{"id":288132,"date":"2020-04-06T00:30:01","date_gmt":"2020-04-05T22:30:01","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=288132"},"modified":"2020-04-06T00:30:01","modified_gmt":"2020-04-05T22:30:01","slug":"crkva-nazalost-neretko-pre-podseca-na-kgb-nego-na-zajednicu-ljubavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/04\/06\/crkva-nazalost-neretko-pre-podseca-na-kgb-nego-na-zajednicu-ljubavi\/","title":{"rendered":"Crkva, na\u017ealost, neretko pre podse\u0107a na KGB nego na zajednicu ljubavi"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Vuk Ba\u010danovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Davor D\u017ealto je pravoslavni teolog lijeve orijentacije, umjetnik, istori\u010dar umjetnosti i dru\u0161tveni teoreti\u010dar, autor vi\u0161e knjiga, stru\u010dnih \u010dlanaka i umjetni\u010dkih projekata, najmla\u0111i je doktor humanisti\u010dkih nauka u Njema\u010dkoj i biv\u0161oj Jugoslaviji. Zna\u010dajan doprinos dao je i analizi procesa globalnih integracija, te kritici nacionalizma na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Trenutno predaje na Stockholm School of Theology.<\/p>\n

Po\u0161tovani profesore D\u017ealto, mnogo je tema o kojima je potrebno javno diskutovati, a koje se ti\u010du aktuelnih dru\u0161tveno-politi\u010dkih procesa, kao i specifi\u010dnijih pitanja poput odnosa religije i dru\u0161tva, crkve i dr\u017eave, \u0161to sve jesu teme kojima se bavite u svom javnom anga\u017emanu ali i kao profesor religije i demokratije.<\/strong><\/p>\n

Da krenemo od najaktuelnijih tema. Britanski premijer Boris D\u017eonson je u svom nedavnom obra\u0107anju, uz zahvalnost medicinarima koji se brinu o bolesnima od korona virusa (od kog i sam boluje), iznio i vrlo zapa\u017eenu re\u010denicu, da dru\u0161tvo ipak postoji, referi\u0161u\u0107i sa na \u010duvenu maksimu koju je izrekla Margaret Ta\u010der o nepostojanju dru\u0161tva. \u010cini se da je dru\u0161tvo na neki \u010dudesan na\u010din \u201evaskrslo\u201c tokom ove krize?<\/strong><\/p>\n

Kao neoliberalna floskula, ta izjava Margaret Ta\u010der je imala propagandnu svrhu. Ono \u0161to se time htelo re\u0107i je da postoje samo individue, sa svojim partikularnim i sebi\u010dnim interesima. To je va\u017ena pretpostavka neoliberalne idologije, koja poku\u0161ava da ubedi ljude ne samo da stvari stoje ba\u0161 tako, kako nam to teoreti\u010dari neoliberalizma govore, ve\u0107 i da tako treba da bude i da tako jedino i mo\u017ee da bude.<\/p>\n

Ukoliko namere koje stoje iza fraze \u201edru\u0161tvo ne postoji\u201c shvatimo dovoljno radikalno, i poku\u0161amo da zamislimo kako bi izgledao svet bez ne\u010dega \u0161to bi se smisleno moglo nazvati ljudskim \u201edru\u0161tvom\u201c, a \u0161to je ipak ne\u0161to mnogo vi\u0161e od pukog zadovoljavanja individualnih, sebi\u010dnih ciljeva, onda parola \u201edru\u0161tvo ne postoji\u201c postaje zapravo poziv na izgradnju jednog zastra\u0161uju\u0107eg dru\u0161tva u kome nema zajednice, u kome vlada pravo ja\u010deg i surovijeg. I to jeste ono ka \u010demu te\u017ei globalni kapital, jer je on taj ja\u010di i suroviji, \u010dije su vrednosti \u201esve za nas i ni\u0161ta za druge\u201c, ili \u201eprofit iznad svega\u201c. Atomizovani pojedinci, bez \u201edru\u0161tva\u201c, tj. bez formalnih i neformalnih mehanizama podr\u0161ke i za\u0161tite, tako postaju savr\u0161en plen.<\/p>\n

