{"id":292178,"date":"2020-05-28T07:28:43","date_gmt":"2020-05-28T05:28:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=292178"},"modified":"2020-05-28T07:28:43","modified_gmt":"2020-05-28T05:28:43","slug":"bauk-kruzi-svetom-bauk-koronizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/05\/28\/bauk-kruzi-svetom-bauk-koronizma\/","title":{"rendered":"Bauk kru\u017ei svetom – bauk koronizma"},"content":{"rendered":"

Autor: Nemanja Drobnjak<\/strong><\/p>\n

Iako se ve\u0107 godinama unazad, a najozbiljnije pre nekoliko meseci od strane Svetske zdravstvene organizacije upozoravalo na mogu\u0107nost da svetski zdravstveni sistemi ne bi bili u mogu\u0107nosti da se lako izbore sa potencijalnim pandemijama, ali i da bi se svet uskoro mogao sa ne\u010dim sli\u010dnim suo\u010diti, malo ko je verovao da tako ne\u0161to mo\u017ee biti realnost. \u010cinilo se da \u017eivimo u jednom svetu koji se razvio do neslu\u0107enih razmera i da bi svaka kriza, ma koliko bila jaka, jedva okrzla \u010ditav svetski poredak zasnovan na dominantno razvijenoj neoliberalnoj paradigmi.<\/p>\n

Ipak pokazalo se da \u017eivimo, re\u010dnikom Ulriha Beka, u dru\u0161tvu rizika. Bilo je dovoljno da se svetom ra\u0161iri jedan virus koji je iako ne medicinski izuzetno opasan, sam po sebi izazvao ogroman broj spekulacija razli\u010ditih vidova, od samog nastanka, uticaja na ljudsko zdravlje, na\u010dinu preno\u0161enja, do posledica na celokupan svetski sistem. Time je pokazao koliko smo mi na vi\u0161e nivoa jedna jako krhka civilizacija, nesposobna da odgovori na izazove koji se pred nas postave. \u010cini da je sve ovo cena na\u0161e individualne i kolektivne bahatosti prouzrokovane neprestanom trkom za profitom koja je inherentna svetskom kapitalisti\u010dkom sistemu i u tom kontekstu, naru\u0161avanju prirodnih stani\u0161ta i ekocidu koji se vr\u0161i ve\u0107 decenijama.<\/p>\n

Virus je pokazao koliko smo mi na vi\u0161e nivoa jedna jako krhka civilizacija, nesposobna da odgovori na izazove koji se pred nas postave<\/h2>\n

Mnogi stru\u010dnjaci iz razli\u010ditih oblasti, po\u010dev od predstavnika medicinskih nauka pa sve do dru\u0161tvenih nau\u010dnika, jasno nagla\u0161avaju da svet ne\u0107e biti isti nakon \u0161to bauk koronizma zavr\u0161i svoj krug (ili vi\u0161e krugova). Mnoge posledice ne\u0107e biti odmah vidljive, ali \u0107e se za najvi\u0161e godinu dana, mo\u017eda i pre, videti koliko je ova kriza doprinela da svet bude potpuno druga\u010diji. Uostalom, na svakodnevnom nivou, ko je jo\u0161 mogao zamisliti da \u0107emo u poodmaklom 21. veku ulicama \u0161etati sa medicinskim maskama na licima i rukavicama na rukama, prelaze\u0107i sa jedne na drugu stranu ulice kada nam neko dolazi u susret, te da \u0107emo jedni drugima pru\u017eati laktove a ne dlanove? Nije li to barem jedan mali pokazatelj poraza na\u0161e civilizacije?<\/p>\n

Kako bilo, osnovni problemi koji nas navode na zabrinutost i koje je bauk koronizma do kraja ogolio, mogli bi se podeliti u \u010detiri osnovne grupe: ekonomski, politi\u010dki, kulturolo\u0161ki i socio-psiholo\u0161ki.<\/p>\n

