{"id":289420,"date":"2020-04-24T06:25:10","date_gmt":"2020-04-24T04:25:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=289420"},"modified":"2020-04-24T07:17:37","modified_gmt":"2020-04-24T05:17:37","slug":"korona-i-strah-od-smrti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/24\/korona-i-strah-od-smrti\/","title":{"rendered":"Korona i strah od smrti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yuval Noah Harari<\/strong><\/p>\n

Moderni svet je oblikovan uverenjem da ljudi mogu da nadmudre i poraze smrt. Bio je to revolucionarno nov stav. U ve\u0107em delu istorije ljudi su krotko prihvatali smrt. Sve do poznog modernog doba ve\u0107ina religija i ideologija videla je smrt ne samo kao neizbe\u017ean usud ve\u0107 i kao glavni izvor smisla u \u017eivotu. Najva\u017eniji doga\u0111aji u ljudskoj egzistenciji nastupali su nakon \u0161to \u010dovek ispusti poslednji dah. Tek tada je mogao da sazna prave \u017eivotne tajne. Tek tada je mogao da dobije ve\u010dno spasenje ili da trpi beskrajno prokletstvo. U svetu bez smrti \u2013 dakle i bez raja, pakla ili reinkarnacije \u2013 religije poput hri\u0161\u0107anstva, islama i hinduizma ne bi imale smisla. U ve\u0107em delu istorije najbolji ljudski umovi nastojali su da daju smisao smrti, a ne da je poraze.<\/p>\n

Ep o Gilgame\u0161u, mit o Orfeju i Euridici, Biblija, Kuran, Vede i bezbroj drugih svetih knjiga i pri\u010da strpljivo su obja\u0161njavali uznemirenim ljudima da umiremo zato \u0161to su tako hteli Bog, ili Kosmos, ili Majka Priroda, pa nam je bolje da tu sudbinu prihvatimo smerno i s dostojanstvom. Jednog dana \u0107e bog mo\u017eda ukinuti smrt nekim velikim metafizi\u010dkim gestom kao \u0161to je Hristov drugi dolazak. Ali orkestriranje takvih kataklizmi bilo je o\u010digledno izvan mo\u0107i smrtnika od krvi i mesa.<\/p>\n

Onda je do\u0161la nau\u010dna revolucija. Za nau\u010dnike smrt nije bo\u017eji dekret, ve\u0107 tehni\u010dki problem. Ljudi umiru ne zato \u0161to je bog tako rekao, ve\u0107 zbog nekog tehni\u010dkog kvara. Srce prestaje da pumpa krv. Rak je uni\u0161tio jetru. Virusi se mno\u017ee u plu\u0107ima. \u0160ta je uzrok svih tih problema? Drugi tehni\u010dki problemi. Srce prestaje da pumpa krv zato \u0161to u njegov mi\u0161i\u0107 ne sti\u017ee dovoljno kiseonika. Kancerozne \u0107elije se mno\u017ee u jetri zbog neke slu\u010dajne genetske mutacije. Virusi su se nastanili u mojim plu\u0107ima zato \u0161to je neko kinuo u autobusu. U tome nema ni\u010deg metafizi\u010dkog.<\/p>\n

Nauka veruje da za svaki tehni\u010dki problem postoji tehni\u010dko re\u0161enje. Nije potrebno da \u010dekamo drugi Hristov dolazak da bismo prevazi\u0161li smrt. To mo\u017ee da u\u010dini par nau\u010dnika u laboratoriji. Dok je nekad tradicionalna smrt bila specijalnost sve\u0161tenika i teologa u crnim mantijama, sada je ona specijalnost ljudi u belim laboratorijskim mantilima. Ako srce posustaje, mo\u017eemo da ga stimuli\u0161emo pejsmejkerom ili \u010dak da ga zamenimo. Ako rak krene da se \u0161iri, mo\u017eemo da ga ubijemo zra\u010denjem. Ako se virusi namno\u017ee u plu\u0107ima, mo\u017eemo da ih elimini\u0161emo nekim novim lekom.<\/p>\n

