Pi\u0161e: Naomi Klein<\/p>\n
U sredu 6. maja, za vreme redovne konferencije za \u0161tampu o korona virusu, ozbiljnim licem guvernera savezne dr\u017eave Njujork Endrjua Kuoma, koje se nedeljama pojavljuje na na\u0161im ekranima, nekoliko puta je preletelo ne\u0161to \u0161to podse\u0107a na osmeh.<\/p>\n
\u201eMi smo spremni, sasvim smo posve\u0107eni\u201c, guverner je izjavio eufori\u010dno. \u201eMi smo Njujor\u010dani i zato smo borbeni, na\u0161e su ambicije velike [\u2026] Shvatamo ne samo da je promena neodlo\u017ena, ve\u0107 i da mo\u017eemo da je okrenemo u na\u0161u korist ako je sprovedemo na pravi na\u010din.\u201c<\/p>\n
Ovo nekarakteristi\u010dno dobro raspolo\u017eenje bilo je podstaknuto video prenosom obra\u0107anja biv\u0161eg Guglovog izvr\u0161nog direktora Erika \u0160mita, koji se priklju\u010dio guvernerovoj konferenciji za \u0161tampu da najavi da \u0107e predvoditi panel s ciljem da se osmisli \u017eivot u Njujorku posle pandemije, s naglaskom na integraciji tehnologije u sve sfere \u017eivota.<\/p>\n
\u0160mit je izjavio: \u201eNa\u0161i prioriteti su fokusiranje na telemedicinu, u\u010denje na daljinu i \u0161irokopojasni internet [\u2026] Moramo da tra\u017eimo re\u0161enja koja mogu da se primene sada, da se ubrzaju, i da koristimo tehnologiju da bismo stvari u\u010dinili boljima.\u201c Da bi odagnali sumnju u dobre namere biv\u0161eg \u0161efa Gugla, dva para uokvirenih an\u0111elskih krila virila su u pozadini slike.<\/p>\n
Samo dan ranije, Kuomo je objavio partnerstvo sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts, u svrhe razvoja \u201epametnijeg edukativnog sistema\u201c. Nazivaju\u0107i Gejtsa vizionarom, Kuomo je dodao da je pandemija stvorila \u201etrenutak u istoriji kada zaista mo\u017eemo da primenimo i unapredimo [Gejtsove] ideje [\u2026] \u010demu sve ove zgrade, sve ove u\u010dionice, kada imamo ovu tehnologiju na raspolaganju?\u201c zapitao se, naizgled retori\u010dki.<\/p>\n
Trebalo joj je vremena da se uobli\u010di, ali ne\u0161to nalik na koherentnu pandemijsku doktrinu \u0161oka po\u010dinje da se pojavljuje. Nazovite to \u201eScreen New Deal\u201c. Budu\u0107nost u koju hrlimo je visokotehnolo\u0161ka. U njoj je tehnolo\u0161ka dimenzija daleko vi\u0161e izra\u017eena nego u prethodnim katastrofama. I dok raste broj smrtnih slu\u010dajeva, sa pozicije vizije budu\u0107nosti koja biva nametnuta, prethodne nedelje fizi\u010dke izolacije se tretiraju ne kao bolna ali neophodna mera za spasavanje \u017eivota, ve\u0107 kao laboratorija za trajnu (i veoma profitabilnu) budu\u0107nost bez fizi\u010dkih kontakata.<\/p>\n
Anud\u017ea Sonalker, izvr\u0161na direktorka Stir Teka, kompanije iz Merilenda koja se bavi prodajom tehnologija za samostalno parkiranje, ukratko je objasnila novi pristup. \u201eRaste zagrejanost za tehnologiju bez ljudi i kontakata\u201c, izjavila je ona. \u201eLjudska bi\u0107a su biolo\u0161ka opasnost, ma\u0161ine to nisu.\u201c<\/p>\n
U ovakvoj budu\u0107nosti na\u0161i domovi presta\u0107e da budu pre svega li\u010dni prostor, a posredstvom brze digitalne mre\u017ee posta\u0107e na\u0161e \u0161kole, na\u0161e doktorske kancelarije, na\u0161e teretane i, ako tako dr\u017eava odlu\u010di, na\u0161i zatvori. Naravno, za mnoge od nas ti isti domovi su ve\u0107 bili pretvoreni u danono\u0107na radna mesta i igraonice \u010dak i pre pandemije, a cvetale su i mere nadgledanog ku\u0107nog pritvora. Me\u0111utim, u budu\u0107nosti koja se hitno name\u0107e, svi ovi trendovi \u0107e se ubrzati do maksimuma.<\/p>\n
