{"id":288829,"date":"2020-04-15T06:09:50","date_gmt":"2020-04-15T04:09:50","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=288829"},"modified":"2020-04-15T06:40:42","modified_gmt":"2020-04-15T04:40:42","slug":"ova-godina-je-za-evropu-prelomna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/15\/ova-godina-je-za-evropu-prelomna\/","title":{"rendered":"Ova godina je za Evropu prelomna"},"content":{"rendered":"

Du\u0161an Relji\u0107<\/strong> je voditelj briselskog ureda Njema\u010dkog instituta za me\u0111unarodnu i sigurnosnu politiku, odnosno Zaklade znanost i politika (SWP). Rije\u010d je o uglednoj nezavisnoj javnoj instituciji koja savjetuje Bundestag i njema\u010dku vladu. Relji\u0107 je ve\u0107 pribli\u017eno dva desetlje\u0107a stru\u010dnjak SWP-a za Evropsku uniju i jugoistok kontinenta. Prethodno je bio dopisnik Tanjuga, urednik tjednika Vreme, suosniva\u010d novinske agencije Beta i voditelj Programa za medije i demokraciju Evropskog instituta za medije (EIM).<\/p>\n

Aleksandar Vu\u010di\u0107 je izjavio da je europska solidarnost bajka. Ipak, EU je od po\u010detka korona-krize Beogradu poslala pomo\u0107 u vrijednosti od oko sto milijuna eura, ali u Srbiji se to ne spominje ni pribli\u017eno koliko pomo\u0107 Rusije i Kine.<\/em><\/p>\n

Evropska komisija je nepotro\u0161eni novac od pretpristupnih fondova IPA2 preusmerila tako da ga zemlje tzv. zapadnog Balkana mogu da koriste za suzbijanje pandemije koronavirusa. Re\u010d je o nekoliko stotina miliona eura, a Srbija \u0107e, kao najve\u0107i primalac IPA fondova u jugoisto\u010dnoj Evropi, imati najvi\u0161e koristi. \u0160to se ti\u010de aviona s kineskom opremom, njih organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a pla\u0107a EU. \u010cinjenice neosporno potvr\u0111uju da najve\u0107u pomo\u0107 pru\u017ea EU. \u2018Ko druk\u010dije ka\u017ee, taj kleve\u0107e i la\u017ee\u2019, da citiram jugoslovensku parolu iz sredine pro\u0161log veka. Vu\u010di\u0107 i drugi u jugoisto\u010dnoj Evropi grade bitan dio svog politi\u010dkog marketinga pozicioniraju\u0107i se kao kriti\u010dari EU-a. To im je potrebno zato \u0161to je veliki dio njihovog izbornog tela desni\u010darski i autoritarno nastrojen te uzore prepoznaje u Kini i Rusiji \u2013 dr\u017eavama u kojima su stvoreni kvazifeudalni sistemi vlasti s do\u017eivotnim vo\u0111ama \u2013 te sve vi\u0161e u Ma\u0111arskoj pod Orb\u00e1nom i Turskoj pod Erdo\u011fanom. No takva strategija obezvre\u0111ivanja politi\u010dkog i ekonomskog povezivanja u Evropi najvi\u0161e \u0161teti Srbiji i drugim dr\u017eavama u regionu. Blagostanje regiona zavisi temeljno od toga koliko \u0107e uspeti da postane deo evropskog projekta demokratskog ujedinjenja.<\/p>\n

Bez ljudi nema budu\u0107nosti<\/strong><\/p>\n

Upravo pokrenuti pristupni pregovori s Albanijom i Sjevernom Makedonijom odvijaju se po novoj metodologiji. Vi smatrate da je od nje mnogo va\u017enije da regija po\u010dne ekonomski i dru\u0161tveno dostizati Uniju. U \u010dlanku koji ste napisali s Matteom Bonomijem i Ardianom Hackajem tvrdite da je dosada\u0161nja politika pro\u0161irenja suodgovorna za osiroma\u0161enje regije?<\/em><\/p>\n

