{"id":291362,"date":"2020-05-18T06:39:08","date_gmt":"2020-05-18T04:39:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=291362"},"modified":"2020-05-18T06:39:08","modified_gmt":"2020-05-18T04:39:08","slug":"medicina-kao-religija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/05\/18\/medicina-kao-religija\/","title":{"rendered":"Medicina kao religija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Giorgio Agamben<\/strong><\/p>\n

Mislim da je ve\u0107 izvesno vreme o\u010digledno da je nauka postala religija na\u0161eg doba, ono u \u0161ta ljudi veruju da veruju. U moderno doba na Zapadu su koegzistirale \u2013 i u odre\u0111enoj meri nastavljaju da koegzistiraju \u2013 tri velike veroispovesti: to su hri\u0161\u0107anstvo, kapitalizam i nauka. Kroz istoriju modernosti te tri \u201ereligije\u201c su se \u010desto ukr\u0161tale, povremeno sukobljavale i mirile na nove na\u010dine, da bi vremenom dostigle stabilan odnos miroljubive i ure\u0111ene koegzistencije, ako ne i istinske i po\u017eeljne saradnje u slu\u017ebi op\u0161teg interesa.<\/p>\n

Novost je to da je u ratu izme\u0111u nauke i druge dve religije po\u010deo novi podzemni i nerazre\u0161ivi sukob koji je dosad prolazio gotovo neprime\u0107en, sukob u kom nauka svakodnevno odnosi pobede i dobija priliku da reguli\u0161e sve aspekte na\u0161eg \u017eivota na jo\u0161 nevi\u0111ene na\u010dine. Za razliku od sukoba iz pro\u0161lih vremena, bitka koja se sada vodi ne ti\u010de se teorije ili op\u0161tih na\u010dela, ve\u0107, ako tako mogu re\u0107i, same prakse kulta. Kao i svaka religija, nauka poznaje vi\u0161e oblika i nivoa organizacije svojih struktura: preciznim i strogim elaboracijama dogme u domenu teorije odgovara veoma \u0161iroka i op\u0161teprihva\u0107ena praksa kulta koja koincidira sa onim \u0161to ina\u010de nazivamo tehnologijom.<\/p>\n

Ne iznena\u0111uje to \u0161to je u novom ratu religija uloga protagoniste pripala onom segmentu nauke koji se odlikuje najmanje rigoroznom dogmatikom i nagla\u0161enom pragmati\u010dno\u0161\u0107u: to je medicina, skup disciplina \u010diji je neposredni predmet \u017eivo telo ljudskog bi\u0107a. Poku\u0161ajmo da sumiramo su\u0161tinski karakter te trijumfalne religije sa kojom smo sve \u010de\u0161\u0107e prinu\u0111eni da svodimo ra\u010dune.<\/p>\n

