{"id":294073,"date":"2020-06-21T06:14:24","date_gmt":"2020-06-21T04:14:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=294073"},"modified":"2020-06-21T07:55:44","modified_gmt":"2020-06-21T05:55:44","slug":"onima-koji-o-bojkotu-misle-drugacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/06\/21\/onima-koji-o-bojkotu-misle-drugacije\/","title":{"rendered":"Onima koji o bojkotu misle druga\u010dije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vesna Raki\u0107 Vodineli\u0107<\/strong><\/p>\n

Kada vlast stalno la\u017ee, vi\u0161e niko ne veruje ni u \u0161ta. Gra\u0111anke i gra\u0111ani koji vi\u0161e nikome i ni\u010demu ne veruju, ne mogu ni da odlu\u010duju. Njima se, svim tim la\u017eima, uskra\u0107uje sposobnost za akciju, naro\u010dito sposobnost da misle i rasu\u0111uju. Sa takvim gra\u0111anima vlast mo\u017ee da radi \u0161ta god ho\u0107e.<\/p>\n

Ovo je skra\u0107ena parafraza Hane Arent (The New York Review of Books, 26.10.1978, objavljeno na sajtu Pe\u0161\u010danika, 9.2.2017. pod naslovom \u201eO totalitarizmu, la\u017eima\u2026\u201c, prevod V. Kosori\u0107). Citiram je zato \u0161to sam uverena da je ova njena misao ne samo primenjiva, ve\u0107 i primenjena ovde i danas. \u201eZaslugom\u201c ove vlasti koju oli\u010dava Aleksandar Vu\u010di\u0107, ali i zaslugom nas, gra\u0111ana ove zemlje.<\/p>\n

***<\/p>\n

Podr\u017eavam bojkot predstoje\u0107ih izbora.<\/p>\n

Verujem da svoja obrazlo\u017eenja ne zasnivam samo na politi\u010dkim preferencijama, ve\u0107 i na akademskim radovima, pre svega na dva: Emili En Bolije (Emily Ann Beaulieu) koja je na temi izbornih bojkota (\u201eProtesting the Contest: Election Boycott around the World\u201c) doktorirala na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu 2006. godine i na \u010dlanku Ijana Smita (Ian Smith) sa Dr\u017eavnog univerziteta D\u017eord\u017eije u Atlanti, \u201eBojkoti izbora i pre\u017eivljavanje hibridnih re\u017eima\u201c (\u201eElection Boycotts and Hybrid Regime Survival\u201c), objavljenom u \u010dasopisu Comparative Political Studies, 2014, Vol 47(5), str. 743-765. Ova dva rada smatram po\u0161teno napisanim zato \u0161to su pa\u017eljivo analizirali kontra-argumente, one protiv bojkota. Tako\u0111e, oba obuhvataju pregled bojkota na celom svetu, dakle ne samo nacionalnih, kao \u0161to ostali uglavnom \u010dine. Nisam zanemarila upe\u010datljivo predavanje D\u017eejmsa Fierona (James D. Fearon), profesora Univerziteta Stanford, po kome je jedna vrsta bojkota izbora dobila naziv fieronski bojkot, kao izvesna suprotnost gandijevskom bojkotu. Predavanje je imalo izazovan naslov Anarhija je izbor: Me\u0111unarodna politika i problem svetske vlade (Anarchy is a Choice: International Politics and the Problem of World Government).<\/p>\n

1.\u0160ta je bojkot izbora. To je protest. Niko od ozbiljnih autora ne misli druga\u010dije. Me\u0111utim, gotovo svi razmatraju bojkot na relaciji autoritarni re\u017eim \u2013 opozicione politi\u010dke stranke. Samo sporadi\u010dno, uzima se u obzir uloga gra\u0111ana u bojkotu.<\/p>\n

2.Kad je ve\u0107 bojkot protest, protiv \u010dega se protestuje? Kratko re\u010deno, a i o tome postoji akademska saglasnost \u2013 protiv nefer, tj. nepo\u0161tenog politi\u010dkog sistema (Bolije, str. 1, 2), nezavisno od toga na kakvom ustavnom i zakonskom osnovu po\u010diva. Bitna je praksa sistema, a ne njegov puki normativni osnov. I. Smit pi\u0161e da je bojkot izbora protest protiv nepo\u0161tenih izbora koji su dokazani ranijom praksom, kao i neslobodnih izbora (str. 746).<\/p>\n

