{"id":292459,"date":"2020-06-01T06:48:51","date_gmt":"2020-06-01T04:48:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=292459"},"modified":"2020-06-01T06:51:35","modified_gmt":"2020-06-01T04:51:35","slug":"da-li-heroji-podrivaju-temelje-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/06\/01\/da-li-heroji-podrivaju-temelje-demokratije\/","title":{"rendered":"Da li heroji podrivaju temelje demokratije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vesna Kne\u017eevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Breklingova knjiga ne stoji u direktnoj vezi sa pandemijom kovida 19, ali kako se pojavila upravo u trenutku “heroizovanja” medicinske profesije, na instant primeru se pokazalo koliko je aktuelna.<\/p>\n

Medicinari su na\u0161i heroji! Moji svakako jesu, iako im protekla dva meseca nisam pljeskala s prozora u 18.00 skupa s drugim susedima. A nisam uglavnom zbog nekoliko medijskih izjava doktora, sestara i ostalog medicinskog osoblja da ih je aplauz u \u0161est vrlo nervirao.<\/p>\n

Ne radi se o nesporazumu, ni o nedore\u010denoj komunikaciji. Svi koji su davali izjave su vrlo dobro razumeli da je aplauz u \u0161est pro\u0161log marta i aprila postao univerzalni evropski simbol za duboki naklon pred njihovom profesijom koja je nosila i jo\u0161 nosi najte\u017ei teret u savladavanju pandemije.<\/p>\n

Argumenti medicinara – iz Austrije, Nema\u010dke, Italije – su bili suvi i racionalni. Prvo, oni samo rade svoj posao. Drugo, rade ga u koli\u010dinama koje nadilaze ljudsku snagu. Tre\u0107e, iscrpljeni su od nespavanja, od straha za porodicu, traumatizovani jer gube pacijente od potpuno nove bolesti o kojoj jo\u0161 ne znaju ni\u0161ta (pouzdano).<\/p>\n

Kad u takvom setingu pomisle, evo, ljudi sad izlaze na balkone da odplje\u0161\u0107u, pa se vrate da odgledaju seriju pre glavnih ve\u010dernjih vesti, to ih nekako iritira.<\/p>\n

Medicinari su ustvari nanju\u0161ili da je na delu mehanizam proizvodnje heroja i na njega reagovali negativno. Ne iz skromnosti, ve\u0107 iz nelagode da se za \u017eivota pretvaraju u bronzane spomenike. A taj spomenik herojima rada podi\u017eu medicinski laici, tako \u0161to su na medicinare prebacili odgovornost za epohalni momenat, a sami se povukli na kau\u010d da spa\u0161avaju svet!<\/p>\n

Stvar naravno nije tako jednostavna, ali upravo je to su\u0161tina, da heroizacija pojednostavljuje stvari. Brekling je ta\u010dno znao o \u010demu pi\u0161e, iako nije pisao konkretno o tipu heroja nove svakodnevice, kao \u0161to su medicinari nagonski znali da ih pljesak u \u0161est uvodi na istorijski kontaminirani teritorij prolaznih idola.<\/p>\n

Izme\u0111u prosvetljenosti i mitologizacije<\/h2>\n

Ulrih Brekling je profesor za sociologiju kulture na Univerzitetu u Frajburgu. Pre toga je na univerzitetu u Vitenbergu predavao teoriju dru\u0161tva, a u Lajpcigu etiku i politiku. Ko-izdava\u010d je Levijatana i\u00a0 Behemota, dva berlinska \u010dasopisa koji se sistematski bave dru\u0161tvenim dijagnozama dana\u0161njice i u nazivu citiraju najpoznatija dela Tomasa Hobsa.<\/p>\n

Levijatan je kod Hobsa simbol za dr\u017eavni red i poredak; Behemot simbol za prirodno stanje gde svako radi \u0161to ho\u0107e. Red protiv anarhije, organizovano nasilje protiv neuredjenog nasilja, prosvetljenost protiv mitologije – to je teoretski raspon u kome se Brekling i ina\u010de kre\u0107e i gde sad u ovoj knjizi prati istorijsku produkciju heroja.<\/p>\n

