Mapa je ura\u0111ena na osnovu testa “Project Implicit”, kratkog interaktivnog kviza u kojem u\u010desnici uparuju rije\u010di i slike.<\/p>\n
Jedna od komponenti testa uklju\u010duje povezivanja pozitivnih s crnim licima i negativnih s bijelim licima. Ovo koristi “implicitni test povezivanja” i terminologiju kao \u0161to je “dobar”, “lo\u0161” i “zao”.<\/p>\n
Rezultati istra\u017eivanja kre\u0107u se od 0,298 za u\u010desnike iz Srbije do 0,557 za one iz \u010ce\u0161ke, \u0161to na ovakvoj mapi Evrope govori da Srbija ima najmanji indeks rasizma na Starom kontitnentu. Uz Srbiju, nizak nivo netolerancije prema drugim rasama ima i ve\u0107ina zemalja biv\u0161e Jugoslavije, tako odmah iza na\u0161e zemlje su Crna Gora, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, prenosi pi\u0161e N1.<\/p>\n
Zemlje koje tako\u0111e imaju nizak stepen netrpeljivosti u Evropu su Velika Britanija, Austrija i Norve\u0161ka. Zemlje u kojima su ispitanici crna lica najvi\u0161e povezivali sa negativnim osobinama su \u010ce\u0161ka, Litvanija, Bjelorusija, Rusija i Ukrajina. Na sredini liste su se na\u0161le Francuska, Njema\u010dka, Gr\u010dka, ali i iznena\u0111uju\u0107e \u0160vedska.<\/p>\n
Op\u0161ti zaklju\u010dak je da ljudi iz svake evropske zemlje sporije povezuju crna lica s pozitivnim opisima nego bijela. Tako\u0111e, istra\u017eiva\u010di su zaklju\u010dili da nepostojanje rasisiti\u010dkih gledi\u0161ta ne \u0161titi od implicitnih predrasuda o drugim rasama.<\/p>\n
Autori studije su ipak istakli da je definicija “implicitnog” problemati\u010dna i priznali ograni\u010denja studije, jer se porede crna i bijela lica, dok stavovi prema etni\u010dkim grupama imaju mnogo drugih oblika, prenosi Blic.<\/a><\/p>\n “Iako kao pojedinci ne moramo imati rasisti\u010dka vjerovanja, ideje koje povezujemo s rasom mogu biti konstruisane kulturom koja opisuje ljude razli\u010ditih etniciteta na konzistentne na\u010dine, i na\u010dine koji su konzistentno manje ili vi\u0161e pozitivni. Gledano iz ove perspektive, ovaj test, koji je u najboljem slu\u010daju jedno slabo mjerilo individualne psihologije, mo\u017ee biti najkorisniji ako su pojedina\u010dni rezultati sakupljeni tako da omogu\u0107e refleksiju o kolektivnom dru\u0161tvenom svijetu koji nastanjujemo”, naveli su oni.<\/p>\n Tako\u0111e, studija Univerziteta Viskonsin u Medisonu, Harvarda i Univerziteta Vird\u017einije iz 2016. ukazuju da je povezanost izme\u0111u rasisti\u010dkih misli i rasisti\u010dkog pona\u0161anja mo\u017eda slabija nego \u0161to je to sugerisano u ovom projektu.<\/p>\n