{"id":289613,"date":"2020-04-27T06:34:15","date_gmt":"2020-04-27T04:34:15","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=289613"},"modified":"2020-04-26T20:40:41","modified_gmt":"2020-04-26T18:40:41","slug":"moze-li-se-greska-prirode-vratiti-prirodi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/27\/moze-li-se-greska-prirode-vratiti-prirodi\/","title":{"rendered":"Mo\u017ee li se gre\u0161ka prirode vratiti prirodi?"},"content":{"rendered":"

Autor: Du\u0161an Komar\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

U karantinskim danima i nedeljama tokom pandemije novog virusa korona u javnom diskursu neopa\u017eeno se ustalila sintagma \u201epovratak prirodi\u201c. Bolest COVID-19 nam je, sla\u017eu se brojne javne li\u010dnosti, pokazao koliko se \u010dovek otu\u0111io od prirode, pa je ova re\u0161ila da ga dozove pameti, poslav\u0161i mu poruku u formi mikroorganizma.<\/p>\n

Vrlo eksplicitno o tome govori episkop ra\u0161ko-prizrenski Teodosije. U intervjuu za kosovski list \u201cJedinstvo\u201d, episkop Srpske pravoslavne crkve ka\u017ee da su \u201esve bolesti i nesre\u0107e na svetu posledica naru\u0161enog odnosa \u010doveka i Boga, i samim tim, \u010doveka i bogomstvorene prirode\u201c.<\/p>\n

\u201eBog je \u010doveka obdario svojim likom i podobijem i u\u010dinio ga mudrim upraviteljem stvorenog sveta. Izgubiv\u0161i svoj odnos sa Bogom, \u010dovek je umesto mudrog upravitelja, koji \u017eivi u harmoniji sa prirodom, krenuo da ono \u0161to je Bog stvorio grubo eksploati\u0161e i, tako, naru\u0161ava bogomdani sklad svega stvorenog. Otuda brojne nesre\u0107e, ali i virusi i druge epidemije\u201c, pri\u010da ovaj visoki zvani\u010dnik SPC.<\/p>\n

O Bogu koji nosi osvetu i gnev govorio je i Teodosijev brat po mantiji Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski, koji je u ovogodi\u0161njoj uskr\u0161njoj poslanici, izme\u0111u ostalog, poru\u010dio vernicima da se ova pandemija mo\u017ee shvatiti i kao osveta \u201eprirode zbog nasilja koje \u010dovek vr\u0161i nad njom, zloupotrebljavaju\u0107i je svojom samo\u017eivo\u0161\u0107u\u201c.<\/p>\n

Premda ne nosi crkvenu odoru, na sli\u010dnom tragu su i razmi\u0161ljanja glumca i muzi\u010dara Nikole Pejakovi\u0107a koji je gostovao u \u201cPolitikinoj\u201d rubrici \u201eUmetnici u karantinu\u201c.<\/p>\n

“(…) Previ\u0161e smo se pravili pametni, pa nam do\u0161ao virus korona da nas stavi na mesto\u201c, ka\u017ee Pejakovi\u0107, te zavr\u0161ava imperativom koji priziva duh crkvenih inkvizicija: \u201e\u0106uti i moli se Bogu, \u010dove\u010de.\u201c<\/p>\n

Za razliku od prethodna dva stava u kojima se pandemija vidi samo kao \u201eiz raja iza\u0161la\u201c batina koju je prizvao \u010dovek, u javnosti se mogu \u010duti i stanovi\u0161ta da aktuelna kriza ve\u0107 izvla\u010di iz ljudi ono najbolje, \u0161to je bilo skrajnuto u Prethodnom \u017divotu, onom koji je prekinut pandemijom.<\/p>\n

\u201ePriroda, Bog, kosmi\u010dka pravda ili ne\u0161to \u010detvrto je re\u0161ilo da napravi reset i podseti nas na prave vrednosti \u2013 porodicu, ljubav i slobodu\u201c, pi\u0161e u autorskom tekstu Aleksandar Stankov, urednik informativnog sadr\u017eaja portala Ju\u017ene vesti.<\/p>\n

“(…) Ovih dana, pritisnuti mukom i pod pretnjom korone, opet smo ljudi. Zato sada imamo jedan zadatak \u2013 da ne budemo ljudi samo u doba korone\u201c, pi\u0161e Stankov.<\/p>\n