Srbija i druge zemlje regiona mnogo su vi\u0161e zavisne od EU-a od mnogih zemalja Unije. Oko 80 odsto spoljnoekonomske razmene regiona je s EU-om, pre svega Nema\u010dkom i Italijom. Sama Nema\u010dka ima oko 45 do 50 odsto ekonomske razmene s Unijom, njeni veliki partneri su Amerika i Azija. Ako imate 80 odsto trgovine sa Unijom, ako velik dio spoljnih ulaganja dolazi odatle, ako je bankarski sistem ve\u0107inski u vlasni\u0161tvu banaka iz EU-a i ako imate ekonomske migrante koji odande decenijama \u0161alju dragocene doznake, vi ste ekonomskim i socijalnim strukturama duboko integrisani u EU, koja i fizi\u010dki okru\u017euje region, kao i NATO. Me\u0111utim, nije da EU poklanja novac zapadnom Balkanu, nego se kapital iz jugoisto\u010dne Evrope preliva u Nema\u010dku i Italiju i drugde kroz trgovinu, bankarstvo i ostale grane. Trgovinski deficit tih \u0161est ekonomija s Unijom u poslednjih desetak godina iznosi oko sto milijardi eura. Region bi morao da se razvija s nekih \u0161est do osam odsto rasta BDP-a godi\u0161nje da bi za trideset godina dosegao prosek Unije. No prose\u010dna stopa rasta tokom protekle dve decenije iznosila je dva do \u010detiri odsto, tako da nije izgledno da bi region mogao za nekoliko generacija da dosegne prosek EU-a. Mladi su shvatili da dobar \u017eivot ne\u0107e do\u0107i k njima pa odlaze onamo gde je blagostanje. Maltene svaka dva minuta jedan gra\u0111anin zapadnog Balkana dobija dozvolu boravka i rada u EU-u \u2013 pribli\u017eno 230.000 njih u 2018. godini. Vlastima u Srbiji i drugde u regionu postalo je jasno da sada\u0161nji razvojni model zasnovan na \u2018otimanju\u2019 za strane investicije kroz obaranje doma\u0107ih tro\u0161kova radne snage, poreske i druge podsticaje ne funkcioni\u0161e. Zato poku\u0161avaju da u\u010destvuju u kineskom razvoju da bi pove\u0107ali svoje stope rasta. Ni taj model ne deluje izgledno jer i Kina, kada proizvodi u inostranstvu, pre svega tra\u017ei jeftinu radnu snagu i poresku po\u0161tedu. S druge strane, Srbija je u novije vreme s malim brojem zaposlenih bitno pove\u0107ala izvoz informati\u010dkih usluga, sve do pribli\u017eno 1,4 milijarde eura godi\u0161nje. Na slo\u017eenijim se poslovima zara\u0111uje ve\u0107i novac, tada mladi imaju razloga da ostanu, ali je potrebno da dr\u017eava ula\u017ee u tehnologiju i obrazovanje, za \u0161to zemlje regiona nemaju sredstava.<\/p>\n

Koja je razlika u odnosu na \u010dlanice prido\u0161le prija\u0161njim pro\u0161irenjima?<\/em><\/p>\n

Balkanske zemlje imaju ogromne deficite, a nemaju nadoknadu za otvoreno tr\u017ei\u0161te u odnosu na EU kao \u0161to je imaju ekonomski slabije \u010dlanice EU-a, poput Ma\u0111arske ili Rumunije. One dobijaju nadoknadu pre svega kroz strukturne i kohezione fondove. Hrvatska u sada\u0161njem bud\u017eetu EU-a dobija na poklon oko 8,5 milijardi eura za razvoj. Samim time mo\u017ee lak\u0161e da izdr\u017ei deficite i podnese iseljavanje.<\/p>\n

U kojoj je vezi ekonomski odnos regije i Unije s odr\u017eavanjem autoritarnih re\u017eima koji po\u010divaju na politi\u010dkom kapitalizmu i zarobljavanju dr\u017eave?<\/em><\/p>\n

