,,Mislim da je najbolje da lokalne samouprave oslobode nekih 30%-40% od svake zelene povr\u0161ine za potrebe gra\u0111ana koji se nalaze u tom dijelu grada, i da uz pomo\u0107 komunalnog preduze\u0107a ozna\u010de te djelove i pomognu u po\u010detku sa izvo\u0111enjem radova, odnosno pripremom povr\u0161ina za sadnju\u201c, ka\u017ee Pantovi\u0107.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/Nina-Pantovic-580x387.jpg\")
Foto: Nina Pantovi\u0107 (KOD)<\/p><\/div>\n
Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja nas je uputilo na Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti, pa smo ‘izvisili’ i na toj zvani\u010dnoj adresi, koja bi, po prirodi posla kojim se bavi, bila du\u017ena da kako-tako odgovori na na\u0161a pitanja.<\/h2>\n
Aleksandar Novovi\u0107<\/strong>, politikolog, ekolo\u0161ki aktivista i osniva\u010d inicijative Ba\u0161ta Ekologika se ve\u0107 \u0161est godina bavi promocijom i prakti\u010dnom realizacijom koncepta urbane i periurbane poljoprivrede, te koncepta ba\u0161tenskih zajednica. On ka\u017ee da su vlasti, da su htjele, \u201emogle biti informisane \u0161ta treba pripremiti\u201d za pokretanje ovakve inicijative.<\/p>\n ,,Prije svega njihovu politi\u010dku i drugu volju. Da li \u0107e ne\u0161to uraditi po tom pitanju i pred \u010dinjenicom da poslednjih par mjeseci dru\u0161tvene mre\u017ee i mediji grme o potrebama ovakvih koncepata, vidje\u0107emo\u201d, rekao je Aleksandar za na\u0161 portal.<\/p>\n Osim Glavnog grada, na na\u0161a pitanja ostao je nijem i Sekretarijat za socijalno staranje, \u010dija bi saradnja u ovakvoj inicijativi bila neophodna. Oni bi mogli uputiti na one kojima je najpotrebnije da im se u najkra\u0107em periodu ustupe povr\u0161ine za rad. Iako su nam tra\u017eili telefonski broj kako bi nas kontaktirali, nijesu dali odgovore na na\u0161a pitanja.<\/p>\n Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja nas je uputilo na Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti, pa smo ‘izvisili’ i na toj zvani\u010dnoj adresi, koja bi, po prirodi posla kojim se bavi, bila du\u017ena da kako-tako odgovori na na\u0161a pitanja.<\/p>\n Aleksandar Novovi\u0107 poja\u0161njava kako Podgorica ima mnogo prostora idealnih za kreiranje gradskih ba\u0161ti ,,ali to mnogima na vrhu nije u fokusu s obzirom na ‘neprofitabilnu’ usmjerenost ovog socijalnog servisa.\u201d<\/p>\n \u201cSmatram da to ne ko\u0161ta puno, jer, u biti, od raznog gra\u0111evinskog otpada (paleta i armaturnih \u017eica) mo\u017ee da se napravi vrt kao sa reklame. Najve\u0107a investicija je volja\u201c, ka\u017ee Nina Pantovi\u0107.<\/p>\n Foto: Aleksandar Novovi\u0107<\/p><\/div>\n Vlatko Kadi\u0107,<\/strong> ekolo\u0161ki aktivista, ka\u017ee da se mora ispitati vi\u0161e faktora ,,o kojim ledinama je rije\u010d, gdje je voda, odakle \u0107e se navodnjavati, kakvi \u0107e tu biti uslovi, treba se ograditi, o\u010distiti od korova.\u201c<\/p>\n Me\u0111utim, on smatra da su u svemu ovome najbitniji ljudi, peti (ljudski) element u permakulturi, i njihova volja, a da \u0107e se ,,sve ostalo na\u0107i, i zemlja i sjeme\u201c.