Ova optimizmom nabijena poruka je svakako za \u010ditao\u010deve u\u0161i prijatnija od prethodno citiranih Pejakovi\u0107a i crkvenih zvani\u010dnika, \u010dije jurodive bukvice zazivaju \u201ebi\u010d bo\u017eiji\u201c.<\/p>\n

O \u010dovekovoj odgovornosti za naru\u0161avanje ravnote\u017ee ekosistema i njegovoj ne\u010dasnoj ulozi u devastiranju prirode zarad profita napisano je na stotine studija, sa argumentima \u010dvr\u0161\u0107im od onih koje iznose slu\u017ebenici Srpske pravoslavne crkve. Me\u0111utim, pojedini mislioci, naklonjeni antroplo\u0161kom pesmizmu, nude nam jedan sumorniji pogled na odnos \u010doveka i prirode: za razliku od Crkve koja spasenje vidi u \u010dovekovom vra\u0107anju veri (koju poistove\u0107uju sa prirodom), ali i optimista koji se nadaju da \u0107e u ovoj krizi \u010dovek (koji pre\u017eivi COVID-19) ponovo postati \u010covek, norve\u0161ki filozof i pisac Peter Vesel Zapfe (Wessel Zapffe, 1899 \u2013 1990) govori nam da je ljudski rod raskrstio sa prirodom zbog onoga \u010dime se ve\u0107ina izuzetno ponosi \u2013 zbog svesti, te da za \u010dove\u010danstvo jedini spas le\u017ei u \u2013 izumiranju.<\/p>\n

PROKLETSTVO SAMOSVESTI<\/h2>\n

Iako je u njegovoj mati\u010dnoj zemlji objavljeno \u010dak jedanaest Zapfeovih knjiga, me\u0111u kojima i najva\u017enije delo \u201eO tragi\u010dnom\u201c (Om det tragiske), na engleskom se mo\u017ee na\u0107i tek jedan njegov esej, te nekoliko intervjua i par citata iz \u201eO tragi\u010dnom\u201c. Ipak, taj jedan esej pod naslovom \u201ePoslednji mesija\u201c (iz 1933. godine) predstavlja koncetrovanu verziju autorovog pogleda na svet. Tih ne\u0161to vi\u0161e od 20.000 karaktera obiluju lucidnim promi\u0161ljanjima, ali i \u2013 ka\u017eimo to otvoreno \u2013 mizoginom opservacijom da su \u017eene \u201cgeneralno manje sklone kogniciji\u201d. Sre\u0107om, taj eksces nije zasenio su\u0161tinu teksta.<\/p>\n

Prema Zapfeovom shvatanju, \u010dovek se odvojio od prirode onog trenutka kada se u njemu razvila samosvest, koju on slikovito opisuje kao \u201ema\u010d bez dr\u0161ke i bal\u010daka, sa dvostrukom o\u0161tricom koja se\u010de sve; ali onaj ko \u017eeli da je koristi mora da zgrabi o\u0161tricu i okrene jednu stranu ka sebi\u201c. Ta samosvest, obrazla\u017ee Zapfe, dala mu je uvid o njemu samom, o njegovom po\u010detku i kraju. Zagledan u svoju neminovnu kona\u010dnost, \u010dovekov um razvija svaki mogu\u0107i scenario svog kraja, gr\u010de\u0107i se pred uvidom da je ni\u0161ta vi\u0161e nego “bespomo\u0107ni zarobljenik univerzuma” .<\/p>\n

Ovu tezu dalje razvija ameri\u010dki pisac i Zapfeov veliki po\u0161tovalac Tomas Ligoti (Thomas Ligotti, 1953) u svojoj za sada jedinoj non-fiction knjizi \u201eZavera protiv ljudskog roda\u201c (The conspiracy against the human race, 2010), a koja se u zna\u010dajnom delu bazira upravo na uvidima koje iznosi norve\u0161ki mislilac.<\/p>\n

\u201eOno \u0161to nas navodi da mislimo da smo ono \u0161to mislimo da jesmo po\u010diva na \u010dinjenici da imamo svest, \u0161to nam daje utisak da smo neko, konkretnije ne\u0161to ljudsko, \u0161ta god to bilo, po\u0161to nemamo univerzalni dogovor o definiciji ‘ljudskog’. Ali sla\u017eemo se da smo, barem u praksi, svi mi \u017eiva bi\u0107a, jer smo svi samosvesni. A kada smo pro\u0161li kroz sva vrata koja nas na neki na\u010din kvalifikuju kao osobe \u2013 bilo imenom, nacionalno\u0161\u0107u, zanimanjem, polom ili veli\u010dinom cipela \u2013 onda stajemo pred vrata svesti \u2013 izvora sveg u\u017easa. I to je sve \u0161to se mo\u017ee re\u0107i o na\u0161em postojanju\u201c, pi\u0161e Ligoti.<\/p>\n

