{"id":288739,"date":"2020-04-14T06:38:30","date_gmt":"2020-04-14T04:38:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=288739"},"modified":"2020-04-14T07:11:51","modified_gmt":"2020-04-14T05:11:51","slug":"tragedija-bez-katarze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/14\/tragedija-bez-katarze\/","title":{"rendered":"Tragedija bez katarze"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: M. K. Badrakumar<\/strong><\/p>\n

Za razliku od gr\u010dkih, dana\u0161nja ameri\u010dka tragedija nema katarzi\u010dni efekat, ve\u0107 samo potvr\u0111uje da imperijalizam iznutra uni\u0161tava dr\u017eave koje mu pribegavaju<\/p>\n

Veli\u010dina klasi\u010dnih gr\u010dkih tragedija le\u017ei u njihovom humanizuju\u0107em efektu na gledaoca ili \u010ditaoca \u2013 u \u201ekatarzi\u201c, u istan\u010davanju ili pro\u010di\u0161\u0107enju emocija, kako je efekte prave tragdije na um prvi put mefatori\u010dki objasnio Aristotel u Poetici.<\/p>\n

Ne znamo da li je ameri\u010dki predsednik Donald Tramp ikada \u010ditao gr\u010dke tragedije. Edip na Kolonu, drama koju je Sofokle napisao pred sam kraj svog \u017eivota 406. godine pre Hrista mogla bi da poslu\u017ei kao dobar po\u010detak za obja\u0161njenje savremenog zna\u010daja gr\u010dke tragedije.<\/p>\n

Ona govori o mu\u010dnoj sudbini Edipa, kralja Tebe, koji je sebe oslepeo i oti\u0161ao u izgnanstvo, o\u010dajavaju\u0107i povodom svog izvitoperenog identiteta nakon otkri\u0107a da je nesvesno ubio sopstvenog oca \u2013 biv\u0161eg kralja Laja \u2013 i o\u017eenio sopstvenu majku, Jokastu, udovicu Laja.<\/p>\n

Paralelni univerzumi<\/strong><\/p>\n

Nema naznaka da tragedija koja je obuzela Sjedinjene Dr\u017eave ima bilo kakav katarzi\u010dni efekat na politi\u010dke elite ove zemlje. Ovo svakako nije \u201ekraj istorije\u201c za ameri\u010dke stratege. Naprotiv, u \u010dlanku koji je pro\u0161log petka objavio Volstrit d\u017eornal pod naslovom \u201ePandemija koronavirusa \u0107e zauvek izmeniti svetski poredak\u201c, Henri Kisind\u017eer se ponovo pozvao na izuzetnost Amerike, koronavirus je prepoznao kao pretnju za svetski poredak, a Trampa je podstakao da za\u0161titi sistem po svaku cenu, makar to zahtevalo i pokretanje Mar\u0161alovog plana za ujedinjenje i okupljanje saveznika u cilju \u201eodbrane principa liberalnog svetskog poretka\u201c.<\/p>\n

Kisind\u017eer se gr\u010devito dr\u017ei za razvaline propalog sistema kod ku\u0107e i odbija da digne ruke od luka nestabilnosti koji se prote\u017ee od Severne Afrike, kroz Bliski istok, do Centralne Azije, a koji je nastao kao posledica ameri\u010dkih strategija pod maksimom \u201eizuzetnosti\u201c. Definitivno nema katarze za Kisind\u017eera.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u201escenario dr\u017eave tre\u0107eg sveta\u201c \u2013 kako ga je neko nazvao, odigrava se upravo pred na\u0161im o\u010dima u Americi i nemogu\u0107e je da ga Kisind\u017eer nije svestan. U momentu slabosti pro\u0161le nedelje, \u010dak je i Tramp priznao: \u201eVideo sam stvari koje nisam video nikada pre. U stvari, video sam ih, ali samo na televiziji, u dalekim mestima, nikada u svojoj zemlji\u201c.<\/p>\n

Koren ove tragedije mo\u017ee se na\u0107i u ameri\u010dkoj hegemoniji zamaskiranoj u \u201eizuzetnost\u201c, koja je uprkos dekolonizaciji bila fokusirana na imperijalisti\u010dku eksploataciju resursa u gigantskim razmerama i transfer bogatstva iz onoga \u0161to se nazivalo tre\u0107im svetom ka Volstritu. Stoga je ameri\u010dka hegemonija zahtevala vojni bud\u017eet ve\u0107i od vojnih bud\u017eeta narednih sedam zemalja zajedno.<\/p>\n