<\/p>\n Aleksandar Novovi\u0107 ka\u017ee da dobit, u materijalnom smislu, u ovom konceptu nije od primarnog zna\u010daja.<\/p>\n ,,Benefiti koje gra\u0111ani i grad mogu da dobiju su mnogo ve\u0107e nego li ijedna suma novca. Prije svega, gra\u0111ani dobijaju mogu\u0107nost da formiraju svoj zeleni ambijent u kojem \u0107e organizovati svoje slobodno vrijeme, rekreaciju, u kojem \u0107e uzgojiti plodove zdrave hrane, provesti vrijeme sa porodicom, ali i svakodnevno sara\u0111ivati sa drugim gra\u0111anima na istoj misiji i uz to pokloniti gradu novi javni prostor, novi gradski vrt\u201d, ka\u017ee Novovi\u0107.<\/p>\n On dodaje i da je ,,neizostavan proces u\u010denja o urbanoj odr\u017eivosti, ekolo\u0161kim i principima odr\u017eivog razvoja, energetskoj nezavisnosti pojedinca, kao i mogu\u0107nostima i oblicima u koje jedna gradska ba\u0161ta sa svojim ba\u0161tovanima mo\u017ee da preraste.\u201d<\/p>\n U potrazi za uspje\u0161nom realizacijom ove ideje u Crnoj Gori, pored Ba\u0161te Ekologike, do\u0161li smo i do Planta\u0111una. Ba\u0161ta Ekologika ‘\u017eivi’ na privatnom vlasni\u0161tvu, dok Planta\u0111un ima ne\u0161to druga\u010diji koncept.<\/p>\n Foto: Vlatko Kadi\u0107 (autor Anel Rami\u0107)<\/p><\/div>\n \u201cPlanta\u0111un je pilot projekat koji se sprovodi u Baru i finansira ga Ministarstvo nauke Crne Gore, u okviru Konkursa za inovativne projekte, uz podr\u0161ku tri organizacije: Racc Educo i Kadar Plus iz Bara i New Page iz Podgorice\u201d, ka\u017ee Darko Peki\u0107, koordinator projekta Planta\u0111un.<\/p>\n Fokus njihovog projekta su farmeri amateri (planta\u0111uni)koji dobijaju priliku da obra\u0111uju zapu\u0161teno poljoprivredno zemlji\u0161te u okviru gradskih sredina.<\/p>\n \u201cSvaki planta\u0111un u okviru ba\u0161te koju mi nazivamo viridarijum dobija na kori\u0161\u0107enje vrt povr\u0161ine 25 metara kvadratnih. Sa sve \u010detiri strane vrt je okru\u017een stazama, odnosno formirali smo svojevrsnu saobra\u0107ajnicu u ba\u0161ti kako bi kom\u0161ije planta\u0111uni mogle neometano da obavljaju svoju poljoprivrednu djelatnost\u201d, ka\u017ee Peki\u0107.<\/p>\n On dodaje i da planta\u0111uni imaju punu slobodu da se kreativno izraze u samom vrtu.<\/p>\n Kada je rije\u010d o finansijama, 80% ubranih koli\u010dina pripada planta\u0111unu, 10% u naturi ili novcu dobija vlasnik koji je ustupio zemlji\u0161te, a 10% ide u zajedni\u010dki fond svih planta\u0111una koji \u0107e pokrivati nabavku sjemena za narednu sezonu.<\/p>\n Peki\u0107 ka\u017ee da im je u planu i obezbje\u0111ivanje brendiranog \u0161tanda na zelenoj pijaci za prodaju proizvoda iz svih viridarijuma.<\/p>\n Su\u0161tinski, ovim projektom je ljudima obezbije\u0111eno sve neophodno: parcela, sjeme, voda, alat i ostava za alat.<\/p>\n ,,Vrtovi koje planta\u0111uni koriste su prethodno preorani i na\u0111ubreni, a na\u0161 poljoprivredni in\u017eenjer im priprema prirodne preparate za tretiranje biljaka kao \u0161to je preparat od koprive. Cilj je bio da se ljudi motivi\u0161u i da do\u0111u, a onda \u0107emo svi zajedno u\u010diti i napredovati. U su\u0161tini, funkcioni\u0161emo kao jedna komuna i poma\u017eemo jedni drugima\u201d, pri\u010da Peki\u0107 o Planta\u0111unu.