To je budu\u0107nost u kojoj \u0107e privilegovani mo\u0107i da naru\u010de skoro sve na ku\u0107u, bilo virtuelno preko video prenosa ili klaud tehnologije, bilo fizi\u010dki \u2013 posredstvom autonomnih vozila ili drona. A zatim \u0107e to dalje deliti preko posredni\u010dke platforme. To je budu\u0107nost u kojoj je neuporedivo manje radnih pozicija predvi\u0111eno za nastavnike, doktore i voza\u010de. U njoj se ne prihvataju ni ke\u0161 ni kreditne kartice (pod izgovorom za\u0161tite od virusa), postoji okosnica masovnog tranzitnog sistema i znatno manje umetnosti u\u017eivo. Takvu budu\u0107nost \u0107e navodno pokretati \u201cve\u0161ta\u010dka inteligencija\u201d, ali u stvarnosti sav posao \u0107e obavljati desetine miliona anonimnih radnika natrpanih u postrojenja, centre za \u010duvanje podataka, timove za moderaciju sadr\u017eaja, izrabljiva\u010dke pogone za proizvodnju elektri\u010dnih proizvoda, rudnike litijuma, industrijske farme, radionice za preradu mesa i zatvore, u uslovima bez za\u0161tite od bolesti i izrabljivanja. To je budu\u0107nost u kojoj \u0107e svaki na\u0161 pokret, svaka re\u010d, svaki odnos biti podlo\u017eni pra\u0107enju i analizi u do sada nevi\u0111enoj saradnji izme\u0111u dr\u017eave i tehnolo\u0161kih giganata.<\/p>\n
Ako ovo zvu\u010di poznato, to je zato \u0161to nam je, pre Kovida, ova vizija budu\u0107nosti bazirana na aplikacijama i privremenim i povremenim poslovima poturana u ime neometanog komfora i personalizacije. Me\u0111utim, mnogi od nas su bili zabrinuti. Bili smo zabrinuti za sigurnost, kvalitet i nepravi\u010dnosti telemedicine i virtuelnih u\u010dionica; za pe\u0161ake poko\u0161ene samoupravljaju\u0107im vozilima i za uni\u0161tene pakete i za ljude koje su povredili dronovi. Bili smo zabrinuti zbog pra\u0107enja kretanja, kao i zbog bezgotovinske trgovine \u0161to bri\u0161u na\u0161u privatnost i osna\u017euju rasnu i rodnu diskriminaciju; zbog beskrupuloznih socijalnih mre\u017ea koje zaga\u0111uju na\u0161u informacionu ekologiju i mentalno zdravlje na\u0161e dece; zbog \u201epametnih gradova\u201c ispunjenih senzorima koji zamenjuju lokalnu vlast; zbog dobrih radnih mesta koja su zbrisana pod naletom ovih tehnologija; zbog novih lo\u0161ih zanimanja koja ove tehnologije masovno proizvode.<\/p>\n
Najvi\u0161e od svega, brinuli smo zbog demokratije koja je posrtala pod bogatstvom i mo\u0107i \u0161a\u010dice tehnolo\u0161kih kompanija koje su majstori izbegavanja odgovornosti \u2013 za \u0161tetu nanetu u oblasti u kojoj dominiraju, bilo da je re\u010d o medijima, trgovini na malo ili transportu.<\/p>\n
To je bila davna pro\u0161lost, tj. februar. Danas su ove opravdane brige zbrisane talasom panike, a bajata vizija budu\u0107nosti se prepakuje na brzinu. U traumati\u010dnim okolnostima masovnih smrti, ube\u0111uju nas da su ove tehnologije jedini na\u010din da se za\u0161titimo od pandemije, nu\u017eno re\u0161enje da za\u0161titimo sebe i nama drage osobe.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i Kuomu i njegovim dogovorima sa milijarderima (uklju\u010duju\u0107i i onaj sa Majklom Blumbergom za testiranje i pra\u0107enje zaraze), savezna dr\u017eava Njujork je postala pozornica ove tmurne budu\u0107nosti, ali ambicije prevazilaze granice bilo koje pojedina\u010dne dr\u017eave.<\/p>\n
Centralna figura ove pri\u010de je Erik \u0160mit.<\/p>\n
Mnogo pre nego \u0161to su stanovnici SAD-a razumeli pretnju virusa Kovid-19, \u0160mit je sprovodio agresivnu kampanju zala\u017eu\u0107i se za viziju budu\u0107nosti iz serije Black Mirror \u2013 viziju budu\u0107nosti koju mu je Kuomo omogu\u0107io da ostvari. U srcu ove vizije je neprimetna integracija javnog sektora sa \u0161a\u010dicom giganata iz Silicijumske doline. Javne \u0161kole, bolnice, doktorske ordinacije, policija i vojska prepu\u0161taju (i debelo pla\u0107aju) svoje osnovne funkcije privatnim tehnolo\u0161kim kompanijama.<\/p>\n
