{"id":288219,"date":"2020-04-07T07:46:17","date_gmt":"2020-04-07T05:46:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=288219"},"modified":"2020-04-07T07:46:17","modified_gmt":"2020-04-07T05:46:17","slug":"covecanstvu-nedostaju-lideri-u-borbi-protiv-koronavirusa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/07\/covecanstvu-nedostaju-lideri-u-borbi-protiv-koronavirusa\/","title":{"rendered":"\u010cove\u010danstvu nedostaju lideri u borbi protiv koronavirusa"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Juval Noa Harari<\/strong><\/p>\n

Trenutno ima mnogo onih koji za pandemiju koronavirusa krive trend globalizacije. Oni navode da bi zaustavljanje ovog procesa bio jedini pravi na\u010din da svet izbegne \u0161irenje novih zaraza.<\/p>\n

Podignimo zidove, ograni\u010dimo putovanja, smanjimo trgovinu. Ipak, iako se pokazalo da kratkoro\u010dne mere karantina daju neosporne rezultate u zaustavljanju epidemija, dugoro\u010dni izolacionizam vodio bi ekonomskom kolapsu i te\u0161ko je zamisliti da bi ozbiljno doprineo spre\u010davanju \u0161irenja infektivnih bolesti.<\/p>\n

Izolacionisti gre\u0161e. Odgovaraju\u0107i protivotrov za epidemiju je kooperacija, nikako segregacija.<\/p>\n

Epidemije su i pre ulaska u eru globalizacije odnosile milione \u017ertava. U 14. veku nije bilo aviona i brodova za krstarenje, a crna smrt je ipak prevalila put od isto\u010dne Azije do zapadne Evrope za tek ne\u0161to vi\u0161e od deset godina. U svom pohodu pokosila je izme\u0111u 75 i 200 miliona ljudi \u2013 vi\u0161e od \u010detvrtine stanovni\u0161tva Evroazije.<\/p>\n

U Engleskoj je stradalo oko 40 odsto stanovni\u0161tva, a Firenca je ostala bez 50 hiljada stanovnika.<\/p>\n

U martu 1520, na obalu Meksika iskrcao se Francisko de Egija \u2013 jedan jedini nosilac virusa velikih boginja. U Centralnoj Americi u to doba nije bilo ni vozova, ni autobusa, pa \u010dak ni magaraca. Pa ipak, epidemija velikih boginja je do decembra iste godine devastirala ovaj deo sveta, ubiv\u0161i, prema nekim procenama, tre\u0107inu populacije.<\/p>\n

Tokom 1918, jednom ekstremno virulentnom soju virusa gripa uspelo je da za samo nekoliko meseci stigne i do najudaljenijih kutaka sveta. Zarazio je pola milijarde ljudi, \u0161to je u to vreme predstavljalo vi\u0161e od \u010detvrtine ukupne ljudske populacije. Procenjuje se da je tom prilikom stradalo 5 odsto stanovni\u0161tva Indije.<\/p>\n

Na Tahitiju je umrlo 14 odsto ljudi. Na Samoi 20 odsto. Ova pandemija odnela je desetine miliona \u017eivota \u2013 vi\u0161e nego \u010detiri godine brutalnog ubijanja u Prvom svetskom ratu.<\/p>\n

Na pragu infektivnog pakla<\/strong><\/p>\n

Od tada je proteklo stotinu godina, a \u010dove\u010danstvo je zahvaljuju\u0107i ubrzanom rastu populacije i razvoju razli\u010ditih oblika saobra\u0107aja postalo jo\u0161 ranjivije.<\/p>\n

Moderne metropole poput Tokija ili Meksiko Sitija predstavljaju daleko plodnije tle za bujanje patogena od srednjovekovne Firence, a globalna saobra\u0107ajna mre\u017ea je neuporedivo br\u017ea od one koja je postojala 1918. Virus danas mo\u017ee sti\u0107i iz Pariza u Tokio i Meksiko Siti za manje od 24 sata. Iz svega ovoga nije te\u0161ko izvu\u0107i zaklju\u010dak da se svet nalazi na pragu infektivnog pakla u kome \u0107e se smrtonosne po\u0161asti re\u0111ati jedna za drugom kao na fabri\u010dkoj traci.<\/p>\n

