{"id":289559,"date":"2020-04-26T06:23:41","date_gmt":"2020-04-26T04:23:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=289559"},"modified":"2020-04-26T07:00:20","modified_gmt":"2020-04-26T05:00:20","slug":"sest-pismenosti-za-postkorona%e2%80%8b-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/26\/sest-pismenosti-za-postkorona%e2%80%8b-svet\/","title":{"rendered":"\u0160est pismenosti za \u2018postkorona\u2019\u200b svet"},"content":{"rendered":"

Autor: Lazar D\u017eami\u0107<\/strong><\/p>\n

Ne\u0107emo se izboriti s problemima sada\u0161njice (i u njoj sadr\u017eane budu\u0107nosti) ako ne postanemo pismeni na nove na\u010dine. Sam pojam \u2018pismenosti\u2019 je vi\u0161e nego zreo za promenu. Funkcionalna tipografska pismenost \u2013 \u010ditanje i pisanje \u2013 sada su samo najbazi\u010dniji tehni\u010dki uslov za funkcionisanje u modernom svetu, ali daleko od dovoljnog.<\/p>\n

Tipografska pismenost nam omogu\u0107ava bazi\u010dnu komunikaciju u posrednom svetu ekranskih odnosa, ali nam ne nudi mudrost i za\u0161titu, razvoj i dobre odluke. Za to su nam potrebne nove vrste pismenosti, od malih nogu, na dr\u017eavno-sistemskom nivou. Tipografska pismenost, kako je o tome pisao prof. Nil Postmen u svojoj legendarnoj knjizi \u2018Zabavljaju\u0107i se do smrti\u2019, izgubila je bitku s televizijom i, sada, internetom.<\/p>\n

Koje nove pismenosti su nam sada neophodne, koja je matrica novog obrazovanja? Obrazovni sistem 20. veka je pravljen za industrijsko, masovno, usvajanje relativno nedostupnog znanja, uglavnom definisanog kao more \u010dinjenica. Njih nije bilo lako na\u0107i u to vreme ako nisu bile koncentrisane u posebne knjige, \u2018ud\u017ebenike\u2019, i \u2013 s obzirom da ljudska vrsta ne voli da misli i da se aktivno trudi da dodaje \u010dinjenice svom kognitivnom repertoaru \u2013 u posebne fizi\u010dke prostore \u2013 poznate kao \u2018\u0161kola\u2019 i \u2018u\u010dionica\u2019 \u2013 i u posebne vremenske intervale poznate kao \u2018\u010dasovi\u2019. I trening u\u010ditelja je bio podre\u0111en tome.<\/p>\n

\u0160kolski sistem kakvim ga znamo je poslednja civilizacijska tekovina \u2013 a to jeste, s obzirom na ogromnu dobrobit koju je doneo \u010dove\u010danstvu \u2013 koja nije do\u017eivela ideolo\u0161ko-tehnolo\u0161ku transformaciju. U\u010dionica je poslednji moderni arheolo\u0161ki artefakt. Bila je potrebna globalna epidemija koja nas je zaklju\u010dala u na\u0161e domove da bi postali svesni da se mo\u017ee i druga\u010dije.<\/p>\n

Mnogi od nas ne znaju, a o tome je vrlo detaljno i ubedljivo pisao prof. Tod Rouz u svojoj knjizi \u2018Kraj prose\u010dnosti\u2019, da je industrijsko obrazovanje kakvim ga danas znamo dizajnirano u Americi po\u010detkom pro\u0161log veka iz nu\u017ede da prete\u017eno ruralne populacije disciplinuje i pripremi za rad u gradskim fabrikama. Pokretna traka zahteva standardizaciju, sinhronizaciju, rutinu. To je mravlja ideologija, bazirana prevashodno na uslovljenom pona\u0161anju kroz ponavljanje, kaznu i nagradu. \u2018Bihejvioralna psihologija\u2019 u praksi. Zato imamo zvono za po\u010detak i kraj \u010dasa: zvu\u010dni signal je priprema za rad u fabrici, simbol po\u010detka i zavr\u0161etka \u2018smene\u2019 i zvu\u010dni stimulus kolektivne sinhronizacije. Individualnost je u ovakvom sistemu \u0107u\u0161nuta u stranu.<\/p>\n