Delo o junacima postherojske Moderne koje se ovde predstavlja je nastalo iz \u0161ireg interdisciplinarnog istra\u017eivanja “Heroji – heroizacija – heroizmi” nema\u010dke univerzitetske mre\u017ee. Od 2012, koliko ovaj program traje, ve\u0107 se pojavilo desetak naslova drugih autora, na primer “Sledbenici, obo\u017eavatelji i gledaoci – heroji i njihova publika”, “Heroj, mu\u010denik, uzurpator”, “Sakralno i herojsko”, “Tu\u0111i heroji na evropskim binama, 1600-1900” ili “Jesen heroja”.<\/p>\n

Iz te serije je jedino Breklingova monografija na\u0161la put do velikog izdava\u010da.<\/p>\n

Heroji su simptom krize<\/h2>\n

Mehanizmi proizvodnje heroja koji deluju od Antike do danas spre\u010davaju emancipaciju odgovornog dru\u0161tva, tvrdi autor. Uslovi se menjaju, ali glad za herojima ostaje: kad jedna zajednica proglasi nekog junakom, ona prihvata vlastitu nepunoletnost kao jedinki, nezrelost kao kolektiva.<\/p>\n

Za Breklinga, herojstvo je poku\u0161aj emocionalne ucene kojom vrednosne matrice disciplinuju pojedinca, kao da su same po sebi \u017eivi \u010duvari jednog dru\u0161tva. Herkules, mu\u010denici za hri\u0161\u0107ansku veru nekad, za muslimansku danas, slavne vojskovodje, mudri kraljevi, zlo\u010dina\u010dki vladari tipa Hitler, spasitelji sveta iz pro-migrantskog bloka tipa Karole Rakete, dobro\u010dinitelji tipa Majke Tereze koji tvrdoglavost progla\u0161avaju humanizmom – svi su oni predstavnici idealnog tipa heroja za neku zajednicu barem neko vreme.<\/p>\n

Idealno ne u smislu po\u017eeljno, ve\u0107 onako kako taj termin koriste sociolozi za moralno neutralne, apstraktno sa\u017eete tipove, u ovom slu\u010daju tip “heroja op\u0161te prakse” za nekoga ko \u0161tr\u010di iznad mase i primorava je “na trening poniznog pogleda odozdo”.<\/p>\n

Da li “nama” u postmodernim i postherojskim dru\u0161tvima trebaju junaci? Ni slu\u010dajno, tvrdi Brekling, ali opet ih proizvodimo, zato \u0161to su navike ja\u010de.<\/p>\n

“Nama” su potrebni heroji dokle god postoji “mi” koje se ose\u0107a ugro\u017eeno od “onih drugih” i zbog toga vlastiti identitet do\u017eivljava prevenstveno kroz konstantnu mobilizaciji protiv spoljne opasnosti. Brekling: “Herojstvo je personifikovani egoizam grupe”.<\/p>\n

Jezik herojstva je tvrd i neumoljiv, konsekventan i nepopustljiv, zatvoren za kompromise. Heroizmi i herojska dela ne poznaju sumnje, ne priznaju dileme, samo dramati\u010dne smene binarnog koda nula i jedan.<\/p>\n

Brekling: “Kroz nao\u010dare heroizma, svet je ili crni ili beli. Sivi tonovi se izbacuju, druge veselije farbe herojima ionako ne padaju na pamet. I zato, herojstvo je program simplifikacije”.<\/p>\n

Heroji su usamljena bi\u0107a, jer tamo gde oni \u017eive, u oblacima, nema nikog da razmene mi\u0161ljenja. Brekling: “Dru\u0161tvo u kome bi svi bili heroji bilo bi neizdr\u017eiva zajednica naduvenih narcisa. I zato, herojstvo je egotrip.”<\/p>\n

Snage koje su zadu\u017eene za re\u0161avanje problema u postmodernim demokratijama su socijalni pokreti, koalicije i civilna dru\u0161tva. Nesre\u0107ne li zemlje, kojoj za to trebaju heroji, citira Brekling iz “Galileja” Bertolda Brehta.<\/p>\n

Brekling: “Kultovi heroja su konzervativni, \u010dak i kad slave revolucije. Mo\u017eda heroji i nisu menjali svet, samo su proizveli zaglu\u0161uju\u0107u buku koja je sakrila \u010dinjenicu da je sve ostalo kao \u0161to je bilo. I zato, herojstvo je strategija depolitizacije.”<\/p>\n

Heroji vi\u0161e zavode i osvajaju, nego \u0161to obja\u0161njavaju i argumentuju. Kad krenu u misiju, heroji postavljaju zamke obo\u017eavanja i divljenja, a ko se upeca, taj automatski gubi svaku distancu.<\/p>\n