    \n
  1. Prva osobenost je to \u0161to medicina, kao i kapitalizam sam, nema potrebe za specijalizovanom dogmatikom, jer fundamentalne pojmove pozajmljuje iz biologije. Za razliku od biologije, medicina ih artikuli\u0161e u jednom gnosti\u010dko-manihejskom smislu, to jest, nagla\u0161avanjem dualisti\u010dke opozicije. Otuda postoji zli bog ili zlo na\u010delo, to jest bolest, sa bakterijama i virusima kao glavnim akterima; s druge je dobri bog ili dobro na\u010delo, ali ne kao zdravlje, ve\u0107 kao oporavak, a njegovi glavni akteri, u\u010di ovaj kult, jesu lekovi i terapija. Kao i u svakoj gnosti\u010dkoj veri, dva na\u010dela su jasno razdvojena, mada se u praksi doga\u0111a da se jedno zagadi drugim, pa se mo\u017ee dogoditi da dobro na\u010delo i lekari koji ga zastupaju pogre\u0161e i nehotice pre\u0111u na stranu neprijatelja, \u0161to ni najmanje ne ugro\u017eava stvarnost dualizma i nu\u017enost praktikovanja kulta kojim dobro na\u010delo vodi svoje bitke. Va\u017eno je i to \u0161to teolozi koji razvijaju strategiju dolaze iz virusologije, nauke koja nema sopstveno mesto ve\u0107 stoji na granici biologije i medicine.<\/li>\n<\/ol>\n
      \n
    1. Praksa kulta, kao i svaka liturgijska praksa, dosad je bila sporadi\u010dna i vremenski ograni\u010dena, ali neo\u010dekivani doga\u0111aj kom prisustvujemo u\u010dinio ju je trajnom i sveprisutnom. Nije vi\u0161e dovoljno samo popiti lekove, posetiti lekara ili oti\u0107i na operaciju kad se mora: \u017eivot ljudskih bi\u0107a mora se u celosti i u svakoj instanci pretvoriti u mesto neprestanog slu\u017eenja kultu. Neprijatelj, virus, uvek je ve\u0107 me\u0111u nama i zato se moramo boriti bez prestanka, bez izgleda za primirje. I u hri\u0161\u0107anstvu je bilo sli\u010dnih totalitarnih tendencija, ali one su bile ograni\u010dene na pojedince \u2013 pre svega monahe \u2013 one koji su odlu\u010dili da \u017eivot posvete \u201eneprestanoj molitvi\u201c. Medicina kao religija prihvata nauk Svetog Pavla, ali ga istovremeno izvr\u0107e: dok su se monasi molili okupljeni u manastirskim zajednica, novi kult od nas tra\u017ei ne samo da budemo mnogo revnosniji nego i da pritom ostanemo izolovani i udaljeni jedni od drugih.<\/li>\n<\/ol>\n
        \n
      1. Kult vi\u0161e nije stvar slobodnog izbora i ne podle\u017ee sankcijama samo unutar duhovnog reda, jer njegova praksa mora biti normativno obavezuju\u0107a. Savez religije i profane vlasti, naravno, nije ni\u0161ta novo; novo je to \u0161to temelj saveza nije vi\u0161e ispovedanje dogme, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa crkvenim jeresima u pro\u0161losti, ve\u0107 samo praktikovanje i slavljenje kulta. Profana vlast mora voditi ra\u010duna da se liturgija medicinske religije, koja danas prakti\u010dno koincidira sa samim \u017eivotom, do detalja po\u0161tuje u svemu \u0161to \u010dinimo. O\u010digledno je da imamo posla sa kultom, a ne sa racionalnim i nau\u010dno utemeljenim zahtevima. Naj\u010de\u0161\u0107i uzrok smrti u na\u0161oj zemlji su kardiovaskularne bolesti. Znamo da bi se broj takvih smrti mogao smanjiti zdravijim \u017eivotom i ishranom. Ali nijednom lekaru nije palo na pamet da tra\u017ei da se zdrav \u017eivot i zdrava ishrana koje nam preporu\u010duju propi\u0161u zakonom koji bi ex lege nalagao \u0161ta smemo da jedemo i kako smo du\u017eni da \u017eivimo, pretvaraju\u0107i tako \u010ditav \u017eivot u domen propisanih medicinskih tretmana. Ali to se sada \u010dini i ljudi bar zasad prihvataju promenu kao da se sve to podrazumeva, odri\u010du\u0107i se slobode kretanja, rada, prijateljstva, ljubavi, dru\u0161tvenih kontakata, sopstvenih verskih i politi\u010dkih uverenja.<\/li>\n<\/ol>\n

        Vidimo da su druge dve religije Zapada, Isusova religija i religija novca, prepustile primat medicini i nauci, reklo bi se bez borbe. Crkva se lako i bez otpora\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 odrekla sopstvenih na\u010dela, zaboravljaju\u0107i da je svetac \u010dije ime papa nosi grlio gubavce, da je jedna od obaveza hri\u0161\u0107anskog milosr\u0111a briga o bolesnima, da se \u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 svete tajne ne mogu primati bez li\u010dnog prisustva. Uz izvesno negodovanje i kapitalizam je pristao na gubitke o kojima nekada nije smeo ni da razmi\u0161lja, \u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 verovatno u nadi da \u0107e uskoro uspeti da se nagodi sa novom religijom, koja je u ovom trenutku, \u010dini se, spremna za pogodbu.<\/p>\n

