAD. Nije slu\u010dajno Molotov ve\u0107 17. novembra savetovao sovjetskog izaslanika Ivana Majskog koji se nalazio u Londonu: \u201eZa Va\u0161u informaciju…U Berlinu nije potpisan nikakav dogovor, niti je to planirano. Slu\u010daj u Berlinu ograni\u010den je na razmenu mi\u0161l\u0458enja. Nemci i Japanci bi, o\u010digledno, veoma \u017eeleli da nas gurnu u stranu Persijskog zaliva i Indije. Odbacili smo raspravu o ovom pitanju, jer smatramo da su takvi saveti Nema\u010dke neumesni\u201c. A 25. novembra sovjetsko rukovodstvo je tu kona\u010do stavilo ta\u010dku: zvani\u010dno je iznelo Berlinu uslove koji su bili neprihvatl\u0458ivi za naciste, ukl\u0458u\u010duju\u0107i povla\u010denje nema\u010dkih snaga iz Finske, sporazum o uzajamnoj pomo\u0107i izme\u0111u SSSR-a i Bugarske, i niz drugih tema, i time su svesno odbacili svaku mogu\u0107nost pristupanja Paktu. Takav stav je kona\u010dno u\u010dvrstio firera u njegovoj nameri da zapo\u010dne rat protiv SSSR-a. Ve\u0107 u decembru, odbaciv\u0161i sva upozorenja svojih stratega o katastrofalnoj opasnosti rata na dva fronta, Hitler je odobrio plan \u201eBarbarosa\u201c. To je u\u010dinio, shvataju\u0107i da je upravo Sovjetski Savez glavna sila koja mu je suprotstavl\u0458ena u Evropi, i da \u0107e predstoje\u0107i sukob na istoku re\u0161iti ishod svetskog rata. Bio je siguran da \u0107e se pohod na Moskvu odigrati brzo i uspe\u0161no.<\/p>\n

Ono \u0161to bih posebno \u017eeleo da naglasim je da su se zapadne zeml\u0458e tada fakti\u010dki slo\u017eile sa sovjetskim akcijama, prepoznale su \u017eel\u0458u Sovjetskog Saveza da osigura svoju bezbednost. Tako je 1. oktobra 1939. godine tada\u0161nji biv\u0161i \u0161ef britanskog Admiraliteta Vinston \u010cer\u010dil u izjavio za radio rekao: \u201eRusija vodi hladnu politiku sopstvenih interesa. Da bi za\u0161titile Rusiju od nacisti\u010dke pretnje bilo je neophodno da ruske snage budu na toj liniji (novoj zapadnoj granici)\u201c. \u010cetvrtog oktobra 1939. godine u Domu lordova ministar spol\u0458nih poslova Velike Britanije Edvard Halifaks je izjavio: \u201eTreba podsetiti da je sovjetska vlada htela da pomeri granicu prakti\u010dno do linije koju je tokom Versajske konferencije preporu\u010dio lord Kurzon. Samo navodim istorijske \u010dinjenice i verujem da su one neosporne\u201c. Poznati britanski politi\u010dar i dr\u017eavnik Dejvid Lojd D\u017eord\u017e isticao je: \u201eRuske trupe su okupirale teritorije koje nisu pol\u0458ske i koje je Pol\u0458ska silom zauzela nakon Prvog svetskog rata. Bezuml\u0458e bi bilo da se rusko napredovanje izjedna\u010di sa napredovanjem Nemaca\u201c.<\/p>\n

Britanski visoki zvani\u010dnici i diplomate su tokom neformalnih razgovora sa sovjetskim izaslanikom Ivanom Majskim govorili otvorenije. Zamenik ministra spol\u0458nih poslova Velike Britanije Ri\u010dard Batler je govorio 17. oktobra 1939. godine: \u201eU britanskim vladinim krugovima smatraju da ne mo\u017ee biti nikakvog govora o tome da se Pol\u0458skoj vrate Zapadna Ukrajina i Belorusija. Ako bi uspeli da formiraju etnografsku Pol\u0458sku skromnih razmera, uz garanciju ne samo SSSR-a i Nema\u010dke, nego i Engleske i Francuske, britanska vlada bi bila u potpunosti zadovol\u0458na\u201c. Dvadeset sedmog oktobra 1939. godine glavni savetnik Nevila \u010cemberlena, Harold Vilson je rekao: \u201ePol\u0458ska mora biti obnovl\u0458ena kao samostalna dr\u017eava na etnografskoj osnovi, ali bez Zapadne Ukrajine i Belorusije\u201c.<\/p>\n

Va\u017eno je ista\u0107i da je tokom tih razgovora ispitivana i podloga za pobol\u0458\u0161anje sovjetsko-britanskih odnosa. Ti kontakti su u velikoj meri postavili temel\u0458e budu\u0107em savezni\u0161tvu i Antihitlerovskoj koaliciji. Me\u0111u odgovornim, dalekovidim politi\u010darima izdvajao se Vinston \u010cer\u010dil, koji se, uprkos poznatoj antipatiji prema SSSR-u, i ranije zalagao za saradnju sa njim. Jo\u0161 u maju 1939. godine u Domu komuna izjavio je: \u201eBi\u0107emo u smrtnoj opasnosti, ukoliko ne budemo mogli da formiramo veliki savez protiv agresije. Bila bi najve\u0107a glupost da odbacimo prirodnu saradnju sa Sovjetskom Rusijom\u201c. Nakon po\u010detka vojnih operacija u Evropi, na sastanku sa Ivanom Majskim 6. oktobra 1939. godine, on je rekao u poverenju: \u201eIzme\u0111u Velike Britanije i SSSR-a nema nikakvih ozbil\u0458nih nesuglasica. Stoga nema osnova za napete i nezadovol\u0458avaju\u0107e odnose. Britanska vlada bi \u017eelela da razvija trgovinske odnose. Tako\u0111e bi bila spremna da razgovara o svim drugim vrstama mera, koje bi mogle doprineti pobol\u0458\u0161anju odnosa\u201c.<\/p>\n