Da li u ovoj zemlji, u poslednjim izbornim ciklusima op\u0161tih izbora, poslednjim predsedni\u010dkim izborima i na nekim, odista egzemplarnim lokalnim izborima (da pomenem samo Lu\u010dane), postoji praksa dokazanih izbornih prevara, tj, nepo\u0161tenih izbora? Na\u017ealost, ne. Nismo ih dokazali pred sudom. Nismo, kao ni onu izbornu prevaru na lokalnim izborima 1996. godine. Me\u0111utim tada smo uspeli da prevaru doka\u017eemo pred jednim va\u017enim me\u0111unarodnim kontrolorom izbora \u2013 OEBS-om, pred posebnom misijom te organizacije, predvo\u0111enom profesorom prava Felipeom Gonsalesom. Na predsedni\u010dkim izborima 2017. nismo uspeli ni sa jednim bitnim prigovorom \u2013 svi su se rasto\u010dili u bermudskom trouglu Republi\u010dka izborna komisija \u2013 Upravni sud \u2013 nadmo\u0107na vlast. OEBS je bio daleko.<\/p>\n

Ali indicija i dokaza koji nisu bili procesuirani ni pred jednim sudom, zbog stava i o\u010ditog straha sudova, to se mora podvu\u0107i, bilo je mnogo. Podse\u0107am samo na neke primere: dr\u017eavna sekretarka MUP-a u sedi\u0161tu lokalne izborne komisije; perfidan na\u010din izbora bira\u010dkih odbora na osnovu predloga poslani\u010dkih grupa i onda kad one idu na izbore u koaliciji sa dominantnom strankom, ili se ostvari pretpostavka da \u0107e formirati koaliciju; tzv. peglani listi\u0107i na predsedni\u010dkim izborima, o \u010demu sam se li\u010dno osvedo\u010dila, ali me niko nije saslu\u0161ao ni pred jednim sudom; na\u010din brojanja glasova; neregularno predstavljanje svih stranaka na medijima, tj. favorizovanje vladaju\u0107e partije, tj. diskriminacija; ve\u0107 gotovo dvadeset godina u Srbiji, uprkos izri\u010dnom tekstu izbornog zakona, Skup\u0161tina nije imenovala nadzorni odbor \u010diji je zadatak da kontroli\u0161e ravnopravnu zastupljenost svih koji na izborima sudeluju.<\/p>\n

Da li su izbori u ovoj zemlji slobodni, tj. da li gra\u0111anin\/gra\u0111anka svoj stav o tome da li \u0107e na izbore iza\u0107i formuli\u0161e svojom voljom, na osnovu koliko toliko trezvenog razmi\u0161ljanja o politi\u010dkoj budu\u0107nosti? Da li postoje dokazi o suprotnom? Odgovor na oba pitanja je: ne. Ali opet, previ\u0161e je indicija da bi se radilo o koincidenciji. Podse\u0107am samo na neke primere: uprkos zabrani upotrebe mobilnih telefona, dominantna politi\u010dka stranka ne samo da o\u010dekuje nego i tra\u017ei da \u201ekapilarni\u201c glasa\u010di kao dokaz svoje lojalnosti fotografi\u0161u glasa\u010dki listi\u0107 sa zaokru\u017eenim po\u017eeljnim brojem, uz li\u010dnu kartu, a neki visoko pozicioniranih postavljaju te sramne fotografije na dru\u0161tvene mre\u017ee; bira\u010di se javno podmi\u0107uju tzv. humanitarnom pomo\u0107i u obliku osnovnih \u017eivotnih namirnica; pred bira\u010dkim mestima stoje tajanstveni ljudi sa bira\u010dkim spiskovima u rukama (ko li ih im je samo dao?) i kontroli\u0161u ko je izi\u0161ao na glasanje; \u201ebugarski voz\u201c, kao konstanta i simbol neslobode odlu\u010divanja; 100 evra po punoletnoj glavi, uo\u010di predstoje\u0107ih parlamentarnih i lokalnih izbora; koloritni slu\u010daj otvorene trgovine sela Kukulovce sa autoritarnom vla\u0161\u0107u za odluku o u\u010de\u0161\u0107u na izborima.<\/p>\n

Sudski dokazane neslobode izbora nema. Ali, zdravorazumski dokazane ima previ\u0161e za jedan obi\u010dan ljudski \u017eivot.<\/p>\n

Da li su se ova dva deficita promenila, mo\u017eda ubla\u017eila, u post-kovidskom dobu? Ne vidim nikakvo pobolj\u0161anje, naprotiv. Taj zaklju\u010dak zasnivam na ovome:<\/p>\n