Istina je da u ovom trenutku nismo u stanju da re\u0161imo sve tehni\u010dke probleme. Ali radimo na tome. Najbolji ljudski umovi vi\u0161e ne provode vreme poku\u0161avaju\u0107i da daju smisao smrti. Umesto toga, oni rade na produ\u017eavanju \u017eivota. Istra\u017euju mikrobiolo\u0161ke, fiziolo\u0161ke i geneti\u010dke sisteme i razvijaju nove lekove i revolucionarne tretmane.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ljudi su bili vrlo uspe\u0161ni u borbi da produ\u017ee \u017eivot. Tokom poslednja dva veka o\u010dekivano trajanje \u017eivota sko\u010dilo je sa 40 na 72 godine u celom svetu, a u nekim razvijenim zemljama na vi\u0161e od 80 godina. Posebno su deca istrgnuta iz kand\u017ei smrti. Pre 20. veka najmanje svako tre\u0107e dete nije imalo priliku da odraste. Deca su podlegala de\u010djim bolestima kao \u0161to su dizenterija, rubeola i male boginje. U 17. veku u Engleskoj oko 150 od 1.000 novoro\u0111en\u010dadi umiralo je tokom prve godine \u017eivota, a samo oko 700 je stizalo do petnaeste. Danas samo pet od 1.000 novoro\u0111enih umre u prvoj godini, a 993 proslave 15. ro\u0111endan. U celom svetu, stopa smrtnosti dece pala je ispod pet odsto.<\/p>\n

Bili smo tako uspe\u0161ni u poku\u0161aju da sa\u010duvamo i produ\u017eimo \u017eivot da se na\u0161 pogled na svet duboko promenio. Dok su tradicionalne religije smatrale da je posmrtni \u017eivot glavni izvor smisla, od 18. veka ideologije poput liberalizma, socijalizma i feminizma gube svako interesovanje za posmrtni \u017eivot. \u0160ta se doga\u0111a komunisti ili komunistkinji posle smrti? \u0160ta se doga\u0111a kapitalisti? \u0160ta se doga\u0111a feministkinji? Besmisleno je tra\u017eiti odgovor na to pitanje u delima Karla Marxa, Adama Smitha ili Simone de Beauvoir.<\/p>\n

Nacionalizam je jedina moderna ideologija koja jo\u0161 daje smrti centralnu ulogu. U svojim poeti\u010dnijim i o\u010dajnijim trenucima, nacionalizam obe\u0107ava da \u0107e oni koji umru za naciju ve\u010dno \u017eiveti u kolektivnom se\u0107anju. To obe\u0107anje je, me\u0111utim, tako mutno da ni sami nacionalisti zapravo ne znaju kako da ga shvate. Kako se \u201e\u017eivi\u201c u se\u0107anju? Ako si mrtav, kako zna\u0161 da li te se ljudi se\u0107aju ili ne? Woodyja Allena su jednom pitali nada li se da \u0107e zauvek \u017eiveti u se\u0107anju filmskih gledalaca. Allen je odgovorio: \u201eRadije bih \u017eiveo u svom stanu\u201c. \u010cak i mnoge tradicionalne religije su pomerile fokus. Umesto da obe\u0107avaju raj posle smrti, po\u010dele su da nagla\u0161avaju ono \u0161to mogu da u\u010dine za nas u ovom \u017eivotu.<\/p>\n

Da li \u0107e ova pandemija promeniti ljudske stavove prema smrti? Verovatno ne\u0107e. Pre \u0107e se dogoditi suprotno. Kovid-19 \u0107e nas verovatno navesti da udvostru\u010dimo nastojanja da za\u0161titimo ljudski \u017eivot. Naime, preovla\u0111uju\u0107a kulturna reakcija na Kovid-19 nije rezignacija, ve\u0107 me\u0161avina gneva i nade.<\/p>\n