Drugi svetski rat nije izbio preko no\u0107i, neo\u010dekivano, odjednom. I agresija Nema\u010dke na Pol\u0458sku nije bila iznenadna. On je rezultat mnogih tendencija i faktora u globalnoj politici tog perioda. Svi predratni doga\u0111aji vezali su se u jedan sudbinski lanac. Ali, nesumnjivo, ono \u0161to je predodredilo najve\u0107u tragediju u istoriji \u010dove\u010danstva bio je dr\u017eavni egoizam, kukavi\u010dluk, popu\u0161tanje agresoru koji je ja\u010dao, nespremnost politi\u010dkih elita za pronalazak kompromisa.<\/p>\n

Stoga je nepravedno tvrditi da je dvodnevna poseta ministra spol\u0458nih poslova (Tre\u0107eg rajha) Ribentropa Moskvi glavni razlog koji je pokrenuo Drugi svetski rat. Sve vode\u0107e zeml\u0458e u manjoj ili ve\u0107oj meri snose deo odgovornosti za po\u010detak rata. Svaka je \u010dinila nepopravl\u0458ive gre\u0161ke, samouvereno veruju\u0107u da mogu nadigrati druge i obezbediti jednostrane prednosti za sebe ili se skloniti po strani od predstoje\u0107e globalne nesre\u0107e. Za takvu kratkovidnost, za odbijanje stvaranja sistema kolektivne bezbednosti, moralo se platiti milionima \u017eivota, kolosalnim gubicima.<\/p>\n

Pi\u0161em o tome bez i najmanje namere da preuzmem na sebe ulogu sudije, da nekoga optu\u017eim ili opravdam, a jo\u0161 manje da iniciram novi talas me\u0111unarodne informacione konfrontacije na istorijskom pol\u0458u, koji mo\u017ee sukobiti dr\u017eave i narode. Smatram da se potragom za uravnote\u017eenim procenama doga\u0111aja iz pro\u0161losti treba baviti akademska nauka sa velikim brojem uglednih nau\u010dnika iz razli\u010ditih zemal\u0458a. Svima su nam potrebne istina i objektivnost. Oduvek sam pozivao i pozivam kolege na miran, otvoren, dijalog, zasnovan na poverenju, na samokriti\u010dan, nepristrasan pogled na zajedni\u010dku pro\u0161lost. Takav pristup \u0107e omogu\u0107iti da se ne ponove tada\u0161nje gre\u0161ke i da se obezbedi miran i prosperitetan razvoj za naredni period.<\/p>\n

Me\u0111utim, mnogi na\u0161i partneri jo\u0161 nisu spremni za zajedni\u010dki rad. Naprotiv, slede\u0107i svoje cil\u0458eve, oni pove\u0107avaju broj i koli\u010dinu informacionih napada na na\u0161u zeml\u0458u, \u017eele da nas nateraju da se opravdavamo, ose\u0107amo krivicu, usvajaju potpuno licemerne politizovane deklaracije. Tako, na primer, rezolucija \u201eO va\u017enosti o\u010duvanja istorijskog se\u0107anja za budu\u0107nost Evrope\u201c, koju je Evropski parlament odobrio 19. septembra 2019. godine, direktno optu\u017euje SSSR, ravnopravno sa nacisti\u010dkom Nema\u010dkom, za izbijanje Drugog svetskog rata. Naravno da se tamo ne spominje Minhen.<\/p>\n

Smatram da takvi \u201epapiri\u201c, jer ne mogu da ka\u017eem za tu rezoluciju da je dokument, uz o\u010diglednu nameru da izazovu skandal, nose opasno stvarne pretnje, jer je usvojio veoma ugledan organ. I \u0161ta je time pokazao? Koliko god to bilo \u017ealosno \u2013 svesnu politiku uni\u0161tavanja posleratnog svetskog poretka, \u010dije je formiranje bilo pitanje \u010dasti i odgovornosti zemal\u0458a \u010diji su predstavnici danas glasali za tu la\u017enu deklaraciju. Na taj na\u010din su udarili na zakl\u0458u\u010dke Nirnber\u0161kog tribunala, na napore svetske zajednice, koja je nakon pobedni\u010dke 1945. godine formirala univerzalne me\u0111unarodne institucije. S tim u vezi podse\u0107am da je sam proces evropske integracije, tokom koga su stvorene odgovaraju\u0107e strukture, ukl\u0458u\u010duju\u0107i i Evropski parlament, postao mogu\u0107 zahval\u0458uju\u0107i samo poukama izvu\u010denim iz pro\u0161losti, jasnim pravnim i politi\u010dkim procenama. A oni, koji svesno dovode u pitanje taj konsenzus, ru\u0161e temel\u0458e posleratne Evrope.<\/p>\n