Kad se heroj \u017ertvuje za vi\u0161u stvar, to se ne propituje, jer je dovoljno ve\u0107 to da njegova sudbina emotivno doti\u010de ljude. Brekling: “Ko postavlja pitanja da li je \u017ertva bila neophodna, taj je izdajnik. I zato, herojstvo je poku\u0161aj emotivne ucene.”<\/p>\n

Kako su heroji pre\u017eiveli milenijume i u snazi stigli do dana\u0161nje postherojske faze racionalne vladavine? Time \u0161to su imitirali “mitove popularne kulture”, ka\u017ee Brekling – filmske heroje blokbastera, junake stripova, video igara, odreda spasitelje sveta u dva ipo sata.<\/p>\n

Polazna autorova dijagnoza: U demokratskim sistemima suverenitet se povukao u institucije, pa su “fizi\u010dke manifestacije Levijatana postale abstraktne ili izmenljive”. Danas vladaju jedni, sutra drugi, svi skupa obi\u010dni administratori i upravitelji, ne vladari.<\/p>\n

Ali, tu po\u010dinje problem dana\u0161njice. Suvi okvir racionalne vladavine nije bez opasnosti, jer time “mesto mo\u0107i postaje prazno mesto”. Izborna tela vole malo herojske halabuke. Brekling: “Na tu isrpa\u017enjenu poziciju nadiru herojski karakteri, uvek u potrazi za neprijateljem, kao policija za lopovima. Pravni suverenitet postaje pozori\u0161ni suverenitet; krize proizvode heroje, ali i heroji krize. I zato, herojstvo je tehnologija vladanja.”<\/p>\n

Furor heroicus i rat i rat<\/h2>\n

Najkra\u0107e obja\u0161njenje “postmodernog”: postmoderno je moderno samo bez euforije. Nema vi\u0161e iznenadjenja, sve izgleda kao ve\u0107 vi\u0111eno. \u010cak je i virus koji nas je iznenadio polovan, manje smrtonosna i vi\u0161e zarazna varijanta starijeg SARSA-1 iz 2002.<\/p>\n

Da li bela civilizacija ve\u0107 \u017eivi u postmoderni, da li je negde \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka zaista izgubila mo\u0107 da se zgranjava, \u010dudi i divi nad tokom dru\u0161tvenih promena, nije tema Breklingove knjige. On samo opisuje da se sa sa uslovnom postmodernom promenilo shvatanje heroja, kao izuzetnih li\u010dnosti koje u ime vi\u0161ih ciljeva posti\u017eu izuzetna dela ili prave izuzetne \u0161tete.<\/p>\n

Iz poglavlja o elementima herojskog, razlikama prema starijim modelima, identitietu dana\u0161njih herojskih pripravnika, tipu menad\u017ementa u ekonomiji, odnosu heroja i rata u dana\u0161njici, biramo ovo poslednje.<\/p>\n

Poglavlje je za \u010ditaoca interesantno jer teoretski pokriva i intervenciju NATO Alijanse u Srbiji 1999. Gra\u0111ani Srbije su, kao i \u010ditav region, prvo provedeni kroz ranu praksu postmodernog rata, a sada sa zadr\u0161kom dobijaju teoretsku podlogu takvih akcija.<\/p>\n

Oni koji ka\u017eu da su sve to ve\u0107 odavno znali i da ih ni\u0161ta ne \u010dudi, ima li ve\u0107eg dokaza da i sami \u017eive u postmoderni?<\/p>\n

Brekling po\u010dinje profesorski temeljno. Rat je tradicionalno ma\u0161ina za produkciju heroja. Kao vanredno stanje, rat vapi za izuzetnim prirodama, skida moralnu stigmu sa istrebljenja drugih, obe\u0107ava slavu i olak\u0161ava procese \u017ertvovanja i kao “victims” (pali vojnici, ubijeni civili) i kao “sacrifice” (svesna samo-\u017ertva). Nema\u010dki jezik, kao ni srpski, nema lingvisti\u010dku ta dva pojma, pa tu svi koriste distinkciju u engleskom.<\/p>\n

Najpre, ka\u017ee Brekling, da se razumemo, smrt je smrt, a simboli su simboli. Kad se za pale heroje tipa \u017ertve i samo-\u017ertve ka\u017ee “oni nisu umrli, \u017eive i dalje”, to je samo floskula za umirivanje savesti nekog kolektiva. Jesu, oni su zaista umrli, nema ih vi\u0161e.<\/p>\n