Tip politi\u010dke ekonomije uspostavljen izme\u0111u jakih zemalja EU-a i slabih postjugoslovenskih dr\u017eava reproducira autoritarne vlasti te im izru\u010duje stanovni\u0161tvo, dugoro\u010dno spre\u010davaju\u0107i da do\u0111e do neke vrste prosve\u0107ene vladavine. U toj dru\u0161tvenoj strukturi najve\u0107i broj ljudi je siroma\u0161an i iscrpljen prioritetom dnevnog pre\u017eivljavanja, s prihodima od 300 do 400 evra mese\u010dno. Istovremeno, ljudi odlaze te sve vi\u0161e slabe srednja klasa i inteligencija, koje bi bile politi\u010dki zahtevnije i tra\u017eile ve\u0107e slobode, prava, kontrolu dr\u017eave \u2013 sve \u0161to se smatra dobrom vladavinom. Za rast popularnosti dovoljno je obe\u0107ati porast penzija deset odsto ili dati sitan nov\u010dani poklon svim gra\u0111anima. Re\u017eimi u Srbiji ili Crnoj Gori mogu tako trajati jo\u0161 20 i vi\u0161e godina. Ne treba ni idealizovati srednju klasu, koja u kriznim situacijama \u010desto ide udesno i glasa za autoritarizam. Ali da bi neko bio nezavisan u politi\u010dkom delovanju, on mora da je ekonomski nezavisan i da mu pre\u017eivljavanje ne zavisi od dr\u017eave i politi\u010dkih vo\u0111a.<\/p>\n

Uniju se ponekad optu\u017euje da direktno podupire lokalne autoritarne vladare i \u2018stabilokraciju\u2019 nau\u0161trb demokracije.<\/em><\/p>\n

Duboko se ne sla\u017eem s tom tezom. Svakako, vi morate da razgovarate s onima koji dr\u017ee vlast, nezavisno od toga da li vam se svi\u0111aju, pa i kancelarka Merkel redovno telefonira s Putinom. \u010cinjenica jeste da predstavnici zapadnih dr\u017eava, \u010desto austrijski, italijanski, ma\u0111arski pa i nema\u010dki zvani\u010dnici, dolaze u region i nekriti\u010dki komuniciraju s predstavnicima vlasti, daju\u0107i im svesno ili nesvesno politi\u010dku podr\u0161ku. Region time ni najmanje ne postaje stabilniji. U celoj jugoisto\u010dnoj Evropi stalno imamo politi\u010dke sukobe, od verbalnih do masovnih demonstracija. Maltene svuda su prevladale desni\u010darske, autoritarne i populisti\u010dke snage. Mnoge od njih su promenile svlak, ali je njihov metod vladanja ostao isti. Zasniva se na neprestanom ratu protiv umi\u0161ljenih unutra\u0161njih i spoljnih neprijatelja. Nikakve veze to nema sa \u2018stabilokratijom\u2019. Vu\u010di\u0107, Milo \u0110ukanovi\u0107 i vlasti u Bosni, a rekao bih da toga ima i u Hrvatskoj, ne integri\u0161u dru\u0161tvo, nego isuvi\u0161e \u010desto funkcioni\u0161u po principu podele i proizvodnje neprijatelja. Trenutno, propaganda vlasti u Beogradu gra\u0111ane Srbije, njih nekoliko stotina hiljada koji su od izbijanja pandemije do\u0161li iz inostranstva, progla\u0161ava ni manje ni vi\u0161e nego glavnim krivcem za \u0161irenje virusa u zemlji, \u0161to je apsurdno.<\/p>\n

U spomenutom tekstu predla\u017eete novi model pro\u0161irenja, zasnovan na razvoju ekonomije i ljudskih potencijala?<\/em><\/p>\n

Dr\u017eava bi morala ulagati oko 25 odsto dru\u0161tvenog proizvoda u infrastrukturu, nauku, tehnologiju, obrazovanje i zdravstvo. Ta su javna dobra neophodna za socioekonomski rast i politi\u010dku stabilizaciju. Nijedna zemlja regiona ne uspeva da ulo\u017ei ni polovinu toga. Po bolnicama nedostaju najbanalnije stvari, a nema ni lekara jer su odavno oti\u0161li u Nema\u010dku i drugde. Predla\u017eemo da se model po kome slabije \u010dlanice Unije primaju novac kroz kohezione i strukturne fondove pro\u0161iri na \u0161est nacionalnih ekonomija jugoistoka Evrope koje jo\u0161 nisu u EU-u. Ne radi se o samilosti. Ako te zemlje daju novac Uniji kroz trgovinu, finansije i odlazak ljudi, onda je pitanje solidarnosti da im se vrati dio novca i tako otvori perspektiva za bolju budu\u0107nost. Novac mo\u017ee i\u0107i kroz institucije kao \u0161to je bila Evropska agencija za obnovu i razvoj. Na srednji rok dobili bi se izgledi za politi\u010dku demokratizaciju, pa i vrstu civilizacijskog skoka. Sada do\u017eivljavamo entropiju i pra\u017enjenje regiona, \u010dak i kulturno siroma\u0161enje, jer su sve slabiji kapaciteti dr\u017eava da podsti\u010du umetnost i stvarala\u0161tvo. Brojke su surove: odliv kapitala i ljudi proizvodi nazadovanje \u2013 a bez ljudi nema budu\u0107nosti.<\/p>\n