Osim \u0161to predstavl\u0458a pretnju za osnovne principe svetskog poretka, ovde postoji i moralna i eti\u010dka strana. Ismevanje, i\u017eivl\u0458avanje nad ovim uspomenama je podlost. Podlost biva namerna, licemerna, potpuno svesna, kao u situaciji kada se u saop\u0161tenjima povodom 75. godi\u0161njice zavr\u0161etka Drugog svetskog rata spominju svi u\u010desnici Antihitlerovske koalicije, osim SSSR-a. Podlost biva i kukavi\u010dka, kada ru\u0161e spomenike, koji su postavl\u0458eni u \u010dast boraca protiv nacizma, opravdavaju\u0107i sramotne postupke neistinitim parolama borbe protiv nepo\u017eel\u0458ne ideologije i navodne okupacije. Podlost biva krvava, kada one koji istupaju protiv neonacista i naslednika (Stepana) Bandere, ubijaju i spal\u0458uju. Ponavl\u0458am, podlost se manifestuje na razli\u010dite na\u010dine, ali ne prestaje da bude omra\u017eena.<\/p>\n

Zaboravl\u0458anje lekcija iz istorije neminovno dovodi do grubog razra\u010dunavanja. \u010cvrsto \u0107emo braniti istinu, zasnovanu na dokumentovanim, potvr\u0111enim istorijskim \u010dinjenicama, nastavi\u0107emo da \u010dasno i nepristrasno govorimo o doga\u0111ajima iz perioda Drugog svetskog rata. Na to je, izme\u0111u ostalog, usmeren ogroman projekat \u010diji je cil\u0458 da se u Rusiji formira najve\u0107a zbirka arhivskih dokumenata, video i foto-materijala o istoriji Drugog svetskog rata i predratnom periodu.<\/p>\n

Na tome se ve\u0107 radi. Tokom pripreme ovog \u010dlanka koristio sam veliki broj novih, nedavno prona\u0111enih materijala, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. S tim u vezi, odgovorno tvrdim da ne postoje arhivska dokumenta koja bi potvrdila verziju da je SSSR imao nameru da zapo\u010dne preventivni rat protiv Nema\u010dke. Da, sovjetsko vojno rukovodstvo pridr\u017eavalo se doktrine da \u0107e u slu\u010daju agresije Crvena armija brzo pru\u017eiti otpor neprijatel\u0458u, da \u0107e pre\u0107i u ofanzivu i voditi rat na neprijatel\u0458skoj teritoriji. Me\u0111utim, takvi strate\u0161ki planovi uop\u0161te nisu predvi\u0111ali nameru da prvi napadnu Nema\u010dku.<\/p>\n

Naravno, istori\u010dari danas imaju na raspolaganju dokumentaciju o vojnom planiranju, direktive sovjetskih i nema\u010dkih \u0161tabova. Kona\u010dno znamo kako su se doga\u0111aji zapravo odvijali. Iz te perspektive mnogi govore o postupcima, gre\u0161kama, pogre\u0161nim prora\u010dunima vojno-politi\u010dkog rukovodstva zeml\u0458e. S tim u vezi re\u0107i \u0107u jedno: uporedo sa poplavom razli\u010ditih dezinformacija, sovjetski lideri su dobijali i realne informacije o predstoje\u0107oj agresiji nacista. U predratnim mesecima preduzeli su korake, usmerene na pove\u0107anje borbene gotovosti zeml\u0458e, ukl\u0458u\u010duju\u0107i tajno regrutovanje dela onih koji su bili sposobni za vojnu slu\u017ebu, preme\u0161tanje jedinica i rezervnih snaga iz unutra\u0161njih vojnih okruga ka zapadnim granicama.<\/p>\n

Rat nije bio iznenadan \u2013 o\u010dekivali su ga, spremali su se za njega. Ali udar nacista je zaista bio bez presedana u istoriji destruktivne mo\u0107i. 22. juna 1941. godine Sovjetski Savez se suo\u010dio sa najmo\u0107nijom, najmobilnijom i najobu\u010denijom vojskom na svetu, koja je iskori\u0161\u0107avala industrijski, ekonomski i vojni potencijal skoro cele Evrope. U toj smrtonosnoj invaziji nije u\u010destvovao samo Vermaht, nego i nema\u010dke sluge i vojni kontigenti mnogih drugih evropskih zemal\u0458a.<\/p>\n

Najte\u017ei vojni porazi 1941. godine doveli su zeml\u0458u na ivicu katastrofe. Pribegavali su ekstremnim metodama kako bi obnovili borbenu mo\u0107 i kontrolu \u2013 op\u0161toj mobilizaciji, uprezanjem svih snaga dr\u017eave i naroda. Ve\u0107 u leto 1941. godine pod neprijatel\u0458skom vatrom zapo\u010deta je evakuacija miliona gra\u0111ana, stotina fabrika i preduze\u0107a na istok zeml\u0458e. U najkra\u0107em roku u pozadini je pokrenuta proizvodnja oru\u017eja i municije, koji su po\u010deli da se isporu\u010duju na front ve\u0107 prve ratne zime, a do 1943. godine nadma\u0161ena je vojna proizvodnja Nema\u010dke i njenih saveznika. Za godinu i po Sovjeti su postigli ono \u0161to se \u010dinilo nemogu\u0107im, i na frontu, i u pozadini. Jo\u0161 je te\u0161ko shvatiti, zamisliti, kakve su neverovatne napore, hrabrost, samopo\u017ertvovanost zahtevala ta najve\u0107a dostignu\u0107a.<\/p>\n