Ekonomske posledice ve\u0107 su dobrim delom vidljive. Kako virus nije po\u0161tedeo najve\u0107e svetske ekonomije, to zna\u010di da od posledica pandemije ne\u0107e stradati samo poluperiferija i periferija svetskog kapitalisti\u010dkog sistema, ve\u0107 \u0107e solidno okrznut biti i njegov centar. Primera radi, u SAD je ve\u0107 po\u010detkom krize posao izgubilo oko 15% zaposlenih kao direktna posledica pada proizvodnje. Ni\u0161ta bolje nisu pro\u0161le ni vode\u0107e evropske ekonomije: nema\u010dka, britanska i francuska. Te\u0161ku ekonomsku situaciju je do\u017eivela Italija, jer je samo \u017eari\u0161te korona krize bilo u njenim najrazvijenijim regijama, Lombardiji i Veneto.<\/p>\n

Smanjenje proizvodnje dovelo je i do nemogu\u0107nosti ostvarivanja visokih profita, \u010dime se posegnulo za dve najnepopularnije mere: rezanje li\u010dnih dohodaka i otpu\u0161tanje radnika. Uz to, ve\u0107ina dr\u017eava je svojim ekonomskim politikama re\u0161ila da ne pomogne one slojeve koji su najsiroma\u0161niji i koji \u0107e nakon krize biti jo\u0161 vi\u0161e siroma\u0161ni, ve\u0107 su re\u0161ile da pomo\u0107 daju poslodavcima i privatnom sektoru. Tako su dr\u017eave svojim politikama re\u0161ile da podr\u017ee krupne kapitaliste, a ne one koji ulaganjem sopstvenog rada odr\u017eavaju proizvodnju i stvaraju profit. \u0160tavi\u0161e, ne da ih nisu podr\u017eali, ve\u0107 ih jo\u0161 vi\u0161e ka\u017enjavaju nepopularnim merama. Rezanje li\u010dnih dohodaka i otpu\u0161tanja radnika prouzrokova\u0107e pad li\u010dne potro\u0161nje, \u0161to \u0107e dalje uticati i na smanjenje investicija.<\/p>\n

Pad proizvodnje i pad profita, smanjuju mogu\u0107nost ve\u0107ih investicija u privredu kako od strane dr\u017eave tako i od strane privatnog sektora. Pitanje je kako \u0107e siroma\u0161ne ekonomije, ali i ekonomije poluperiferije, uspeti da se izbore sa krizom investiranja. U tom smislu, posta\u0107e vrlo lak plen velikih sila i njihovih ja\u010dih ekonomija koje \u0107e zasigurno iz krize iza\u0107i sa daleko manje posledica. Kina sigurno ne\u0107e propustiti \u0161ansu da svojim kapitalom dublje prodre u Evropu. I to ne samo na njenu periferiju. A sa ekonomskim prodorom neretko dolaze i direktni politi\u010dki uticaji.1<\/p>\n

Politi\u010dke posledice mogle bi biti vrlo te\u0161ke. Tu se pre svega misli na tendencije gu\u0161enja demokratskih sloboda i institucija, koje u pojedinim delovima sveta i pre korone nisu sasvim dobro stajale<\/h2>\n

Politi\u010dke posledice mogle bi biti vrlo te\u0161ke. Tu se pre svega misli na tendencije gu\u0161enja demokratskih sloboda i institucija, koje u pojedinim delovima sveta i pre korone nisu sasvim dobro stajale. Vlade i predsednici, pre svega mnogih evropskih dr\u017eava poluperiferije i periferije, ali i SAD direktno su iskoristile krizu kako bi jo\u0161 ja\u010de u\u010dvrstile svoju vlast. Tako su zapravo mnogi politi\u010dari i politi\u010darke najednom postali stru\u010dnjaci za zdravstvena pitanja, kako bi u o\u010dima sopstvenih naroda izgledali kao spasioci svojih nacija koncentri\u0161u\u0107i svu mo\u0107 u svoje ruke. Najgore od svega jeste to \u0161to je u mnogim zemljama zdravstvena struka poklekla pred vladaju\u0107im politi\u010dkim strukturama, koje raznim manipulacijama sebi \u017eele ocrtati oreol pobednika nad korona virusom, a time posledi\u010dno i osigurati i u\u010dvrstiti sebe na vlasti. Naravno, pitanje je da li \u0107e u toj nameri i uspeti, jer se korona kriza mo\u017ee okrenuti protiv njih i vratiti im se kao bumerang.<\/p>\n