Ime ovog ameri\u010dkog pisca horor proze \u2013 ovogodi\u0161njeg dobitnika Nagrade za \u017eivotno delo koju dodeljuje Horror Writers Association \u2013 \u0161iroj javnosti je postalo poznato 2014. godine, kada je emitovana prva sezona popularne serije \u201cTrue detective\u201d, u kojoj protagonista Rast Kol u vi\u0161e navrata citira \u010ditave pasuse iz \u201cZavere\u201d. Dodu\u0161e, bez navo\u0111enja izvora.<\/p>\n

\u201cNijedno stvorenje zatvoreno u zoolo\u0161kom vrtu ne zna \u0161ta zna\u010di postojati, niti likuje nad tim \u0161to je superiornije od ne\u010deg drugog, bila to \u017eivotinja, biljka ili mineral\u201d, pi\u0161e Ligoti. \u201c\u0160to se nas ljudi ti\u010de, mi \u0161irimo zadah ose\u0107aja da smo posebni. Oni koji su hvaljeni kao najvesniji me\u0111u nama \u2013 oni kojima je potrebno rafinirano pranje mozga \u2013 istra\u017eivali su \u0161ta zna\u010di biti \u010dovek. Njihova razli\u010dita brbljanja na ovu temu zuje u na\u0161im mozgovima, dok na\u0161a tela idu putem pre\u017eivljavanja i reprodukcije, po\u0161to ne uzimamo posebno u razmatranje alternativu\u201d.<\/p>\n

SAMOOBMANOM DO SAMOODBRANE<\/h2>\n

\u010covek je, sla\u017eu se Zapfe i Ligoti, evolutivnim razvojem svesti osu\u0111en na li\u010dni ko\u0161mar zbog saznanja da je smrtan, \u010dega su po\u0161te\u0111ene druge vrste sa kojima delimo ovu planetu. Kako se ta svest razvila, Zapfe u svom eseju ne raspravlja previ\u0161e, osim \u0161to iznosi tvrdnju da su takve \u201cmutacije\u201d u prirodi nasumi\u010dne i ne pripisuje je nekom Vi\u0161em Entitetu. Svest o sopstvenoj kona\u010dnosti je ono \u0161to \u010doveka nagoni da pojedina\u010dno i kolektivno sklopi pakt o Velikoj La\u017ei \u2013 svojoj posebnosti i zna\u010daju u svetu.<\/p>\n

\u201eJednostavno re\u010deno, mi ne mo\u017eemo da \u017eivimo nikako druga\u010dije osim kao samoobmanjiva\u010di koji moraju da la\u017eu sebe o sebi i o na\u0161em neodr\u017eivom polo\u017eaju u ovom svetu\u201c, pi\u0161e Ligoti.<\/p>\n

Kako se pred tim saznjem ne bi strmoglavili direktno u ludilo, ljudi su, navodi Zapfe, razvili odbrambene mehanizme kojima \u201eve\u0161ta\u010dki ograni\u010davaju sadr\u017eaj svesti\u201c.<\/p>\n

Jedna od \u010detiri tehnike koje u svom eseju predstavlja Zapfe je izolacija. \u201cPod izolacijom ovde podrazumevam proizvoljno \u010di\u0161\u0107enje svesti od svih uznemiruju\u0107ih i \u0161tetnih misli i ose\u0107anja\u201d, navodi norve\u0161ki filozof. Ligoti \u0107e u svom crnohumornom stilu ove misli opisati kao \u201cs uma si\u0161av\u0161e \u010dlanove porodice na tavanu, \u010dije postojanje negiramo u zaveri \u0107utanja\u201d.<\/p>\n

Danas se pod parolom \u201cpositive thinking\u201d (pozitivno razmi\u0161ljanje) razgranala \u010ditava jedna industrija koja zastupa ideju da na nivo stresa i op\u0161te zdravstveno stanje uti\u010de to da li neko vidi \u010da\u0161u kao polupunu ili polupraznu. Potonjima se savetuje da u svom umu podignu firewall za negativna promatranja \u017eivota. O tome je nedavno, u kontekstu zdravstvene krize i mera ograni\u010denja kretanja, govorio ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lo\u010dar, poru\u010div\u0161i gra\u0111anima da \u201cbudu pozitivni\u201d, i to u trenutku kada javnost svakodnevno prati broj pozitivno testiranih na novi virus.<\/p>\n