Erozija demokratije, globalne ekonomske promene do kojih je do\u0161lo tokom proteklih nekoliko decenija, doveli su do toga da mnoga, \u010dak i veoma razvijena dru\u0161tva,po\u010dinju da podse\u0107aju na prostore iz Mad Max trilogije,u kojima ste prepu\u0161teni sami sebi, dok ne do\u0111e neka banda (koja mo\u017ee biti i u odelima i sa leptir ma\u0161nama a ne samo sa klasi\u010dnim naoru\u017eanjem) od koje jedino \u0161to mo\u017eete o\u010dekivati je \u2013 teror.<\/p>\n

Dru\u0161tvo tako postaje jedan distopijski prostor, gde sve javno zapravo postaje privatno, a to zna\u010di nedostupno najve\u0107em broju ljudi. Tim putem ono \u0161to je po definiciji bilo javno jo\u0161 u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj \u2013 politi\u010dka sfera \u2013 postaje privatizovano, postaje sfera privatnih poslovnih interesa, ili pak privatizovanih politika (pojedinaca i grupa) koje \u010desto potpuno obesmi\u0161ljavaju ideju parlamentarne demokratije.<\/p>\n

Da li se ne\u0161to bitno promenilo zbog pandemije korona virusa i krize koju je ta pandemija izazvala?<\/strong><\/p>\n

Ova pandemija je mnoga dru\u0161tva dovela do ivice postojanja na organizovan na\u010din. To \u0107e sasvim sigurno ostaviti ozbiljne dru\u0161tvene, politi\u010dke, ekonomske, ali i psiholo\u0161ke posledice. Mnoge zemlje su se odlu\u010dile na radikalne mere u sklopu borbe protiv \u0161irenja virusa, od kojih neke (poput suspenzije pojedinih institucija demokratskog sistema, mere pra\u0107enja preko mobilnih telefona i aplikacija koje se pravdaju pra\u0107enjem kretanja zara\u017eenih i sl.) zabrinjavaju, imaju\u0107i u vidu velike mogu\u0107nosti da iste nastave da budu implementirane i nakon okon\u010danja pandemije, samo u druge svrhe.<\/p>\n

Dok najsiroma\u0161niji slojevi stanovni\u0161tva budu otpla\u0107ivali tro\u0161kove krize, ono \u0161to mo\u017eemo o\u010dekivati je da neki iza\u0111u mo\u0107niji i bogatiji nego \u0161to su u krizu u\u0161li. Svaka struktura mo\u0107i, bilo finansijska ili politi\u010dka, gleda da profitira iz krizne situacije. A krizne situacije, bilo da je re\u010d o pandemiji virusa ili ratu, jesu prilika za velike poslove.<\/p>\n

Ali, nemojmo zaobi\u0107i ni i pozitivne posledice koje pandemija korona virusa ima na prirodno okru\u017eenje. Do\u0161lo je do drasti\u010dnog smanjenja saobra\u0107aja, samim tim i do smanjenja potro\u0161nje fosilnih goriva, do smanjenja buke i pra\u0161ine u gradovima, do smanjenja proizvodnje u te\u0161koj industriji, i tome sli\u010dno, \u0161to sve ima veoma pozitivne posledice na biljni i \u017eivotinjski svet. Tako na\u0161e reakcije na \u0161irenje virusa koji je opasan po \u010doveka, dovode do toga da u manjoj meri uni\u0161tavamo planetu.<\/p>\n

Ono \u0161to nismo, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou uspeli da napravimo sami, sada \u010dini virus, omogu\u0107avaju\u0107i delimi\u010dno prirodi da se regeneri\u0161e. A to \u0107e opet imati pozitivnih efekata i na ljude, kada kriza bude okon\u010dana.<\/p>\n