Protiv mo\u0107ne, naoru\u017eane do zuba, hladnokrvne, okupacione nacisti\u010dke ma\u0161ine podigla se divovska snaga sovjetskog dru\u0161tva, ujedinjenog u \u017eel\u0458i da za\u0161tite rodnu zeml\u0458u, da se osvete neprijatel\u0458u koji je slomio, pogazio miran \u017eivot, njihove planove i nade.<\/p>\n

Naravno, u tom periodu stra\u0161nog, krvavog rata nekim l\u0458udima je ovladao strah, zbunjenost, o\u010daj. Bilo je i izdaje i dezertiranja. O\u0161tar razdor, izazvan revolucijom i gra\u0111anskim ratom, nihilizam, ismevanje nacionalne istorije, tradicije i vere koju su bol\u0458\u0161evici poku\u0161ali da usade, posebno prvih godina nakon dolaska na vlast \u2013 sve ovo je ostavilo svoj uticaj. Ali op\u0161te raspolo\u017eenje sovjetskih gra\u0111ana i na\u0161ih sunarodnika, koji su se na\u0161li u inostranstvu, bilo je druga\u010dije \u2013 sa\u010duvati, spasiti otad\u017ebinu. To je bio pravi, nezaustavl\u0458ivi poriv. Ljudi su tra\u017eili oslonac u pravim patriotskim vrednostima.<\/p>\n

Nacisti\u010dki \u201estratezi\u201c su bili ube\u0111eni da ogromnu multinacionalnu dr\u017eavu mogu lako zauzeti. Ra\u010dunali su na to da \u0107e iznenadni rat, njegova bespo\u0161tednost i neizdr\u017eive te\u0161ko\u0107e neizbe\u017eno pogor\u0161ati me\u0111uetni\u010dke odnose, i da \u0107e zeml\u0458u mo\u0107i raspar\u010devati. Hitler je otvoreno govorio: \u201eNa\u0161a politika prema narodima, koji nasel\u0458avaju ogromna prostranstva Rusije, treba da se svodi na podsticanje svakog oblika nesuglasica i raskola\u201c.<\/p>\n

Ali prvih dana je postalo jasno da je taj nacisti\u010dki plan propao. Brestovsku tvr\u0111avu je do zadnje kapi krvi \u0161titila vojska koju je \u010dinilo vi\u0161e od 30 nacionalnosti. Tokom celog rata \u2013 i u velikim odlu\u010duju\u0107im bitkama, i u odbrani teritorije, svakog metra rodne zeml\u0458e vidimo primere takvog jedinstva.<\/p>\n

Povolo\u017eje i Ural, Sibir i Daleki Istok, republike Srednje Azije i Zakavkazja postali su dom milionima evakuisanih. Stanovnici tih podru\u010dja delili su sa njima poslednje \u0161to su imali, pomagali su svime, \u010dime su mogli. Prijatel\u0458stvo naroda, njihovo me\u0111usobno pomaganje postali su za neprijatel\u0458a prava neuni\u0161tiva tvr\u0111ava.<\/p>\n

Bez obzira to \u0161ta sada poku\u0161avaju da doka\u017eu, odlu\u010duju\u0107i, glavni doprinos slomu nacizama dali su Sovjetski Savez, Crvena armija. Heroji koji su se do kraja borili pod opsadom kod Belostoka i Mogil\u0458eva, Umanja i Kijeva, Vjazma i Harkova. Borili su se kod Moskve i Stal\u0458ingrada, Sevastopol\u0458a i Odese, Kurska i Smolenska. Osloba\u0111ali su Var\u0161avu, Beograd, Be\u010d i Prag. Juri\u0161em su zauzimali Kenigzberg i Berlin.<\/p>\n

Mi se borimo za istinsku, neulep\u0161anu, istinu o ratu. Tu narodnu, l\u0458udsku istinu \u2013 surovu, gorku i nemilosrdnu, preneli su nam pisci i pesnici, koji su pro\u0161li kroz vatru i pakao isku\u0161enja na frontu. Za moje, kao i za druge generacije, njihove iskrene, duboke pri\u010de, romani, prodorna \u201evojna proza\u201c i poezija zauvek su ostavili trag na du\u0161i, postali su zave\u0161tanje \u2013 po\u0161tovati veterane koji su za pobedu u\u010dinili sve \u0161to su mogli, se\u0107ati se onih koji su ostali na bojnim pol\u0458ima.<\/p>\n

I danas potresaju jednostavni, a u su\u0161tini veli\u010danstveni stihovi pesme Aleksandra Tvardovskog: \u201eUbijen sam kod R\u017eeva…\u201c, koja je posve\u0107ena u\u010desnicima krvave, \u017eestoke bitke iz Velikog otad\u017ebinskog rata koja se odigrala na sredini sovjetsko-nema\u010dkog fronta. Samo tokom bitke za R\u017eev, koja je trajala od oktobra 1941. do marta 1943. godine Crvena armija je izgubila 1.342.888. l\u0458udi, ukl\u0458u\u010duju\u0107i ranjene i nestale. Navodim ove stra\u0161ne, tragi\u010dne, nepotpune cifre, prikupl\u0458ene iz arhivskih izvora prvi put, odaju\u0107i po\u010dast podvigu poznatih i bezimenih junaka, o kojima su u posleratnim godinama iz razli\u010ditih razloga govorili nezaslu\u017eeno, nepravedno malo ili su potpuno \u0107utali.<\/p>\n

