Dva vode\u0107a stru\u010dnjaka za pitanja nejednakosti oglasili su se proteklih dana upozoravaju\u0107i na mogu\u0107nost dru\u0161tvenog kolapsa kao posledicu zdravstvene krize i neophodnost dubokih promena u globalnom ekonomskom sistemu.<\/p>\n
Branko Milanovi\u0107, profesor u Londonskoj \u0161koli ekonomije, smatra da \u0107e zdravstvena kriza, ukoliko potraje, dovesti u pitanje globalizaciju, u smislu kretanja robe, kapitala i ljudi.<\/p>\n
Ovaj ekonomista svetske reputacije u tekstu za \u010dasopis Forin afers pi\u0161e o povratku na \u201esamodovoljnu ekonomiju\u201c, koja podrazumeva vra\u0107anje proizvodnje unutar nacionalnih granica, \u0161to zna\u010di i smanjenje proizvodnje.<\/p>\n
Pandemija je naterala mnoge evropske i svetske vlade da razmi\u0161ljaju o promeni privrednog modela koji se zasniva na slobodnom tr\u017ei\u0161tu i izme\u0161tanju proizvodnje u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, poput azijskih zemalja, na \u010delu sa Kinom. Do otre\u017enjenja je do\u0161lo kada je izbio skandal zbog nedovoljnog broja maski i medicinske opreme na po\u010detku pandemije. U razvijenim evropskim zemljama to je posledica smanjivanja bud\u017eeta za zdravstvo pod pritiskom mera \u0161tednje, \u010diji je glavni uzrok finansijska kriza 2008. godina koja je uzdrmala svet. Evropski dr\u017eavnici su u ovoj novoj krizi uvideli opasnost od delokalizacije koja mo\u017ee da ko\u0161ta \u017eivota, pa razmi\u0161ljaju o tome kako da proizvodnju vrate u svoje zemlje.<\/p>\n
Sve je vi\u0161e glasova u Evropi koji smatraju da je globalizovana ekonomija i bespo\u0161tena trka za profitom jedan od glavnih uzroka finansijske krize 2008. godine kao i zdravstvene krize kroz koju svet upravo prolazi, te da bi manje globalizacije i manje proizvodnje pomoglo da se uspostavi poljuljana dru\u0161tvena i ekolo\u0161ka ravnote\u017ea. Trend koji bi mogao da se u\u010dvrsti je \u2013 deglobalizacija.<\/p>\n
Milanovi\u0107 smatra da je to lo\u0161e za globalnu ekonomiju. Na udaru su posebno male zemlje, poput Srbije, upozorava ekonomista, koje imaju male \u0161anse da opstanu jer njihove ekonomije nisu autonomne, ve\u0107 zavise od velikih. U slu\u010daju Srbije to se odnosi pre svega na Evropsku uniju koja je njen najve\u0107i ekonomski partner. Od situacije u razvijenim zemljama zavisi\u0107e i situacija u Srbiji.<\/p>\n
Do dru\u0161tvenog raspada bi moglo da do\u0111e, smatra Milanovi\u0107, ako se oni koji ostanu bez posla i bez sredstava okrenu protiv onih koji su dobrostoje\u0107i. Ovaj ekonomista poru\u010duje da bi \u201eglavni i jedini\u201c cilj ekonomske politike trebalo da bude spre\u010davanje dru\u0161tvenog kolapsa, odnosno da se ne zaboravi na one koji su najvi\u0161e pogo\u0111eni krizom, socijalno najugro\u017eenije.<\/p>\n
\u201eNapredna dru\u0161tva ne smeju da dozvole da ih ekonomija, a posebno bogatstvo finansijskih tr\u017ei\u0161ta, u\u010dine slepim pred \u010dinjenicom da najva\u017enija uloga koju ekonomska politika mo\u017ee sada da ima jeste da odr\u017ei dru\u0161tvene veze sna\u017enim pred ovim izuzetnim pritiskom\u201c.<\/p>\n
Milanovi\u0107 skre\u0107e pa\u017enju na fenomen koji se \u010desto ignori\u0161e, a to je fenomen ogromnog porasta nejednakosti u svetu koji dovodi do socijalne i ekonomske neravnote\u017ee.<\/p>\n
Iako je zanemaren kod nas, ovaj problem je klju\u010dan za razumevanje evolucije savremenih dru\u0161tava. On je utoliko zna\u010dajniji za Srbiju u kojoj je, pokazuju istra\u017eivanja, nejednakost izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih izra\u017eenija nego u bilo kojoj zemlji regiona i znatno je ve\u0107a nego u zemljama Evropske unije. \u010cak 20 odsto stanovni\u0161tva sa\u00a0 najvi\u0161im dohotkom zara\u0111uje devet puta vi\u0161e od 20 odsto najsiroma\u0161nijih, \u0161to ima negativne posledice po ekonomski rast i stabilnost dru\u0161tva.<\/p>\n