To ne bi bilo iznena\u0111enje ukoliko se uzme u obzir da je ve\u0107ina vlada propisala karantine kao vid borbe protiv virusa. Naravno u nekim dr\u017eavama se zaista vodilo ra\u010duna da se ne ugrozi osnovno ljudsko pravo slobode kretanja, ali takve zemlje su bile u manjini. Samo nametanje karantina, strogih kazni usled nepo\u0161tovanja istih, nemogu\u0107nost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, ali i izvo\u0111enja policije i vojske na ulice pojedinih evropskih dr\u017eava, mogu se tuma\u010diti kao ozbiljno ugro\u017eavanje bezbednosti, prava i sloboda gra\u0111ana.<\/p>\n

Druga politi\u010dka posledica koja je usko povezana sa koncentracijom mo\u0107i u rukama pojedinaca za vreme korona krize, jeste uru\u0161avanje i nespremnost institucija sistema da na krizu adekvatno odreaguju i da se ovim tendencijama odupru. \u010cinilo se kao da sistemi funkcioni\u0161u tako da je nemogu\u0107e da nam se bilo kakva kriza ovog tipa dogodi.2<\/p>\n

Kako je u pitanju primarno medicinski problem, korona kriza nam je pokazala koliko su bez obzira na blagostanje dru\u0161tava, zdravstveni sistemi bili apsolutno nespremni na krizu, uprkos upozorenjima. Naravno, nije uputno svu krivicu svaliti samo na zdravstvo, jer se ljudi koji rade u okviru tih sistema trude da se krizi suprotstave koliko je to mogu\u0107e u ograni\u010denim uslovima delovanja. Ako je potrebno na\u0107i krivca, to bi svakako bili dr\u017eavni sistemi, vladaju\u0107e strukture i nedovoljno ulaganje u zdravstvo, ali i ukidanje javno finansiranih zdravstvenih sistema i nemogu\u0107nost jednakog pristupa zdravstvenom sistemu svim gra\u0111anima, bez obzira na razlike u materijalnom polo\u017eaju.<\/p>\n

Spre\u010davanje bolesti spre\u010dava i profitiranje na istoj<\/h2>\n

Uprkos upozorenju pandemije SARS pre 17 godina, mnoge dr\u017eave nisu adekvatno ulagale u zdravstvene sisteme, u razvijanje vakcina, lekova, bolni\u010dkih sme\u0161taja i medicinske opreme, jer su se vodile logikom profita: za\u0161to ulagati u razvoj vakcine protiv SARS-a koji se sam od sebe ugasio, kao da se nikada vi\u0161e ne\u0107e pojaviti? Za\u0161to ulagati u ne\u0161to \u010dega nema? Zar nije profitabilnije da se bolest dogodi, pohara pola sveta, pa onda da ula\u017eemo u vakcinu, kad ve\u0107 imamo problem? I \u0161to je najva\u017enije, stvoriti potrebu za proizvodom kao \u0161to je vakcina i sigurnim profitom od njene proizvodnje?<\/p>\n

Korona kriza nam je po ko zna koji put potvrdila i ono staro pravilo \u201cBolje spre\u010diti nego le\u010diti\u201d. Ali tu se postavlja pitanje da li je u uslovima razvijenog kapitalizma, dehumanizacije, takmi\u010denja i trke sa profitom, za o\u010dekivati da se spre\u010dava razvoj bolesti? Ipak, le\u010denje sa aspekta onih koji \u017eele da od njega zarade, donosi vi\u0161e koristi. Spre\u010davanje bolesti spre\u010dava i profitiranje na istoj.<\/p>\n

Ve\u0107 je re\u010deno da je ova kriza potvrdila neophodnost javno finansiranog zdravstva. Zdravlje gra\u0111ana ne sme biti privatna, ve\u0107 javna stvar. Dr\u017eave moraju sistemski stati u odbranu zdravlja svih svojih gra\u0111ana bez razlike. Zdravstvo mora svima biti jednako dostupno i besplatno. Lekari moraju le\u010diti i biti u slu\u017ebi svih koji imaju potrebu za tim, bez obzira na njihov dru\u0161tveni polo\u017eaj. A da bi se sve to postiglo, neophodno je da dr\u017eave sistemski stanu iza ulaganja u razvoj istra\u017eiva\u010dkih centara, zdravstvenih ustanova i kapaciteta , medicinsku tehnologiju i opremu, ali ni\u0161ta manje va\u017eno, u permanentnu edukaciju, kako medicinskog osoblja, tako i pacijenata. Posledi\u010dno bi trebalo o\u010dekivati da dr\u017eave vi\u0161e ula\u017eu u svoje zdravstvene sisteme, ali i da vi\u0161e i odgovornije stanu u slu\u017ebu svojih gra\u0111ana. Na\u017ealost, za sada to ne deluje kao realan scenario.<\/p>\n

