{"id":290746,"date":"2020-05-12T06:38:37","date_gmt":"2020-05-12T04:38:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=290746"},"modified":"2020-05-12T07:07:48","modified_gmt":"2020-05-12T05:07:48","slug":"zdravstveni-sistem-u-raljama-neoliberalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/05\/12\/zdravstveni-sistem-u-raljama-neoliberalizma\/","title":{"rendered":"Zdravstveni sistem u raljama neoliberalizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Ota\u0161evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Lekari bez opreme, direktori zdravstvenih institucija koji postupaju po politi\u010dkoj direktivi umesto da \u0161tite zaposlene, oprema nabavljena u poslednji \u010das koja le\u017ei u magacinima, nedostatak koordinacije, zbunjeni i upla\u0161eni pacijenti, to je klini\u010dka slika zdravstvenog sistema u Srbiji u doba pandemije. Ovakva situacija je rezultat politi\u010dkih odluka koje su donete u poslednjih tridesetak godina koje su dovele do postepenog uru\u0161avanja zdravstvenog sistema u Srbiji.<\/p>\n

I u Evropskoj uniji su zdravstveni sistemi na udaru u poslednje tri decenije; zdravstvo ko\u0161ta sve vi\u0161e zbog starenja populacije i produ\u017eavanja \u017eivotnog veka, rasta hroni\u010dnih bolesti. Tendencija je da se bud\u017eeti za zdravstvo smanjuju. Izdaci za zdravstvo su manji naro\u010dito u onim zemljama koje je sna\u017eno pogodila ekonomska kriza 2008. godine u kojima su primenjene mere \u0161tednje, poput Gr\u010dke, koja je, podvrgnuta drakonskom re\u017eimu Trojke (Me\u0111unarodni monetarni fond – MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija), morala da smanji sredstva u javnom sektoru, me\u0111u kojima su i izdaci za zdravstvo. Kriza je uticala da se smanje bud\u017eeti za zdravstvo i u mnogo razvijenijim zemljama, pa su tako u Francuskoj na udaru naro\u010dito javne bolnice, za koje je u poslednjih deset godina bud\u017eet manji za 8 milijardi evra (na zdravstvo u Francuskoj se tro\u0161i 200 milijardi evra godi\u0161nje, od \u010dega najve\u0107i teret snosi njihov zavod za socijalno osiguranje, a mali deo dr\u017eava, iz bud\u017eeta, koji je iznosio 1.1 milijardu evra u 2020. godini). Medicinski radnici u Francuskoj poslednjih godina neprestano demonstriraju zbog malih plata, nedostatka finansijskih sredstava u institucijama, nedostatka osoblja, kreveta u bolnicama, manjka po\u0161tovanja prema profesiji.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 \u017diveti du\u017ee je dobra stvar, ali to povla\u010di zna\u010dajan finansijski rizik – \u017doze Vinalis, ekonomista MMF-a<\/strong><\/h2>\n

Evropske vlade je, me\u0111utim, zahvatio virus neoliberalizma, po kome je zdravstvo podlo\u017eno tr\u017ei\u0161nim zakonima. To ne zna\u010di da su okrenule le\u0111a javnom zdravstvenom sistemu \u2013 kvalitetno le\u010denje dostupno svima je i dalje ideal po kome se evropske zemlje razlikuju od Sjedinjenih dr\u017eava \u2013 ali su otvorile vrata privatizaciji zdravstva. U javne politike se uvukao princip uvezen iz Sjedinjenih dr\u017eava da je le\u010denje roba kao svaka druga, \u0161to je, zajedno sa smanjenjem bud\u017eeta za zdravstvo, naru\u0161ilo javni zdravstveni sistem. Jo\u0161 jedna posledica neoliberalnih politika je delokalizacija, izme\u0161tanje proizvodnje medicinskog materijala u Kinu i druge azijske zemlje gde je cena radne snage manja nego u Evropi, kako bi se ostvario ve\u0107i profit.<\/p>\n