Kao drugi mehanizam samoodbrane (zli jezici bi rekli samoobmane) Zapfe detektuje sidri\u0161te (anchoring). Sva \u017eiva bi\u0107a od najranijeg detinjstva tra\u017ee vrednosne i ideolo\u0161ke stubove za koje \u0107e se usidriti i koji \u0107e biti u temelju njihovog svetonazora.<\/p>\n

\u201cSvaka kultura je\u201d, pi\u0161e Zapfe, \u201cveliki, zaokru\u017eeni sistem sidri\u0161ta, sagra\u0111en na temeljnim stubovima, bazi\u010dnim kulturnim idejama. Prose\u010dan \u010dovek upravlja se kolektivnim osnovama, li\u010dnost se izgra\u0111uje za sebe, karakter osobe zavr\u0161ava svoj razvoj manje-vi\u0161e na nasle\u0111enim kolektivnim temeljima (Bog, Crkva, Dr\u017eava, Moral, Sudbina, Zakon \u017eivota, Ljudi, Budu\u0107nost). \u0160to je neki nose\u0107i element bli\u017ei glavnim temeljima, to je rizi\u010dnije dirati u njega. Ovde je direktna za\u0161tita uobi\u010dajeno uspostavljena kroz kaznene kodove i pretnje gonjenjem (inkvizicija, cenzura, konzervativni pogled na \u017eivot).\u201d<\/p>\n

Bog, Nacija, Identitet, sve su to, kako ka\u017ee Zapfe, tek luke za koje se pojedinci vezuju kako bi odr\u017eavali privid sigurnosti u ina\u010de nestabilnom poretku kosmosa. Ta sidri\u0161ta mogu biti povezana sa kolektivom \u2013 poput religije ili nacije \u2013 ali i individualna, kao \u0161to je zanimanje pojedinca. Javno korisna sidri\u0161ta, pi\u0161e Zapfe, nailaze na simpatije zajednice.<\/p>\n

\u201cOnaj koji se \u2018u potpunosti \u017ertvuje\u2019 za svoje sidri\u0161te (firmu, cilj) je obo\u017eavan. On je izgradio mo\u0107an \u0161tit od poni\u0161tenja \u017eivota, a od njegove snage drugi su imali koristi\u201d, ka\u017ee Zapfe.<\/p>\n

Me\u0111utim, pi\u0161e dalje, i te sigurne luke mogu da do\u017eive potrese:<\/p>\n

\u201cSami temeljni stubovi se retko menjanju bez velikog dru\u0161tvenog spazma i rizika koji nosi potpuno poni\u0161tenje (reformacija, revolucija). U takvim vremenima, pojedinci su u ve\u0107em broju prepu\u0161teni sopstvenim sposobnostima za usidravanje, a broj proma\u0161aja ima tendenciju da raste. Rezultat su depresije, ekscesi i samoubistva.\u201d<\/p>\n

Kada vide da je odre\u0111ena \u201cistina\u201d iscrpela sve svoje mogu\u0107nosti za usidravanje, ljudi \u0107e je sami prepoznati kao fiktivnu i suvi\u0161nu i zameniti novom, pi\u0161e norve\u0161ki filozof. Toj kolektivnoj migraciji ka novoj \u201cluci spasa\u201d prisustvovali smo u poslednjim godinama socijalisti\u010dke Jugoslavije, kada se ve\u0107ina stanovni\u0161tva tada\u0161nje dr\u017eave od ateista preobratila u vernike \u2013 pravoslavce, katolike, muslimane \u2013 u zavisnosti ve\u0107 od toga koja je konfesija postala prihvatljiva u ve\u0107inskoj zajednici. Po\u0161to je u potpunosti bila kontradiktorna sa prethodnim narativom, ta nova \u201cistina\u201d morala je ispri\u010dati novu pri\u010du o represiji socijalisti\u010dkog aparata nad vernicima u SFRJ.<\/p>\n

