{"id":288519,"date":"2020-04-11T08:11:38","date_gmt":"2020-04-11T06:11:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=288519"},"modified":"2020-04-11T08:11:38","modified_gmt":"2020-04-11T06:11:38","slug":"da-li-je-covid-19-biolosko-oruzje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/11\/da-li-je-covid-19-biolosko-oruzje\/","title":{"rendered":"Da li je COVID-19 biolo\u0161ko oru\u017eje?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Andr\u00e1s Juh\u00e1sz<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dari i teoreti\u010dari zavere su se potrudili da koronavirus smeste u militarizovani kontekst. Iako im se rezonovanja razlikuju, ona vr\u0161e sli\u010dnu funkciju zamagljivanja politi\u010dkog konteksta ljudske interakcije s virusom.<\/p>\n

Mediji i politi\u010dari su od nehajnosti rezervisane za period u kom je koronavirus bio u \u201ekineskom karantinu\u201c veoma brzo stigli do retorike epske i herojske borbe. Angela Merkel sada izjavljuje da se radi o najve\u0107em izazovu za Nema\u010dku jo\u0161 od Drugog svetskog rata; Emanuel Makron ka\u017ee \u201emi smo u ratu\u201c, indijski premijer Narendra Modi povla\u010di paralelu sa Mahabharatom, a Donald Tramp sebe naziva predsednikom u ratnom stanju.<\/p>\n

Dok izjave \u0161efova vlada i predsednika stvaraju dojam da smo u borbi s njima nepoznatom, autonomnom silom, po internetu kolaju i druga\u010dije pri\u010de s pretenzijom da oblikuju javno mnenje, a u kojima se koronavirus tako\u0111e sme\u0161ta u militarizovani kontekst. Naime, prema teoreti\u010darima zavere, \u017ertve smo napada tajnog kulta, koji je \u201epustio\u201c koronavirus iz laboratorije, ili ga (kako neki tvrde) medijski isfabrikovao da bi nad isprepadanim stanovni\u0161tvom lak\u0161e zaveo strahovladu.<\/p>\n

Istorija, na\u017ealost, daje osnova da se o virusu razmi\u0161lja kao o (barem posrednom) sredstvu za postizanje dominacije. Primera radi, oko 90% autohtone populacije Ju\u017ene Amerike umrlo je od zaraze koju su doneli Evropljani pri naseljavanju na ovaj kontinent, a paranoja je i previ\u0161e puta poslu\u017eila kako za pacifikaciju, tako i za militarizaciju masa.<\/p>\n

Aktuelna ratna retorika politi\u010dara i su\u0161tinska neutemeljenost teorija zavere zamagljuju ono zrno smisla koje njihovim argumentima daje ubedljivost. Pra\u017enjenje oblasti bogatih sirovinama, recimo, ide na ruku onima koji te sirovine iskori\u0161\u0107avaju, ali to \u0161to \u0107e i ovu epidemiju mo\u0107nici iskoristiti ne zna\u010di da su je svesno i ciljano izazvali.<\/p>\n

Ipak, ima li poente da razmi\u0161ljamo o koronavirusu kao oru\u017eju? A, ako u nekom, barem prenesenom smislu, pandemija zbilja jeste ne\u0161to nalik na oru\u017eje, kako se od njega braniti?<\/p>\n

Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave<\/h2>\n

Krenimo od Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, najve\u0107e ekonomije i vojne sile u svetu. Kako su Donald Tramp i njegov kabinet reagovali na opasnost od pandemije?<\/p>\n

SAD su rano obave\u0161tene o opasnosti. Zvani\u010dnici Kineskog centra za kontrolu bolesti su jo\u0161 oko Nove godine kontaktirali dr Roberta Redfilda, \u0161efa Centra za kontrolu i prevenciju bolesti SAD. \u201eVesti su ga uznemirile\u201c, pisao je Njujork Tajms. Redfild je novinarima ispri\u010dao kako je \u0161ef Kineskog centra za kontrolu bolesti \u201ebriznuo u pla\u010d\u201c tokom njihovog telefonskog razgovora.<\/p>\n

Me\u0111utim, vode\u0107i dr\u017eavni zvani\u010dnici SAD nisu shvatili ozbiljno ovo novogodi\u0161nje upozorenje. Krajem januara Donald Tramp je, komentari\u0161u\u0107i \u0161irenje korona virusa, rekao:<\/p>\n

Mislim da \u0107e se ovo po nas dobro zavr\u0161iti.<\/p>\n

Predsednik SAD je ostao non\u0161alantan i krajem februara kada je pred kamerama izjavio da \u0107e koronavirus \u201ejednog dana, kao nekim \u010dudom, nestati\u201c.1<\/p>\n

Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta proglasila pandemiju COVID-19. Kako se opasnost od \u0161irenja zaraze vi\u0161e nije mogla umanjivati, Tramp je nehajnost zamenio rasisti\u010dkim izjavama. On je o koronavirusu po\u010deo redovno da govori kao o \u201ekineskom virusu\u201c. Organizacija najmo\u0107nijih zemalja, G7, kojom trenutno predsedava SAD, 25. marta nije mogla da izda zajedni\u010dko saop\u0161tenje koje bi adresiralo pitanje pandemije, jer su SAD insistirale na nazivu \u201eVirus iz Vuhana\u201c. Broj napada na Amerikance azijskog porekla je naglo sko\u010dio na 100 dnevno.<\/p>\n