\u0160mit promovi\u0161e ovu viziju i kao predsednik Odbora za inovacije u odbrani, koji savetuje ameri\u010dko ministarstvo odbrane da pove\u0107a upotrebu ve\u0161ta\u010dke inteligencije u vojsci, i kao predsednik mo\u0107ne Komisije za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju pri Dr\u017eavnoj bezbednosti (NSCAI), koja savetuje Kongres u vezi sa pitanjima \u201enapretka u oblasti ve\u0161ta\u010dke inteligencije, ma\u0161inskog u\u010denja i srodnih tehnologija\u201c, sa ciljem da se to iskoristi za \u201epotrebe nacionalne i ekonomske sigurnosti Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, uklju\u010duju\u0107i i ekonomske rizike\u201c. Oba odbora su prepuna izvr\u0161nih direktora iz Silicijumske doline i ljudima iz vrha kompanija kao \u0161to su Orakl, Amazon, Majkrosoft, Fejsbuk i, naravno, \u0160mitove biv\u0161e kolege iz Gugla.<\/p>\n
Iako je predsednik ovih odbora, \u0160mit i dalje poseduje deonice Alfabeta (Guglova roditeljska kompanija) u vrednosti ve\u0107oj od 5,3 milijarde dolara, kao i deonice u drugim tehnolo\u0161kim kompanijama. U su\u0161tini, njegova uloga je da u Va\u0161ingtonu vr\u0161i pritisak u ime Silicijumske doline. Osnovna svrha ovih odbora je da zahtevaju od vlade da drasti\u010dno pove\u0107a investicije u istra\u017eivanja ve\u0161ta\u010dke inteligencije i tehnolo\u0161kih infrastruktura kao \u0161to je 5G mre\u017ea, tj. investicije od kojih \u0107e direktno profitirati kompanije \u010diji su deoni\u010dari \u0160mit i drugi \u010dlanovi ovih odbora.<\/p>\n
Prvobitno u obra\u0107anju zakonodavcima iza zatvorenih vrata, a zatim i u obra\u0107anju javnosti novinskim \u010dlancima i intervjuima, \u0160mit izla\u017ee argument da je ameri\u010dka prevlast u globalnoj ekonomiji na ivici kolapsa, zbog spremnosti kineske vlade da potro\u0161i neograni\u010dena javna sredstva za izradu visokotehnolo\u0161ke infrastrukture za nadziranje, u isto vreme dozvoljavaju\u0107i kompanijama kao \u0161to su Alibaba, Badiu i Huavej da profitiraju od komercijalnih primena ove infrastrukture.<\/p>\n
Centar za za\u0161titu elektronskih podataka (Epic) nedavno je, na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog zna\u010daja, dobio kopiju prezentacije \u0160mitove NSCAI, iz maja 2019. U njoj se zloslutno opisuje na\u010din na koji kineska relativno labava zakonska regulativa i neuta\u017eiv apetit za nadziranje poma\u017eu Kini da prestigne SAD u mnogim oblastima, uklju\u010duju\u0107i \u201eve\u0161ta\u010dku inteligenciju za medicinsku dijagnostiku\u201c, autonomna vozila, digitalnu infrastrukturu, \u201epametne gradove\u201c, deljenje prevoza i bezgotovinsku trgovinu.<\/p>\n
Izlo\u017eeno je mno\u0161tvo obja\u0161njenja zbog \u010dega Kina ima konkurentsku prednost: od jednostavne \u010dinjenice da ima neuporedivo vi\u0161e konzumenata koji kupuju preko interneta; \u201eodsustva ure\u0111enog bankarskog sistema\u201c, \u0161to je omogu\u0107ilo da se presko\u010di upotreba gotovog novca i kreditnih kartica i upusti se u stvaranje \u201eobimne elektronske razmene i tr\u017ei\u0161ta digitalnih usluga\u201c digitalnim uplatama; do nesta\u0161ice doktora, zbog koje je vlada bila prinu\u0111ena da intenzivno sara\u0111uje sa kompanijama kao \u0161to je Tencent na razvijanju ve\u0161ta\u010dke inteligencije sa primenom u medicinske svrhe. U slajdovima se navodi da u Kini tehnolo\u0161ke kompanije \u201eimaju mo\u0107 da brzo prevazi\u0111u zakonske prepreke, dok su u SAD sli\u010dne inicijative suo\u010dene sa bezbroj zahteva za po\u0161tovanje zakona i standarda\u201c.<\/p>\n