          \n
        1. Medicina kao religija bezrezervno prihvata eshatolo\u0161ku nu\u017enost koju je hri\u0161\u0107anstvo negde usput izgubilo. Sekularizacijom teolo\u0161ke paradigme spasenja kapitalizam je ve\u0107 eliminisao ideju o poslednjim danima i zamenio je trajnim stanjem krize, bez kraja i mogu\u0107nosti iskupljenja. Krisis je izvorno medicinski termin koji se u Hipokratovom korpusu odnosio na trenutak procene lekara o tome ho\u0107e li pacijent pre\u017eiveti bolest. Teolozi su preuzeli re\u010d da bi opisali stra\u0161ni sud koji \u0107e se odigrati na kraju vremena. Stanje vanrednosti u kom \u017eivimo upu\u0107uje na zaklju\u010dak da je medicina kao religija sjedinila trajnu krizu kapitalizma sa hri\u0161\u0107anskom idejom o kraju vremena, o eschatonu kojim se kona\u010dna odluka uvek pribli\u017eava, u poku\u0161aju da upravlja ovim procesom najavljivanja i odlaganja tako da ga nikada kona\u010dno ne razre\u0161i. To je religija sveta koji ose\u0107a da je kraj stigao, ali, kao Hipokratov lekar, jo\u0161 ne zna ho\u0107e li pre\u017eiveti ili umreti.<\/li>\n<\/ol>\n
            \n
          1. Sli\u010dno kapitalizmu, a za razliku od hri\u0161\u0107anstva, medicina kao religija ne nudi mogu\u0107nost spasenja i iskupljenja. Naprotiv, oporavak za kojim se traga uvek je privremen, jer virus, taj zli bog, ne mo\u017ee biti trajno eliminisan i nastavi\u0107e da mutira u nove, navodno uvek jo\u0161 opasnije oblike. Epidemija, kao \u0161to etimologija re\u010di pokazuje (demos je kod Grka narod kao politi\u010dko telo, a polemos epidemios kod Homera gra\u0111anski rat), pre svega je politi\u010dki koncept, novi teren svetske politike \u2013 ili ne-politike. Mogu\u0107e je da je epidemija koju \u017eivimo aktualizacija globalnog gra\u0111anskog rata koji \u0107e, kao \u0161to tvrde najpronicljiviji politikolozi, zauzeti mesto nekada\u0161njih svetskih ratova. Sve zemlje i svi narodi su u neprestanom ratu sa sobom, jer je nevidljivi i neuhvatljivi neprijatelj s kojim se borimo ve\u0107 u nama.<\/li>\n<\/ol>\n

            Kao \u0161to se kroz istoriju mnogo puta doga\u0111alo, filozofi \u0107e ponovo morati da povedu bitku sa religijom, ali ovog puta to nije hri\u0161\u0107anstvo, ve\u0107 nauka, ili onaj njen deo koji je uzeo oblik religije. Ne znam da li \u0107e ponovo goreti knjige i da li \u0107e ih upisivati na spiskove zabranjenih naslova, ali siguran sam da \u0107e mi\u0161ljenje onih koji tragaju za istinom i odbacuju prihva\u0107enu la\u017e biti suzbijano, \u0161to se ve\u0107 doga\u0111a, i da \u0107e ih optu\u017eivati za \u0161irenje la\u017enih vesti (vesti, a ne ideja, jer vesti su va\u017enije od stvarnosti!). Kao i u svakoj vanrednoj situaciji, stvarnoj ili izmi\u0161ljenoj, ponovo \u0107emo gledati kako neuki kleve\u0107u filozofe i kako se podli bogate od katastrofe koju su sami proizveli. Sve se ve\u0107 doga\u0111alo i ponovo \u0107e se doga\u0111ati, ali oni koji svedo\u010de istinu ne\u0107e odustati, jer niko ne mo\u017ee zameniti re\u010di svedo\u010denja.<\/p>\n

            Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

            Kao \u0161to se kroz istoriju mnogo puta doga\u0111alo, filozofi \u0107e ponovo morati da povedu bitku sa religijom, ali ovog puta to nije hri\u0161\u0107anstvo, ve\u0107 nauka, ili onaj njen deo koji je uzeo oblik religije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":291363,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-291362","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/291362","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=291362"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/291362\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":291364,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/291362\/revisions\/291364"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/291363"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=291362"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=291362"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=291362"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}