Ameri\u010dka vojna hegemonija odslikava se kroz 800 baza u preko 70 dr\u017eava, \u0161to daleko prevazilazi bilo koju imperiju u istoriji \u010dove\u010danstva. To je globalni vojni i bezbednosni aparat organizovan u regionalne komande koje asociraju na \u201eprokonzule Rimskog carstva i guverner-generale Britanske imperije\u201c. To je aparat izgra\u0111en sa namerom da ovekove\u010di hegemoniju.<\/p>\n

S druge strane, ovaj aparat pripada potpuno paralelnom univerzumu od onog u kojem ve\u0107ina Amerikanaca svakodnevno \u017eivi. Potpuni kolaps ameri\u010dkog zdravstvenog sistema trebalo je da izazove debate o bud\u017eetskim prioritetima u SAD. Ali to se nije dogodilo. Neobuzdani kapitalizam je onesposobio zdravstvenu industriju Amerike. Kako su bolnice i farmaceutske kompanije orijentisane ka profitu, industrija zdravstva je pode\u0161ena tako da sti\u010de profit. Suvi\u0161ni kapaciteti podrivaju profite, pa masovni kapaciteti ne postoje.<\/p>\n

Autodestruktivnost imperijalizma<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, kako to Kisind\u017eerov \u010dlanak pokazuje, ni\u0161ta od ovoga ne mu\u010di savest elita koje odbijaju da pove\u017eu ameri\u010dku mo\u0107 sa doma\u0107om politikom. One su i dalje u modusu poricanja povodom eksplozivne konfrontacije virusa COVID-19 sa ameri\u010dkom izuzetno\u0161\u0107u, iako su prognoze da bi stopa nezaposlenosti u SAD mogla da dostigne 32 odsto, kao i da milioni ljudi ne\u0107e izgubiti samo posao, nego i zdravstveno osiguranje.<\/p>\n

Ironija je \u0161to divljanje COVID-a kroz Ameriku predstavlja piknik u pore\u0111enju sa holokaustom koji je ameri\u010dka izuzetnost napravila u Mesopotamiji. Nezavisna ameri\u010dka istra\u017eivanja do\u0161la su do katastrofalnih procena o 2.4 miliona mrtvih Ira\u010dana od invazije iz 2003. godine. To je tragedija ogromnih razmera ako se ima u vidu da je svaki ubijeni nekome bio voljena osoba \u2013 majka, otac, mu\u017e, \u017eena, sin, \u0107erka\u2026<\/p>\n

Jo\u0161 gore je \u0161to ni ovde nema katarze. \u010cak i usred pandemije kod ku\u0107e, ameri\u010dka izuzetnost nastavlja da \u201eposluje\u201c u Iraku, o\u010dajni\u010dki se nadaju\u0107i montiranju poslu\u0161ni\u010dkog re\u017eima u Bagdadu, koji ne\u0107e insistirati na povla\u010denju ameri\u010dkih trupa.<\/p>\n

U zavr\u0161noj sceni Sofoklove epske drame, Edip se pojavljuje na pozornici kako bi objasnio svoj u\u017easavaju\u0107i \u010din samooslepljenja Jokastinim \u010diodama. On u agoniji obja\u0161njava kako je iskopao sopstvene o\u010di jer nije mogao ponovo da gleda na voljene koje je oskrnavio, naro\u010dito na svoje \u0107erke Ismenu i Antigonu, koje je dobio iz odnosa sa sopstvenom majkom.<\/p>\n

U svom \u010duvenom eseju iz 1955. \u2013 \u201eDiskurs o kolonijalizmu\u201c \u2013 francuski pesnik i afrokaripski politi\u010dar Eme Sezar napisao je da rasisti\u010dka i ksenofobna opravdanja kolonijalizma \u2013 motivisanost kapitalisti\u010dkim \u017eeljama na kraju rezultuju moralnom i kulturnom degradacijom nacije kolonizatora.<\/p>\n

Imperijalizam je na kraju \u0161tetan \u010dak i za civilizacije koje mu pribegavaju, i to na na\u010din koji razara unutra\u0161nje tkivo. Pusto\u0161enje Njujorka od strane COVID-19 u ovom smislu je duboko simboli\u010dno.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema naznaka da tragedija koja je obuzela Sjedinjene Dr\u017eave ima bilo kakav katarzi\u010dni efekat na politi\u010dke elite ove zemlje. (Foto: National Post)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-288739","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288739","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=288739"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288739\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":288757,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288739\/revisions\/288757"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=288739"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=288739"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=288739"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}