\u201c\u017dudnja za materijalnim dobrima (mo\u0107i) ne poti\u010de toliko od direktnog zadovoljstva koje nosi bogatstvo, po\u0161to niko ne mo\u017ee sedeti na vi\u0161e od jedne stolice ili jesti vi\u0161e no \u0161to mo\u017ee da pojede. Pre \u0107e biti da vrednost sre\u0107nog \u017eivota le\u017ei u tome \u0161to stavlja na raspolaganje veliki izbor mogu\u0107nosti za sidri\u0161ta i odvla\u010denje pa\u017enje\u201d, pi\u0161e Zapfe.<\/p>\n

Skretanje pa\u017enje je tre\u0107i odbrambeni mehanizam koji Zapfe uo\u010dava. Zabava, sport i druge \u201cnajva\u017enije sporedne stvari na svetu\u201d su ono \u010demu pribegavamo kako bismo pobegli od u\u017easavaju\u0107eg saznanja koje sa sobom nosi samosvest, smatra autor \u201cPoslednjeg mesije\u201d, uz napomenu da je ta taktika \u201c\u010desto u potpunosti svesna\u201d.<\/p>\n

\u201cSkretanje pa\u017enje je, na primer, taktika \u017eivota \u2018visokog dru\u0161tva\u2019. Mo\u017ee se uporediti sa avionom \u2013 napravljen je od metala, ali poseduje princip koji ga dr\u017ei u vazduhu dok god radi. On mora uvek biti u pokretu, jer ga vazduh samo tada mo\u017ee nositi. Ako se navikne na to, pilot mo\u017ee postati pospan i opu\u0161ten, ali \u010dim motor stane, kriza je akutna\u201d, pi\u0161e Zapfe.<\/p>\n

Poslednji i ujedno najre\u0111i mehanizam odbrane je sublimacija, kojoj su, prema njegovom mi\u0161ljenju, skloni umetnici i umetnice, koji svoju \u201cbol \u017eivota kroz stilisti\u010dku ili umetni\u010dku nadarenost mogu preobraziti u vredno iskustvo\u201d. No, Zapfe napominje da je ovakva eksploatacija te\u0161ko ostvariva u akutnim fazama egzistencijalne panike.<\/p>\n

\u201cRecimo: planinar ne u\u017eiva u pogledu dok se gu\u0161i od vrtoglavice; tek kada se ovo ose\u0107anje manje-vi\u0161e prevazi\u0111e, on \u0107e u\u017eivati \u2013 usidren. Da bi napisao tragediju \u010dovek se mora u izvesnoj meri osloboditi \u2013 odre\u0107i \u2013 samog ose\u0107anja tragedije i razmi\u0161ljati o njoj sa vanjskog, na primer estetskog, gledi\u0161ta\u201d, pi\u0161e Zapfe, priznaju\u0107i da je i sam esej koji je pred \u010ditaocem \u201ctipi\u010dan poku\u0161aj sublimacije\u201d.<\/p>\n

\u201cNjegov autor ne pati, on popunjava stranice i objavi\u0107e ga u magazinu\u201d, pi\u0161e Zapfe.<\/p>\n

U \u201cZaveri protiv ljudskog roda\u201d Tomas Ligoti ocenjuje da Zapfe svoj esej daje kao \u201cprimer kako knji\u017eevno-filozofsko delo ne mo\u017ee uznemiriti svog autora niti bilo koga drugog snagom realnih u\u017easa, ve\u0107 samo nudi njihovi bledu predstavu\u201d.<\/p>\n

IMA LI SPASA?<\/h2>\n

Nakon svega napisanog, Zapfe vidi samo jedan izlaz iz tog (tragi)ko(s)mi\u010d(n)kog stanja u kojem \u010dovek obitava:<\/p>\n

\u201cDok god ljudska vrsta nesmotreno nastavlja da gaji kobnu zabludu da je biolo\u0161ki predodre\u0111ena za trijumf, ni\u0161ta se ne\u0107e promeniti. Dok broj populacije raste a duhovna atmosfera se zgu\u0161njava, tehnike za\u0161tite \u0107e morati da poprimaju sve brutalniji karakter. A ljudi \u0107e nastaviti da snevaju o spasenju i priznanju i novom Mesiji.\u201d<\/p>\n

U poslednjoj deonici svog eseja, Zapfe uvodi junaka iz naslova:<\/p>\n

\u201cTek kada mnogi spasitelji budu zakucani za drve\u0107e i kamenovani na gradskim trgovima, poslednji mesija \u0107e do\u0107i.<\/p>\n