Ozbiljne dru\u0161tvene krize daju novi poticaj za ljevicu u cjelini, pa tako i za hri\u0161\u0107anske ljevi\u010dare. Kako Vi gledate na ovu promjenu i kako bi hri\u0161\u0107ani, naro\u010dito lijevo orijentisani, mogli na to odgovoriti?<\/strong><\/p>\n

Svaka kriza je prilika da se okupe svi oni koji smatraju da su slobode pojedinca, ljudsko dostojanstvo i pravda temelji na kojima treba graditi civilizovano dru\u0161tvo. To pre svega uklju\u010duje ljude koji zastupaju (autenti\u010dne) levi\u010darske pozicije, pa bilo da su oni ateisti ili pak \u201ehri\u0161\u0107anski levi\u010dari.\u201c<\/p>\n

Jer ateisti levi\u010dari i hri\u0161\u0107ani levi\u010dari mogu deliti vrlo sli\u010dne pa i istovetne poglede na dru\u0161tveno-politi\u010dka pitanja, i pored toga \u0161to im se metafizike mogu radikalno razlikovati. Uostalom, \u010desto su razlike izme\u0111u \u201elevih\u201c i \u201edesnih\u201c ateista, ili \u201elevih\u201c i \u201edesnih\u201c hri\u0161\u0107ana mnogo ve\u0107e nego izme\u0107u \u201elevih\u201c ateista i \u201elevih\u201c hri\u0161\u0107ana.<\/p>\n

Jedan ste od glavnih kriti\u010dara zloupotrebe hri\u0161\u0107anstva i pravoslavlja u politi\u010dke svrhe, pa u tom kontekstu kritikujete i koncept\u201evizantijske simfonije\u201c kao religiozno-ideolo\u0161ki projekat preplitanja crkvenih i dr\u017eavnih institucija. Kao \u0161to je poznato, do ove \u201esimfonije\u201c dolazi u vrijeme kada hri\u0161\u0107anstvo postaje dr\u017eavna religija Rimskog carstva, a samim tim, unekoliko i dr\u017eavni projekat. U kojoj mjeri je taj prelazak predstavljao diskontinuitet sa hri\u0161\u0107anskim po\u010decima vjere \u201ekoja nije od ovoga svijeta\u201c i, prema tome, nije imala pretenzija da se upli\u0107e u svijet dr\u017eavne politike?<\/strong><\/p>\n

Postoje, grubo govore\u0107i, dva toka u istoriji hri\u0161\u0107anskog odnosa prema dr\u017eavi i politici, i ta dva toka se mogu pratiti sve do prvog veka hri\u0161\u0107anske ere. Jedan te\u017ei da neki na\u010din artikuli\u0161e sapostojanje hri\u0161\u0107anstva\/crkve i dr\u017eave. U radikalnijoj varijanti ovog pristupa ide se za tim da se samoj dr\u017eavi da providencijalni i metafizi\u010dki karakter.<\/p>\n

Drugi tok jasno razlikuje ciljeve, poruke i smisao hri\u0161\u0107anstva u odnosu na dr\u017eavu. U radikalnijim varijantama ovog pristupa se dr\u017eavna vlast i sfera politi\u010dkog pojavljuju \u010dak i kao personifikacije metafizi\u010dkog zla.<\/p>\n

Jasno je da je od IV veka do\u0161lo do velike promene budu\u0107i da je crkva dobila sada mo\u0107nog patrona u liku cara, da su episkopi dobili dignitet koji su u\u017eivali dr\u017eavni slu\u017ebenici, te da su crkvene regulative dobijale zna\u010daj dr\u017eavnih zakona. Taj navodno \u201eharmoni\u010dni\u201c odnos crkve i dr\u017eave, (navodna) komplementarnost hri\u0161\u0107anske teologije i dr\u017eavne ideologije je ono \u0161to \u0107e mnogo kasnije istori\u010dari i politi\u010dki filosofi nazvati \u201evizantijskom simfonijom\u201c. Svako, me\u0111utim, ko je malo pa\u017eljivije studirao istoriju ovog perioda zna da nije postojao jedan model odnosa crkve i dr\u017eave u carstvu Isto\u010dnih Rimljana (Romeja).<\/p>\n

