{"id":287562,"date":"2020-03-30T07:56:55","date_gmt":"2020-03-30T05:56:55","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=287562"},"modified":"2020-03-30T08:07:26","modified_gmt":"2020-03-30T06:07:26","slug":"covid-19-i-njegove-metafore-i-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/03\/30\/covid-19-i-njegove-metafore-i-deo\/","title":{"rendered":"COVID-19 i njegove metafore, I deo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161u: Tanja \u0160ljivar, Ana Vilenica, Olga Dimitrijevi\u0107 and Tamara Antonijevi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Virus je stvaran. On o\u0161te\u0107uje i ubija tela nas i ljudi koje volimo, za kojima patimo, sa kojima smo samo pili kafe ili ne mo\u017eemo o\u010dima da ih vidimo. Zbog svesti o virusu sve \u010detiri u ovom trenutku sedimo u ku\u0107i. Ali to ne zna\u010di da je virus preuzeo na\u0161u kompletnu stvarnost, da se pored virusa, iako izgleda da je ceo svet stao, ne odvijaju dru\u0161tveni i politi\u010dki tokovi. Ba\u0161 zato je, i mogu\u0107e i potrebno, misliti izvan ili-ili pozicija, izvan dihotomije u kojoj su sa jedne strane povinovanje zahtevima dr\u017eave i struke, a sa druge teorije zavere i nesmotrenost.<\/p>\n

Godina 1321. je mo\u017eda jedina u istoriji u kojoj su se bolesni, inficirani i deformisani kolektivno organizovali da preuzmu sopstveni svet. Ili se makar tako pri\u010dalo. Verovalo se da su leprozni pune dve godine planirali \u2013 ne samo vlastitu pobunu, ve\u0107 i svet nakon nje. Planirali su ko bi dobio \u0161ta i kako bi to dobio. Bunare, potoke i fontane bi simultano inficirali otrovom \u2013 me\u0161avinom sopstvenog urina, krvi, i \u010detiri vrste bilja i osve\u0161tanog tela. \u010citava Francuska, svi koji nisu bili leprozni, tako bi umirali ili bi i sami postali leprozni. Zdravi koji bi pre\u017eeveli pobunu bolesnih, sada i sami bolesnici, postali bi dr\u017eavljani kraljevstva bolesnih.<\/p>\n

Gubavci nisu nikad zavladali svetom: njihova zavera je otkrivena, gubavce su pohapsili, pretukli, spalili, mu\u010dili i zatvorili. Panika od lepre se pro\u0161irila Evropom. Nisu posledice zavere leproznih ono \u0161to me interesuje \u2013 represija je uobi\u010dajenija od godi\u0161njih doba \u2013 ve\u0107 istorijsko pam\u0107enje sna o pobuni onih sa leprom. ,,Bolest\u2019\u2019, kako pi\u0161u \u010dlanovi nema\u010dke radikalne grupe Socijalisti\u010dki kolektiv pacijenata, ,,postaje neporeciva mogu\u0107nost da se revolucionarizuje sve \u2013 da, sve! \u2013 po prvi put stvarno i po prvi put, na pravi na\u010din.\u2019\u2019<\/p>\n

Ba\u0161 kao \u0161to mi je jednom rekla medicinska sestra u sobi za infuziju: ,,Potreban je vuk da bi se uhvatio vuk.\u2019\u2019<\/p>\n

Anne Boyer, Neumiru\u0107i<\/em><\/p>\n

Protiv politike utamni\u010davanja<\/strong><\/p>\n

Predla\u017eem da se uvede ne policijski \u010das nego policijska godina! Jer jasno zaklju\u010dujem posle predsednikovog obra\u0107anja da smo mi zombiji. Nao\u0161trenih o\u010dnjaka i kand\u017eama mi hvatamo sugra\u0111ane i ubrizgavamo im virus. A po\u0161to ve\u0107 ne mo\u017eemo da se oslobodimo ovog genetskog poriva, onda je jasno da nam samo to preostaje.<\/p>\n

Facebook post<\/em><\/a><\/p><\/blockquote>\n

U odgovoru na epidemiju virusa korona, Srbija se nakon kra\u0107eg perioda podsmevanja istom, odlu\u010dila za uvo\u0111enje mera nacionalnog karantina. Ove mere su uvedene postepenim zatvaranjem grani\u010dnih prelaza, propisivanjem mera ku\u0107nog karantina pod pretnjom zatvorske i nov\u010dane kazne za rizi\u010dne grupe, kao i uvo\u0111enjem policijskog \u010dasa. U pitanju su mere koje koriste nacionalnost i geografiju kao proksi za kontrolisanje \u0161irenja zaraze. Ove mere se naizgled \u010dine kao mere vo\u0111ene zdravim razumom u odnosu na drugu grupu dr\u017eava koja ih jo\u0161 uvek ne uvodi, pod krinkom izgradnje kolektivnog imuniteta. Ipak, mere karantina, pogotovu u kombinciji sa uvo\u0111enjem vanrednog stanja, proizvode veliki broj kontraefekata koji su suprotni navodnom cilju zbog koga se uvode restriktivne mere.<\/p>\n