Od izbijanja pandemije u Evropi mnogo je pa\u017enje usmereno na funkcionisanje zdravstvenih sistema i upore\u0111ivanje njihove efikasnosti sa drugim zemljama. Javnost u evropskim zemljama je \u010desto veoma kriti\u010dna prema na\u010dinu na koji su njihove vlade vodile krizu, zbog zakasnelih reakcija i nepripremljenosti, nedostatka medicinske opreme. Iako se mere koje su primenjene razlikuju od zemlje do zemlje, u zavisnosti od politi\u010dke kulture i zdravstvenog sistema, jasno je da su i najrazvijenije evropske zemlje bile nespremne za pandemiju. Ograni\u010denje kretanja i mere ku\u0107ne izolacije su, sla\u017eu se evropski stru\u010dnjaci, iznu\u0111ene mere zbog nedostatka sredstava, naro\u010dito u bolnicama. Uru\u0161avanje javnog zdravstvenog sistema i socijalne politike je naj\u010de\u0161\u0107e obja\u0161njenje za ovakvu situaciju.<\/p>\n

Kapitalizam katastrofe<\/h1>\n

Srbija ne mo\u017ee da se meri sa evropskim zemljama ni po organizaciji zdravstvenog sistema, ni po izdvajanjima za zdravstvo po glavi stanovnika, ni po kontroli kvaliteta i cena usluga i proizvoda.<\/p>\n

U Srbiji je situacija u kojoj se nalaze zdravstveni radnici mnogo te\u017ea, ali oni ne izlaze na ulice da se bore za svoja prava. Umesto toga odlaze u razvijene zemlje u kojima je zdravstveni sistem ure\u0111eniji a plate ve\u0107e. Zbog nefunkcionalnog sistema, lo\u0161ih uslova i malih plata lekari i medicinsko osoblje odlaze u Nema\u010dku, Norve\u0161ku, \u0160vedsku, \u0160vajcarsku, ali i Dubaji, Kuvajt, Arapske emirate. Kvalitet le\u010denja zavisi od timskog rada doktora i medicinskih radnika, \u0161to podrazumeva stabilnu ekipu sa dovoljnim brojem zaposlenih i obu\u010denih stru\u010dnjaka. U srpskom zdravstvu, me\u0111utim, nema dovoljno lekara i medicinskih radnika, koordinacija izme\u0111u institucija je lo\u0161a, \u0161to smanjuje kvalitet le\u010denja i uti\u010de na lo\u0161u zdravstvenu sliku dru\u0161tva. Umesto da preduzme korake da se ovo uru\u0161avanje javnog servisa zaustavi, dr\u017eava je \u010dak pomagala odlazak medicinskih sestara i tehni\u010dara u Nema\u010dku, preko Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje koja je potpisala sporazum sa Nema\u010dkom. Zastave sa nacionalnim obele\u017ejima koje dr\u017eava deli gra\u0111anima kako bi iskazali podr\u0161ku lekarima i medicinskom osoblju je licemeran gest koji prikriva dugogodi\u0161nju nebrigu dr\u017eave za zdravstvene radnike i njihovo ukazivanje na te\u0161ko stanje u zdravstvu.<\/p>\n

Ograni\u010denje kretanja i mere ku\u0107ne izolacije su, sla\u017eu se evropski stru\u010dnjaci, iznu\u0111ene mere zbog nedostatka sredstava, naro\u010dito u bolnicama. Uru\u0161avanje javnog zdravstvenog sistema i socijalne politike je naj\u010de\u0161\u0107e obja\u0161njenje za ovakvu situaciju<\/strong><\/h2>\n

Ovakvo stanje je posledica ekonomske i bud\u017eetske politike koja je vo\u0111ena u periodu tranzicije, koji je obele\u017eilo uvo\u0111enje \u201ekapitalizma katastrofe\u201c, kako ga naziva kanadska publicistkinja Naomi Klajn. Kapitalizam katastrofe odlikuje iscrpljivanje prirodnih resursa i institucija socijalne za\u0161tite koje slu\u017ee da bi se ubla\u017eile posledice krize. \u201eTerapija \u0161oka\u201c koja podrazumeva prelazak iz jednog ekonomskog modela u drugi u zemljama biv\u0161eg komunisti\u010dkog bloka, ali i u Srbiji, uni\u0161tila je ideju socijalne dr\u017eave. Prema jednom izve\u0161taju Unicefa iz novembra 2001. godine o posledicama tranzicije u prvoj dekadi, cena za ponovno uvo\u0111enje kapitalizma je 3.2 miliona umrlih, 2.2 miliona interno raseljenih, million izbeglica, demografska katastrofa, 18 miliona gladne dece, porast smrtnih oboljenja, smanjen pristup \u0161kolovanju, manja izdvajanja za zdravstvo i \u0161kolstvo.<\/p>\n