U praksi se, me\u0111utim, pokazalo da su u\u010destalost i uticaj epidemija dramati\u010dno opali. Uprkos tragi\u010dnom \u0161irenju side i ebole, u 21. veku epidemije ubijaju neuporedivo manji procenat stanovni\u0161tva nego nekad.<\/p>\n

Razlog za to trebalo bi tra\u017eiti u \u010dinjenici da je \u010dove\u010danstvo izabralo da se od zaraznih bolesti brani informisano\u0161\u0107u, a ne izolacijom. Lekari danas odnose pobede u ratu protiv epidemija zahvaljuju\u0107i stru\u010dnoj analizi informacija.<\/p>\n

Kad se u 14. veku na\u0161lo na udaru crne smrti, \u010dove\u010danstvo nije posedovalo saznanja o tome \u0161ta je njen uzro\u010dnik, niti kako se mo\u017ee zaustaviti.<\/p>\n

Sve do modernog doba ljudski rod je bio sklon da za pojavu bolesti krivi bogove, zlonamerne demone ili zaga\u0111en vazduh, ne pomi\u0161ljaju\u0107i pritom ni u jednom trenutku na mogu\u0107nost postojanja bakterija i virusa.<\/p>\n

Verovali su u an\u0111ele i vile, ali i sama pomisao da se u jednoj jedinoj kapi vode mo\u017ee na\u0107i \u010ditava armada smtronosnih neprijatelja bila im je potpuno strana.<\/p>\n

Kada bi do\u0161lo vreme za posetu crne smrti ili velikih boginja, jedina mera koje su tada\u0161nji vlastodr\u0161ci mogli da se sete bilo je organizovanje masovnih molitvi raznim bo\u017eanstvima i svecima. To, naravno, nije bilo od velike pomo\u0107i. Masovna okupljanja naj\u010de\u0161\u0107e su vodila masovnim infekcijama.<\/p>\n

Oslanjaju\u0107i se na znanja i iskustva kojima su do tada raspolagali, nau\u010dnici i zdravstveni radnici su tokom prethodnog stole\u0107a uspeli da otkriju mehanizme koji se kriju iza epidemija i prona\u0111u sredstva da im se suprotstave.<\/p>\n

Teorija evolucije objasnila je za\u0161to i kako dolazi do erupcije novih bolesti, ali i kako stare bolesti postaju virulentnije. Razvoj genetike omogu\u0107io je nau\u010dnicima da \u0161pijuniraju patogene.<\/p>\n

Dok je srednjovekovnom \u010doveku uzrok crne smrti ostao zauvek nepoznat, dana\u0161njim nau\u010dnicima su bile potrebne samo dve nedelje da identifikuju novi koronavirus, sekvenciraju njegov genom i proizvedu pouzdan test kojim bi se otkrivali zara\u017eeni.<\/p>\n

Razotkrivanje mehanizma nastanka epidemija iz osnova je promenilo pristup borbi protiv zaraznih bolesti. Vakcinacije, antibiotici, unapre\u0111enje higijene i ubrzani razvoj medicinske infrastrukture pru\u017eili su \u0161ansu \u010dove\u010danstvu da prvi put stekne prednost nad nevidljivom napasti.<\/p>\n

Uprkos promeni odnosa snaga, 1967. godine je od 15 miliona zara\u017eenih virusom velikih boginja \u017eivotom platilo dva miliona ljudi. Me\u0111utim, globalna kampanja vakcinacije je ve\u0107 tokom slede\u0107e decenije bila toliko uspe\u0161na da je 1979. Svetska zdravstvena organizacija proglasila pobedu i objavila da je ova bolest u potpunosti iskorenjena.<\/p>\n

Virusi evoluiraju<\/strong><\/p>\n

Kakve pouke mo\u017eemo izvu\u0107i iz istorije kad je re\u010d o aktuelnoj pandemiji koronavirusa?<\/p>\n

Kao prvo, iz pro\u0161lih iskustava se sti\u010de jasan utisak da se ne mo\u017eemo odbraniti tako \u0161to \u0107emo trajno zatvoriti granice. Ne smemo zaboraviti da se epidemija nezaustavljivo \u0161irila jo\u0161 u srednjem veku, davno pre nego \u0161to je iko mogao i da sanja o globalizaciji.<\/p>\n

Dakle, \u010dak i ako svedemo nivo globalne povezanosti na onaj koji je postojao u Engleskoj 1348, to jo\u0161 uvek ne\u0107e biti dovoljno.<\/p>\n