Prose\u010dnost je glavna mera uspeha jer sistem ne zna \u0161ta da radi s izuzecima. Izuzeci, na bolje ili na gore, su problem u glatkom toku industrijskog procesa, \u2018nenormalnost\u2019 koja se uglavnom odstranjuje. Prosek je zakon i glavno merilo uspeha je da budemo u zoni proseka, ali malo bolji. Tako se i nagradjujemo. U dana\u0161nje vreme, \u010dak i u vrlo razvijenim zemljama kao \u0161to je Britanija, deca sa izrazitim talentima se tretiraju kao deca sa \u2018specijalnim potrebama\u2019. Jer ih, objektivno, imaju. Samo ne na na\u010din kako se to obi\u010dno defini\u0161e\u2026<\/p>\n

Postindustrijsko dru\u0161tvo, medjutim, zahteva druge vrste pismenosti i pristupa radu i \u017eivotu. Fabrike danas imaju sve manje ljudi, a sve vi\u0161e robota, trend koji samo raste. Manuelni rad se razbija na \u2018ni\u0161e\u2019; s jedne strane, u\u010de\u0161\u0107e u \u2018manuelnim procesima\u2019 koji zahtevaju znatnu koli\u010dinu individualnog odlu\u010divanja, kao \u0161to su vo\u017enja dostavnih vozila (dok autonomna vozila i to ne zamene) ili kre\u010denje, s druge visoko-stru\u010dna, artisti\u010dka, \u2018kraft\u2019 upotreba manuelnog rada u kreiranju proizvoda s visokom dodatnom kreativnom vredno\u0161\u0107u. Ali za to je potreban, uglavnom individualizovan, trening iz kreativnosti. O hiljadama novih, uglavnom \u2018hibridnih\u2019, zanimanja koja se jo\u0161 ne u\u010de u standardnim u\u010dionicama \u2013 niti mogu da se tako u\u010de \u2013 da i ne govorimo.<\/p>\n

Medjutim, ekonomija je samo jedan deo pri\u010de. Nove pismenosti su nam neophodne i zbog evolucije u bolje politi\u010dke sisteme i zbog prestanka ponavljanja gre\u0161aka iz pro\u0161losti. Tragi\u010dno je koliko smo lo\u0161i gradjani, a koliko smo sjajni potro\u0161a\u010di! Biramo pogre\u0161ne ljude da nas vode, iz pogre\u0161nih razloga, zbog pogre\u0161nih procena o tome \u0161ta je bitno, vodjeni raznim funkcionalnim nepismenostima koje su aktivno stimulisane modernim politi\u010dko-ekonomsko-medijskim elitama, u \u010dijem interesu je da ne budemo opismenjeni na ove nove na\u010dine. Nama se lako upravlja zbog toga. Svaki sistem koji sebe zove \u2018progresivnim\u2019 mora da posveti veliku pa\u017enju ovom novom civilizacijskom kurikulumu. Ta nova velika prosvetiteljska borba mora u svom fokusu da ima slede\u0107e vrste opismenjavanja.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    Arhetipska\/narativna pismenost<\/h2>\n<\/li>\n<\/ol>\n

    Pisao sam ve\u0107 mnogo o ovome. Neki od prethodnih tekstova u ovoj sekciji su na tu temu, kao i nekoliko intervjua u \u2018Sva\u0161tari\u2019. Ukratko: pri\u010da je najmo\u0107nija tehnologija koju je ljudska rasa izmislila jer nas najmo\u0107nije, individualno i kolektivno, gura u raznim pravcima. Ideologije, religije, mode, trendovi, mediji\u2026 sve su to samo pri\u010de, narativi, odredjeni na\u010dini za konstruisanje i posredovanje stvarnosti, s ciljem da se uti\u010de na na\u0161e pona\u0161anje. Ve\u0107ina tih narativa iza sebe ima odredjeni ideolo\u0161ko-komercijalni cilj. Kriti\u010dno je za sve nas da razumemo kako funkcioni\u0161u narativi i za\u0161to smo evoluciono programirani da na njih sna\u017eno reagujemo. Ovo je jedna od klju\u010dnih pismenosti modernog doba, a ipak, skoro nigde se ne prou\u010dava organizovano. Ona je protivotrov za skoro sve manipulacije koje je digitalni prostor razulario na moderni svet. Populizam, informacione manipulacije, ekonomska propaganda\u2026 \u010ditav mra\u010dni teatar problema koji ima samu jednu zajedni\u010dku karakteristiku: oslanjanje na sna\u017ene emotivne narative.<\/p>\n