Virus ne bira \u017ertve, ali zdravstvene i ekonomske krize najvi\u0161e poga\u0111aju najsiroma\u0161nije i najneza\u0161ti\u0107enije. Srbija je zemlja sa najve\u0107im socijalnim i ekonomskim nejednakostima u Evropi. Ona je, tako\u0111e, na prvom mestu po riziku od siroma\u0161tva u kome se nalazi 25 odsto stanovnika, po \u010demu je na evropskom dnu. Stanje u zemlji pokazuje i bruto dru\u0161tveni proizvod po glavi stanovnika koji je vi\u0161e nego pet puta manji od onog u Evropskoj uniji\u00a0 – 7 234 dolara (6 600 evra) naspram 36 532 dolara (33 710 evra).<\/p>\n

Zdravlje kao biznis<\/h1>\n

Nejednakosti u dru\u0161tvu je dodatno produbila zdravstvena politika, koja je otvorila vrata\u00a0 privatizaciji zdravstva i neregulisanoj privatnoj praksi. Paralelni javni i privatni sektor, izme\u0111u kojih gotovo da nema koordinacije, \u010ditav sistem zdravstvene za\u0161tite su u\u010dinili neefikasnim i nesolidarnim. U zdravstvu se vremenom ustalila logika profita, po kojoj je pacijent\u00a0 konzument koji zaslu\u017euje pa\u017enju jer mo\u017ee da plati usluge, a doktor nije vi\u0161e onaj kome je zdravlje pacijenta na prvom mestu ve\u0107 privrednik koji nudi usluge. Zdravlje je postalo biznis, \u0161to naru\u0161ava osnovna eti\u010dka na\u010dela, humanost i pravednost, nediskriminaciju, po\u0161tovanje li\u010dnosti i po\u0161tovanje \u017eivota. Na to su do\u0161le mere \u0161tednje, ista logika bud\u017eetskog kresanja prema neoliberalnoj dogmi Trojke koja je primenjena u Gr\u010dkoj, a koja najvi\u0161e poga\u0111a javni sektor i socijalne programe.<\/p>\n

\u00a0U Srbiji je situacija u kojoj se nalaze zdravstveni radnici mnogo te\u017ea, ali oni ne izlaze na ulice da se bore za svoja prava<\/strong><\/h2>\n

Privatno zdravstvo u Srbiji nije u sklopu dr\u017eavnog zdravstva: zakon o zdravstvenoj za\u0161titi odre\u0111uje uslove za otvaranje privatnih klinika i ordinacija i za njihovo poslovanje, ali ne i ograni\u010denje cena usluga, koje odre\u0111uju sami privatnici. Cene se prilago\u0111avaju konkurenciji i menjaju prema zahtevima tr\u017ei\u0161ta, pa \u010ditav sistem privatnog le\u010denja li\u010di na brutalnu ma\u0161inu za izvla\u010denje novca od pacijenata, od koga korist mo\u017ee da ima samo mali broj bogatih koji ne pitaju za cenu. To nije slu\u010daj u evropskim zemljama u kojima dr\u017eava odre\u0111uje cene usluga i kontroli\u0161e finansiranje privatnih klinika kako bi spre\u010dila i kaznila zloupotrebe. Ka\u017enjavaju se i usluge koje nisu predvi\u0111ene cenovnikom, kao i izostanak informacija pacijentima o tome \u0161ta i koliko ko\u0161ta. U Francuskoj, koja ima najbolji zdravstveni sistem prema oceni Svetske zdravstvene organizacije, uloga vlade je da prati, koriguje i standardizuje tro\u0161kove le\u010denja i drugih izdataka vezanih za zdravstvene usluge; ministarstvo zdravlja vodi pregovore sa farmaceutskim ku\u0107ama oko cene lekova kako bi ih uskladila sa prose\u010dnim cenama u drugim zemljama Evropske unije.<\/p>\n