Da bismo se zaista za\u0161titili metodom izolacije, ne\u0107e biti dovoljno da se vratimo u srednji vek \u2013 morali bismo da nastavimo sve do kamenog doba. Ne verujem da ima onih koji misle da bi nam to po\u0161lo za rukom.<\/p>\n

Kao drugo, istorija nas u\u010di da stvarnu za\u0161titu treba tra\u017eiti u razmeni pouzdanih nau\u010dnih informacija i globalnoj solidarnosti. Kada jedna dr\u017eava postane talac epidemije, trebalo bi da bude voljna da sa drugima iskreno podeli ono \u0161to zna o \u0161irenju zaraze, bez straha od ekonomske katastrofe. Druge dr\u017eave bi u tom slu\u010daju trebalo da sa poverenjem prihvate njihove informacije i da im pru\u017ee pomo\u0107, a ne da se okrenu protiv \u017ertve.<\/p>\n

U ovom trenutku, Kina je u stanju da sa drugim dr\u017eavama \u0161irom sveta podeli svoja saznanja o koronavirusu, ali to zahteva visok nivo me\u0111usobnog poverenja i saradnje.<\/p>\n

Me\u0111unarodna saradnja je od neprocenjivog zna\u010daja za efikasno sprovo\u0111enje mera karantina. Karantin i ograni\u010denje slobode kretanja igraju presudnu ulogu u spre\u010davanju \u0161irenja zaraze.<\/p>\n

Ukoliko me\u0111u dr\u017eavama ne postoji poverenje i ukoliko se neke od njih osete napu\u0161tenim od me\u0111unarodne zajednice, njihove vlade se pla\u0161e preduzimanja takvih mera. Ako otkrijete stotinu slu\u010dajeva zaraze koronavirusom u svojoj zemlji, da li biste automatski stavili pod klju\u010d \u010ditave gradove i regione? To u velikoj meri zavisi od onoga \u0161to o\u010dekujete od drugih zemalja.<\/p>\n

Potpuno zatvaranje gradova moglo bi voditi kolapsu ekonomije. Ako ste uvereni da \u0107e vam u tom slu\u010daju druge dr\u017eave prisko\u010diti u pomo\u0107, bi\u0107ete spremniji za uvo\u0111enje drasti\u010dnih mera. Ali ako smatrate da \u0107e vas ostaviti na milost i nemilost bolesti, verovatno \u0107ete oklevati sve dok ne bude suvi\u0161e kasno.<\/p>\n

Verovatno najva\u017enija informacija koju bi ljudi trebalo da razumeju kada su u pitanju ovakve epidemije jeste da \u0161irenje zaraze u bilo kojoj zemlji ugro\u017eava celo \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n

Razlog le\u017ei u \u010dinjenici da virusi evoluiraju. Virusi sli\u010dni onom sa kojim se trenutno borimo razvijaju se u organizmu \u017eivotinja, recimo slepih mi\u0161eva. Kad se prenesu na ljude, odjednom se na\u0111u u sredini na koju nisu navikli. Umno\u017eavaju\u0107i se u ljudskom organizmu, oni ponekad mutiraju. Ve\u0107ina tih mutacija je bezazlena.<\/p>\n

Me\u0111utim, s vremena na vreme dolazi do mutacija koje virus \u010dine zaraznijim ili otpornijim na ljudske odbrambene mehanizme. Upravo ti mutirani sojevi virusa se zatim brzo \u0161ire kroz populaciju.<\/p>\n

Budu\u0107i da samo jedan \u010dovek mo\u017ee biti doma\u0107in milijardi virusnih \u010destica koje se neprekidno razmno\u017eavaju, svaka inficirana osoba pru\u017ea virusu milijarde novih mogu\u0107nosti da se adaptira na \u017eivot u ljudskom organizmu. Svaki nosilac virusa je sli\u010dan kockarskom automatu koji virusu daje na milijarde lutrijskih tiketa \u2013 a virusu je potrebno da izvu\u010de samo jedan dobitni\u010dki tiket kako bi ispunio svoju misiju.<\/p>\n

