Tada\u0161nji crnogorski premijer, a aktuelni predsjednik Crne Gore Milo \u0110ukanovi\u0107 se kasnije pravdao da nije znao da ovu akciju, koja je izvedena po nalogu tada\u0161njeg ministra unutra\u0161njih poslova Pavla Bulatovi\u0107a.<\/p>\n
“Predsjednik Vlade Republike Crne Gore drug Milo Djukanovi\u0107 je proslijedio Va\u0161u molbu MUP-a RCG, uz zahtjev da Vas obavjestimo gdje Vam se nalazi suprug i za\u0161to je uhap\u0161en.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em>Va\u0161 suprug, Titori\u0107 Alemko iz Novog Sarajeva je uhap\u0161en 26.05.1992. godine u Herceg Novom, kao i jo\u0161 34 lica, a na zahtjev Srpske Republike BIH i predat ovla\u0161\u0107enim radnicima SUP-a Srebrenica\u2026\u201d<\/em><\/p>\n Ovo je dokument izdat od strane Ministarstva unutra\u0161njih poslova Crne Gore, broj 905\/3 od 18.08.1992.godine na ime Stupar-Titori\u0107 Danijela (supruga\u00a0 jednog od deportovanih i ubijenih). Dokument je potpisao tada\u0161nji ministar unutra\u0161njih poslova Crne Gore Nikola Pejakovi\u0107.<\/p>\n Za zlo\u010din deportacije su 2008. godine bili optu\u017eeni biv\u0161i pomo\u0107nik ministra unutra\u0161njih poslova Milisav Markovi\u0107, na\u010delnik Centra bezbednosti Herceg Novi Milorad Ivanovi\u0107, operativac Slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti u tom gradu Du\u0161ko Bakra\u010d, komandir policije Milorad \u0160ljivan\u010danin i na\u010delnik Centra bezbednosti Bar Branko Buji\u0107.<\/p>\n Tada\u0161nji premijer Milo \u0110ukanovi\u0107 je na saslu\u0161anju kazao da niko nije imao saglasnost Vlade, ni njegovu kao predsednika za deportacije u maju 1992. godine.<\/p>\n “Ako su pojedinci iz MUP-a smatrali da, ako eventualno imaju saglasnost ministra, to zna\u010di i saglasnost Vlade, to je njihov problem. Oni su, ipak, trebali da se konsultuju \u0161ta da se radi, a ne da postupe ovako kako su postupili bez ikakvog tra\u017eenja savjeta ili konsultacije sa mnom kao premijerom, sa Momirom Bulatovi\u0107em, kao \u0161efom dr\u017eave ili predsjednikom Skup\u0161tine, ili na kraju sa dr\u017eavnim tu\u017eiocem\u201d, kazao je tada \u0110ukanovi\u0107.<\/p>\n On je tada rekao da je prvi put za deportaciju \u010duo na sastanku sa tada\u0161njim predsjednikom Crne Gore Momirom Bulatovi\u0107em i predsjednikom Skup\u0161tine Crne Gore Ristom Vuk\u010devi\u0107em.<\/p>\n “Tada sam prvi put \u010duo od Vuk\u010devi\u0107a da je na primorju vr\u0161eno privo\u0111enje, da su obavljeni informativni razgovori i da su deportovana lica, ne samo muslimanske, ve\u0107 i srpske nacionalnosti, a po nekakvim spiskovima koji su dobijani od dr\u017eavnih organa Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Kada nas je Vuk\u010devi\u0107 informisao, doneli smo zajedni\u010dku odluku da se sa tim pod hitno prekine. Moje mi\u0161ljenje je da se u ovom slu\u010daju radi o nesnala\u017eenju grupe ljudi koja je bila na visokim i odgovornim funkcijama u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova Crne Gore, a sve kao plod promene sistema rada, jer se do tada radilo po centralizovanom sistemu bezbjednosti dotada\u0161nje SFRJ\u201d, rekao je na svjedo\u010denju \u0110ukanovi\u0107.<\/p>\n Momira Bulatovi\u0107a je na tom su\u0111enju priznao da je u pitanju dr\u017eavni zlo\u010din, ali ga je obja\u0161njvaoa gre\u0161kom, a ne namjerom. “U pitanju je bila gre\u0161ka, ali stvarno dr\u017eavna gre\u0161ka. Za nju svi snosimo ogromnu odgovornost\u201c, kazao je Bulatovi\u0107.<\/p>\n Prije osam godina, tada\u0161nji poslanik u Skup\u0161tini Crne Gore, pokojni Ko\u010da Pavlovi\u0107, glavni urednik nezavisnog nedjeljnika Monitor Esad Ko\u010dan i profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Milan Popovi\u0107 su podnijeli krivi\u010dne prijave protiv Mila \u0110ukanovi\u0107a, koji tada nije bio nni na jednoj dr\u017eavnoj funkciji, i Ranke \u010carapi\u0107, tada\u0161nje vrhovne dr\u017eavne tu\u017eiteljice \u201ezbog ratnog zlo\u010dina deportacije i pomaganja po\u010diniocima zlo\u010dina da izbjegnu pravdu\u201c.<\/p>\n Oni su, kao neposredni dokaz, tu\u017eila\u0161tvu predali izvje\u0161taj o svjedo\u010denju upravo biv\u0161eg crnogorskog predsjednika Bulatovi\u0107a.<\/p>\n Optu\u017eeni u ovom predmetu su oslobo\u0111eni krivice, a nevladina organizacija Akcija za ljudska prva je skrenula tada pa\u017enju da \u010dinjenicu da je dr\u017eavno tu\u017eila\u0161tvo nepotpuno kvalifikovalo zlo\u010din, optu\u017euju\u0107i ljude iz policije za \u2018nezakonito preseljavanje izbjeglica\u2019, “a neopravdano propustilo da optu\u017ei i za \u2018protivzakonito zatvaranje\u2019 i \u2018uzimanje talaca\u2019, iako je i sam Vi\u0161i sud utvrdio da su okrivljeni upravo preduzeli i te radnje”.<\/p>\n Uo\u010di pro\u0161logodi\u0161nje godi\u0161njice zlo\u010dina deportacije, Akcija za ljudska prava je podsjetila na to da sudovi u Crnoj Gori nisu smogli snage da prepoznaju ratni zlo\u010din i da ga kazne. Presudom Vi\u0161eg suda u Podgorici (pravosna\u017ena od 17. maja 2013, kada ju je potvrdio Apelacioni sud Crne Gore) devetorica optu\u017eenih biv\u0161ih slu\u017ebenika policije, MUP-a i Dr\u017eavne bezbjednosti oslobo\u0111eni su optu\u017ebe za ratni zlo\u010din protiv civilnog stanovni\u0161tva, jer navodno nisu imali status ‘pripadnika strane u sukobu u BiH’, pa \u010dak ni onih ‘koji su bili u slu\u017ebi strane u sukobu u BiH’, a koji im je prema pogre\u0161nom tuma\u010denju crnogorskih sudova navodno bio neophodan da bi se moglo smatrati da su izvr\u0161ili ratni zlo\u010din.<\/p>\n Naknadno je ekspert Evropske unije, italijanski tu\u017eilac i me\u0111unarodni sudija Maurizio Salustro, u svom izvje\u0161taju o procesuiranju ratnih zlo\u010dina u Crnoj Gori je istakao da je takvo tuma\u010denje pogre\u0161no, nepoznato u me\u0111unarodnom humanitarnom pravu i praksi.<\/p>\n