Dozvolite da vam citiram jo\u0161 jedan dokument. Re\u010d je o izve\u0161taju Me\u0111unarodne komisije za ratnu od\u0161tetu iz Nema\u010dke na \u010delu sa Ivanom Majskim, koja je pripreml\u0458ena u februaru 1945. godine. Zadaci komisije bili su utvr\u0111ivanje formule, prema kojoj bi pobe\u0111ena Nema\u010dka trebalo da izvr\u0161i nadoknadu \u0161tete koju su pretrpele dr\u017eave-pobednice. Komisija je do\u0161la do slede\u0107eg zakl\u0458u\u010dka: \u201eBroj dana koje je svaki nema\u010dki vojnik proveo na sovjetskom frontu najmanje je 10 puta ve\u0107i nego broj dana koje su nema\u010dki vojnici proveli na svim drugim savezni\u010dkim frontovima. Na sovjetskom frontu tako\u0111e bilo je koncentrisano oko \u010detiri petine nema\u010dkih tenkova i oko dve tre\u0107ine nema\u010dkih aviona\u201c.<\/p>\n

Sveukupno, na SSSR je bilo usmereno oko 75 odsto svih vojnih snaga Antihitlerovske koalicije. Crvena armija je tokom ratnih godina \u201esamlela\u201c 626 divizija Sila Osovine, od kojih je 508 nema\u010dkih.<\/p>\n

Dvadeset osmog aprila 1942. godine Ruzvelt je tokom obra\u0107anja ameri\u010dkoj naciji izjavio: \u201eRuska vojska je uni\u0161tila i nastavl\u0458a da uni\u0161tava vi\u0161e l\u0458udstva, aviona, tenkova i\u00a0 topova na\u0161eg zajedni\u010dkog neprijatel\u0458a, nego sve ostale ujedinjene nacije zajedno\u201c. \u010cer\u010dil je u poruci Stal\u0458inu 27. septembra 1944. godine pisao da je \u201eupravo ruska armija slomila nema\u010dku vojnu ma\u0161inu\u201c.<\/p>\n

Takva procena je odjeknula \u0161irom sveta, jer je u tim re\u010dima sadr\u017eana ta ista velika istina, koju tada niko nije dovodio u pitanje. Skoro 27 miliona sovjetskih gra\u0111ana poginulo je na frontu, u nema\u010dkom zarobl\u0458eni\u0161tvu, umrlo je od gladi i bombardovanja, u getima i pe\u0107ima nacisti\u010dkih logora smrti. SSSR je izgubio svakog sedmog gra\u0111anina, Velika Britanija jednog od 127, a SAD jednog od 320. Na\u017ealost, ove brojke najte\u017eih, nenadoknadl\u0458ivih gubitaka Sovjetskog Saveza nisu kona\u010dne. Potrebno je nastaviti sa mukotrpnim radom u cil\u0458u utvr\u0111ivanja imena i sudbina svih poginuli: vojnika Crvene armije, partizana, ilegalaca, ratnih zarobl\u0458enika i zarobl\u0458enika u koncentracionim logorima, civila koje su ubili odredi smrti. To je na\u0161 dug. I ovde posebnu ulogu imaju u\u010desnici pokreta za pronala\u017eenje, vojno-patriotska i dobrovol\u0458a\u010dka udru\u017eenja, projekti kao \u0161to su elektronska baza podataka \u201eSe\u0107anje naroda\u201c, zasnovana na arhivskim dokumentima. I, naravno, za re\u0161avanje takvog humanitarnog zadatka neophodna je tesna me\u0111unarodna saradnja.<\/p>\n

Do pobede su doveli napori svih zemal\u0458a i naroda, koji su se borili protiv zajedni\u010dkog neprijatel\u0458a. Britanska vojska je za\u0161titila svoju otad\u017ebinu od invazije, ratovala je sa nacistima i njihovim slugama na Sredozemnom moru i u Severnoj Africi. Ameri\u010dke i britanske snage su osloba\u0111ale Italiju, otvorili su Drugi front. SAD su nanele mo\u0107an, razoran udarac agresoru na Tihom okeanu. Pamtimo ogromne \u017ertve kineskog naroda i njihovu veliku ulogu u porazu japanskog militarizma. Ne\u0107emo zaboraviti borce \u201eSlobodne Francuske\u201c koji nisu priznali sramnu kapitulaciju i nastavili su borbu protiv nacista.<\/p>\n

Tako\u0111e \u0107emo uvek biti zahvalni za pomo\u0107 koju su pru\u017eali saveznici, snabdevaju\u0107i Crvenu armiju municijom, sirovinama, hranom, tehnikom. Pomo\u0107 je bila zna\u010dajna i \u010dinila je oko sedam odsto ukupne vojne proizvodnje Sovjetskog Saveza.<\/p>\n

Jezgro Antihitlerovske koalicije po\u010delo je da se formira odmah nakon napada na Sovjetski Savez, kada su SAD i Velika Britanija bezuslovno podr\u017eale SSSR u borbi protiv nacisti\u010dke Nema\u010dke. Tokom Teheranske konferencije 1943. godine Stal\u0458in, Ruzvelt i \u010cer\u010dil su formirali savez velikih sila, dogovorili su se o razvoju koalicione diplomatije, zajedni\u010dke strategije u borbi protiv zajedni\u010dke smrtne pretnje. Lideri Velike trojke su shvatali da \u0107e ujedinjavanje industrijskih i vojnih potencijala i resursa SSSR-a, SAD i Velike Britaniji dati neospornu superiornost nad neprijatel\u0458em.<\/p>\n