Granica izme\u0111u ljudskog i sveta virusa<\/strong><\/p>\n

Ovo nije puka spekulacija. Knjiga Crisis in the Red Zone Ri\u010darda Prestona opisuje upravo takav sled doga\u0111aja u slu\u010daju epidemije ebole iz 2014. Zaraza je po\u010dela da se \u0161iri kad su izvesni virusi ebole pre\u0161li sa slepog mi\u0161a na \u010doveka. Ljudi su te\u0161ko oboljevali, ali virusima su jo\u0161 uvek vi\u0161e odgovarali uslovi u organizmu slepog mi\u0161a.<\/p>\n

Ono \u0161to je ebolu od relativno retke bolesti pretvorilo u zastra\u0161uju\u0107u epidemiju, bila je jedna jedina mutacija na jednom jedinom genu virusa ebole, koji je zarazio jednog jedinog \u010doveka negde u oblasti Makona u Zapadnoj Africi.<\/p>\n

Mutacija je omogu\u0107ila mutiranom soju virusa \u2013 zvanom soj makona \u2013 da se ve\u017ee za transportere holesterola u \u0107elijama ljudskog organizma. Tako su transporteri umesto holesterola u \u0107elije unosili ebolu. Soj makona je bio \u010detiri puta zarazniji za ljude od ostalih sojeva.<\/p>\n

Mo\u017eda se, u trenutku kad \u010ditate ove redove, sli\u010dna mutacija de\u0161ava u jednom jedinom genu koronavirusa koji je zarazio neku osobu u Teheranu, Milanu ili Vuhanu.<\/p>\n

Ako se to zaista de\u0161ava, pretnja ne\u0107e biti ograni\u010dena na stanovni\u0161tvo Irana, Italije ili Kine, radi\u0107e se o direktnoj pretnji vama li\u010dno. U zajedni\u010dkom interesu stanovni\u0161tva ove planete je da se koronavirusu ne pru\u017ei takva \u0161ansa. A to zna\u010di da moramo za\u0161tititi svakog pojedinca u svakoj zemlji.<\/p>\n

Sedamdesetih godina pro\u0161log veka po\u0161lo nam je za rukom da pobedimo virus velikih boginja zato \u0161to je u svim zemljama sveta sprovedena vakcinacija \u010ditave populacije.<\/p>\n

Da samo jednoj dr\u017eavi nije uspelo da vakcini\u0161e svoje stanovni\u0161tvo, bila bi to pretnja za ljudsku vrstu u celini, jer je mogu\u0107nost da virus postoji na jednom mestu predstavljala opasnost da se pro\u0161iri po celoj zemaljskoj kugli.<\/p>\n

\u010cove\u010danstvo se u svojoj borbi protiv virusa mora ozbiljno pozabaviti temom granica. Pritom ne mislim na granice izme\u0111u dr\u017eava. Ono o \u010demu moramo voditi ra\u010duna jeste granica koja se prote\u017ee izme\u0111u na\u0161eg i sveta virusa.<\/p>\n

Na ovoj planeti virusa ima u izobilju. Oni zahvaljuju\u0107i genetskim mutacijama neprestano evoluiraju u nove vrste. Granica koja nas razdvaja od sveta virusa prolazi kroz telo svakog ljudskog bi\u0107a. Kada je probije neki opasan virus, cela ljudska vrsta se izla\u017ee opasnosti.<\/p>\n

Tokom proteklog stole\u0107a ovu granicu smo obezbedili kao nikad dosad. Moderni sistemi zdravstvene za\u0161tite su izgra\u0111eni tako da slu\u017ee kao svojevrstan zid, a nau\u010dnici i zdravstveni radnici stra\u017eari su koji odbijaju uljeze.<\/p>\n

Postoje, na\u017ealost, i delovi granice koji su ostavljeni bez nadzora. \u0160irom sveta \u017eive milioni ljudi koji nemaju pristup najosnovnijim zdravstvenim uslugama, a to je ono \u0161to sve nas dovodi u opasnost. Ve\u0107ina ljudi navikla je da o zdravstvu razmi\u0161lja na nacionalnom nivou, ali bolja zdravstvena nega Iranaca i Kineza za\u0161titi\u0107e od epidemije i Izraelce i Amerikance.<\/p>\n

Ova jednostavna istina trebalo bi da je o\u010digledna svima, ali ona, na\u017ealost, ne dopire do najmo\u0107nijih ljudi na svetu.<\/p>\n