Naprotiv, iz tog vremena imamo vi\u0161e razli\u010ditih ideja o tome kako je trebalo da izgleda taj odnos, i oni idu od ideje da crkva i dr\u017eava treba da imaju svaka svoj domen, da se me\u0111usobno poma\u017eu ali ne i da se direktno me\u0161aju u poslove one druge, do toga da crkva treba da bude potpuno integrisana u dr\u017eavu, da car u odre\u0111enom smislu ima kompetencije i nad crkvom, a u kasnijim periodima imamo i argumente potpuno kompatibilne sa papskom ideologijom, kako bi patrijarh trebalo da bude nad carem, a crkva uklju\u010di u sebe dr\u017eavu. Da ne govorimo o tome da su u realnosti, izvan sfere politi\u010dko-ideolo\u0161ke propagande, tenzije, pa i otvoreni sukobi na relaciji carstvo (car) \u2013 crkva (patrijarh) bili veoma \u010desti.<\/p>\n

U tom smislu je postojao i kontinuitet i diskontinuitet od IV veka i dalje, u odnosu na politi\u010dke teologije prvih vekova hri\u0161\u0107anstva.<\/p>\n

U svojim knjigama i \u010dlancima defini\u0161ete \u201eteologizaciju politi\u010dke sfere\u201c, a \u010desto govorite i o \u201epseudo teolo\u0161kom opravdanju autokratije\u201d koje postoji i danas. Ako pogledamo srpsko dru\u0161tvo, vidimo da se privr\u017eenost crkvi uglavnom poistovje\u0107uje sa privr\u017eeno\u0161\u0107u autokratskim i feudalnim oblicima vladavine, iliti \u201epravoslavnoj monarhiji\u201d, dok se svaka kritika tradicionalnih oblika dru\u0161tvenog ure\u0111enja tuma\u010di kao novotarija, unijatstvo, malovjerje\u2026 Otkuda takva rezistentnost na spoznaju da crkva nije samo muzej vizantijske civilizacije i obavezni sljedbenik onoga \u0161to se, enciklopedijski i kod nekih teoreti\u010dara defini\u0161e kao cezaropapizam?<\/strong><\/p>\n

Ovaj problem ima mnogo slojeva. Problem je pre svega u obrazovanju, odnosno u odsustvu istog. Obrazovanje ne podrazumeva pre svega memorisanje nekih informacija, ve\u0107 sposobnost da se postavljaju prava i smislena pitanja, da se kriti\u010dki preispituje realnost oko nas, a pre svega razni propagandni narativi i uspostavljene dogme.<\/p>\n

Jedna od tih dogmi je da vernici i teolozi moraju biti vatreni podr\u017eavaoci Putina, odu\u0161evljeni zagovornici autokratije, ili da gaje prezir prema li\u010dnoj higijeni. Va\u017ee\u0107i stereotipi i generalizacije, toliko omiljene kod intelektualno nevinih (svih ideolo\u0161kih orijentacija), se naj\u010de\u0161\u0107e ispostavljaju kao potpune besmislice koje samo svedo\u010de o nesposobnosti ili nespremnosti da se otvoreno, ali i kriti\u010dki, suo\u010dimo sa svetom i da o njemu mislimo izvan jednostavnih a pogre\u0161no postavljenih \u0161ablona.<\/p>\n

I onda dolazi do velikog iznena\u0111enja i spektakla kada neko ko misli samo u jednoj dimenziji nai\u0111e na vernika, teologa ili sve\u0161tenika koji, recimo, zagovara demokratska na\u010dela, kritikuje autokratiju i crkvene strukture, ili pak poziva na tolerantan odnos prema drugima i druga\u010dijima.<\/p>\n