Vi\u0161e od bilo kog drugog faktora konkurentske prednosti, NSCAI isti\u010de spremnost Kine da prihvati javno-privatna partnerstva u oblasti masovnog nadziranja i prikupljanja podataka. U prezentaciji se hvali \u201eneskrivena podr\u0161ka i uloga kineske vlade u, recimo, oblasti tehnologije prepoznavanja lica\u201c. Tvrdi se da je \u201enadziranje jedna od \u2019prvih i najboljih\u2019 potreba za tr\u017ei\u0161te ve\u0161ta\u010dke inteligencije\u201c, kao i da je \u201emasovno nadziranje vrhunska oblast za unapre\u0111enje dubinskog u\u010denja\u201c.<\/p>\n
To je va\u017eno zato \u0161to Guglova roditeljska kompanija Alfabet promovi\u0161e upravo takvu viziju budu\u0107nosti kroz svoj ogranak Sajdvok Labs, izabrav\u0161i veliki deo dokova Toronta za prototip \u201epametnog grada\u201c. Me\u0111utim, projekat je uga\u0161en posle dvogodi\u0161nje kontroverze oko ogromne koli\u010dine li\u010dnih podataka koje bi Alfabet prikupio, odsustva za\u0161tite privatnosti i upitne koristi za grad.<\/p>\n
Pet meseci posle ove prezentacije, u novembru, NSCAI je poslao vanredni izve\u0161taj Kongresu u kome dalje upozorava na nu\u017enost primene kontroverznih tehnologija u obimu u kome to \u010dini Kina. \u201eMi smo u strate\u0161kom nadmetanju\u201c, navodi se u izve\u0161taju do koga je do\u0161ao Epic zahtevom za pristup informacijama od javnog zna\u010daja. \u201eVe\u0161ta\u010dka inteligencija \u0107e biti u njegovom centru. U pitanju su budu\u0107nost na\u0161e nacionalne sigurnosti i ekonomije.\u201c<\/p>\n
Krajem februara, \u0160mit je iza\u0161ao sa kampanjom u javnost, verovatno pretpostavljaju\u0107i da sredstva koja je tra\u017eio njegov odbor ne mogu da budu odobrena bez \u0161iroke podr\u0161ke. U \u010dlanku za Njujork Tajms pod naslovom \u201eUpravljao sam Guglom. Kina mo\u017ee da porazi Silicijumsku dolinu\u201c, \u0160mit je pozvao na \u201epartnerstvo javnog i privatnog sektora bez presedana\u201c i, ponovo pritiskaju\u0107i alarm za uzbunu, dodao:<\/p>\n
\u201eVe\u0161ta\u010dka inteligencija svuda otvara nove granice, od biotehnologije do bankarstva, a predstavlja i prioritet ministarstva odbrane [\u2026] Ako se teku\u0107i trend nastavi, o\u010dekuje se da \u0107e ulaganja Kine u istra\u017eivanje i razvoj presti\u0107i ulaganja SAD-a tokom narednih deset godina, a otprilike u isto vreme, prema projekcijama, njihova privreda posta\u0107e ve\u0107a od na\u0161e.<\/p>\n
Ako se ovi trendovi ne promene, 2030. godine \u0107emo se takmi\u010diti sa ekonomijom koja ima ve\u0107u privredu, ve\u0107a ulaganja u istra\u017eivanje i razvoj, bolji nau\u010dni sektor, obuhvatniju primenu novih tehnologija i ja\u010du kompjutersku infrastrukturu [\u2026] Kona\u010dno, Kinezi se takmi\u010de da postanu vode\u0107i svetski inovatori, a SAD ne igraju na pobedu.\u201c<\/p>\n
Jedino re\u0161enje, sude\u0107i po \u0160mitu, je veliki priliv javnih sredstava. Hvale\u0107i Belu ku\u0107u zbog zahteva da se udvostru\u010de fondovi za razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije i informacionih nauka, napisao je: \u201eTrebalo bi da planiramo dupliranje finanasiranja u ovim oblastima ponovo kada izgradimo institucionalne kapacitete u laboratorijama i istra\u017eiva\u010dkim centrima [\u2026] U isto vreme, Kongres bi trebalo da ispuni predsednikov zahtev za najve\u0107e izdvajanje za istra\u017eivanje i razvoj u odbrambenoj industriji u poslednjih 70 godina, a ministarstvo odbrane bi trebalo da iskoristi te resurse za veliki napredak u razvoju ve\u0161ta\u010dke inteligencije, hipersoni\u010dnih letova i ostalih prioritetnih oblasti.\u201c<\/p>\n