Pandemija nas u dobroj meri u\u010di i tome da nisu svi jednako odreagovali na nju u zavisnosti od toga gde se zaraza pojavljivala. Ukoliko najgrublje re\u010deno, vrste dru\u0161tvenog organizovanja onih dru\u0161tava u kojima se korona pojavila svrstamo u dve kategorije, one koje su sklonije kolektivisti\u010dkim principima poput azijskih kultura, nau\u0161trb individualisti\u010dkih, kojima su sklonije zemlje Evrope i SAD, vidimo da kulturolo\u0161ki faktor nije ni\u0161ta manje uticao na razvoj pandemije i borbu protiv nje. Sa koronom najpre su se izborile upravo one zemlje koje su sklone kolektivisti\u010dkim principima dru\u0161tvene organizacije poput Kine, Vijetnama, Ju\u017ene Koreje, Japana i drugih azijskih zemalja, koje nisu dozvolile da im se ponovi scenario sa SARS-om iz 2003.<\/p>\n

Sasvim suprotno, ukoliko pogledamo Evropu i SAD uo\u010davamo da dru\u0161tva poput ovih, nisu sklona principima solidarnosti i zajedni\u010dke borbe svih gra\u0111ana. \u0160tavi\u0161e, uo\u010davalo se da se svaka zemlja okretala sebi, da su u tim zemljama prvo stranci dobijali otkaze, da se medicinska oprema ljubomorno \u010duvala samo za sebe, da su se granice zaklju\u010davale, \u010dak i da se oprema namenjena jednima zaplenjivala i uzimala za sebe. 3<\/p>\n

Ukoliko pogledamo Evropu i SAD uo\u010davamo da dru\u0161tva poput ovih, nisu sklona principima solidarnosti i zajedni\u010dke borbe svih gra\u0111ana<\/h2>\n

Najgore od svega, \u0161to je u autoru ovih redova izazvalo prezir prema svima onima sa kojima je na evropskom kontinentu ro\u0111en i sa kojima ih deli, pani\u010dno kupovanje svega i sva\u010dega po marketima, radi zadovoljenja samo sopstvenih potreba, ne vode\u0107i ra\u010duna o tome da li \u0107e njegov sugra\u0111anin zbog njegovog \u010dina mo\u0107i sebi da priu\u0161ti osnovne namirnice za \u017eivot. Na\u017ealost, Evropa je kako god se kriza zavr\u0161ila, pala na jo\u0161 jednom istorijskom testu. Jo\u0161 jednom su evropski narodi pokazali kako u kriznim vremenima najmanje ra\u010duna vode o solidarnosti sa drugim narodima od kojih bli\u017ee nemaju, ve\u0107 samo o sebi. Ostaje da se nadamo da \u0107e uprkos dominantnim individualisti\u010dkim kulturnim na\u010delima kod evropskih naroda nakon korona krize biti za\u010deta klica solidarnosti, koja ne\u0107e biti samo deklarativna, ve\u0107 istinska, evropska, ljudska. U suprotnom, Evropi kao najstarijem kontinentu koja se geostrate\u0161ki nalazi izme\u0111u tri velike sile, Kine, Rusije i SAD uop\u0161te se ne pi\u0161e dobro.<\/p>\n

Ni\u0161ta manje lo\u0161 efekat u odnosu na ove sistemske, korona kriza ne\u0107e ostaviti ni na akterskom planu. Usled nedostatka vakcina i pouzdanih lekova kao odgovora na nov virus, preporuka za smanjenje transmisije virusa, od strane Svetske zdravstvene organizacije bila je distanciranje ljudi na propisnu razdaljinu, a u uslovima jako brzog \u0161irenja, preporuke su bili karantini i samoizolacije gra\u0111ana. \u010cini se da su takve preporuke bile brzoplete i iznu\u0111ene usled toga \u0161to jo\u0161 uvek nema efektivne terapije.<\/p>\n