<\/p>\n Foto: Planta\u0111uni (Instagram)<\/p><\/div>\n Aleksandar Novovi\u0107, ipak, ka\u017ee da je su\u0161tina u ideji davanje zemlje. Pou\u010den iskustvom posle neuspjelih pregovora 2015. godine, oni su odlu\u010dili da kreiraju \u201eba\u0161tensku zajednicu na privatnom imanju\u201d.<\/p>\n ,,Davanjem zemlje zavr\u0161eno je vi\u0161e od pola posla. Tu su po\u017eeljna i materijalna sredstva za izgradnju infrastrukture i kooridnaciju koncepta\u201d, ka\u017ee Novovi\u0107.<\/p>\n On isti\u010de da je svaka dalja intervencija odozgo kontraproduktivna.<\/p>\n ,,Ako se ovakve inicijative ne de\u0161avaju odozdo, samoorganizovanjem gra\u0111ana, autonomnim djelanjem, onda stvar dobija obrise ekskluziviteta i mnogi gra\u0111ani se ne\u0107e identifikovati sa ovom inicijativom. A ove ba\u0161te su inkulzivne po svojoj svrsi i gra\u0111ani moraju imati autonomiju da organizuju svoje vrijeme i ovaj prostor po svojoj mjeri\u201d, kazao je Aleksandar Novovi\u0107.<\/p>\n Vlatko Kadi\u0107, saglasan je da dr\u017eava treba pomo\u0107i, ,,ali opet to zavisi i treba da zavisi od samoupravljanja, organizacije pojedinaca i grupa\u201d, i da je zbog toga va\u017eno po\u010deti od mjesnih zajednica, te da je bitna grupa ljudi, odnosno njena brojnost.<\/p>\n Osim pomenutih zelenih povr\u0161ina, \u010desto se pominju i krovovi zgrada kao pogodno mjesto za sadnju.<\/p>\n Nina Pantovi\u0107 ka\u017ee da bi to bila igra bez granica.<\/p>\n ,,Treba osloboditi krovove zgrada, \u010dak se mo\u017ee sve to za\u0161tititi prirodnim za\u0161titnikom poput loze i kivija, koje mnoga dvori\u0161ta kod nas imaju\u201c, govori Nina.<\/p>\n Vlatko Kadi\u0107 ka\u017ee da bi to bilo privla\u010dnije ljudima.<\/p>\n \u201eKrovovi zgrada su ne\u0161to malo druga\u010dije, to je urbano, to je tu na dohvat ruke, to je modernije i prihvatljivije i tome bi ljudi, mo\u017eda, mogli da posvete malo vi\u0161e pa\u017enje\u201c, pri\u010da Vlatko.<\/p>\n Foto: Darko Peki\u0107<\/p><\/div>\n Darko Peki\u0107<\/strong> ka\u017ee da zbog velikog interesovanja u septembru planiraju da omogu\u0107imo kori\u0161\u0107enje jo\u0161 dva viridarijuma u drugim djelovima grada, a jedan od njih \u0107e biti na krovu stambene zgrade u centru grada.<\/p>\n Aleksandar Novovi\u0107 upozorava koliko je bitno da nadle\u017eni ispitaju ovu opciju prije nego \u0161to se i\u0161ta pokrene.<\/p>\n ,,Ne znam ko \u0107e od njih da da stru\u010dnu saglasnost za pravljenje ba\u0161ti na krovovima zgrada bez prethodne konsultacije gra\u0111ana, a i in\u017eenjera o nosivosti i statici krovova, pogotovo na starijim zgradama\u201d, obja\u0161njava Aleksandar.<\/p>\n Dakle, prednosti socijalnih ba\u0161ti su vi\u0161estruke, a Aleksandar Novovi\u0107 je pa\u017eljivo razmotrio svaku od njih.