Tada \u0107e se pojaviti \u010dovek koji se, prvi od svih, usudio da ogoli svoju du\u0161u i izlo\u017ei je krajnjoj misli roda svog, samoj ideji propasti. \u010covek koji je proniknuo u \u017eivot i njegovu kosmi\u010dku osnovu, i \u010dija je bol kolektivna bol Zemlje. Kakvim \u0107e besnim povicima mase svih naroda tra\u017eiti njegovu smrt, kada njegov glas zaogrne planetu, a njegova \u010dudna poruka se bude \u010dula prvi i poslednji put:<\/p>\n

\u2013 \u017divot je hu\u010de\u0107a reka, ali ovaj na Zemlji je ustajala \u017eabokre\u010dina.<\/p>\n

\u2013 Znak propasti zapisan je na va\u0161im \u010delima \u2013 dokle \u0107ete se opirati?<\/p>\n

\u2013 Ali, postoji jedna pobeda i jedna kruna, jedno iskupljenje i jedan odgovor.<\/p>\n

\u2013 Spoznajte sebe \u2013 budite neplodni i ostavite zemlju da posle vas bude u ti\u0161ini.\u201d<\/p>\n

Ligoti i Zapfe se sla\u017eu da bi onaj ko iza\u0111e sa ogledalom u kojem se nazire ta ko\u0161marna refleksija, bio istog \u010dasa prokazan kao ludak i promoter krajnjeg poraza ideje \u010dove\u010danstva. Stoga ni ne gaje iluziju da \u0107e se bilo \u0161ta u aktuelnom poretku stvari promeniti, osim \u0161to \u0107e, kako Zapfe prime\u0107uje, mehanizmi odbrane \u201cdobijati sve brutalniji karakter\u201d.<\/p>\n

\u201cKao \u0161to istorija potvr\u0111uje\u201d, pi\u0161e Ligoti, \u201cljudi \u0107e promeniti mi\u0161ljenje o gotovo svemu, od toga u kog boga veruju, do svoje frizure. Ali kada je re\u010d o egzistencijalnim sudovima, ljudska bi\u0107a u su\u0161tini imaju nesretno lepo mi\u0161ljenje o sebi i svom polo\u017eaju u ovom svetu, i \u010dvrsto su uvereni da nisu zbir samosvesnog ni\u0161tavila.\u201d<\/p>\n

Ima li u takvom jednom ose\u0107anju sveta mesta za razumevanje i solidarnost. I te kako. Iako svako svoj u\u017eas nosi sam i u sebi, nije li ideja da je taj ko\u0161mar deo svih nas i da smo svi u njemu, dovoljna da, ako ni\u0161ta drugo, poku\u0161amo da me\u0111usobno razvijamo empatiju u meri u kojoj je to mogu\u0107e? O tome u jednom intervjuu govori i Ligoti:<\/p>\n

\u201cPoliti\u010dki se identifikujem kao socijalista. \u017delim da svima bude \u0161to prijatnije dok \u010dekaju da umru. Na\u017ealost, ve\u0107i deo Zapadne civilizacije \u010dine kapitalisti, koje smatram \u010distim divljacima. Dok god moramo da \u017eivimo u ovom svetu, \u0161ta bi moglo biti smislenije od toga da \u017eelite da vi i drugi patite \u0161to je manje moguc\u0301e?\u201d<\/p>\n

Da li je to spasenje od ultimativnog u\u017easa postojanja? Te\u0161ko. Ali nekakva uteha jeste.<\/p>\n

Za nepopravljive pesimiste, koji ni u tome ne vide tra\u010dak svetla pre nego ih proguta onaj najgu\u0161\u0107i mrak, ostaju misli kojima je sarajevski pisac Nenad Veli\u010dkovi\u0107 naslovio jednu svoju knjigu \u2013 \u201cIzdr\u017eite jo\u0161 malo, ne\u0107ete jo\u0161 dugo\u201d.<\/p>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cPoliti\u010dki se identifikujem kao socijalista. \u017delim da svima bude \u0161to prijatnije dok \u010dekaju da umru. Na\u017ealost, ve\u0107i deo Zapadne civilizacije \u010dine kapitalisti, koje smatram \u010distim divljacima. Dok god moramo da \u017eivimo u ovom svetu, \u0161ta bi moglo biti smislenije od toga da \u017eelite da vi i drugi patite \u0161to je manje moguc\u0301e?\u201d<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":289614,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-289613","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289613","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=289613"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289613\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":289615,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289613\/revisions\/289615"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/289614"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=289613"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=289613"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=289613"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}