    Arhetipske pri\u010de su \u0161abloni, formule: o borbi dobra i zla, o kreiranju neprijatelja i ugro\u017eavanju \u2018na\u0161eg na\u010dina \u017eivota\u2019, o tome kako izgleda \u2018pravi heroj, o na\u010dinima da se bavimo na\u0161im kolektivnim anksioznostima. Ovaj \u0161ablon je lako razumeti i ve\u017ebati. Lako je otvoriti haubu vru\u0107e emotivne teme i videti nekoliko jednostavnih strukturalnih dugmadi koje ve\u0161ti pripoveda\u010di \u2013 a populisti i propagandisti svih vrsta to jesu \u2013 pritiskaju da bi od nas dobili o\u010dekivane reakcije. Ako postoji jedan predmet koji bi trebalo da se u\u010di od malih nogu, primarna kolektivna vakcinacija za konstruktivnije dru\u0161tvo, intelektualni BCG protiv ideolo\u0161ke tuberkuloze, onda je to narativna pismenost.<\/p>\n

    Ona, naravno, zahteva novi kadar. Ko bi bile te nove narativne katihete? Ovo je misija i prostor u kome dramaturzi, pisci i marketing ljudi mogu da nadju novi izraz svoje dru\u0161tvene korisnosti. Umesto gole i cini\u010dne eksploatacije na\u0161e narativne nepismenosti, njenog pretvaranja samo u \u2018biznis\u2019 ili \u2018uspeh\u2019, evo prilike za karmi\u010dko veliko pranje, za doprinos kolektivnom dobru. Sekularne katihete, u misiji demistifikacije mistifikacije.<\/p>\n

      \n
    1. \n

      Impulsna pismenost<\/h2>\n<\/li>\n<\/ol>\n

      Neodvojivo, pup\u010danom vrpcom povezana sa prethodnom. I o ovome sam pisao u raznim tekstvima u ovoj knjizi, uklju\u010duju\u0107i i prethodni. Moderni svet se mo\u017ee posmatrati i kao ogromna ma\u0161ina za stimulaciju raznih, \u010desto paradoksalnih, emotivnih impulsa. Sve je \u2018afektizovano\u2019, emocionalizovano: na\u0161e vesti, na\u0161e pri\u010de, na\u0161a ekonomija, na\u0161i svakodnevni odnosi. Ako ne stimuli\u0161e emocije, posebno zabavu, dosadno je; a dosadno ne pravi pare u hakslijevskom svetu zabavljanja do smrti. Racionalni diskurs i odnos prema \u017eivotu je najtragi\u010dnija \u017ertva modernog dru\u0161tva. Mi se permanentno, od rodjenja do smrti, treniramo da budemo impulsivni, da zadovoljimo \u0161ta god ose\u0107amo tog trenutka, odmah, da uvek sebe stavimo na prvo mesto, na\u0161e mi\u0161ljenje, na\u0161e \u017eelje, na\u0161a ose\u0107anja. Svet je pravljen tako da nam je sve na dohvat ruke, da impuls ne trpi, jer onda trpi profit.<\/p>\n

      Impulsivnost je duboka evolutivna ljudska karateristika, to je kako \u017eivotinja u nama di\u0161e. Zato je civilizacija te\u017eak rad jer je njena su\u0161tina stavljanje impulsa pod makar neku kontrolu. Otuda zakoni, i pristojnost, i pravila za\u0161tite potro\u0161a\u010da, i trening za nekonfliktnu komunikacije, timski rad, i druge sli\u010dne zahtevne kategorije. Otuda i ideja obrazovanja, s polurealizovanom nadom da je ono samo po sebi dovoljno da nekoga \u2018civilizuje\u2019; drugim re\u010dima, da mu pove\u0107a kontrolu impulsa. Na \u017ealost, tradicionalno akademsko obrazovanje samo delimi\u010dno ispunjava ovu misiju, pre svega zato \u0161to je impulsno pona\u0161anje posledica evoluiranih kognitivnih tendencija, na\u010dina na koji na\u0161 um procesuje stvarnost i desetina kognitivnih \u2018pre\u010dica\u2019 (ili iskrivljenja, u zavisnosti od ta\u010dke gledi\u0161ta) koje nadvladavaju racionalnu stranu na\u0161ih bi\u0107a. To je razlog, podsetimo se u ovo vreme epidemije, za\u0161to civilizacije \u2013 po \u010duvenoj izjavi kanadskog filozofa D\u017eonatana Hita \u2013 brzo kolabiraju u varvarstvo, a ne obrnuto.<\/p>\n