Naravno, ta\u010dno je da postoji veliki broj vernika koji zastupaju desno orijentisane ideologije, pa i one krajne desne. Takvi \u010desto tra\u017ee savezni\u0161tvo sa crkvom i pravoslavljem, pretpostavljam kako bi svojim politi\u010dkim platformama dali neko upori\u0161te, legitimitet i oreol tradicije. Problem postoji i kod mnogih teologa i sve\u0161tenika koji bez podrobnijeg razmi\u0161ljanja o pitanju odnosa vere i politike, crkve i dr\u017eave, pravoslavlja i tradicije, a priori pretpostavljaju da postoji samo jedan mogu\u0107i pristup i samo jedno dozvoljeno mi\u0161ljenje ili pogled na pravoslavnu tradiciju, i da taj pristup, mi\u0161ljenje i pogled moraju da slede (neo)konzervativni ili \u010dak, u nekim slu\u010dajevima, fundamentalisti\u010dki pristup.<\/p>\n

Me\u0111utim, po svemu \u0161to znamo (uklju\u010duju\u0107i tu i neka egzaktna istra\u017eivanja), \u201eprivr\u017eenost\u201c crkvi nije nu\u017eno i direktno povezana sa privr\u017eeno\u0161\u0107u monarhijskom ili autokratskom poretku. Fraza \u201eBog na nebu, kralj na zemlji\u201c nikako ne odra\u017eava stav svih, a verovatno ni ve\u0107ine vernika ili teologa. Osim toga, iako ja li\u010dno nemam nikakve simpatije prema monarhiji, pogre\u0161no bi bilo poistovetiti monarhiju sa autokratijom ili autoritarno\u0161\u0107u. Kao \u0161to nije ni svaka \u201edemokratija\u201c carstvo slobode. Mnogo ima izuzetno opresivnih sistema koji se izdaju za \u201eslobodne\u201c i \u201edemokratske\u201c.<\/p>\n

Usput, koncept \u201ecezaropapizma\u201c kao tipi\u010dno \u201evizantijskog\u201c oblika vladavine je jo\u0161 jedan konstrukt koji je nastao ili iz lo\u0161eg poznavanja istorije, ili je pak namerno promovisan iz ideolo\u0161kih potreba. Ta\u010dno je da su postojale ideje koje bi se mogle nazvati \u201ecezaropapisti\u010dkim\u201c ali daleko od toga da je to bio model koji se mo\u017ee primeniti na carstvo Romeja kao takvo, ili da je taj model bio dominantan.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>Justin Popovi\u0107 je pisao o tome da Crkva treba da bude orijentir dru\u0161tvu, i da dru\u0161tvo treba da podsje\u0107a na crkvu, u smislu obo\u017eenja samoga dru\u0161tva, ali da Crkva nipo\u0161to ne bi trebala biti robinja politi\u010dkih interesa. Da li je tako ne\u0161to mogu\u0107e i izvodljivo?<\/strong><\/p>\n

Te\u0161ko je znati \u0161ta je ta\u010dno Justin mislio o odre\u0111enim problemima, uklju\u010duju\u0107i i ovaj, budu\u0107i da je ve\u0107ina njegovih \u0161tiva vi\u0161e poetsko-proro\u010dkog karaktera (\u0161to je, na svoj na\u010din, njihov veliki kvalitet) nego \u0161to je analiti\u010dka, sa nekom jasnom tezom i argumentima koji je potkrepljuju.<\/p>\n