Sovjetski Savez je u potpunosti ispunjavao svoje obaveze pred saveznicima, uvek je pru\u017eao ruku pomo\u0107i. Tako je tokom velike operacije \u201eBagration\u201c u Belorusiji Crvena armija podr\u017eala iskrcavanje angloameri\u010dkih trupa u Normandiju. U januaru 1945. godine, probijaju\u0107i se do Odre, na\u0161i vojnici su okon\u010dali poslednju mo\u0107nu ofanzivu Vermahta na zapadnom frontu, u Ardenima. A tri meseca nakon pobede nad Nema\u010dkom, SSSR je, potpuno po\u0161tuju\u0107i Krimski sporazum, objavio rat Japanu i porazio milionsku Kvantung armiju.<\/p>\n

Jo\u0161 u julu 1941. godine sovjetsko rukovodstvo je saop\u0161tilo da je \u201ecil\u0458 rata protiv fa\u0161isti\u010dkih ugnjeta\u010da ne samo eliminisanje pretnje koja se nadvija nad na\u0161om zeml\u0458om, nego i pomo\u0107 svim narodima Evrope, koji stenju pod jarmom nema\u010dkog fa\u0161izma\u201c. Sredinom 1944. godine neprijatel\u0458 je bio proteran prakti\u010dno sa cele sovjetske teritorije. Ali morao je da se dotu\u010de u svojoj jazbini. Crvena armija je zapo\u010dela oslobodila\u010dku misiju u Evropu, spasila je \u010ditave nacije od uni\u0161tenja, porobl\u0458avanja, od u\u017easa Holokausta. Spaseni su po cenu stotina hil\u0458ada \u017eivota sovjetskih vojnika.<\/p>\n

Tako\u0111e je va\u017eno da se ne zaboravi na ogromnu materijalnu pomo\u0107, koju je SSSR pru\u017eao oslobo\u0111enim zeml\u0458ama u borbi protiv gladi, prilikom obnove ekonomije i infrastrukture. To su \u010dinili u vreme kada su na hil\u0458ade kilometara unaokolo od Bresta do Moskve i Volge bila samo zgari\u0161ta. Tako je, na primer, u maju 1945. godine vlada Austrije tra\u017eila od SSSR-a da im pomognu sa snabdevanjem hranom, jer \u201enisu znali kako da prehrane svoje stanovni\u0161tvo narednih sedam nedel\u0458a, do nove \u017eetve\u201c. Dr\u017eavni kancelar Privremene vlade Austrije Karl Rener je okarakterizovao saglasnost sovjetskog rukovodstva da po\u0161al\u0458e hranu kao \u201espasonosni \u010din\u201c, koji \u201eAustrijanci nikada ne\u0107e zaboraviti\u201c.<\/p>\n

Saveznici su zajedno formirali Me\u0111unarodni vojni sud, koji je trebalo da kazni nacisti\u010dke politi\u010dke i ratne zlo\u010dince. Odluke suda su sadr\u017eale jasnu pravnu kvalifikaciju zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti, kao \u0161to su genocid, etni\u010dke, verske i religiozne \u010distke, antisemitizam i ksenofobija. Nirnber\u0161ki sud je direktno i nedvosmisleno osudio i nacisti\u010dke sau\u010desnike, kolaboracioniste razli\u010ditih vrsta.<\/p>\n

Taj fenomen manifestovao se u svim evropskim zeml\u0458ama. Takve \u201efigure\u201c kao \u0161to su Peten, Kvisling, Vlasov, Bandera, njihovi sledbenici i pristalice, iako preru\u0161eni u borce za nacionalnu nezavisnost ili slobodu od komunizma \u2013 su izdajice i d\u017eelati. \u010cesto su nadma\u0161ivali svoje vo\u0111e po nehumanosti. Poku\u0161avaju\u0107i da se dodvore, u okviru posebnih kaznenih grupa rado su izvr\u0161avali najne\u010dove\u010dnije naredbe. Odgovorni su za krvave doga\u0111aje kao \u0161to su pogubl\u0458enja na Babinom Jaru, masakr u Voliniji, spal\u0458ivanje sela Hatinj, istrebl\u0458enje Jevreja u Litvaniji i Letoniji.<\/p>\n

Na\u0161 stav je i danas nepromenl\u0458iv: nema opravdanja za zlo\u010dine nacisti\u010dkih pomo\u0107nika, i oni ne mogu zastareti. Zbog toga je zbunjuju\u0107e kada se u pojedinim zeml\u0458ama oni koji su okal\u0458ani saradnjom sa nacistima odjednom izjedna\u010davaju sa veteranima Drugog svetskog rata. Smatram da je nedopustivo da se izjedna\u010davaju oslobodioci i okupatori. A glorifikovanje nacisti\u010dkih pomo\u0107nika mogu smatrati samo kao izdaju se\u0107anja na na\u0161e o\u010deve i dede. Izdaju onih ideala, koji su ujedinili narode u borbi protiv nacizma.<\/p>\n