      Veliki paradoks modernog sveta, i veliki deo na\u0161ih problema, je u diskrepanci izmedju zvani\u010dno proklamovane politi\u010dko-obrazovne i svakodnevne komercijalne sfere. Ova prva, povr\u0161no i uglavnom la\u017eno, od nas zahteva da se pona\u0161amo racionalno; ova druga da smo impulsivni, jer bez toga staje ekonomija potro\u0161nje. Dubok je ovo problem, i dubok je ovo trening. Danijel Kaneman, koji je otvorio vrata prepoznavanju na\u0161ih kognitivnih pre\u010dica i iskrivljenja, vrlo je pesimisti\u010dna osoba. Zna koliko je te\u0161ko boriti se s ovim energijama. A, ipak, nema nam druge. Trening za kontrolu impulsa kroz razumevanje evolucione prirode na\u0161eg uma (i narativnih taktika koje nam se svesno serviraju da bi se ona okinula) jedan je od najva\u017enijih koji \u0107emo ikada preduzeti. Takodje, i jo\u0161 jedna prilika za marketing stratege, eksperte za prodaju i ponekog kognitivnog psihologa da daju svoj doprinos. Tu\u017eno je da se, na bazi mog li\u010dnog iskustva, ovom temom u praksi bave jedino ljudi koji poku\u0161avaju da na\u0161e impulse iskoriste za svoje komercijalne interese.<\/p>\n

        \n
      1. \n

        Pismenost pa\u017enje\/algoritamska pismenost<\/h2>\n<\/li>\n<\/ol>\n

        Kao posledica prethodne dve nepismenosti, prava svetska pandemija, ve\u0107 decenijama, je u stvari nepismenost pa\u017enje. Ovaj biolo\u0161ki ograni\u010deni resurs nikada nije bio pod ve\u0107im pritiskom i tra\u0107enjem. Kao retka i dragocena ruda, svi su u potrazi za njom. Guglova mantra je da \u2018novac prati pa\u017enju\u2019: ko uspe da je anga\u017euje, privu\u010de, automatski je u boljoj poziciji da je monetizuje. Pa\u017enja je kapital. Nekada je bilo \u2018molim vas, udelite\u2019; sada je \u2018molim vas, podelite\u2019. Zbog toga postoji i plejada knjiga i debata o \u2018ekonomiji pa\u017enje\u2019 i sli\u010dnim na\u010dinima da se konceptualizuje isti problem: svi smo preoptere\u0107eni sadr\u017eajima, svi smo zbog toga umorni i frustrirani, svi smo permanentno ometeni u razmi\u0161ljanju i \u010desto emotivno zbunjeni zbog paradoksalnih zahteva koji nam se \u0161alju na vrlo ubedljive na\u010dine. Profesionalni emocionalni vampiri su prona\u0161li stotine metoda da nam okinu impuls, i time pa\u017enju, u njihovu korist, ostavljaju\u0107i nas da tumaramo po na\u0161im dnevnim \u017eivotima u magli i vrtoglavici, nesposobni za samorefleksiju, empatiju i kvalitetne odluke.<\/p>\n

        Sveprisutni algoritmovi, kao jedan od primarnih na\u010dina na koji moderni ljudi dobijaju posredovanje svoje ekranske \u2013 a to u velikoj meri zna\u010di i \u2018stvarne\u2019 \u2013 stvarnosti, u temelju su problema. Njihov zadatak nije da nam daju ono \u0161to nam realno najvi\u0161e treba, ve\u0107 ono \u0161to je komercijalno korisno za njihove platforme i njihove ogla\u0161iva\u010de. Daglas Ra\u0161kof, u svom manifestu \u2018Tim \u010covek\u2019 (Team Human), je to sna\u017eno sumirao: \u2018Algoritmovi se ne anga\u017euju direktno s nama ljudima, ve\u0107 s podacima koje ostavljamo iza sebe, na bazi kojih oni prave pretpostavke i predvidjanja o tome ko bi mogli da budemo i kako bi mogli da se pona\u0161amo. Onda nas podsti\u010du da se pona\u0161amo sve vi\u0161e na na\u010din koji odgovara njihovoj proceni na\u0161e statisti\u010dke li\u010dnosti. Njihova misija je da budemo verni ne sebi, ve\u0107 na\u0161im profilima. \u2026 Tehnologija nema sopstveni pogon. Ona sama ne \u017eeli ni\u0161ta. U pitanju je samo tr\u017ei\u0161te koje sebe izra\u017eava kroz tehnologiju \u2013 operativni sistem iza svih na\u0161ih razli\u010ditih kompjuterskih interfejsa i platformi koji \u010desto ni sami programeri ne prepoznaju. Taj operativni sistem se zove kapitalizam i on diktira taj antiljudski krajnji cilj u na\u0161em dru\u0161tvu bar u istoj meri u kojoj i bilo koja tehnologija.\u2019<\/p>\n