\u2013 izborna pravila su promenjena po\u0161to je izborni proces, i to ne samo formalno, ve\u0107 otpo\u010deo;<\/p>\n

\u2013 za vreme zatvaranja gotovo svega u Srbiji, predsednik Republike je li\u010dno vodio besramnu kampanju respiratorima, koju izborna struka eufemisti\u010dki naziva funkcionerskom kampanjom, a ona je samo to: bestidnost;<\/p>\n

\u2013 represija prema profesionalnim medijima i proganjanje novinara su poja\u010dani u kovidsko doba, a reprezentativan primer je policijski pritvor novinarke Ane Lali\u0107;<\/p>\n

\u2013 sudska represija bez presedana, oli\u010dena u su\u0111enjima putem skajpa, a bez pravni\u010dkog uma, kao i u osudama na zatvorske kazne onih koji nisu ni znali da su obavezani na izolaciju i \u0161ta je zna\u010daj te izolacije, postala je nedopustivi standard \u201eprava na po\u0161teno su\u0111enje\u201c i izrugivanja Ustavu.<\/p>\n

Pa \u0161ta se onda promenilo u naizgled \u010dvrstoj odluci nekih opozicionih stranaka?<\/p>\n

Promenila se privla\u010dnost anti-bojkot kampanje koju je zapo\u010deo sam Aleksandar Vu\u010di\u0107. On je snizio cenzus sa 5% na 3%. On je sprovodio respiratorsku kampanju. On nas je uspe\u0161no uveravao i uverio da je goli \u017eivot va\u017eniji od \u017eivota dostojnog \u017eivljenja. A onda su se pojedine stranke i pokreti, kratko re\u010deno osokolile \u2013 \u0161erpama i se\u0107anjem na staru slavu. I revoltirale vatrenim odgovorom vlasti. Odmeravanje snaga je obavljeno ozbiljnom vatrom na staru \u0161erpu.<\/p>\n

3,Da li bojkot mo\u017ee biti efikasan? Ostavljam po strani izvedena pitanja, kao \u0161to su: da li je bojkot izbora strategija, taktika ili mo\u017eda cilj. Da li je dakle, bolje zgrabiti par\u010de \u2013 ne vlasti \u2013 jer manjinska grupa u ovda\u0161njoj Skup\u0161tini nikad nije vlast nego obi\u010dna lovina za maje gojkovi\u0107 i marijane risti\u010devi\u0107e (da pomenem dva osnovna tipa ve\u0107inskih parlamentarnih grabljivaca), nego par\u010de vidljivosti, koja mo\u017ee biti tako varljiva, mo\u017ee osokoliti bez dovoljnog ili ikakvog osnova?<\/p>\n

Odgovor na pitanje efikasnosti bojkota, pokazalo se jasno u radovima troje autora koje sam imenovala, zavisi od tipa bojkota. O tome imamo samo izvesnu, a nekonzistentnu sliku kad se radi o najavljenom bojkotu politi\u010dkih stranaka. Ta slika ne obuhvata stav, stavove gra\u0111ana. U samo dva dana, dva osnovna tipa bojkota oli\u010dila su se u Bo\u0161ku Obradovi\u0107u. Izjavio je da se zala\u017ee za aktivan bojkot, koji se ogledao u verbalnim, a i fizi\u010dkim konfrontacijama sa poslanicima i ministrima vladaju\u0107e i dominantne politi\u010dke stranke \u2013 Srpske napredne stranke (SNS), a potom potonuo u onaj gandijevski, kako je sam rekao.<\/p>\n

Gandijevski otpor ne preti re\u017eimu potencijalnim prevratom, nego ima za cilj da delegitimi\u0161e re\u017eim i da time obezbedi budu\u0107u podr\u0161ku opoziciji. On zato podrazumeva dovoljno publike koja je u stanju da prepozna gubitak legitimiteta vladara.<\/p>\n

Fieron je konstruisao model izbora koji podrazumeva koordinaciju sa gra\u0111anima, takve vrste koja treba da obezbedi verodostojnu pretnju upu\u0107enu vladaocu da \u0107e, ako ne dela u najboljem interesu gra\u0111ana, biti svrgnut s vlasti. Ideja koordinacije kojom bi se uputila pretnja vladaocu povodom i oko izbora, obja\u0161njava zbog \u010dega veliki delovi opozicije mogu da se odlu\u010de na izborni bojkot (Bolije, str. 38) Upravo zato \u0161to Fieron u svoj model unosi verodostojnu pretnju zbacivanja vladaoca, ovaj tip bojkota je nazvan fieronskim.<\/p>\n