To se dogodio ta\u010dno dve nedelje pre nego \u0161to je izbijanje zaraze koronavirusom progla\u0161eno za pandemiju, i nije bilo ni pomena da bi cilj ove obimne visokotehnolo\u0161ke ekspanzije mogao da bude za\u0161tita zdravlja u SAD. Navedeno je samo to da je ekspanzija neophodna da bi se izbegla dominacija Kine. Naravno, ovo \u0107e se ubrzo promeniti.<\/p>\n
Tokom dva naredna meseca, \u0160mit je na zahteve (za ogromna javna ulaganja u visokotehnolo\u0161ko istra\u017eivanje i infrastrukturu, za \u010dvr\u0161\u0107a \u201cjavno-privatna partnerstva\u201c u razvoju ve\u0161ta\u010dke inteligencije i za popu\u0161tanje mera za\u0161tite privatnosti i bezbednosti) primenio agresivno marketin\u0161ko prepakivanje. Sada se sve te mere, kao i mno\u0161tvo novih, poturaju javnosti kao jedina nada da se uspe\u0161no za\u0161titimo od novog virusa koji \u0107e biti uz nas u godinama koje dolaze.<\/p>\n
Sve tehnolo\u0161ke kompanije sa kojima \u0160mit ima tesne veze i koje popunjavaju uticajne savetodavne odbore kojima on predsedava, postavile su se kao dobronamerni za\u0161titnici javnog zdravlja i borci za \u201eobi\u010dnog heroja\u201c ili \u201esu\u0161tinskog radnika\u201c (mnogi od ovih radnika, kao na primer voza\u010di u dostavi, izgubili bi posao ako se ostvari plan pomenutih kompanija). U drugoj nedelji od stavljanja na snagu mera izolacije i zatvaranja u ku\u0107e \u0160mit je napisao \u010dlanak druga\u010dijeg tona za Vol Strit D\u017eurnal, u kome stavlja do znanja da Silicijumska dolina namerava da iskoristi krizu za trajnu transformaciju dru\u0161tva.<\/p>\n
\u201ePoput drugih Amerikanaca, tehnolozi poku\u0161avaju da daju svoj doprinos na prvoj liniji fronta borbe protiv pandemije [\u2026]<\/p>\n
Svaki Amerikanac bi trebalo da se zapita u kom smeru \u0107e i\u0107i nacija jednom kada se pandemija Kovida 19 zavr\u0161i. Na koji na\u010din nas novonastale tehnologije koje se koriste u trenutnoj krizi mogu usmeriti ka boljoj budu\u0107nosti? [\u2026] Kompanije poput Amazona znaju kako da izvr\u0161e efikasnu ponudu i distribuciju. One \u0107e morati da obezbede usluge i savete za vladine slu\u017ebenike kojima nedostaju kompjuterski sistemi i ekspertiza.<\/p>\n
Tako\u0111e, morali bismo da ubrzamo prelazak na u\u010denje na daljinu, koje se danas testira kao nikada pre. Daljinsko u\u010denje ne zahteva fizi\u010dku blizinu, \u0161to omogu\u0107ava u\u010denicima da ih podu\u010davaju najbolji nastavnici, nezavisno od toga u kom \u0161kolskom okrugu \u017eive [\u2026]<\/p>\n
Potreba za brzim i masovnim eksperimentima \u0107e tako\u0111e ubrzati biotehnolo\u0161ku revoluciju [\u2026] Kona\u010dno, zemlja je odavno potrebna prava digitalna infrastruktura [\u2026] Ako \u017eelimo da izgradimo ekonomiju budu\u0107nosti i obrazovni sistem zasnovan na sveop\u0161toj digitalizaciji, potrebna nam je u potpunosti umre\u017eena populacija i ultrabrza infrastruktura. Vlada mora da izda\u0161no investira, mo\u017eda u vidu stimulacionih paketa, da konvertuje dr\u017eavnu digitalnu infrastrukturu u klaud platforme i pove\u017ee ih sa 5G mre\u017eom.\u201c<\/p>\n
Zaista, \u0160mit je neumorno promovisao ovu viziju. Dve sedmice posle objavljivanja \u010dlanka, opisao je privremene programe za \u0161kolovanje od ku\u0107e, koje su nastavnici i u\u010denici bili primorani da skrpe tokom teku\u0107eg vanrednog stanja javnog zdravlja, kao \u201emasivni eksperiment u u\u010denju na daljinu\u201c.<\/p>\n