Njema\u010dka je najva\u017enija zemlja EU-a i zemlja s najvi\u0161e interesa za integraciju zapadnog Balkana u EU. Kancelarka Angela Merkel uskoro odlazi iz politike. Postoji li mogu\u0107nost da do\u0111e do promjene njema\u010dke politike prema regiji, pa i po pitanju Kosova \u2013 Merkel se tu izrazito protivila idejama razmjene teritorija?<\/em><\/p>\n

Vu\u010di\u0107 je dugo verovao da \u0107e pribli\u017eavanjem Berlinu ste\u0107i povoljne pozicije da re\u0161i kosovsko pitanje na na\u010din koji bi mu odgovarao. Ta se nada izjalovila jer kancelarka Merkel odbacuje podelu Kosova, pa se Vu\u010di\u0107 sada okrenuo Trumpu i Americi. U Beogradu mnogi u padu vlade Albina Kurtija na Kosovu vide dokaz da je i dalje Amerika najuticajnija u regionu. No pad Kurtijeve vlade nije nikakav korak napred, samo su neprozirnost i zbrka postali jo\u0161 ve\u0107i. Haoti\u010dne prilike ne pogoduju razumnim kompromisima i sporazumima. Bez obzira na to ko \u0107e naslediti kancelarku Merkel, potrajat \u0107e da ponovno do\u0111e do tog stepena interesa i razumevanja me\u0111unarodne politike koji ona poseduje. Samim time Berlin ne\u0107e biti vi\u0161e toliko posve\u0107en prostoru biv\u0161e Jugoslavije. No u diplomatskim aparatima postoji neka vrsta kontinuiteta pa ne verujem da \u0107e Nema\u010dka ubrzo odstupiti od podr\u0161ke secesiji Kosova. Uz to, u vremenima kada pojedina pitanja, kao \u0161to je sada pandemija, sve nadre\u0111uju, takvi se problemi, koji nisu u centru razmi\u0161ljanja, potiskuju i ostavljaju za budu\u0107nost.<\/p>\n

Prevazila\u017eenje krize<\/strong><\/p>\n

\u010cesto se o Rusiji i Kini na Balkanu govori kao o konkurentima EU-u u borbi za utjecaj i pozicije?<\/em><\/p>\n

Klju\u010dni interes svake vlasti u Srbiji za Rusiju i Kinu je u tome \u0161to te dve \u010dlanice Saveta bezbednosti UN-a spre\u010davaju da Kosovo postane me\u0111unarodno priznata dr\u017eava u svetskoj organizaciji. Ali Rusija i Kina ne mogu da preokrenu situaciju u kojoj zapad ve\u0107inski podr\u017eava secesiju Kosova. Vrhunac toga \u0161to one ekonomski, finansijski, preko kulturnih veza i diplomatsko-politi\u010dki mogu da urade je da budu \u2018remetila\u010dki\u2019 faktor, ali nisu u stanju da budu kreator novih odnosa u regionu. Uspevaju jedino da iritiraju zapad, recimo time \u0161to u Bosni podr\u017eavaju odre\u0111ene opcije ili navedu Vu\u010di\u0107a da u svojim izjavama obezvre\u0111uje EU, a podilazi \u2018\u010dvrstoruka\u0161ima\u2019 i \u2018\u010dizma\u0161ima\u2019 na istoku. Jo\u0161 manji domet ima Turska.<\/p>\n

Hrvatska trenutno predsjeda EU-om. Je li se od nje moglo o\u010dekivati da se vi\u0161e anga\u017eira oko zapadnog Balkana po ovim pitanjima, naro\u010dito zato \u0161to je odnose s Balkanom stavila u sredi\u0161te svog predsjedanja?<\/em><\/p>\n