U temeljnoj studiji \u201eKapital u 21. veku\u201c koja je postala svetski bestseler, francuski ekonomista Toma Piketi navodi da je danas ve\u0107i problem rast nejednakosti unutar dru\u0161tva nego nesuglasice me\u0111u nacijama, protivno op\u0161tem uverenju.<\/p>\n
\u201ePretnja od me\u0111unarodne nesloge (\u2026) izgleda manje izvesna i opasna od (pretnje unutar zemalja) oligarhijskog tipa\u201c, odnosno procesa koji \u0107e dovesti do toga da\u00a0 \u201ebogate zemlje pripadaju njihovim milijarderima, ili uop\u0161tenije, da ve\u0107ina zemalja (\u2026) u velikoj meri pripada milijarderima i drugim multimilionerima na planeti\u201c, pi\u0161e Piketi.<\/p>\n
Finansijska kriza 2008. godine nije donela strukturne promene koje su bile neophodne da bi se izbegle budu\u0107e krize. Piketi smatra da su osnovni sastojci za budu\u0107e krize finansijska netransparentnost i rast nejednakosti.<\/p>\n
Ali kako smanjiti nejednakosti u svetu u kome se one neprestano produbljuju od \u201980-ih godina? Za Piketija je re\u0161enje za 21. vek progresivno oporezivanje kapitala, kao \u0161to je progresivno opozivanje dohotka bio recept koji je izmi\u0161ljen u 20. veku.\u00a0 Oporezivanje je, smatra ovaj ekonomista, mnogo pravi\u010dnije i efikasnije re\u0161enje od drugog metoda za finansiranje dr\u017eavnih izdataka, od zadu\u017eivanja. Kako smanjiti veliki javni dug koji imaju evropske zemlje? Postoje tri na\u010dina \u2013 porez na kapital, inflacija ili politika \u0161tednje. Najgore re\u0161enje je, smatra Piketi, u smislu pravi\u010dnosti kao i u smislu efikasnosti, produ\u017eena kura \u0161tednje, a to je upravo politika koja je u Evropi primenjena kao lek za izlaz iz krize 2008. godine. Politiku \u0161tednje koja se jo\u0161 naziva i \u201epolitika stezanja kai\u0161a\u201c vodi i Srbija, pod nadzorom Trojke (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Me\u0111unarodni monetarni fond).<\/p>\n
Oporezivanje ultrabogata\u0161a, dakle. \u0160ta sa tim novcem? Piketi prime\u0107uje da porez nije ni dobar ni lo\u0161, ve\u0107 da je pitanje u koje svrhe se koristi. Francuski ekonomista predla\u017ee povratak socijalne dr\u017eave koja se razvijala u bogatim evropskim zemljama nakon Drugog svetskog rata do \u201980-ih godina (koja je vrlo razli\u010dita od socijalne dr\u017eave kakva je postojala u Jugoslaviji, najpre po stepenu demokratskih sloboda). Socijalni evropski model (Piketi smatra ovaj termin preciznijim od dr\u017eave blagostanja) formirao se oko osnovnih socijalnih prava: prava na obrazovanje, na zdravlje i penziju.<\/p>\n
Piketi smatra\u00a0 la\u017enom dilemu vi\u0161e dr\u017eave-manje dr\u017eave. Ideja o povratku dr\u017eave, koja se \u010desto pominje kao posledica sada\u0161nje krize, za njega je nesporazum, jer je teret dr\u017eave u dana\u0161njim dru\u0161tvima veliki, ona ima centralnu ulogu u ekonomskom i dru\u0161tvenom \u017eivotu. Zato se u svakoj novoj krizi postavlja pitanje tr\u017ei\u0161ta i uloge dr\u017eave – jedni zahtevaju ve\u0107u ulogu dr\u017eave, drugi tra\u017ee da nema nikakvu ulogu u regulisanju tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to je to u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Su\u0161tina je u obuzdavanju finansijskog kapitalizma koji se oteo kontroli, a za Piketija to mo\u017ee da se postigne progresivnim oporezivanjem kapitala.<\/p>\n
Ovu ideju je proteklih dana branio u francuskim medijima. \u201eDa bismo se podigli iz ekonomske krize, neophodno je da se ne uru\u0161e primanja potro\u0161a\u010da\u201c, rekao je na popularnom radiju Frans enter. \u201eEkonomija ne funkcioni\u0161e sa super milijarderima, ve\u0107 sa malim preduze\u0107ima\u201c, upozorio je.<\/p>\n