Objasnio je da je cilj ovog eksperimenta \u201eda se do\u0111e do saznanja o tome kako deca u\u010de na daljinu. Sa dobijenim podacima trebalo bi da budemo u mogu\u0107nosti da konstrui\u0161emo bolje programe koji bi, u kombinaciji sa nastavnicima [\u2026] pomogli deci da lak\u0161e u\u010de\u201c. U toku istog video poziva u organizaciji Ekonomskog kluba Njujorka, u kome je pozivao na reforme u obrazovanju, \u0160mit je tako\u0111e pozvao na sli\u010dnu reformu u zdravstvu, na vi\u0161e 5G mre\u017ee, vi\u0161e digitalne trgovine, kao i na ostale stvari sa postoje\u0107eg spiska \u017eelja. Sve to u ime borbe protiv virusa.<\/p>\n
Njegov najslikovitiji komentar glasi: \u201eKoristi od ovih korporacija, koje ina\u010de volimo da nipoda\u0161tavamo, u smislu mogu\u0107nosti da se uhvate u ko\u0161tac sa problemima u komunikacijama, zdravstvu, pribavljanju informacija, neizmerne su. Zamislite samo kakav bi \u017eivot bio u Americi bez Amazona.\u201c Dodao je da bi ljudi trebalo \u201eda budu malo vi\u0161e zahvalni za to \u0161to su ove kompanije imale kapital, investirale, napravile programe koje mi sada koristimo, i tako nam puno pomogle\u201c.<\/p>\n
\u0160mitove re\u010di su podsetnik da je doskora rastao otpor protiv ovih kompanija. Predsedni\u010dki kandidati su otvoreno zagovarali razbijanje visokotehnolo\u0161kih kompanija na manje kompanije. Amazon je bio prinu\u0111en da povu\u010de plan o izgradnji sedi\u0161ta u Njujorku zbog o\u0161trog otpora lokalnog stanovni\u0161tva. Guglov projekat Sajdvok Labs bio je u vi\u0161egodi\u0161njoj krizi, a Guglovi radnici su odbijali da u\u010destvuju u izradi tehnologije za nadziranje koja bi mogla biti upotrebljena u ratu.<\/p>\n
Ukratko, demokratija kao naporan javni anga\u017eman u odlu\u010divanju o najzna\u010dajnijim institucijama i javnim prostorima, najve\u0107a je prepreka viziji koju promovi\u0161e \u0160mit, prvo sa pozicije rukovodioca Gugla i Alfabeta, a zatim kao predsednik dva uticajna odbora koja pru\u017eaju savete Kongresu i Ministarstvu odbrane. Dokumenti NSCAI-a su nam jasno stavili do znanja kakav stav ljudi poput \u0160mita i izvr\u0161nog direktora Amazona D\u017eefa Bezosa imaju o me\u0161anju javnosti i radnika u poslovanje visokotehnolo\u0161kih giganata: to usporava razvoj ve\u0161ta\u010dke inteligencije u okviru trke u naoru\u017eanju, osuje\u0107uje flotu potencijalno smrtonosnih autonomnih automobila i kamiona da se koriste u saobra\u0107aju, spre\u010dava da privatni podaci o zdravlju zaposlenih postanu oru\u017eje u rukama njihovih nadre\u0111enih, spre\u010dava da javni prostori budu prekriveni softverom za prepoznavanje lica itd.<\/p>\n
Sada, u uslovima masakra i straha od neizvesnosti u teku\u0107oj pandemiji, pomenute kompanije grabe priliku da se re\u0161e demokratskog anga\u017emana. Cilj je da steknu mo\u0107 koju imaju njihovi konkurenti iz Kine, koji imaju taj luksuz da posluju mimo uticaja institucija koje \u0161tite radni\u010dka i gra\u0111anska prava.<\/p>\n
Sve se odvija veoma brzo. Vlada Australije je sklopila ugovor sa Amazonom o skladi\u0161tenju podataka za kontroverznu aplikaciju koja \u0107e pratiti \u0161irenje koronavirusa. Kanadska vlada je tako\u0111e sklopila ugovor sa Amazonom o dostavljanju medicinske opreme, \u0161to name\u0107e pitanje zbog \u010dega je skrajnut javni po\u0161tanski servis. A u samo nekoliko dana po\u010detkom maja, Alfabet je izdvojio sredstva u iznosu od 400 miliona dolara za inicijativu Sajdvok Labs za promene gradskih javnih prostora. D\u017eo\u0161 Markuze, izvr\u0161ni direktor Odbora za inovacije u odbrani kome predsedava \u0160mit, objavio je da napu\u0161ta taj posao da bi se priklju\u010dio Guglu kao \u0161ef za strategiju i inovacije za globalni javni sektor, \u0161to zna\u010di da \u0107e pomagati Guglu da profitira od mnogih povoljnih promena za koje su on i \u0160mit neumorno lobirali.<\/p>\n