Svet bez pravih lidera<\/strong><\/p>\n

\u010cove\u010danstvo se danas suo\u010dava sa akutnom krizom, ne samo zbog epidemije koronavirusa ve\u0107 i zbog nedostatka poverenja na me\u0111unarodnoj sceni. Kako bismo pobedili opasnu bolest, stanovni\u0161tvo \u0107e morati da pokloni poverenje stru\u010dnjacima, gra\u0111ani vlastima, a dr\u017eave jedne drugima. Neodgovorni politi\u010dari \u0161irom sveta ve\u0107 nekoliko godina namerno podrivaju poverenje u nauku, dr\u017eavne institucije i me\u0111unarodnu saradnju.<\/p>\n

Posledica toga je aktuelni trenutak u kome se suo\u010davamo sa nedostatkom lidera koji bi inspirisali, organizovali i finansirali koordinirani, globalni odgovor na krizu.<\/p>\n

Za vreme epidemije ebole 2014, Sjedinjene Dr\u017eave su na sebe preuzele ulogu lidera. Sli\u010dno se dogodilo i u vreme finansijske krize 2008, kad su uz pomo\u0107 ostalih dr\u017eava spre\u010dile potpuni kolaps svetske ekonomije.<\/p>\n

U poslednje vreme, me\u0111utim, ta dr\u017eava se odrekla svoje uloge. Aktuelna ameri\u010dka administracija ukinula je podr\u0161ku me\u0111unarodnim institucijama poput Svetske zdravstvene organizacije i svima jasno dala do znanja da Amerika u svetu vi\u0161e nema prijatelje, ve\u0107 samo svoje interese.<\/p>\n

Kad je do\u0161lo do eksplozije epidemije koronavirusa, dr\u017eali su se po strani. Ako bi i poku\u0161ali da ponovo preuzmu ulogu lidera, veoma mali broj zemalja bi ih podr\u017eao, jer je poverenje u ameri\u010dku administraciju prakti\u010dno nestalo. Za\u0161to bi iko pratio vo\u0111u \u010diji je moto Ja sam najva\u017eniji?<\/p>\n

Prazninu koja je nastala nije popunio niko drugi. Naprotiv.<\/p>\n

Ksenofobija, izolacionizam i nepoverenje zavladali su u mnogim delovima sveta. Bez poverenja i globalne solidarnosti borba protiv bolesti bi\u0107e izuzetno te\u0161ka, a u budu\u0107nosti nas verovatno \u010deka jo\u0161 sli\u010dnih pandemija. Ipak ne bi trebalo gubiti nadu, jer svaka kriza se mo\u017ee pretvoriti u \u0161ansu. Mo\u017eda \u0107e nas ovo iskustvo naterati da shvatimo kakva opasnost preti od globalne razjedinjenosti.<\/p>\n

Nave\u0161\u0107u samo jedan o\u010digledan primer.<\/p>\n

Ova epidemija pru\u017ea priliku Evropskoj uniji da ponovo osvoji simpatije svog stanovni\u0161tva. Ako bogatije dr\u017eave budu velikodu\u0161ne i slanjem novca, opreme i medicinskog osoblja pomognu najugro\u017eenijim \u010dlanicama EU, to \u0107e pomo\u0107i o\u017eivljavanju evropskih ideala vi\u0161e od bilo kog politi\u010dkog govora. Ako ih pak puste da se snalaze same, epidemija bi mogla ozna\u010diti kraj Unije.<\/p>\n

U ovom trenutku krize, odlu\u010duju\u0107a bitka se odigrava na polju me\u0111uljudskih odnosa. Ako posledica epidemije budu jo\u0161 ve\u0107a razjedinjenost i nepoverenje, to \u0107e zna\u010diti da je virus odneo pobedu.<\/p>\n

Ako se pak postigne jedinstvo i intenzivnija globalna saradnja, bi\u0107e to pobeda \u010dove\u010danstva. I to ne samo protiv koronavirusa, nego i protiv svih budu\u0107ih patogena.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U ovom trenutku krize, odlu\u010duju\u0107a bitka se odigrava na polju me\u0111uljudskih odnosa. Ako posledica epidemije budu jo\u0161 ve\u0107a razjedinjenost i nepoverenje, to \u0107e zna\u010diti da je virus odneo pobedu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":288220,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-288219","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288219","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=288219"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288219\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":288221,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288219\/revisions\/288221"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/288220"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=288219"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=288219"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=288219"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}