Analiza Svetske banke pokazuje da Srbija izdvaja vi\u0161e za zdravstvo nego mnoge zemlje u regionu kada se pogleda udeo u bruto nacionalnom proizvodu \u2013 vi\u0161e nego Bugarska, Hrvatska i Rumunija \u2013 i po ovom kriterijumu ne zaostaje mnogo za najrazvijenijim zemljama, poput Velike Britanije, Nema\u010dke, Austrije, Holandije, Belgije, \u0160vedske, Finske i Francuske. Situacija je, me\u0111utim, sasvim druga\u010dija kada se pogleda izdvajanje po glavi stanovnika. Prema podacima Svetske banke iz 2016. godine, Srbija je za zdravstvene usluge po glavi stanovnika izdvajala 496 dolara (456 evra), \u0161to je 9 odsto bruto doma\u0107eg proizvoda, dok je samo osam godina ranije, 2008. godine, izdvajala 672 dolara (617 evra) \u2013 izme\u0111u 2013. i 2015. godine do\u0161lo je do pada od 20 odsto. U Hrvatskoj su ovi parametri znatno druga\u010diji: 841 dolara (775 evra) u 2016. godini (7 odsto bruto nacionalnog proizvoda) i 1259 dolara (1161 evra) u 2008. godini (8 odsto bruto nacionalnog proizvoda).<\/p>\n

Razlika izme\u0111u Srbije i drugih evropskih zemalja je \u0161to gra\u0111ani Srbije za le\u010denje najvi\u0161e pla\u0107aju iz svog d\u017eepa, jer su zbog lo\u0161eg javnog zdravstvenog sistema (nedostatak lekara i medicinskih sestara, nedostatak opreme, neprimereno dugo \u010dekanje na prijem kod lekara, korupcija i mito) prinu\u0111eni da se le\u010de u privatnim ustanovama. Po\u0161to je sistem privatnog zdravstvenog osiguranja tek u povoju, gotovo svi tro\u0161kovi su tro\u0161kovi iz d\u017eepa. Za zemlju ogromnih socijalnih nejednakosti, ovaj pristup je diskriminatorski. Ostale zemlje (osim Bugarske) imaju zna\u010dajno ni\u017ee tro\u0161kove zdravstvene za\u0161tite koji padaju na teret doma\u0107instva. \u0160to je (evropska) zemlja bogatija a zdravstveni sistem razvijeniji, to gra\u0111ani manje pla\u0107aju iz d\u017eepa. U siroma\u0161nim zemljama, poput Srbije, teret je na doma\u0107instvu. Koliko je Srbija daleko od razvijenih evropskih zemalja govori podatak da su u Francuskoj, na primer, izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika za 2016. godinu iznosili 4965 dolara (4580 evra), od \u010dega su gra\u0111ani iz d\u017eepa platili 823 dolara (756 evra ili 17 procenata), u Nema\u010dkoj od 5986 dolara (5 520 evra) po glavi stanovnika li\u010dno u\u010de\u0161\u0107e je 930 dolara (860 evra ili 15 procenata), a u Sloveniji od 2859 (2 638 evra) dolara koliko se izdvaja za svakog gra\u0111anina 774 dolara (714 evra) su izdaci iz d\u017eepa (27 odsto).<\/p>\n

U Srbiji gra\u0111ani pla\u0107aju \u010dak 40 odsto zdravstvenih tro\u0161kova iz d\u017eepa \u2013 ostalih 60 odsto finansira se iz Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Fonda za penziono i invalidsko osiguranje, \u0161to tako\u0111e pla\u0107aju gra\u0111ani kroz doprinose, a manji deo dolazi iz dr\u017eavnog bud\u017eeta (pro\u0161logodi\u0161nji bud\u017eet za RFZO je iznosio 272 milijarde dinara ili oko 2.3 milijarde evra, dok je dr\u017eavni bud\u017eet za zdravstvo bio 18 milijardi dinara ili oko 153 miliona evra). Ministar finansija Sini\u0161a Mali se setio da u naredne tri godine \u201e\u0161tedi\u201c tako \u0161to je pribegao tipi\u010dnom ultraliberalnom receptu smanjivanja socijalnih doprinosa i uvo\u0111enju poreskih olak\u0161ica kao \u201epodsticaj za zapo\u0161ljavanje\u201c, pa je tako u bud\u017eetu za 2020. godinu smanjen doprinos za PIO koji ispla\u0107uje poslodavac.<\/p>\n

\u00a0Posledica lo\u0161eg zdravstvenog sistema je da je Srbija na vrhu liste zemalja sa najve\u0107om stopom smrtnosti u svetu<\/strong><\/h2>\n