Vrhu\u0161ka SAD se neljudski ponela i na polju ekonomije. Tokom marta su objavljene procene da je u prvom talasu \u201ereakcije\u201c privrede na epidemiju koronavirusa oko 18% svih ameri\u010dkih radnika, i oko 31% onih od 18-34 godine, ostalo bez zaposlenja. Budu\u0107i da zdravstveni sistem SAD prete\u017eno posluje prema pravilima tr\u017ei\u0161ta, pregledi i le\u010denje su veoma skupi. Pritom, blizu polovine stanovni\u0161tva ne mo\u017ee da priu\u0161ti \u201eiznenadni tro\u0161ak\u201c ve\u0107i od 400 dolara. U takvoj situaciji ostajanje bez posla lako postaje smrtonosno.<\/p>\n

Vlada SAD je imala mogu\u0107nost da pravovremeno preduzme mere spre\u010davanja zaraze, da bude solidarna sa celim svetom i da svom stanovni\u0161tvu obezbedi pla\u0107eni ku\u0107ni boravak. Ipak prva nov\u010dano te\u0161ka mera koju je preduzela imala je za cilj da spasi tr\u017ei\u0161te deonica. Takva odluka nije bila ni ekonomska nu\u017enost, niti bo\u017eija volja, ve\u0107 jedna politi\u010dka odluka. Nedvosmisleno je jasno \u010diju je stranu zauzela vlada SAD.<\/p>\n

Me\u0111unarodna sloidarnost je humana alternativa<\/h2>\n

U aktuelnoj borbi protiv pandemije, koja je nedvojbeno me\u0111unarodnih razmera, jedan od najupadljivijih nedostataka je, upravo, me\u0111unarodna solidarnost.<\/p>\n

Koliko je ona potrebna?<\/p>\n

Ni zdravstveni sistemi najbogatijih zemalja nisu dovoljno opremljeni da se nose s pandemijom. Uverili smo se da je \u0161irenje koronavirusa za Italiju i \u0160paniju, \u010dlanice EU, toliki izazov da im je solidarna pomo\u0107 u formi medicinskih radnika iz Kine i Kube bila i te kako dobrodo\u0161la. Uzmimo sada u obzir i to da je stanovni\u0161tvo ovih dr\u017eava u neuporedivo boljem polo\u017eaju od onih koji \u017eive u brojnim bliskoisto\u010dnim zemaljama, dr\u017eavama Afrike, u ve\u0107ini regija Indije i mnogim delovima Azije.<\/p>\n

Pogledajmo afri\u010dku dr\u017eavu Zimbabve, koja ima 15 miliona stanovnika. Mnogi od njih \u201eulaze u borbu\u201c s pandemijom uz hroni\u010dni nedostatak hrane, zara\u017eeni HIV-om, nakon svega decenije od prethodne epidemije kolere \u2013 koja je ujedno ogolila politi\u010dke slabosti Zimbabvea da se nosi s zdravstvenom nepogodom velikih razmera. Ministarka odbrane je COVID-19 adresirala opaskom da bog ka\u017enjava zapadne zemlje koje su Zimbabve opteretile sankcijama. Kombinaciju politi\u010dki bankrotirane vlasti, ruiniranog zdravstvenog sistema i krajnje neegalitarnog i korumpiranog sistema vodosnabdevanja narod Zimbabvea pla\u0107a \u017eivotima.<\/p>\n

Drakonske sankcije ote\u017eavaju borbu protiv epidemije koronavirusa u Venecueli i u Iranu. Vlada Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava ne \u017eeli da \u010duje \u010dak ni o privremenom relaksiranju sankcija. Umesto toga \u0161alje svoju mornaricu u pravcu Venecuele da patrolira Karibskim morem. Prethodno je Me\u0111unarodni monetarni fond odbio zahtev Venecuele za pozajmicu radi borbe protiv epidemije koronavirusa, iako je odredio bilion dolara za takve svrhe, s obrazlo\u017eenjem da me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanica MMF ne postoji jasno prepoznavanje vlade Venecuele.<\/p>\n

Pojas Gaze, pod decenijskom blokadom, okru\u017een ogradom, bodljikavom \u017eicom i vojskom Izraela, odse\u010den od sveta, najgu\u0161\u0107e je naseljeno mesto na svetu. Krajem marta tamo su registrovani prvi slu\u010dajevi zaraze koronavirusom. U nezamislivo lo\u0161im \u017eivotnim uslovima Gaze, gde lekari, npr., raspola\u017eu sa ne\u0161to vi\u0161e od \u0161ezdeset komada respiratora, gde je samoizolacija neprimenjiva strategija, opasnost po \u017eivote je nesaglediva.<\/p>\n