Ukoliko se mislilo na to da crkva treba da inspiri\u0161e ljude na solidarnost, me\u0111usobno uva\u017eavanje, itd., to deluje privla\u010dno i plemenito, i u tom smislu je uporedivo sa vrlo sli\u010dnim rimokatoli\u010dkim ili protestantskim modelima dru\u0161tvenog ure\u0111enja prema kojima bi crkva trebalo da bude oslonac dru\u0161tva, da dru\u0161tvo inspiri\u0161e i usmerava ka pravednosti i eti\u010dnosti. Me\u0111utim, \u010dim krenete pa\u017eljivije da razmatrate takvu postavku, i analizirate konkretne primere poku\u0161aja njene implementacije, stvari postaju mnogo komplikovanije. Glavni problem je u tome \u0161to je dru\u0161tvo, a naro\u010dito moderno dru\u0161tvo, komplikovana mre\u017ea veoma razli\u010ditih aktera, \u010desto sa divergentnim ili suprotstavljenim interesima. To komplikovano i veoma osetljivo dru\u0161tveno tkivo je potrebno na neki na\u010din urediti, imati mehanizme odlu\u010divanja, ekonomiju i mnogo toga drugog.<\/p>\n

Nije jasno kako u tom smislu Crkva (kao liturgijska i eshatolo\u0161ka zajednica) mo\u017ee biti inspiracija, osim u nekom najop\u0161tijem smislu, preko ideje o zajednici ljudi koje bi trebalo da povezuje ljubav.<\/p>\n

Pogotovu nije jasno kako bi crkva kao institucija mogla biti inspiracija dru\u0161tvu u smislu ljubavi, sloge, pravdoljubivosti, i sl. I sama crkva, u meri u kojoj je institucija, je tako\u0111e mesto sukobljavanja razli\u010ditih interesa, pogleda, ideja\u2026 a neretko, po na\u010dinu funkcionisanja, pre podse\u0107a na KGB nego na zajednicu ljubavi.<\/p>\n

Kada po\u010dnete detaljnije razmi\u0161ljati o tome i postavljati prava, a to naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di nezgodna pitanja, onda uvi\u0111ate da stav koje \u010desto imaju kandidatkinje za izbor za \u201eMiss Universe\u201c, u stilu \u201emi smo za mir u svetu\u201c, jeste lep ali nije naro\u010dito informativan em koristan.<\/p>\n

Vi kao teolog koji dr\u017ei da su autokratski koncepti u potpunosti nepomirljivi sa nekim od bazi\u010dnih karakteristika pravoslavne vjere kritikujete niz hri\u0161\u0107anskih teologa koji su, po Va\u0161im rije\u010dima, \u201c\u010desto konstruisali ekskluzivne teolo\u0161ke narative koji propisuju samo jedan pravi odgovor na sve mogu\u0107e situacije\u201d?<\/strong><\/p>\n

Ja u principu imam kriti\u010dan stav prema svim teolo\u0161kim narativima koji se prave da bi slu\u017eili opravdavanju ili veli\u010danju pojedinih dru\u0161tveno-politi\u010dkih sistemakao sistema mo\u0107i i represije. To se ne odnosi samo na autokratske oblike vladavine, ve\u0107 na bilo koje.<\/p>\n

U tom smislu je moja kritika usmerena i ka mnogim savremenim politi\u010dkim teologijama koje razvijaju teolo\u0161ke argumente kojima se racionalizuju i legitimi\u0161u neki savremeni politi\u010dki sistemi, jer mislim da je, strukturalno gledano, re\u010d o istovetnom pristupu. To naravno ne zna\u010di da su svi sistemi isti, ili da jedan sistem ne mo\u017ee, u nekim svojim aspektima, biti bolji od drugog, ali to zna\u010di da teologije ne treba da budu politi\u010dko-propagandni instrumenti.<\/p>\n

Ako su nekad teolozi, i mislioci uop\u0161te, razvijali narative da bi opravdali dr\u017eave u kojima su \u017eiveli i njihove sisteme (koji su bili, recimo, autokratski), po \u010demu bi ta metodologija bila razli\u010dita od teologija koje bi danas opravdavale dr\u017eave u kojima ti teolozi \u017eive i njihove sisteme (koji se karakteri\u0161u kao, npr., \u201eliberalne demokratije\u201c)? <\/strong><\/p>\n