Kada je predsednica Vlade Ana Brnabi\u0107 na po\u010detku epidemije upirala prstom u povratnike iz inostranstva, pored toga \u0161to je rekla da je nepatriotski \u0161to se vra\u0107aju u zemlju, sugerisala je da oni to rade iz koristoljublja, zato \u0161to je le\u010denje u Srbiji besplatno. To ne samo da nije ta\u010dno, ve\u0107 su gra\u0111ani Srbije u mnogo nepovoljnijem polo\u017eaju od gra\u0111ana bilo koje evropske zemlje kada je re\u010d o uslovima za le\u010denje u svojoj zemlji i pokrivenosti zdravstvene za\u0161tite. Gra\u0111ani Srbije pla\u0107aju nesrazmerno veliki deo za le\u010denje u odnosu na gra\u0111ane evropskih zemalja. Posledica lo\u0161eg zdravstvenog sistema je da je Srbija na vrhu liste zemalja sa najve\u0107om stopom smrtnosti u svetu. Prema izve\u0161taju Ujedinjenih nacija iz 2015. godine (Odeljenja za ekonomske i dru\u0161tvene poslove) Srbija ima najve\u0107i mortalitet u regionu (jedino je Bugarska ispred), a na svetu je na devetom mestu, iza Litvanije, Ukrajine, Letonije, Bugarske, \u010cada, Avganistana, Gvineje i Kraljevine Lesoto, dr\u017eave na jugu afri\u010dkog kontinenta. Podaci ove organizacije iz 2019. godine pokazuju da je Srbija po o\u010dekivanom \u017eivotnom veku \u2013 73 godine za mu\u0161karce i 78 godina za \u017eene – iza Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije (jedino je Severna Makedonija ispod). U Hrvatskoj je\u00a0 predvi\u0111eni \u017eivotni vek 75 za mu\u0161karce i 81 za \u017eene, u Albaniji 77 za mu\u0161karce i 80 za \u017eene, a u Sloveniji 78 i 84 godine.<\/p>\n

Rupa na kai\u0161u<\/h1>\n

Politika \u0161tednje, koju promovi\u0161e predsednik Srbije i Vlada, \u010diji je Nema\u010dka glavni zagovornik, primenjena je u velikom broju evropskih zemalja nakon krize 2008. godine, ali su u Srbiji njene posledice dramati\u010dnije nego u drugim zemljama, jer se tra\u017eilo da ste\u017eu kai\u0161 od onih kojima vi\u0161e nije ostalo rupa na kai\u0161u. Da li su velike finansijske organizacije koje su nametnule politiku \u0161tednje svesne u\u010dinka po zdravstvenu sliku populacije? Itekako. \u201e\u017diveti du\u017ee je dobra stvar, ali to povla\u010di zna\u010dajan finansijski rizik\u201c, rekao je 11. aprila 2012. godine \u017doze Vinalis, ekonomista MMF-a predstavljaju\u0107i izve\u0161taj o smanjenju izdataka za penzionere kao odgovor na \u201erizik da ljudi \u017eive du\u017ee nego \u0161to je predvi\u0111eno\u201c.<\/p>\n

Pandemija je pokazala slabost zdravstvenog sistema zasnovanog na modelu ekonomske rentabilnosti<\/strong><\/h2>\n

Srbija je u me\u0111uvremenu uzimala pozajmice od svetskih finansijskih institucija a da rezultati nisu vidljivi. Tako je 2014. godine potpisala ugovor sa Me\u0111unarodnom bankom za obnovu i razvoj o pozajmici od dvadeset devet miliona sto hiljada evra, u okviru Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije, \u010diji je cilj bio unapre\u0111enje finansiranja u sistemu zdravstvene za\u0161tite. Va\u017ean aspekt se odnosio na podr\u0161ku reformi finansiranja bolnica. Dr\u017eava je nameravala da ova sredstva upotrebi \u201eza pla\u0107anje roba, radova, nekonsultativnih usluga i konsultantskih usluga\u201c. Projekat je istekao u septembru 2019. godine, a njegove domete najbolje oslikava nespremnost sa kojom su bolnice u Srbiji do\u010dekale pandemiju.<\/p>\n

Rezultat dosada\u0161njih reformi, projekata i \u201ekonsultantskih usluga\u201c je \u2013 fijasko. Pandemija je pokazala slabost zdravstvenog sistema zasnovanog na modelu ekonomske rentabilnosti. Epidemiolog Predrag Kon je u obra\u0107anju javnosti po\u010detkom aprila rekao da su privatne klinike u Srbiji \u201esame sebe isklju\u010dile\u201c iz borbe protiv pandemije \u201eu samom po\u010detku i to tako \u0161to su sve upu\u0107ivali isklju\u010divo na Infektivnu kliniku i vrlo \u010desto su odbijale preglede. Ja sam rekao da je to neprihvatljivo”, prokomentarisao je Kon. \u0160panska vlada je, na primer, privremeno nacionalizovala sve privatne bolnice kako bi uklju\u010dila sve resurse u borbu protiv pandemije.<\/p>\n