Jasno je da je tehnologija jedna od klju\u010dnih komponenata za za\u0161titu zdravlja ljudi u predstoje\u0107im mesecima i godinama. Pitanje je me\u0111utim da li \u0107e ta tehnologija biti podvrgnuta demokratskoj kontroli i javnom nadzoru, ili \u0107e biti uvedena u upotrebu u toku pomame za vanrednim stanjem, bez postavljanja kriti\u010dkih pitanja koja se ti\u010du oblikovanja na\u0161ih \u017eivota u decenijama koje dolaze. Na primer, pitanja poput ovih: ako zaista vidimo koliko je va\u017ena digitalna povezanost u krizi, da li bi upravljanje digitalnim mre\u017eama i na\u0161im podacima trebalo poveriti privatnim kompanijama poput Gugla, Amazona ili Epla? Ako se finansiraju iz javnih fondova, zar ne bi javnost trebalo da ima vlasni\u0161tvo i kontrolu nad njima? Ako je internet zaista neophodan u na\u0161im \u017eivotima kao \u0161to se \u010dini da jeste, zar ne bi trebalo da se tretira kao neprofitno javno dobro?<\/p>\n
Iako nema sumnje da je mogu\u0107nost video poziva bila od \u017eivotnog zna\u010daja u periodu izolacije, tek nam predstoje debate o tome da li su dugotrajne mere za\u0161tite ne\u0161to svojstveno ljudima. Na primeru obrazovanja jasno je da je \u0160mit u pravu kada tvrdi da prenatrpane u\u010dionice predstavljaju rizik za zdravlje, bar dok ne prona\u0111emo vakcinu. Zbog \u010dega onda ne udvostru\u010dimo broj zaposlenih nastavnika i prepolovimo broj u\u010denika u razredu? Kako bi bilo da svaka \u0161kola ima medicinskog radnika?<\/p>\n
To bi stvorilo toliko potrebna radna mesta u krizi koja je po stopi nezaposlenosti sli\u010dna onoj iz vremena Velike depresije i napravilo prostor u u\u010dionicama. Ako su zgrade pretrpane, mo\u017eemo da uvedemo smensku nastavu, ili da jedan deo predavanja odr\u017eimo napolju, vode\u0107i se nalazima mnogih istra\u017eivanja koja su pokazala da boravak u prirodi pove\u0107ava sposobnost dece da u\u010de?<\/p>\n
Sigurno je da bi uvo\u0111enje ovih mere bilo te\u0161ko. Me\u0111utim, ne bi bilo ni pribli\u017eno rizi\u010dno kao napu\u0161tanje oprobanog na\u010dina u kojem obrazovani ljudi neposredno u\u010de mla\u0111e ljude, u grupama u kojima se tako\u0111e u\u010de osnovama socijalizacije.<\/p>\n
Po\u0161to je doznao za ugovor izme\u0111u savezne dr\u017eave Njujork i Gejts fondacije, Endi Palota, predsednik sindikata nastavnika savezne dr\u017eave Njujork, brzo je reagovao: \u201eAko \u017eelimo da reformi\u0161emo obrazovanje, krenimo od potreba socijalnih radnika, savetnika za mentalno zdravlje, \u0161kolskih medicinskih radnika, pove\u0107ajmo broj umetni\u010dkih i naprednih kurseva, smanjimo veli\u010dinu razreda u svim zajednicama.\u201c Koalicija udru\u017eenja roditelja je tako\u0111e istakla da ako deca zaista prolaze kroz \u201eeksperiment u u\u010denju na daljinu\u201c (kako je to opisao \u0160mit), rezultati su zabrinjavaju\u0107i: \u201eOd zatvaranja \u0161kola sredinom marta, na\u0161e shvatanje nedostataka obrazovanja na daljinu je samo pove\u0107ano.\u201c<\/p>\n
Pored o\u010diglednih klasnih i rasnih predrasuda o deci koja nemaju pristup internetu ili ne poseduju ku\u0107ni kompjuter (problema za koje su tehnolo\u0161ke kompanije nestrpljive da ih re\u0161e prodajom svojih proizvoda), tu su i pitanja o tome da li u\u010denje na daljinu zadovoljava potrebe dece sa invaliditetom na na\u010din propisan zakonom. Tako\u0111e, ne postoji tehnolo\u0161ko re\u0161enje za problem u\u010denja od ku\u0107e u situaciji kada previ\u0161e \u010dlanova porodice deli mali prostor ili u situaciji porodi\u010dnog nasilja.<\/p>\n