Iako je zdravstvena kriza otvorila ponor u svetskoj ekonomiji \u010dija se dubina ne nazire, istorijski primeri mogu da budu korisni za pronala\u017eenje re\u0161enja. \u201eIma mnogo istorijskih lekcija. Dobra vest je da postoje razni na\u010dini za izlazak iz krize. Nakon Drugog svetskog rata brojne zemlje, uklju\u010duju\u0107i Nema\u010dku i Japan, sprovele su sisteme oporezivanja najbogatijih privatnih posednika, koji su i\u0161li do 80-90 odsto oporezivanja. To bi moglo vrlo brzo da smanji javni dug, koji je u to vreme bio jo\u0161 ve\u0107i nego \u0161to je danas (\u2026) Ne treba uraditi isto, ve\u0107 se inspirisati istorijskim primerima\u201c, smatra ekonomista.<\/p>\n
Piketi je svoju ideju izlaska iz krize obrazlo\u017eio i u tekstu koji je objavio njegov izdava\u010d iz Novog Sada, Akademska knjiga. U njemu navodi da \u201ere\u017eim slobodnog\u00a0 kretanja kapitala, uspostavljen u periodu 1980\u20131990. godine pod uticajem bogatih zemalja (naro\u010dito Evrope), podsti\u010de izbegavanje pla\u0107anja poreza milijardera i multinacionalnih kompanija iz \u010ditavog sveta\u201c. Ovaj re\u017eim \u201e spre\u010dava krhke poreske uprave siroma\u0161nih zemalja da uspostave pravi\u010dno i legitimno oporezivanje, \u0161to ozbiljno ugro\u017eava temelje dr\u017eave.\u201c\u00a0 Piketi iznosi i smelu ideju o \u201eminimalnom dotiranju zdravstvenog i obrazovnog sistema za sve stanovnike sveta, koje bi se finansiralo na osnovu univerzalnog prava svih zemalja i koje bi se zasnivalo na delu poreskih prihoda koji se ubiraju od najprosperitetnijih ekonomskih aktera: velikih kompanija, doma\u0107instava s visokim dohotkom i nasledstva (na primer onih s dohotkom 10 puta ve\u0107im od svetskog proseka, odnosno od 1% najbogatijih ljudi na svetu).\u201c<\/p>\n
Da li \u0107e razvijene zemlje biti u stanju da dovedu u pitanje svoju bud\u017eetsku i fiskalnu politiku? Piketi ka\u017ee da \u0107e odgovor zavisiti od mobilisanja opozicije i njihovog sopstvenog tabora, ali da je sigurno da veliki politi\u010dko-ideolo\u0161ki potresi tek po\u010dinju.<\/p>\n
Prema ovoj ideologiji socio-ekonomski razvoj se zasniva na konkurentnosti, neutralnoj regulatornoj ulozi dr\u017eave i privatizaciji u oblastima zdravstva i socijalne za\u0161tite. Sada\u0161nja vlast, koju vode tehnokrate neoliberalnog profila, nastavlja takvu politiku. Mere koje je najavila kako bi se smanjili efekti krize na ekonomiju i spre\u010dilo otpu\u0161tanje radnika (isplata 100 evra gra\u0111anima, tri minimalne zarade na ra\u010dun svakog zaposlenog u preduze\u0107ima u privatnom sektoru, odlaganje pla\u0107anja poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit) nisu dovoljne da bi se odr\u017eala mala preduze\u0107a koja su pogo\u0111ena krizom i ne menjaju polo\u017eaj socijalno najugro\u017eenijih kojih \u0107e nakon ove krize biti jo\u0161 vi\u0161e.<\/p>\n
Ministar finansija Sini\u0161a Mali se hvali rebalansom bud\u017eeta u kome je predvi\u0111eno da se dr\u017eava dodatno zadu\u017ei kod doma\u0107ih i me\u0111unarodnih finansijskih institucija, a kao najve\u0107u prednost isti\u010de nastavak investicionih projekata. U zemlji koja ima najve\u0107i rizik od siroma\u0161tva u Evropi, ovakva politika \u0107e dalje produbiti socijalni jaz i pove\u0107ati socio-ekonomske tenzije koje bi mogle da dovedu do sukoba.<\/p>\n
\u201eDa bi se izbegao pomor, potrebna nam je socijalna dr\u017eava, a ne dr\u017eava-zatvor\u201c, poru\u010duje Piketi. Ova poruka sna\u017enije odjekuje u Srbiji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.<\/p>\n