Ideja da zapadni Balkan bude u fokusu hrvatskog predsedanja dio je \u0161ireg dogovora s Nema\u010dkom, koja predsedni\u0161tvo preuzima u julu. Sama Hrvatska nema kapaciteta da diplomatskom akcijom promeni komplikovanu situaciju u ostatku biv\u0161e Jugoslavije i pomeri s mrtve ta\u010dke integraciju tog regiona u EU. Potrebno je mnogo vremena i saglasnosti me\u0111u najva\u017enijim evropskim politi\u010dkim akterima, a to su pre svega Nema\u010dka i Francuska. Pored toga, velik dio trenutnog hrvatskog politi\u010dkog identiteta i dalje je zasnovan na sukobu s Beogradom. Zagreb nije neutralni posrednik nego navija\u010d i barem \u0107e u Beogradu uvek biti do\u017eivljen kao neko ko je na strani Pri\u0161tine. Stoga je verovatno mudro od hrvatske vlade da se previ\u0161e ne me\u0161a, jer bi to mo\u017eda dovelo i do pogor\u0161anja odnosa u regionu.<\/p>\n

Je li mogu\u0107e previdjeti kada bi zemlje regije koje su otpo\u010dele pregovore \u2013 Sjeverna Makedonija, Albanija, Crna Gora i Srbija \u2013 mogle realno pristupiti Uniji?<\/em><\/p>\n

Ova godina je za Evropu \u2013 poput 1945. i 1991. \u2013 prelomna. Pandemija proizvodi promene za koje uop\u0161te ne mo\u017eemo da pretpostavimo kako \u0107e se odraziti na evropske integracije, da li \u0107e podsta\u0107i \u010dvr\u0161\u0107e povezivanje ili \u0107e se poja\u010dati nacionalne dr\u017eave. U svakom slu\u010daju, ne treba o\u010dekivati iskorake po pitanjima od manjeg zna\u010daja \u2013 zapadni Balkan \u010dini ipak samo jedan odsto spoljnotrgovinske razmene, a njegovo stanovni\u0161tvo samo 3,4 odsto stanovni\u0161tva Unije. Uz to, ve\u0107i deo dr\u017eava regiona je u NATO-u, tako da se ne naziru preterani bezbednosni rizici.<\/p>\n

Predsjednica Europske komisije Ursula von der Leyen najavila je paket od sto milijardi eura za prevladavanje posljedica pandemije. Ho\u0107e li dio toga oti\u0107i i zemljama Balkana?<\/em><\/p>\n

Veliku gre\u0161ku prave svi u regionu koji misle da \u0107e neko drugi da ih spa\u0161ava. Rusija je daleko, Kina jo\u0161 dalje. Prostor biv\u0161e Jugoslavije je ekonomski, politi\u010dki, a pre svega ljudski integrisan u EU. \u010cetvrtina stanovni\u0161tva regiona posljednjih se decenija iselila u Uniju. Region ne mo\u017ee pobe\u0107i od toga da je deo Evrope, a njegova budu\u0107nost deo je evropske budu\u0107nosti, u pozitivnom i negativnom smislu. U nekom obliku i te \u0107e zemlje biti uklju\u010dene u programe EU-a za prevazila\u017eenje krize. Dru\u0161tveni proizvod svih tih \u0161est ekonomija manji je od dru\u0161tvenog proizvoda Ma\u0111arske. Dakle, ne radi se o enormnim novcima, to mo\u017ee da se reguli\u0161e preko Evropske banke za obnovu i razvoj ili \u010dak direktno kroz \u0161irenje IPA fondova.<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Du\u0161an Relji\u0107: Pandemija proizvodi promene za koje ne mo\u017eemo da pretpostavimo kako \u0107e se odraziti na EU integracije, da li \u0107e podsta\u0107i \u010dvr\u0161\u0107e povezivanje ili \u0107e se poja\u010dati nacionalne dr\u017eave. Veliku gre\u0161ku prave svi u regionu koji misle da \u0107e neko drugi da ih spa\u0161ava. Rusija je daleko, Kina jo\u0161 dalje. Prostor biv\u0161e Jugoslavije je ekonomski, politi\u010dki i ljudski integrisan u EU<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":288830,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-288829","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288829","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=288829"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288829\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":288832,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288829\/revisions\/288832"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/288830"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=288829"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=288829"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=288829"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}