        Algoritmovi su sistem treninga za automatizaciju i \u2018autsorsovanje\u2019 na\u0161e pa\u017enje i kriterijuma koje koristimo za njeno anga\u017eovanje, u cilju pove\u0107anja zarade u ekonomiji pa\u017enje.<\/p>\n

        Nepismenost pa\u017enje je jedna od najve\u0107ih barijera za na\u0161e obrazovanje i funkcionisanje u budu\u0107nosti, gde \u0107e se zahtevati mnogo ve\u0107e oslanjanja na samostalno u\u010denje i usavr\u0161avanje. To je vrlo te\u0161ko raditi u svetu bezbrojnih distrakcija. Zahteva jak, skoro asketski, fokus, i snagu da se kontroli\u0161e impuls i da se odupremo hipersurfingu; da ne nestanemo, nekada i satima, u beskrajnim meandrima interneta, virtuelnih svetova raznih igara i beskona\u010dnom cirkusu Jutjuba, Netfliksa i drugih zabavnih platformi. Trivijalizacija na\u0161ih \u017eivota (i na\u0161e pa\u017enje), kao \u0161to je to opet primetio prof. Nil Postmen citiraju\u0107i Hakslija, je na\u0161 primarni problem.<\/p>\n

        Ako se na ovo doda i uvid da su obe glavne mobilne platforme \u2013 i iOS i Android \u2013 kao i ve\u0107ina dru\u0161tvenih mre\u017ea, pravljene tako da kreiraju fizi\u010dku zavisnost korisnika, kroz permanentne mikro-doze dopamina u svakoj od \u2018notifikacija\u2019, onda je na\u0161 problem jo\u0161 ve\u0107i. Nepismenost pa\u017enje je u stvari \u2018gojaznost pa\u017enje\u2019, kljukanje distrakcijama do nivoa zavisnosti koja nas spre\u010dava da se fokusiramo na druge, va\u017enije stvari. Ovo je realna epidemija, primetna posebno kod mladih, od kojih se najvi\u0161e i o\u010dekuje u tom novom vrlom svetu novih ekonomija i pristupa. Zato u mnogim razvijenim zemljama postoje klinike za tehnolo\u0161ke zavisnosti. Narativna, impulsna i nepismenost pa\u017enje nas \u010dine fizi\u010dki bolesnima.<\/p>\n

          \n
        1. \n

          Timska pismenost<\/h2>\n<\/li>\n<\/ol>\n

          I, opet, sve je povezano. Iste nepismenosti nas takodje \u010dine i sebi\u010dnima i manje sposobnima da radimo u timu. Kada impuls vlada, kada smo navikli da smo samo mi u centru pa\u017enje i kada je ta pa\u017enja lako lomljiva, sposobnost empatije o potrebama ili samo ta\u010dkama gledi\u0161ta drugih je takodje slaba. Za\u0161to je ovo va\u017eno? Zato \u0161to je postindustrijski svet u koji smo ve\u0107 u\u0161li vrlo kompleksan. Sve vi\u0161e zanimanja je sada kontekstualno i zavisno od komplementarnih znanja i ve\u0161tina drugih oko nas, \u010dlanova jednog tima. Usamljeni kauboji polako gube svoje prerije. \u2018Faktor za isporuku projekta,\u2019 kako ka\u017eu u Silicijumskoj dolini, \u2018je tim\u2019.<\/p>\n