Mi smo oba tipa gledali u\u017eivo u samo dva dana. Iz pretnje, on se preobrazio u poku\u0161aj delegitimizacije. Ali od jednog \u010doveka, u ime jedne politi\u010dke partije.<\/p>\n

Ni za gandijevski, ni za fieronski bojkot osnovni uslovi ovde nisu ispunjeni: za prvi \u2013 da postoji dovoljno publike koja \u0107e prepoznati delegitimizaciju vladaoca; za drugi \u2013 da je upu\u0107ena verodostojna pretnja zbacivanjem.<\/p>\n

Da li to onda nu\u017eno zna\u010di da je bojkot neefikasna taktika ili strategija, \u0161ta ko vi\u0161e voli?<\/p>\n

Ne. Jer ovde su do sada prikazani samo kratkoro\u010dni efekti bojkota, kao i njegova dejstva sa stanovi\u0161ta politi\u010dkih stranaka, a ne gra\u0111ana.<\/p>\n

Dugoro\u010dno gledano:<\/p>\n

\u201eKada se radi o posledicama po demokratiju, nalazim da bojkot op\u0161tih izbora stimuli\u0161e politi\u010dke reforme i ohrabruje u\u010de\u0161\u0107e me\u0111unarodnih posmatra\u010da izbora u budu\u0107nosti. Ti zaklju\u0107ci zna\u010de da bojkot izbora ne predstavlja samrtni ropac, ve\u0107 poro\u0111ajne muke demokratije\u201c (Bolije, str. xi; ne\u0161to razu\u0111enije Smit, str. 750-755). Ove zaklju\u010dke Bolije formuli\u0161e na osnovu analize 66 bojkota op\u0161tih izbora u vremenu od 1990-2002. godine. U toku 1990. samo 6% takvih izbora imalo je pojave bojkota, a u posmatranom periodu 13% op\u0161tih izbora na svetu je bilo bojkotovano, dok je u periodu od 1996-2001, u tranzicijskim dr\u017eavama, bojkot i\u0161ao do 18% svih op\u0161tih izbora na svetu. Smit je posmatrao bojkote izbora u periodu od 1981. do 2006. godine u tzv. hibridnim re\u017eimima, defini\u0161u\u0107i ove najkra\u0107e kao autoritarne sa prozirnom maskom formalne parlamentarne demokratije (str. 745, 746)<\/p>\n

4.\u0160ta ostaje nama, gra\u0111anima Srbije? Znamo koje od stranaka bojkotuju, ne znamo za svaku od njih za\u0161to bojkotuje, da li su motivacije za bojkot altruisti\u010dke ili egocentri\u010dne, da li je tip bojkota politi\u010dkih stranaka gandijevski ili fieronski ili oba naizmeni\u010dno.<\/p>\n

Me\u0111utim, mi gra\u0111ani, pored na\u0161ih politi\u010dkih uverenja, nu\u017eno imamo i emotivne reakcije na dugogodi\u0161nje la\u017ei vlasti, na poni\u017eenja, na licemerje, na olako pravljenje nas svih budalama. I morali bismo da imamo i nekakvo ose\u0107anje empatije prema najslabijima, kao i uzajamne solidarnosti. Nepravedno je da mi budemo upla\u0161eni, a politi\u010dka klasa opu\u0161tena i spremna na podsmeh.<\/p>\n

Morali bismo, zato, da se zapitamo: \u0161ta njoj, toj politi\u010dkoj klasi, na prvom mestu onoj re\u017eimskoj, najvi\u0161e smeta? Smeta joj najvi\u0161e dokazana jednopartijnost ili dokazana fingirana vi\u0161epartijnost. Pa, doka\u017eimo joj! Jer, ta klasa od nas gra\u0111ana o\u010dekuje \u017ertvovanje koje je profesor Neboj\u0161a Rom\u010devi\u0107 sa\u017eeo u jednu re\u010denicu: \u201eZaokru\u017ei, pa di\u0161i (na respirator)\u201c. Ne, prvo \u0107emo disati. Pa onda odlu\u010diti da ne\u0107emo ni\u0161ta zaokru\u017eiti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nepravedno je da mi budemo upla\u0161eni, a politi\u010dka klasa opu\u0161tena i spremna na podsmeh.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":272350,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-294073","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294073","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=294073"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294073\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":294074,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/294073\/revisions\/294074"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/272350"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=294073"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=294073"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=294073"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}