<\/p>\n ,,Socijalno gledano, gra\u0111ani dobijaju javni prostor na kojem organizuju svoje aktivnosti, u okviru kojeg izrastaju nove inicijative, saradnje, kohezija i inkluzija. Posmatrano sa aspekta zdravlja gra\u0111ana, evidentno je podizanje nivoa rekreativnih aktivnosti, boravak u zelenom prostoru kao i zdravija ishrana, \u0161to ima i psiholo\u0161ke benefite zadovoljnijeg gra\u0111anina sa osje\u0107ajem da neki talenat ili aktivnost opet imaju smisla i da se uva\u017eavaju u zajednici. Ekonomski posmatrano, pojedinac mo\u017ee doprinijeti svojoj potro\u0161a\u010dkoj korpi na na\u010din da je dio hrane proizveo sam ili u saradnji sa drugima. Posmatrano ekolo\u0161ki i sa aspekta urbanog razvoja, grad dobija nove zelene povr\u0161ine, javne prostore (koji opet iniciraju nove javne infrastrukture poput biciklisti\u010dkih staza, zelenih krovova itd)\u201d, ka\u017ee Novovi\u0107.<\/p>\n Darko Peki\u0107 je uvjeren\u00a0 da bi u Crnoj Gori ovaj koncept mogao da za\u017eivi ,,jer \u0107e uslijed posljedica nadolaze\u0107e ekonomske krize veliki broj doma\u0107instava imati potrebu za dodatnim prihodima ili jednostavno hranom. Postavlja se pitanje za\u0161to onda slobodne povr\u0161ine da ne iskoristimo?\u201d<\/p>\n Aleksandar Novovi\u0107 ka\u017ee da je ovo jedan dug i dubok process i da pitanje lo\u0161ih strana zapravo zavisi od percepcije neuspjeha.<\/p>\n ,,Mnoge stvari se mogu izde\u0161avati: da ljudi ne dobiju ono \u0161to su o\u010dekivali; da ih demotivi\u0161u obaveze i odgovornosti koje se \u010desto ne nagla\u0161avaju kada se pri\u010da o ovim konceptima.\u201d<\/p>\n Novovi\u0107 dodaje da je va\u017ena i ,,sama lokacija i pristupa\u010dnost vrta, tro\u0161kovi ili vrijeme prevoza do vrta, ali isto tako i infrastruktuira vrta i potencijalna izlo\u017eenost vrta \u010dinovima vandalizma\u201d.<\/p>\n Aleksandar ih, ipak, radije naziva izazovima, na koje se mora ra\u010dunati da \u0107e se desiti, te da ,,upravo koliko je izvjesno da ne\u0161to mo\u017ee ‘po\u0107i po zlu’, istim intenzitetom entuzijazma i posve\u0107enosti se ulazi u ovu inicijativu.\u201d<\/p>\n Vlatka Kadi\u0107a brine druga stvar koja se odnosi na postkorona period.<\/p>\n ,,Ovo je jedan trenutak kada su ljudi napravili veliku pauzu i do\u017eivjeli su odre\u0111eni pad ekonomije, kako na dr\u017eavnom nivou tako i te li\u010dne. I sad je pitanje koliko \u0107e ljudi biti spremni da vrijeme tro\u0161e na to, umjesto da konkretno zarade neki novac\u201c. Kadi\u0107 napominje da ovo, ipak, nije ne\u0161to \u0161to na kratak rok daje rezultate.<\/p>\n Iz Planta\u0111una \u0161ire optimizam jer, kako ka\u017eu, do sada niko nije odustao od projekta, a imaju 26 aktivnih farmera amatera.<\/p>\n Na\u0161i sagovornici su saglasni da su socijalne ba\u0161te zaista potrebne crnogorskom dru\u0161tvu.<\/p>\n ,,Pokretanje dru\u0161tvenih vrtova revitalizuje mnoge o\u0161te\u0107ene ili zapu\u0161tene dru\u0161tvene i interpersonalne veze i jedan takav vrt u nekom od na\u0161ih gradova ne bi samo korigovao aktuelnu socijalnu distancu prouzrokovanu korona virusom ve\u0107 i sve one veze i inkluzivnost koje nismo razvili poslednjih par decenija\u201d, ka\u017ee Aleksandar Novovi\u0107<\/p>\n Vlatko Kadi\u0107 ka\u017ee da bi ga odu\u0161evilo kada bi ovako ne\u0161to kod nas profunkcionisalo, i tvrdi da bi rije\u0161ilo mnogo stvari. Zaklju\u010duje komentarom da se ,,komunizam vra\u0107a na velika vrata\u201c.