Socio-psiholo\u0161ki posmatrano, takve mere suzbijanja \u0161irenja korona virusa, svakako \u0107e drasti\u010dno uticati i na promene u svakodnevnom \u017eivotu pojedinaca, ali i u njegovim \u017eivotnim stilovima. Distanciranje \u010doveka od \u010doveka u vremenu kada je solidarnost neophodna, deluje prili\u010dno nelogi\u010dno. Tako\u0111e, takva distanciranja mogu razviti ozbiljne psihi\u010dke poreme\u0107aje: od gubitka afilijativnog motiva, preko raznih fobija, poput agorafobije kada se jednom bude prestalo sa karantinima, ali i do ozbiljnih stanja anksioznosti i depresije koja mogu prouzrokovati fatalne posledice, kako po sebe, tako i po ljude u svom okru\u017eenju. Postavlja se pitanje da li je sve to previsoka cena prevencije? U Italiji koja je u Evropi doskora bila najgore pogo\u0111ena zemlja, ve\u0107 sada se kod prili\u010dno zavidnog procenta gra\u0111ana javljaju ozbiljni psihi\u010dki poreme\u0107aji. Otuda je neophodno da se nakon pandemije, sistemski odozgo organizuju mre\u017ee savetovali\u0161ta za sve gra\u0111ane kojima \u0107e biti neophodna besplatna psihoterapeutska usluga, kako bi se ponovo uklju\u010divali u koliko \u2013 toliko normalne \u017eivotne tokove. 4<\/p>\n

Bauk koronizma, iako ne tako jako kao pre mesec ili dva i dalje kru\u017ei svetom. Iako se blago nazire kraj pandemije, ili bar njenog prvog talasa, potrebno je iz ove krize izvu\u0107i odre\u0111ene pouke. Pre svega, trebamo biti svesni da je svet u kojem \u017eivimo itekako podlo\u017ean raznim rizicima i daljem naru\u0161avanju ekosistema, koji je naru\u0161en ljudskim faktorom. Kriza nas mora nau\u010diti i jo\u0161 pone\u010demu, ma koliko to mo\u017eda idealisti\u010dki zvu\u010dalo. A to je da kao ljudi moramo imati pravo na slobodu, da moramo biti oprezni prema prirodi koja \u0107e nam uvek adekvatno odgovoriti ukoliko naru\u0161imo njen sistem \u010dijeg smo i sami kao ljudska vrsta deo, ali i da moramo biti solidarni jedni prema drugima, bez obzira na bilo kakve razlike da nailazimo i bez obzira na kojim meridijanima da \u017eivimo. Samo tako \u0107emo ostvariti preduslove da se adekvatno borimo i sa mnogo te\u017eim baucima od bauka koronizma.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    Vi\u0161e o ekonomskim posledicama korona krize na: www.vreme.com\/cms\/view.php?id=1769842<\/a><\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n

  2. <\/span>Vi\u0161e o politi\u010dkim posledicama, ali i globalnom pristupu krizi na: https:\/\/amp.dw.com\/sr\/bolje-spre%C4%8Diti-nego-le%C4%8Diti-ne-po-svaku-cenu\/a-52919735<\/a><\/li>\n
  3. <\/span>Najdrasti\u010dniji primer ovoga desio se kada je \u010ce\u0161ka zaplenila kinesku donaciju namenjenu Italiji, vi\u0161e o tome na: http:\/\/www.politika.rs\/sr\/clanak\/450739\/Ceska-zaplenila-kineske-maske-namenjene-Italijanima<\/a><\/li>\n
  4. <\/span>Neki sociopsiholo\u0161ki uticaji i saveti za prevazila\u017eenje na: https:\/\/www.bbc.com\/serbian\/lat\/amp\/srbija-52194157<\/a><\/li>\n<\/ol>\n

    Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kriza nas mora nau\u010diti da kao ljudi moramo imati pravo na slobodu, da moramo biti oprezni prema prirodi koja \u0107e nam uvek adekvatno odgovoriti ukoliko naru\u0161imo njen sistem \u010dijeg smo i sami kao ljudska vrsta deo, ali i da moramo biti solidarni jedni prema drugima, bez obzira na bilo kakve razlike da nailazimo i bez obzira na kojim meridijanima da \u017eivimo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":291839,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-292178","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/292178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=292178"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/292178\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":292179,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/292178\/revisions\/292179"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/291839"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=292178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=292178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=292178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}