Tada je pred liderima SSSR-a, SAD i Velike Britanije stajao, bez preuveli\u010davanja, istorijski zadatak. Stal\u0458in, Ruzvelt i \u010cer\u010dil su predstavl\u0458ali zeml\u0458e sa razli\u010ditim ideologijama, dr\u017eavnim te\u017enjama, interesima, kulturama, ali su pokazali ogromnu politi\u010dku vol\u0458u, uzdigli su se iznad protivre\u010dnosti i sklonosti, i stavili su u prvi plan istinske interese sveta. Na kraju su uspeli da postignu sporazum i da do\u0111u do re\u0161enja, koje je bilo od koristi za celo \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n

Pobedni\u010dke zeml\u0458e su nam ostavile sistem, koji je postao osnova onoga \u010demu smo u politi\u010dkom i intelektualnom smislu te\u017eili nekoliko vekova. Niz konferencija \u2013 Teheranska, Krimska, Potsdamska, konferencija u San Francisku \u2013 postavile su temel\u0458e sveta koji 75 godina \u017eivi bez globalnog rata, uprkos najo\u0161trijim neslaganjima.<\/p>\n

Istorijski revizionizam, \u010dije manifestacije danas posmatramo na Zapadu, a pre svega kada je re\u010d o Drugom svetskom ratu i njegovom ishodu, opasan je, jer cini\u010dno iskrivl\u0458uje razumevanje principa mirnog razvoja, koji su utemel\u0458eni 1945. godine na Krimskoj i na konferenciji u San Francisku. Glavno istorijsko dostignu\u0107e Krimske konferencije i drugih odluka tog vremena bio je dogovor o stvaranju mehanizma koji bi omogu\u0107io vode\u0107im silama da ostanu u diplomatskim okvirima prilikom re\u0161avanja nesuglasica koje izbijaju izme\u0111u njih.<\/p>\n

Dvadeseti vek je doneo totalne i sveobuhvatne globalne konflikte, a 1945. godine na scenu je stupilo i nuklearno oru\u017eje, koje je u stanju da uni\u0161ti Zeml\u0458u. Drugim re\u010dima, re\u0161avanje sukoba silom je postalo krajnje opasno. I pobednici u Drugom svetskom ratu su to znali, shvatali su i razumeli sopstvenu odgovornost prema \u010dove\u010danstvu.<\/p>\n

Godine 1945. uzeli su u obzir i nesre\u0107no iskustvo Lige nacija. Struktura Saveta bezbednosti UN bila je zami\u0161l\u0458ena tako da garancije mira budu maksimalno konkretne i efikasne. Tako je nastala institucija stalnih \u010dlanica Saveta bezbednosti i pravo veta kao njihova privilegija i odgovornost.<\/p>\n

\u0160ta je pravo veta u Savetu bezbednosti UN-a? Otvoreno govore\u0107i, to je jedina razumna alternativa direktnom sukobu najve\u0107ih zemal\u0458a. To je saop\u0161tenje jedne od pet zemal\u0458a da je neko re\u0161enje za nju neprihvatl\u0458ivo, da protivre\u010di njenim interesima i idejama o ispravnom pristupu. I ostale zeml\u0458e, \u010dak i ako se ne sla\u017eu s tim, prihvataju takav stav, odustaju\u0107i od poku\u0161aja da realizuju svoje jednostrane te\u017enje. Odnosno, na ovaj ili onaj na\u010din treba tra\u017eiti kompromise.<\/p>\n

Nova globalna konfrontacija po\u010dela je skoro odmah nakon zavr\u0161etka Drugog svetskog rata i ponekad je bila veoma \u017eestoka. A to \u0161to hladni rat nije prerastao u tre\u0107i svetski rat uverl\u0458ivo potvr\u0111uje efikasnost sporazuma, koje je sklopila Velika trojka. Pravila pona\u0161anja, dogovorena tokom formiranja UN-a, omogu\u0107ila su da se u budu\u0107nosti rizici svedu na minimum i da se konfrontacija dr\u017ei pod kontrolom.<\/p>\n

Naravno, vidimo da sistem Ujedinjenih nacija sada radi ote\u017eano i ne toliko efikasno kao \u0161to bi mogao. Ali UN kao i pre izvr\u0161ava svoju osnovnu ulogu. Principi rada Saveta bezbednosti UN-a su jedinstven mehanizam za spre\u010davanje velikog rata ili globalnog sukoba.<\/p>\n

Apeli koji se prili\u010dno \u010desto mogu \u010duti poslednjih godina, a koji se odnose na to da se ukine pravo veta i da se stalnim \u010dlanicama Saveta bezbednosti uskrate posebne mogu\u0107nosti \u2013 u stvari su neodgovorni, jer ukoliko se to dogodi, UN \u0107e se u su\u0161tini pretvoriti u tu istu Ligu nacija \u2013 sastanak za prazne razgovore, li\u0161ene bilo kakvih uticaja na svetske procese. Dobro je poznato kako se sve zavr\u0161ilo. Ba\u0161 zbog toga su pobedni\u010dke zeml\u0458e sa velikom ozbil\u0458no\u0161\u0107u pristupile formiranju novog sistema svetskog poretka, kako se ne bi ponovile gre\u0161ke prethodnika.<\/p>\n