Kriza name\u0107e preispitivanje dosada\u0161njeg zdravstvenog modela, ali i ekonomskog modela od koga zavisi dobro funkcionisanje dru\u0161tva. Pokazalo se da zdravstvo mora da bude van tr\u017ei\u0161ne logike kao i ekonomske logike stezanja kai\u0161a koju name\u0107u svetske finansijske organizacije. Malo je izvesno da \u0107e do\u0107i do promene ovakve politike dokle god predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 sledi instrukcije ovih organizacija (u jednom televizijskom intervjuu krajem marta je rekao da se konsultuje sa MMF-om oko mera ekonomske politike u doba pandemije). Iznu\u0111ene mere, poput obe\u0107anja o pove\u0107anju plata zdravstvenim radnicima za 10 odsto (jo\u0161 uvek nije jasno da li je to samo stimulacija ili trajno pove\u0107anje) kap su koja ne\u0107e promeniti situaciju. Umesto MMF-a bilo bi bolje da oslu\u0161kuje evropske lidere, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je u obra\u0107anju naciji 12. marta govorio o potrebi da se dovede u pitanje model razvoja kojim je krenuo svet poslednjih decenija. \u201ePandemija pokazuje da besplatni zdravstveni sistem, neuslovljen primanjima, \u017eivotnim izborima ili profesijom i na\u0161a dr\u017eava blagostanja ne donose tro\u0161kove i izdatke, ve\u0107 su dragocena dobra, neophodno oru\u0111e pred udarcima sudbine. Ova pandemija pokazuje da postoje dobra i usluge koji moraju da budu stavljeni van zakona tr\u017ei\u0161ta\u201c. Potom je ukinuo bud\u017eetsko uslovljavanje i doneo mere za smanjenje mogu\u0107nosti otpu\u0161tanja sa posla. I Makronovo preispitivanje je iznu\u0111eno krizom, ali su koraci koje je preduzeo ohrabruju\u0107i.<\/p>\n

U Srbiji bi promena politike zna\u010dila ve\u0107e ulaganje u zdravstveni, socijalni i penzioni sistem, kao i u nauku i tehnologiju, a ne podizanje bud\u017eeta za vojsku i policiju i ulaganje u izgradnju fudbalskih stadiona i skupih naselja\u00a0 poput Beograda na vodi za novu elitu koju je na povr\u0161inu izbacio mulj tranzicije. Samo \u0107e ulaganje u socijalne programe i solidarnost, a ne u Potemkinova sela pove\u0107ati sposobnost dru\u0161tva da se odupre novim krizama.<\/p>\n

\u201eU svim vremenima\u201c, pi\u0161e austrijski istori\u010dar Valter \u0160eidel, profesor na Stanfordu, \u201eveliki preobra\u017eaji su bili posledica velikih potresa. \u010cetiri vrste nasilnih potresa su vodile ka izjedna\u010davanju nejednakosti: ratovi koji podrazumevaju masovnu mobilizaciju, revolucije, bankroti dr\u017eava i smrtonosne pandemije\u201c. Ovo je jedna od takvih situacija, da li \u0107e zaista i dovesti do su\u0161tinskih promena zavisi od sposobnosti dru\u0161tva za politi\u010dki preobra\u017eaj.<\/p>\n

demostat.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kriza zdravstva nije posledica samo novog virusa, ve\u0107 dugogodi\u0161njeg uru\u0161avanja socijalne politike. Ekonomska i bud\u017eetska politika koju vodi dr\u017eava u\u010dinila je dru\u0161tvo ranjivijim, nespremnim da se suo\u010di sa velikim izazovima poput pandemije. Za izlazak iz krize ne\u0107e biti dovoljne samo privremene, iznu\u0111ene mere, ve\u0107 su\u0161tinska promena politike koja podrazumeva povratak socijalnoj dr\u017eavi, ve\u0107e ulaganje u zdravstveni, \u0161kolski, socijalni i penzioni sistem, a ne kresanje bud\u017eeta u ovim oblastima pod izgovorom \u0161tednje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":272910,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-290746","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290746","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=290746"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290746\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":290754,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290746\/revisions\/290754"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/272910"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=290746"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=290746"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=290746"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}