Problem dakle nije u tome da li \u0161kole moraju da se menjaju suo\u010dene sa veoma zaraznim virusom za koji nemamo ni lek ni vakcinu. Poput svake institucije u kojoj se ljudi okupljaju u velikim grupama, one \u0107e se promeniti. Problem je, kao uvek u ovakvim momentima kolektivnog \u0161oka, u odsustvu javne debate o tome kako bi te promene trebalo da izgledaju i ko \u0107e od njih imati koristi: privatne tehnolo\u0161ke kompanije ili u\u010denici?<\/p>\n
Isto pitanje se mora postaviti i o zdravstvenom sistemu. Izbegavanje doktorskih ordinacija i bolnica tokom pandemije ima smisla. Me\u0111utim, telemedicina je vi\u0161estruko pogre\u0161an odgovor. Nije sporno da nam nedostaje debata zasnovana na \u010dinjenicama o prednostima i manama tro\u0161enja ograni\u010denih javnih sredstava na telemedicinu, ali \u010dak i vi\u0161e nedostaje debata o obu\u010denim medicinskim radnicima, opremljenim svom neophodnom za\u0161titnom opremom, koji bi bili u stanju da obavljaju ku\u0107ne posete za dijagnostifikovanje i le\u010denje. Na kraju, name\u0107e se verovatno najurgentnije pitanje nala\u017eenja balansa izme\u0111u upotrebe aplikacije za pra\u0107enje virusa (uz pravilno pode\u0161enu za\u0161titu privatnosti, ova aplikacija bi mogla biti upotrebljena) i formiranja \u201ezdravstvenog korpusa za rad u zajednici\u201c, \u0161to bi obezbedilo zaposlenje za milione Amerikanaca, ne samo za pra\u0107enje kontakata, ve\u0107 i u pru\u017eanju pomo\u0107i svima onima kojima je neophodno da prona\u0111u materijalna sredstva i podr\u0161ku neophodnu za bezbedan karantin.<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, suo\u010deni smo sa te\u0161kim izborima izme\u0111u investiranja u ljude i investiranja u tehnologiju. Surova istina je da su, kako stvari stoje, veoma male \u0161anse da uradimo oboje. Odbijanje da se izvr\u0161e neophodni transferi saveznim dr\u017eavama i gradovima za izlazak iz krize zna\u010di da \u0107e kriza izazvana koronavirusom tresnuti pravo u krizu izazvanu sprovo\u0111enjem mera \u0161tednje. Javne \u0161kole, univerziteti, bolnice i transport suo\u010davaju se sa pitanjem opstanka. Ukoliko tehnolo\u0161ke kompanije pobede u divlja\u010dkoj kampanji lobiranja za u\u010denje na daljinu, telemedicinu, 5G mre\u017eu i autonomne automobile, tj. kampanji za \u201eScreen New Deal\u201c, naprosto ne\u0107e preostati novca za urgentne javne prioritete, a jo\u0161 manje za zeleni nju dil koji je neophodan na\u0161oj planeti. Naprotiv, cena kupovine novih kul spravica bi\u0107e masovna otpu\u0161tanja nastavnika i zatvaranje bolnica.<\/p>\n
Tehnologija nam pru\u017ea mo\u0107ne alatke, ali nije svako re\u0161enje tehnolo\u0161ko. Problem sa prepu\u0161tanjem odlu\u010divanja o tome na koji na\u010din \u0107emo da \u201epreuredimo\u201c na\u0161e savezne dr\u017eave i gradove ljudima poput Bila Gejtsa i \u0160mita je taj \u0161to se oni ceo \u017eivot trude da demonstriraju uverenje da ne postoji problem koji tehnologija ne mo\u017ee da re\u0161i.<\/p>\n
Za njih, kao i za mnoge druge iz Silicijumske doline, pandemija je zlatna prilika da dobiju ne samo zahvalnost, ve\u0107 i po\u0161tovanje i mo\u0107 za koje veruju da su im nepravedno uskra\u0107eni. Postavljaju\u0107i biv\u0161eg direktora Gugla na \u010delo tela koje \u0107e oblikovati ponovno otvaranje savezne dr\u017eave Njujork, Endrju Kuomo im je dao odre\u0161ene ruke.<\/p>\n