Kad bi epidemija izbila u nekom premodernom dru\u0161tvu, npr. u srednjovekovnoj Evropi, ljudi su, naravno, strahovali za \u017eivot i o\u010dajavali zbog smrti voljenih, ali glavna kulturna reakcija bila je rezignacija. Psiholozi bi to mo\u017eda nazvali \u201enau\u010dena bespomo\u0107nost\u201c. Ljudi su sebi govorili da je to bo\u017eja volja \u2013 ili mo\u017eda bo\u017eja kazna za grehe \u010dove\u010danstva: \u201eBog najbolje zna. Mi r\u0111avi ljudi to smo zaslu\u017eili. Vide\u0107ete, na kraju \u0107e se pokazati da je tako bilo najbolje. Ne brinite, dobri ljudi bi\u0107e nagra\u0111eni na onom svetu. Ne gubite vreme tragaju\u0107i za lekovima. Bolest je poslao bog da nas kazni. Oni koji smatraju da ljudi svojom domi\u0161ljato\u0161\u0107u mogu pobediti epidemiju samo drugim gresima dodaju i greh ta\u0161tine. Ko smo mi da se me\u0161amo u bo\u017eje planove?\u201c<\/p>\n

Danas su stavovi dijametralno suprotni. Kad god neka katastrofa \u2013 \u017eelezni\u010dka nesre\u0107a, veliki po\u017ear, uragan \u2013 ubije mnogo ljudi, skloni smo da to vidimo kao ljudski propust, a ne kao bo\u017eju kaznu ili neizbe\u017enu prirodnu pojavu. Da \u017eelezni\u010dka kompanija nije \u0161krtarila na bezbednosti, da je op\u0161tina usvojila bolje protivpo\u017earne mere, da je vlada br\u017ee poslala pomo\u0107, ti ljudi su mogli biti spaseni. U 21. veku masovna smrt postala je automatski razlog za tu\u017ebe i istrage.<\/p>\n

Takav je na\u0161 stav i prema smrtonosnim bolestima. Dok su neki sve\u0161tenici po\u017eurili da opi\u0161u sidu kao bo\u017eju kaznu za homoseksualce, moderno dru\u0161tvo milosrdno \u0161alje takva gledi\u0161ta na svoje umobolne margine i danas \u0161irenje side, Ebole i drugih skora\u0161njih epidemija uglavnom vidimo kao organizacione propuste. Pretpostavljamo da \u010dove\u010danstvo raspola\u017ee znanjem i alatima za suzbijanje takvih bolesti, a ako se infektivna bolest ipak otme kontroli, razlog je ljudska nesposobnost, a ne bo\u017eji gnev. Kovid-19 nije izuzetak od tog pravila. Kriza je daleko od zavr\u0161etka, a ve\u0107 je po\u010delo tra\u017eenje krivaca. Razne zemlje optu\u017euju jedna drugu. Politi\u010dki rivali jedni drugima prebacuju odgovornost kao ru\u010dnu granatu iz koje je izva\u0111ena igla.<\/p>\n

Pored gneva, tu je i ogromna nada. Na\u0161i heroji nisu sve\u0161tenici koji pokopavaju mrtve i opravdavaju po\u0161ast, ve\u0107 medicinari koji spasavaju \u017eivote. A na\u0161i superheroji su nau\u010dnici u laboratorijama. Kao \u0161to filmski gledaoci znaju da \u0107e Spajdermen i \u010cudesna \u017eena na kraju poraziti lo\u0161e momke i spasiti svet, tako smo i mi sigurni da \u0107e za nekoliko meseci, mo\u017eda za godinu dana, ljudi u laboratorijama na\u0107i efikasno sredstvo za le\u010denje Kovida-19 ili vakcinu protiv njega. Onda \u0107emo pokazati poganom korona virusu ko je na vrhu lanca ishrane na ovoj planeti! Pitanje koje je svima na usnama, od Bele ku\u0107e do Volstrita i italijanskih balkona, glasi: \u201eKada \u0107e vakcina biti spremna?\u201c Kada. Ne da li.<\/p>\n

***<\/p>\n

Kada zaista dobijemo vakcinu i epidemija se okon\u010da, \u0161ta \u0107e biti glavna pouka za \u010dove\u010danstvo? Po svemu sude\u0107i, to da se mora vi\u0161e investirati u za\u0161titu ljudskih \u017eivota. Potrebno nam je vi\u0161e bolnica, vi\u0161e lekara, vi\u0161e medicinskih sestara. Potrebne su nam ve\u0107e rezerve respiratora, vi\u0161e za\u0161titne opreme i testova. Potrebno je da investiramo novac u istra\u017eivanje nepoznatih patogena i razvijanje novih na\u010dina le\u010denja. Ne smemo opet dozvoliti da budemo zate\u010deni.<\/p>\n