U postherojskim dru\u0161tvima se stvara razlika izmedju “herojske manjine” – recimo generala i stratega NATO Alijanse ili Pentagona koji bi da ratuju – i “postherojske ve\u0107ine”, to jest dru\u0161tva koje nije spremno da tek tako kre\u0107e u rat. To herojsku manjinu stavlja pred izazove stalne legitimacije. Kako svojima prodati rat pre nego \u0161to ga uvali\u0161 nekom drugom? Kako da dr. Strangelove natera postherojsku ve\u0107inu da zavoli bombu?<\/p>\n

Mamizam i generali<\/h2>\n

Brekling spominje dva vojna istori\u010dara i stratega, britanskog D\u017eona Kigena (John Keegan, 1934 – 2012) i ameri\u010dko-rumunskog Edvarda Lutveka (Edward Luttwak, r. 1942), koji su od osamdesetih i devedesetih godina sa\u017eimali izazove novog tipa rata.<\/p>\n

Posebno Lutvekov esej “Prema postherojskom tipu rata” objavljen u \u010dasopisu Foreign Affairs 1995. izgleda kao otisak zapadnih vojnih intervencija na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije. Princip je posle primenjen u Iraku, Avganistanu, Libiji, i kao o\u010dito neuspe\u0161an napu\u0161ten u Siriji.<\/p>\n

Herojska manjina je ucenjena – Ili \u0107e osigurati princip nula doma\u0107ih \u017ertava, ili ne\u0107e dobiti legitimaciju za rat.<\/p>\n

Princip nula doma\u0107ih \u017ertava ima i predigru, zbog njega su se Amerikanci povukli iz Vijetnama; ima i ideolo\u0161ku podvrstu, zbog njega su se i Sovjeti povukli iz Avganistana.<\/p>\n

Ali Brekling uglavnom gleda \u010diste modele, one od devedesetih, u kojima se herojska manjina u Sjedinjenim dr\u017eavama i drugde dovija, ne bi li vlastitom stanovni\u0161tu garantovala nula doma\u0107ih \u017ertava, a geostrate\u0161ki ipak osigurala kontrolnu poziciju.<\/p>\n

Ko je Lutveku kriv \u0161to heroji-rezervisti ne\u0107e u rat? Mamizam, mamismo, ne daju mame decu generalima! “Mamizam” treba shvatiti s dozom apstrakcije, kao vickasto ime za duboke promene u porodi\u010dnim i socijalnim strukturama postmodernih dru\u0161tava.<\/p>\n

Posle agresivnih mama, drugi krivac bi bila televizija kao masovni medij. Pionirska uloga Si-En-Ena je bila u tome da je on s jedne strane omogu\u0107io zapadne intervencije u biv\u0161oj Jugoslaviji, a s druge strane podigao talas mamizma kod ku\u0107e. Si-En-En, medijska avangarda “transfera rizika”!<\/p>\n

Slaba ta\u010dka Zapada je njegova nemogu\u0107nost da podnese vlastite \u017ertve, ali bi hteo da pravi tu\u0111e, \u0161to ga ostavlja ranjivim prema protivnicima koji jo\u0161 nisu izgustirali herojski program.<\/p>\n

I zato, ako se nekome dobar deo balkanskog prostora u\u010dini kao niz re\u0161enja koja ne dr\u017ee vodu, to je samo otisak (\u010dizme) zapadne herojske manjine koja ni kod sebe, ni u gostima ne mo\u017ee ni da pobedi, ni da izgubi, ni da odustane. Can't win, can't loose, can't quit.<\/p>\n

Brekling je napisao fulminantnu knjigu o negativnom aspektu herojstva.<\/p>\n

RTS<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U modernim demokratijama heroji su arhai\u010dni element koji udara na same temelje politi\u010dke emancipacije, tvrdi nema\u010dki sociolog kulture Ulrih Brekling (r. 1959). U knjizi “Postherojski junaci” (Postheroische Helden, 2020, Zurkamp), autor je sumnji\u010dav prema herojskim narativima svih vrsta, jer oni poja\u010davaju mitsku komponentu u savremenosti, a na mesto odgovorne politike stavljaju politi\u010dku teologiju. Kriti\u010dki esej o produkciji heroja u postherojskim vremenima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":292460,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-292459","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/292459","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=292459"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/292459\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":292463,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/292459\/revisions\/292463"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/292460"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=292459"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=292459"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=292459"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}