U oba slu\u010daja je na delu konstrukcija ideolo\u0161kih narativa u svrhu afirmacije odre\u0111enog sistema mo\u0107i, a isti ti autori su obi\u010dno delovi tih sistema. Tvrdite da je jedna od najbitnijih lekcija koju moramo nau\u010diti kao pravoslavni hri\u0161\u0107ani da ne mo\u017ee biti istine bez slobode, a istinoljubivost i dolazak do istine je mogu\u0107 samo kroz kreativnu aktivnost?<\/p>\n

Iz perspektive pravoslavnog hri\u0161\u0107anstva istina nije neka apstraktna pojmovna kategorija, ili neki objekat. Istina je na\u010din postojanja. Istina je ono \u0161to realno postoji, a ne ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee izraziti nekom formulom ili ekvivalencijom. Ali ovo \u201erealno\u201c je za hri\u0161\u0107ane metaistorijsko, eshatolo\u0161ko. Ta realnost je istina onoga \u0161to jeste izvan okvira smrti. Ta istina bi\u0107a se otkriva samo u slobodi. A izraz slobode, njena, da tako ka\u017eem, operacionalizacija, jesu ljubav i stvarala\u0161tvo.<\/p>\n

Iz ove perspektive stvarala\u0161tvo i ljubav su na\u010dini postojanja slobode, ne samo u istoriji ve\u0107 i u toj eshatolo\u0161koj realnosti koju hri\u0161\u0107ani nazivaju \u201eCarstvo Nebesko\u201c. Po tome je \u010dovek, u hri\u0161\u0107anskoj antropologiji, \u201eslika\u201c (ili ikona) Boga.<\/p>\n

Za hri\u0161\u0107ane je Bog ne samo onaj koji jeste (na na\u010din koji se ne mo\u017ee smestiti u racionalne kategorije), ve\u0107 se to jestavstvo (bi\u0107e) Boga manifestuje kao ljubav i sloboda. Bog je za hri\u0161\u0107ane onaj koji poziva ljude da budu bogovi, tj. da postoje na na\u010din sli\u010dan onome na koji Bog postoji. To je ono \u0161to se obi\u010dno naziva \u201eobo\u017eenje\u201c i to je proces koji se ne ispunjava i ne zavr\u0161ava u istoriji.<\/p>\n

Da se na kraju ovog razgovora vratimo aktuelnim temama vezanim za krizu izazvanu pandemijom korona virusa. Kada pogledamo diskusije u i oko crkve, kao da se sve svodi na pitanje je li pri\u010dasna ka\u0161i\u010dica sama po sebi sterilizirana ili nije, dok gotovo da nema ni rije\u010di o tome kolikim stotinama hiljada ljudi treba materijalna ali i duhovna pomo\u0107. Svako druga\u010dije mi\u0161ljenje ili kritika dovode do burnih reakcija u crkvenim strukturama. Neki od episkopa, navikli na po\u010dasti i \u201eamin\u201c se \u010desto pona\u0161aju bahato i neodgovorno, napadaju\u0107i i vidljive i nevidljive neprijatelje, dok istovremeno kreiraju za sebe udobnu poziciju \u017ertve? Jesu li to posljednji trzaji politi\u010dke teologije koju kritikujete?<\/strong><\/p>\n

Da se nadamo da jesu, ali, na\u017ealost, mislim da nisu. Nedavna de\u0161avanja ne deluju ohrabruju\u0107e u tom smislu. Ali, bez obzira na sve, trudimo se da zadr\u017eimo, \u0161to bi rekao Gram\u0161i (Gramsci), pesimizam intelekta i optimizam volje.<\/p>\n

Preokret<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

D\u017ealto: Ja u principu imam kriti\u010dan stav prema svim teolo\u0161kim narativima koji se prave da bi slu\u017eili opravdavanju ili veli\u010danju pojedinih dru\u0161tveno-politi\u010dkih sistemakao sistema mo\u0107i i represije. To se ne odnosi samo na autokratske oblike vladavine, ve\u0107 na bilo koje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":288133,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-288132","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288132","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=288132"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288132\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":288134,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/288132\/revisions\/288134"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/288133"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=288132"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=288132"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=288132"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}