Neki bi mogli re\u0107i da je to pogre\u0161na pouka i da ova kriza treba da nas nau\u010di skromnosti. Ne treba da budemo tako sigurni u svoju sposobnost da pokorimo sile prirode. Mnogi od takvih su srednjovekovni ostaci koji propovedaju skromnost i 100 odsto su sigurni da znaju sve prave odgovore. Neki zadrti vernici ne mogu da se uzdr\u017ee \u2013 sve\u0161tenik koji vodi nedeljni \u010das Biblije za kabinet Donalda Trumpa rekao je da je i ova epidemija kazna za homoseksualnost. Ali \u010dak i najve\u0107e pristalice tradicije danas pola\u017eu vi\u0161e nade u nauku nego u Sveto pismo.<\/p>\n

Katoli\u010dka crkva poru\u010duje vernicima da se dr\u017ee dalje od crkava. Izrael je zatvorio svoje sinagoge. Islamska Republika Iran upozorava ljude na opasnost od odlaska u d\u017eamiju. Hramovi i sve vrste sekti obustavili su javne obrede. A sve zbog toga \u0161to su nau\u010dnici izneli svoje zaklju\u010dke i preporu\u010dili zatvaranje svetih mesta.<\/p>\n

Naravno, ne spada svako ko opominje na ljudsku oholost u srednji vek. \u010cak i nau\u010dnici se sla\u017eu da na\u0161a o\u010dekivanja moraju biti realisti\u010dnija i da ne smemo slepo verovati u mo\u0107 lekara da nas za\u0161tite od \u017eivotnih neda\u0107a. Dok \u010dove\u010danstvo kao celina postaje jo\u0161 mo\u0107nije, pojedinci jo\u0161 moraju da se suo\u010davaju sa svojom prolazno\u0161\u0107u. Mo\u017eda \u0107e za vek ili dva nauka uspeti da beskona\u010dno produ\u017ei ljudski \u017eivot, ali to zasad ne mo\u017ee da u\u010dini. S mogu\u0107im izuzetkom nekolicine dana\u0161njih milijarderskih beba, svi \u0107emo jednog dana umreti i svi \u0107emo izgubiti svoje voljene. Moramo prihvatiti svoju prolaznost.<\/p>\n

Sada\u0161nja kriza zaista bi mogla mnoge pojedince u\u010diniti svesnijim prolazne prirode ljudskog \u017eivota i ljudskih postignu\u0107a. Ali na\u0161a moderna civilizacija u celini verovatno \u0107e krenuti suprotnim putem. Opomenuta na svoju prolaznost reagova\u0107e gra\u0111enjem sna\u017enije odbrane. Kad se ova kriza zavr\u0161i, ne o\u010dekujem da \u0107e odeljenja za filozofiju dobiti primetno ve\u0107i bud\u017eet. Ali kladim se da \u0107e se bud\u017eeti medicinskih \u0161kola i zdravstvenih sistema znatno pove\u0107ati.<\/p>\n

Mo\u017eda je to najbolje \u0161to ljudi mogu da o\u010dekuju. Vlasti se ni ina\u010de ne isti\u010du naro\u010dito u bavljenju filozofijom. Nije to njihov domen. One treba da se fokusiraju na izgradnju boljih zdravstvenih sistema. Na pojedincima je da grade bolju filozofiju. Lekari ne mogu da re\u0161e zagonetku na\u0161eg postojanja. Ali mogu da nam obezbede malo vi\u0161e vremena da se njome sami bavimo. \u0160ta \u0107emo s tim vremenom uraditi, zavisi od nas.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net\/<\/a> The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sada\u0161nja kriza zaista bi mogla mnoge pojedince u\u010diniti svesnijim prolazne prirode ljudskog \u017eivota i ljudskih postignu\u0107a. Ali na\u0161a moderna civilizacija u celini verovatno \u0107e krenuti suprotnim putem.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":276682,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-289420","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289420","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=289420"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289420\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":289421,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/289420\/revisions\/289421"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/276682"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=289420"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=289420"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=289420"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}