          Timski rad se pre svega bazira na impulsnoj pismenosti i na empatiji. Uspe\u0161an rad u timu zahteva balansiranje razli\u010ditih energija: introvertnosti i ekstrovertnosti, razli\u010ditih komunikacionih stilova, prepoznavanje zajedni\u010dke misije ili cilja. Timski rad je izvanredan trening u introspekciji i razumevanju sopstvenih strana li\u010dnosti. O tome je, to sam pomenuo ve\u0107 nekoliko puta, pisao prof. Tod Rouz, kroz koncept \u2018reckastog profila\u2019 \u2013 verovatno najkorisnijeg konceptualnog orudja modernog \u010doveka i njegovih li\u010dnih i profesionalnih okru\u017eenja.<\/p>\n

          \u2018Reckasti profil\u2019 je jednostavan, a tragi\u010dno nekori\u0161\u0107en koncept: svi mi imamo izra\u017eenije i manje izra\u017eene strane na\u0161ih li\u010dnosti. Uzmimo samo taj generi\u010dki pojam \u2018dobar komunikator\u2019. Neki su jaki u javnom prezentiranju pred desetinama stranaca, \u010dak i vodjama kompanija, nekima je to najve\u0107a no\u0107na mora; neki su odli\u010dni u komunikaciji 1-na-1 sa svojim kolegama, neki su zatvoreni za kolege, ali izvrsni sa \u010dlanovima svog tima; neki pi\u0161u izvanredno, drugi jedva sastave nekoliko funkcionalnih re\u010denica. I tako dalje\u2026 Samo precizno razumevanje li\u010dnog reckastog profila, koji se menja s godinama, iskustvima i okru\u017eenjima, poma\u017ee dobrom uklapanju u tim. Drugim re\u010dima, tim se pravi od komplementarnih profila, kao i tim astronauta; manje je potrebe da se neko \u2018iskrivi\u2019 da bi se uklopio u tim koji mu je komplementaran. Takodje, svako zna i kako doprinosi timu, koja je njegova uloga, koja je \u2018rupa\u2019 u projektu bez njihovog prisustva.<\/p>\n

            \n
          1. \n

            Statisti\u010dka pismenost<\/h2>\n<\/li>\n<\/ol>\n

            Znati kako da \u010ditamo brojeve, u svetu prepunom njih, nikada nije bilo va\u017enije. Posebno jer se od malih nogu u\u010dimo da je istina u brojevima, da su brojevi isto \u0161to i nauka, da odluke moramo da donosimo razumom, ne samo \u2013 niti prete\u017eno \u2013 srcem, i da to obi\u010dno zna\u010di neku vrstu kvantifikacije. Ono \u0161to nam se nikada ne govori je kako su razni interesi postali spektakularno ve\u0161ti da nam brojkama suze razumevanje, da nas manipuli\u0161u i da nam uskrate odluke bazirane na dobrom razumevanju. Ve\u0107 su izlizane izreke kao \u0161to su da \u201899% statistike ka\u017ee samo 49% istine\u2019, Dizraelijeva da \u2018postoje la\u017ei, gnusne la\u017ei i statistika\u2019 ili Langova, vrlo poznata u svetu marketing istra\u017eivanja, da \u2018ve\u0107ina ljudi koristi podatke kao \u0161to pijanica koristi banderu: vi\u0161e za pridr\u017eavanje da ne padne, nego za osvetljavanje puta\u2019.<\/p>\n

            Na\u0161 dan je pun grafikona, procenata, proseka, brojki koje stoje same na vetrometini, van svakog konteksta, siro\u010dad prisvajana od svakoga ko ima trenutni interes da ih iskoristi kao svedoke za svoju pri\u010du i svoje ciljeve. Statistika je municija za topove pri\u010de, a mi smo glineni golubovi za njihovu kanonadu. Kao i sa drugim vrstama pismenosti u ovom tekstu, tragi\u010dno je u kojoj meri je ova vrsta nepismenosti deo na\u0161e civilizacijske naivnosti.<\/p>\n