Poput stanovnica i stanovnika Gaze, milioni izbeglica i migranata su izlo\u017eeni pandemiji bez mogu\u0107nosti da se za\u0161tite. Mnogi od njih \u017eive u nehigijenskim i potkapacitarnim izbegli\u010dkim kampovima, u kojima, ukoliko se pojavi, ne\u0107e biti mogu\u0107e spre\u010diti \u0161irenje zaraze. Prema podacima Ujedinjenih nacija u svetu je preko 70 miliona prisilno raseljenih ljudi, od kojih 25,9 miliona izbeglica. Me\u0111unarodna solidarnost je neophodna i da bismo ubla\u017eili ekstremnu opasnost kojoj pandemija izla\u017ee izbeglice i migrante \u0161irom sveta.<\/p>\n

Situacija na \u201ejugu\u201c i spoljna politika za kakvu se odlu\u010duju vlade zemalja kapitalisti\u010dkog centra nas upozorava na to da se istorija mo\u017ee ponoviti tako da, poput \u0160panskog gripa od pre sto godina, SARS-CoV-2 bude brutalno smrtonosan u siroma\u0161nim zemljama. \u0160panski grip, \u010diji je virus najverovatnije nastao u SAD, najvi\u0161e je \u017eivota odneo u Indiji, i to oko 60% ukupnog broja \u017ertava.<\/p>\n

Politi\u010dko oru\u017eje?<\/h2>\n

SARS-CoV-2 je novi virus, ali te\u0161ko da ga u politi\u010dkom smislu mo\u017eemo nazvati novitetom. Tvrdnje da niko nije mogao da predvidi pandemiju koronavirusa i predlo\u017ei adekvatne preventivne mere nisu istinite.<\/p>\n

Na mogu\u0107nost pandemije nisu upozoravali samo pojedini radikalni dru\u0161tvenjaci poput Majka Dejvisa.2 Naime, tokom dvehiljaditih su najpre SARS, a zatim pti\u010dji, pa svinjski grip, ukazali na realnost izbijanja pandemija. Pre nekoliko godina Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) je skrenula pa\u017enju na opasnost od mogu\u0107e zaraze koju bi mogao da izazove jo\u0161 nepoznat mikorganizam. U SAD je \u010dak izra\u0111ena ambiciozna strategija za slu\u010daj izbijanja pandemije. Neposredno pre inauguracije Donalda Trampa sprovedena je simulacija da bi se utvrdilo efikasnost federalnih sistema u slu\u010daju da do pandemije zaista do\u0111e. Simulacija je pokazala da sistem nije u stanju da spre\u010di \u0161irenje zaraze.<\/p>\n

Za\u0161to se protiv pandemije nismo obezbedili unapred, i u \u010demu su u pravu teoreti\u010dari zavera? Verovatno samo u tome da na svetu ima ljudi, na\u017ealost vrlo mo\u0107nih, koji su bili ube\u0111eni da ih ni ova nesre\u0107a ne\u0107e pogoditi, i da \u0107e i na ovoj, kao na mnogima do sada, uspeti i lepo da zarade.<\/p>\n

SARS-CoV-2 je u biti virus poput drugih. Posledice njegovog \u0161irenja za nas ljude zavise od na\u0161e interakcije s virusom. Individualna odgovornost je tu si\u0107u\u0161na (kao \u0161to smo naveli, stotine miliona ljudi nema mogu\u0107nost samoizolacije), a neizmerno ve\u0107u te\u017einu imaju politi\u010dke odluke vlada \u0161irom sveta. Uz malo retori\u010dke slobode mo\u017eemo re\u0107i da vlade zemalja kapitalisti\u010dkog centra i odluke pojedinih me\u0111unarodnih organizacija pretvaraju COVID-19 u biolo\u0161ko oru\u017eje protiv naroda siroma\u0161nih dr\u017eava i regija, izbeglica i migranata, radnica i radnika. Takve politi\u010dke odluke nisu ekonomski, niti na bilo koji drugi na\u010din nu\u017ene. Istovremeno, borbe radnica i radnika, poput onih u Italiji, i me\u0111unarodna solidarnost koju demonstrira malena i siroma\u0161na Kuba pokazuju da je jedan druga\u010diji svet mogu\u0107.<\/p>\n

1.Detaljniji pregled postupaka u SAD mo\u017eete na\u0107i u \u010dlanku The Lost Month: How a Failure to Test Blinded the U.S. to Covid-19, New York Times.<\/p>\n

2.Mike Davis: The Monster at Our Door: The Global Threat of Avian Flu.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to se protiv pandemije nismo obezbedili unapred, i u \u010demu su u pravu teoreti\u010dari zavera? Verovatno samo u tome da na svetu ima ljudi, na\u017ealost vrlo mo\u0107nih, koji su bili ube\u0111eni da ih ni ova nesre\u0107a ne\u0107e pogoditi, i da \u0107e i na ovoj, kao na mnogima do sada, uspeti i lepo da zarade<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":286420,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-288519","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=288519"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288519\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":288520,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288519\/revisions\/288520"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/286420"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=288519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=288519"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=288519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}