<\/p>\n Darko Peki\u0107 se nada da \u0107e pilot projekat koji je ve\u0107 za\u017eivio u Baru uskoro na\u0107i plodno tlo i u ostalim crnogorskim op\u0161tinama.<\/p>\n ,,Urbani vrtovi kao platforme za nove na\u010dine dru\u0161tvenog organizovanja i ‘uzgoj’ zdravih ljudskih odnosa su nasu\u0161na potreba savremenog na\u010dina \u017eivota, a glavna odlika je integracija svih slojeva i profila gra\u0111ana\u201d, zaklju\u010duje Aleksandar Novovi\u0107.<\/p>\n Jovana DAMJANOVI\u0106<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Socijalne ba\u0161te, i to naro\u010dito u urbanim sredinama, bile bi potencijalno veoma zna\u010dajne za na\u0161e gra\u0111ane, posebno u ovim vremenima dodatnog siroma\u0161enja gradskog stanovni\u0161tva i najava te\u0161kih vremena. (Foto: Ba\u0161ta ekologika, facebook) <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":290010,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546,12],"tags":[],"class_list":["post-290009","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290009","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=290009"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290009\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":290019,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/290009\/revisions\/290019"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/290010"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=290009"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=290009"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=290009"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Su\u0161tina nije profit, ve\u0107 vi\u0161estruka dobit<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/Aleksandar-Novovic-580x396.jpg\")
‘Benefiti koje gra\u0111ani i grad mogu da dobiju su mnogo ve\u0107e nego li ijedna suma novca. Prije svega, gra\u0111ani dobijaju mogu\u0107nost da formiraju svoj zeleni ambijent u kojem \u0107e organizovati svoje slobodno vrijeme, rekreaciju, u kojem \u0107e uzgojiti plodove zdrave hrane, provesti vrijeme sa porodicom…’<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/Vlatko-Kadic-580x475.jpg\")
,,Vrtovi koje planta\u0111uni koriste su prethodno preorani i na\u0111ubreni, a na\u0161 poljoprivredni in\u017eenjer im priprema prirodne preparate za tretiranje biljaka kao \u0161to je preparat od koprive<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/plantadjun-basta-580x370.jpg\")
Dr\u017eava da pomogne, ostatak prepustiti gra\u0111anima<\/h2>\n
‘Treba osloboditi krovove zgrada, \u010dak se mo\u017ee sve to za\u0161tititi prirodnim za\u0161titnikom poput loze i kivija, koje mnoga dvori\u0161ta kod nas imaju’<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/Darko-Pekic.png\")
Pri\u010da ima i lo\u0161e strane<\/h2>\n
‘Pokretanje dru\u0161tvenih vrtova revitalizuje mnoge o\u0161te\u0107ene ili zapu\u0161tene dru\u0161tvene i interpersonalne veze i jedan takav vrt u nekom od na\u0161ih gradova ne bi samo korigovao aktuelnu socijalnu distancu prouzrokovanu korona virusom ve\u0107 i sve one veze i inkluzivnost koje nismo razvili poslednjih par decenija’<\/h2>\n