            Primeri su svuda oko nas. Na\u0161e nerazlikovanje \u2018prose\u010dnog\u2019 od \u2018tipi\u010dnog\u2019 kreira potpuno drugu sliku stvarnosti. Ako je prosek plate u jednoj zemlji 450 evra, dok je tipi\u010dna plata (gde je grupisano najvi\u0161e stanovnika) oko 250, \u0161ta nam to govori? U masovnom marketingu, proseci su jedan od najopasnijih brojeva za dono\u0161enje odluka, \u0161to uspe\u0161ni brendovi dobro razumeju. Pametni brendovi rade s tipi\u010dnim vrednostima, one su bli\u017ee stvarnosti. Ili, razumevanje \u2018baze\u2019: po\u010detnog nivoa od koga se meri rast bilo \u010dega. Ako je privredni rast jedne zemlje malo ve\u0107i nego drugih u okru\u017eenju, ali sa mnogo ni\u017ee po\u010detne ta\u010dke \u2013 a zna se da bi tipi\u010dan rast s takve po\u010detne ta\u010dke u stvari trebalo da bude i ve\u0107i \u2013 da li je to onda uspeh ili samo statisti\u010dko zamazivanje o\u010diju? \u2018La\u017ei, gnusne la\u017ei i statistika\u2019\u2026<\/p>\n

            Verovatno najve\u0107a slepa ta\u010dka u ovoj vrsti pismenosti, ne\u0161to \u0161to je evoluciona karakteristika \u010ditave ljudske vrste, je na\u0161a fundamentalna nesposobnost da se nosimo s verovatno\u0107om. Verovatno\u0107u ljudski mozak jednostavno ne razume, posebno statisti\u010dku definiciju slu\u010dajnosti. Iako je potpuno verovatno, statisti\u010dki, da neko ima deset uzastopnih ko\u0161eva s daljine, pa da dugo nakon toga ne postigne nijedan, ve\u0107 i sam po\u010detak serije nas goni da tom igra\u010du pripi\u0161emo \u2018sre\u0107an dan\u2019 ili neku drugu vrstu posebne magije. Isto je i obrnuto, jer svako od nas ima bolje i lo\u0161ije dane na poslu, na ispitu, na prezentacijama i sli\u010dnim ocenjiva\u010dkim situacijama. Statisti\u010dki je skoro izvesno da \u0107e neki od studenata koji su, ina\u010de, \u010ditave godine radili vredno, na sam dan ispita imati tremu, lo\u0161u koncentraciju, slabiju fizi\u010dku energiju i razne druge razloge za slabiji rezultat \u2013 ali \u0107e i dalje biti ka\u017enjeni za to, uprkos godi\u0161njem trudu. To je jo\u0161 jedna od stvari koja razne finalne ispite \u010dini grubim i statisti\u010dki ne mnogo robusnim sredstvom za procenu ne\u010dije sposobnosti\u2026<\/p>\n

            Na\u0161 mozak ne voli nepovezanost, ose\u0107aj potpune slu\u010dajnosti nam je u\u017easan i mozak to nadome\u0161ta narativima, pri\u010dama koje nam \u2018sa sigurno\u0161\u0107u\u2019 sugeri\u0161u da \u0107e se ne\u0161to \u2018obavezno\u2019 desiti, ili ne. Posebno ako smo na to pogurani od strane kulturnih obi\u010daja ili manipulatora koji podatke \u2018uokviravaju\u2019 tako da zvu\u010de povoljnije. Nepismenost fenomena verovatno\u0107e je jedan od glavnih razloga za razna sujeverja, pogre\u0161na kladjenja, lo\u0161e procenjene kandidate na intervjuima za posao ili ulaganja u razne aspekte dru\u0161tvenog sistema. Narativna i statisti\u010dka pismenost su rodjaci koji ne \u017eive zajedno u na\u0161im glavama, na na\u0161u kolektivnu \u0161tetu\u2026<\/p>\n

              \n
            1. \n

              Kreativna pismenost<\/h2>\n<\/li>\n<\/ol>\n

              Kreativnost je, po jednoj staroj izreci, poslednji resurs koji ljudska vrsta ima; ono \u0161to radimo kada ne znamo \u0161ta da radimo. Kreativnost je najbli\u017ee magiji u na\u0161em individualnom i kolektivnom delovanju. Ona stvara nove industrije, nove poglede na \u017eivot, nove inspiracije, nove resurse i nove na\u010dine da se re\u0161avaju problemi. A, ipak, ne\u0161to \u010dudno i tragi\u010dno se de\u0161ava s ovom vitalnom silom u na\u0161im \u017eivotima.<\/p>\n