Stvaranje savremenog sistema me\u0111unarodnih odnosa je jedan od najva\u017enijih rezultata Drugog svetskog rata. \u010cak i najnepomirl\u0458ivije protivre\u010dnosti \u2013 geopoliti\u010dke, ideolo\u0161ke, ekonomske \u2013 ne ometaju pronala\u017eenje forme mirnog su\u017eivota i interakcije, ako za to postoji \u017eel\u0458a i vol\u0458a. Danas svet prolazi kroz prili\u010dno turbulentan period. Sve se menja \u2013 od globalne ravnote\u017ee mo\u0107i i uticaja, do socijalnih, ekonomskih i tehnolo\u0161kih osnova \u017eivota dru\u0161tava, dr\u017eava, celih kontinenata. U pro\u0161losti toliko velike promene nikada nisu prolazile bez velikih vojnih sukoba, bez borbe za prevlast u nastojanju da se izgradi nova globalna hijerarhija. Zahval\u0458uju\u0107i mudrosti i dalekovidosti politi\u010dara saveznih dr\u017eava formiran je sistem koji spre\u010dava ekstremne manifestacije objektivne konkurencije, koja je istorijski svojstvena globalnom razvoju.<\/p>\n

Na\u0161 dug, odnosno svih onih koji preuzimaju na sebe politi\u010dku odgovornost, pre svega predstavnici dr\u017eava-pobednica u Drugom svetskom ratu \u2013 jeste da garantujemo da se taj sistem o\u010duva i pobol\u0458\u0161a. Danas, kao i 1945. godine, va\u017eno je pokazati politi\u010dku vol\u0458u i zajedno razgovarati o budu\u0107nosti. Na\u0161e kolege \u2013 gospoda Si \u0110inping, Makron, Tramp, D\u017eonson \u2013 podr\u017eali su rusku inicijativu da se odr\u017ei sastanak lidera pet nuklearnih dr\u017eava, stalnih \u010dlanica Saveta bezbednosti. Zahvalni smo im na tome i o\u010dekujemo da \u0107e se takav sastanak licem u lice odr\u017eati prvom prilikom.<\/p>\n

Kakav je dnevni red predstoje\u0107eg samita? Pre svega, po na\u0161em mi\u0161l\u0458enju, bilo bi korisno razgovarati o koracima za razvoj kolektivnih principa u svetskim pitanjima, otvoreno porazgovarati o o\u010duvanju mira, ja\u010danju globalne i regionalne bezbednosti, kontroli strate\u0161kog naoru\u017eanja, zajedni\u010dkim naporima u borbi protiv terorizma, ekstremizma, i drugim aktuelnim izazovima i pretnjama.<\/p>\n

Posebna tema sastanka je situacija u globalnoj ekonomiji, pre svega prevazila\u017eenje ekonomske krize, izazvane pandemijom koronavirusa. Na\u0161e zeml\u0458e preduzimaju nevi\u0111ene mere u cil\u0458u za\u0161tite zdravl\u0458a i \u017eivota l\u0458udi, pru\u017eanja podr\u0161ke gra\u0111anima koji su se na\u0161li u te\u0161kim \u017eivotnim situacijama. Ali koliko \u0107e biti te\u0161ke posledice pandemije, kojom \u0107e se brzinom globalna ekonomija izvu\u0107i iz recesije, zavisi od na\u0161ih sposobnosti da radimo zajedno i uskla\u0111eno, kao pravi partneri. Tim pre je nedopustivo da se ekonomija pretvara u instrument pritiska i konfrontacije. Me\u0111u popularnim temama su za\u0161tita \u017eivotne sredine i borba protiv klimatskih promena, kao i osiguravanje bezbednosti globalnog informacionog prostora.<\/p>\n

Dnevni red predstoje\u0107eg samita \u201epetorke\u201c, koji predla\u017ee Rusija, je iskl\u0458u\u010divo va\u017ean i aktuelan kako za na\u0161e zeml\u0458e, tako i za ceo svet. Za sva pitanja imamo konkretne ideje i inicijative.<\/p>\n

Nema sumnje da \u0107e samit Rusije, Kine, Francuske, SAD i Velike Britanije imati va\u017enu ulogu u pronala\u017eenju zajedni\u010dkih odgovora na savremene izazove i pretnje i da \u0107e pokazati zajedni\u010dku posve\u0107enost duhu savezni\u0161tva, visokim humanisti\u010dkim idealima i vrednostima, za koje su se rame uz rame borili o\u010devi i dede.<\/p>\n

Oslanjaju\u0107i se na zajedni\u010dku istoriju, mi mo\u017eemo i moramo verovati jedni drugima. To \u0107e poslu\u017eiti kao \u010dvrsta osnova za uspe\u0161ne pregovore i uskla\u0111ene akcije u cil\u0458u ja\u010danja stabilnosti i bezbednosti na planeti, radi prosperiteta i dobrobiti svih zemal\u0458a. Bez preuveli\u010davanja, to je na\u0161a zajedni\u010dka du\u017enost i odgovornost pred celim svetom, pred sada\u0161njim i budu\u0107im pokolenjima.<\/p>\n

FB stranica ambasadr Rusije u Crnoj Gori<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oslanjaju\u0107i se na zajedni\u010dku istoriju, mi mo\u017eemo i moramo verovati jedni drugima. To \u0107e poslu\u017eiti kao \u010dvrsta osnova za uspe\u0161ne pregovore i uskla\u0111ene akcije u cil\u0458u ja\u010danja stabilnosti i bezbednosti na planeti, radi prosperiteta i dobrobiti svih zemal\u0458a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":294419,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[641,640,638,639],"class_list":["post-294416","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-hitler","tag-nacizam","tag-putin","tag-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294416","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=294416"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294416\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":294417,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294416\/revisions\/294417"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/294419"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=294416"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=294416"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=294416"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}