Ljudi \u0161irom sveta bez obzira gde \u017eiveli, suo\u010deni sa problemom epidemije koronavirusa, imaju bar jednu zajedni\u010dku ta\u010dku \u2013 \u017eive, upe\u010datljive i bizrane snove koji su mo\u017eda najdrasti\u010dinije zastupljeni kod zdravstvenih radnika.<\/p>\n
No\u0107ne vizije virusa, prirodnih katastrofa, ko\u017ee koja otpada, nemogu\u0107nosti disanja, gubitak posla samo su neki od snova koji se ponavljaju, a o kojima se sve vi\u0161e razgovara i na dru\u0161tvenim mre\u017eama jer se problem \u201ekarantinskih snova” \u0161iri kao i sama pandemija.<\/p>\n
Psihoterapeutkinja sa Floride, Lori Lovenberg, tuma\u010de\u0107i ove snove isti\u010de da je stres zbog karatnina, zabrane kretanja, brige za posao, porodi\u010dne i prijateljske odnose, kao i iznenadni gubitak uobi\u010dajenih svakdonevnih udobnosti okida\u010d za talas neo\u010dekivanih \u201edo\u017eivljaja” u snovima.<\/p>\n
Dodaje da iz dana u dan dobija sve vi\u0161e poziva ljudi koji \u017eele da razgovraju o novoj vrsti problema u \u017eelji da na\u0111u re\u0161enje i razjasne sitauciju, prenosi MSNBS.<\/p>\n
\u201eMnogi ljudi sanjaju o rukama, da im ko\u017ea otpada, da ne mogu da ih pomeraju\u201c, ka\u017ee Lovenberg i napominje da ta vizija ima jednostavno obja\u0161njenje \u2013 pla\u0161imo se da dodirnemo bilo \u0161ta.<\/p>\n
Deirdre Baret, psiholog sa Harvarda prikupila je vi\u0161e stotina studija slu\u010daja snova od uvo\u0111enja mera, odnosno od kada ljudi ostaju kod ku\u0107e i ne odlaze na posao. Podsetila je da je skupljala snove i posle teroristi\u010dkog napada od 11. septembra i da sada vidi neke sli\u010dne obrazce.<\/p>\n
Lekari, medicinske sestre i osobe koje pru\u017eaju prvu pomo\u0107 na prvoj liniji apsolutno ispoljavaju simptome akutne traume.<\/p>\n
Njihov najtipi\u010dniji san je da ne uspevaju da pru\u017ee pomo\u0107 pacijentu, da mu spasu \u017eivot, dodaje Baret, \u0161to je sasvim razumljivo s obzirom da to da su im i problemi uglavnom zajedni\u010dki \u2013 bolni\u010dki kapaciteti su prepuni, bolesne nemaju gde da smeste, nemaju opremu, ne mogu uspe\u0161no da intubiraju pacijente, respiratori ne rade…Baret procenjuje da bi 30 odsto tih ljudi moglo da razvije simptome post-traumatskog stresnog poreme\u0107aja uz no\u0107ne more, fle\u0161bekove, anksioznost i pote\u0161ko\u0107e sa spavanjem.<\/p>\n
Ina\u010de psihol\u0161ke traume koje nastaju tokom epidemija dobro su prou\u010dene i dokumentovane.<\/p>\n
Svetska zdravstvena organizacija odavno je istakla da je epidemija ebole u zapadnoj Africi dovela do \u201edubokih psihosocijalnih implikacija na individualnom, grupnom i globalnom nivou\u201c.<\/p>\n
Su\u010danjci navode da je period kada su ljudi putovali od ku\u0107e do posla i nazad tako\u0111e bio va\u017ean jer su imali vremena da u mislima klasifikuju dnevna de\u0161avanja, a da toga sada nema.<\/p>\n
Podse\u0107aju da nedostatak sna mo\u017ee negativno da uti\u010de na sve ne samo psihi\u010dki, ve\u0107 i fizi\u010dki, te da broj ljudi koji sapvaju manje od \u0161est sati raste, prenose ameri\u010dki mediji.<\/p>\n
Harvardov ogranak podse\u0107a da nedostatak sna ili lo\u0161 san mo\u017ee uticati na koncentraciju i raspolo\u017eenje, ali i promeniti metabolizam i potencijalno te\u017einu. Nedostatak sna tako\u0111e mo\u017ee \u0161tetiti kardiovaskularnom zdravlju i \u010dak izmeniti imunolo\u0161ku funkciju.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je pokazalo da 76 odsto Amerikanaca ima problem sa spavanjem tokom epidemje, a razlozi koje navode su anksioznost u 48 odsto slu\u010dajeva, briga o bli\u017enjima u 26 odsto slu\u010dajeva i usamljenost u 23 odsto. (Izvor:Tanjug)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
No\u0107ne vizije virusa, prirodnih katastrofa, ko\u017ee koja otpada, nemogu\u0107nosti disanja, gubitak posla samo su neki od snova koji se ponavljaju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-290173","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290173","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=290173"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290173\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":290176,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290173\/revisions\/290176"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=290173"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=290173"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=290173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}