              Pre vi\u0161e godina, NASA je razvila svoj specijalan test kreativnosti, a onda su testirali istu grupu \u0161kolske dece tokom njihovog razvoja. Svi su kasnije pokazali lo\u0161ije rezultate. Zna\u010dajno lo\u0161ije. Zaklju\u010dak je bio da \u0161kolski sistem, zbog svega o \u010demu sam pisao gore, sistematski ubija na\u0161u kreativnost, na\u0161e prirodno stanje bitisanja, supersilu s kojom se radjamo i koju imamo sve dok je nemilosredna presa industrijskog obrazovnog i poslovnog sistema na silu ne iscedi iz nas. Ovo nije nov fenomen i o tome su mnogo detaljnije i duhovitije pisali ugledni istra\u017eiva\u010di kao \u0161to je Ken Robinson.<\/p>\n

              Kreativnost je razli\u010ditost po definiciji, neslaganje, promena, potres, podrivanje istosti \u2013 sve ono \u0161to ve\u0107ina na\u0161ih zvani\u010dnih okru\u017eenja poku\u0161ava da izbegne po svaku cenu! Mi, kao kreativna bi\u0107a, uspeli smo da napravimo majku svih paradoksa: da izgradimo civilizaciju koja svoju bazi\u010dnu i naj\u010darobniju crtu tretira kao neprijatelja, kao smetnju, kao bolest koja se istrebljuje procesima, merenjima, sistemskim normama i obi\u010dajima koji ka\u017enjavaju razli\u010ditost. Novom obrazovnom sistemu treba nova ideologija ne samo prihvatanja, ve\u0107 i aktivnog slavljenja \u2018neuronetipi\u010dnosti\u2019, ekscentrizma, radikalnosti i kontrarijanstva svih vrsta \u2013 pod uslovom da ne ugro\u017eava li\u010dni integritet drugih, naravno. Ovo \u0107e, zbog prirode sada\u0161njih obrazovnih sistema, biti verovatno najte\u017ea pismenost za razvoj i primenu, iz dva razloga.<\/p>\n

              Prvo je struktura samog sistema, koja se bazira na standardizaciji i masovnom uprose\u010davanju. Trening u\u010ditelja, na\u010dini na koji se ocenjuje i njihov i uspeh u\u010denika, dnevna struktura aktivnosti \u2013 sve je u fundamentalnom antagonizmu prema kreativnosti. Drugi razlog je razumevanje i prihvatanje same ideologije kreativnosti od strane nadle\u017enih ministarstava i njihovih politi\u010dkih sistema. Na\u0161 najve\u0107i kolektivni, civilizacijski, problem je to \u0161to planetom upravlja kabala fundamentalno nekreativnih i nema\u0161tovitih ljudi, od koji neki ne mogu da se opi\u0161u skoro nikako druga\u010dije sem prili\u010dno bliskima zlu. Izuzeci su ekstremno retki.<\/p>\n

              Silabus za ove nove vrste pismenosti ve\u0107 postoji. Literatura i metodologije, takodje. Niko ne mo\u017ee da ka\u017ee da ne znamo kako bi radili ovo novo opismenjavanje. Postoji samo nedostatak sistemske volje da se makar i proba. Izazov \u2018statusu kvo\u2019 je jednostavno prevelik. Prakti\u010dna delotvornost ovih pismenosti je, medjutim, vi\u0161e nego dokazana u raznim granama privrede, ali ne uvek na konstruktivne na\u010dine. Negde one generi\u0161u inovacije u raznim oblastima; oboga\u0107uju svet oko nas, uglavnom za potrebe profita. Sve se, medjutim, koriste da se nama manipuli\u0161e, ispod radara na\u0161e pa\u017enje i sposobnosti razumevanja. Opismeniti populaciju na ove na\u010dine bi fundamentalno promenilo postoje\u0107e igre mo\u0107i, na\u0161e percepcije stvarnosti i nas samih, politi\u010dke i ekonomske sisteme. Trenutno, ve\u0107ini elita to ne odgovara. \u0160est nepismenosti je recept za vladanje.<\/p>\n

              Taj za\u010darani krug mora da se prekine, ako nam je stalo do nas samih, na ovom zrncu pra\u0161ine koje se zove planeta Zemlja.<\/p>\n

              PCpress<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

              Opismeniti populaciju na ove na\u010dine bi fundamentalno promenilo postoje\u0107e igre mo\u0107i, na\u0161e percepcije stvarnosti i nas samih, politi\u010dke i ekonomske sisteme. Trenutno, ve\u0107ini elita to ne odgovara. \u0160est nepismenosti je recept za vladanje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":289560,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-289559","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289559","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=289559"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289559\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":289561,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289559\/revisions\/289561"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/289560"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=289559"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=289559"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=289559"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}