Poslednjih dana u javnosti je proizveden izrazito negativan stav spram onih koji se vra\u0107aju iz inostranstva u Srbiju. Ovi se ljudi tretiraju kao potencijalni donosioci zaraze \u2013 stoga im se direktno propisuju mere ku\u0107nog karantina. Za povratnike iz inostranstva koji nisu registrovani na adrese u Srbiji izgra\u0111eno je neuslovno \u0161atorsko naselje u Morovi\u0107u kod \u0160ida, a neki putnici se odvoze i u izbegli\u010dki kamp kod Subotice. Na dru\u0161tvenim mre\u017eama gra\u0111ani Srbije se kolektivno zgra\u017eavaju nad \u010dinjenicom da ljudi iz poslovnih i privatnih razloga odlaze u inostranstvo i vra\u0107aju se ku\u0107i. Posebno zgra\u017eavanje bilo je upu\u0107eno onima koji su se u Srbiju vratili nakon gubitka privremenog posla u inostranstvu, do \u010dega je do\u0161lo uvo\u0111enjem mera karantina u zapadnoevropskim zemljama. Kao glavni razlog za vra\u0107anje u zemlju ovih ljudi u javnom obra\u0107anju naciji predsednik Srbije je naveo besplatnu zdravstvenu za\u0161titu koja u Srbiji navodno postoji. Iz navedenog jasno se vidi da je intenziviranje ulaska u zemlju proizvedeno upravo merama karantina.<\/p>\n

Jedna od posledica generalizacije politika karantina jeste i zaglavljenost ve\u0107eg broja ljudi na granicama, aerodromima \u0161irom sveta, koji su postali kolateralna \u0161teta ovih nacionalnih prisilnih razvrstavanja u okvire geografskih granica dr\u017eava. Politika karantina dovela je do danas u opasnost desetine hiljada ljudi koji su na grani\u010dnim prelazima morali da prolaze kroz kontrolu sanitarne inspekcije u redovima i gomilama bez mogu\u0107nosti da dr\u017ee razmak. U vreme mera zabrane okupljanja vi\u0161e od 100 lica, dr\u017eava je svojim postupcima svakodnevno ove mere kr\u0161ila dok su neadekvatno za\u0161ti\u0107eni slu\u017ebenici ru\u010dno popunjavali formulare.<\/p>\n

Posledice zatvaranja granica i nacionalnog karantina je i bestidno hordovanje medicinske i sanitarne opreme u svim dr\u017eavama, uklju\u010duju\u0107i Srbiju. Dr\u017eave se besomu\u010dno zadu\u017euju u na\u0161e ime i kupuju sanitarni materijal i neophodnu tehnologiju, umesto da se sva sredstva usmere na distribuciju na mesta \u017eari\u0161ta, gde umiru i pacijenti i medicinsko osoblje zbog nedostatka opreme i stru\u010dnog kadra.<\/p>\n

Nakon uvo\u0111enja ovakvih radikalnih mera, organizovanje \u017eivota unutar nacionalnih granica Srbije pribli\u017eilo se upravljanju zatvorima. Policija je svakodnevno na terenu i obilazi one kojima su propisane mere totalnog ku\u0107nog karantina. U pitanju su ljudi preko 65 godina i oni koji su se vratili s puta u poslednjih nekoliko dana. Naoru\u017eani pripadnici profesionalne vojske redovno paradiraju ulicama i \u010duvaju granice, a nejasno za\u0161to i po\u0161te, bolnice i izbegli\u010dke centre.<\/p>\n

Gra\u0111ani sa i bez simptoma primenjuju mere samoizolacije ukoliko im poslodavci dozvole. Zatvaraju se kafi\u0107i, restorani, hoteli, dok gradili\u0161te Beograda na vodi nesmetano radi. Rapidno se ukida javni prostor i primenjuju se mere striktne zabrane kori\u0161\u0107enja parkova. Predsednik dr\u017eave u javnim obra\u0107anjima u stilu ratnog vo\u0111e trijumfalno naziva ove mere \u201ebitkom za stare\u201c.<\/p>\n

Gra\u0111anima Srbije oduzeta je mogu\u0107nost da donose bilo kakve odluke i njihovo pona\u0161anje, tj. kretanje, uslovljeno nejasnim uputstvima koja dobijaju od dr\u017eave, karakteri\u0161e se kao neposlu\u0161nost koja \u0107e se sankcionisati produ\u017eavanjem policijskog \u010dasa. U isto vreme dr\u017eava iseljava studentske domove i hiljade mladih ljudi prisilno \u0161alje u roditeljske ku\u0107e \u0161irom Srbije. Mnogi studenti imaju simptome, a roditelji im pripadaju rizi\u010dnim grupama. Veliki je broj onih koji u strahu za vlastito zdravlje i zdravlje svojih bli\u017enjih prizivaju represivne mere karantina.<\/p>\n

Svakodnevno na dru\u0161tvenim mre\u017eama \u010ditamo me\u0111usobne prepirke gde gra\u0111ani jedni druge optu\u017euju za non\u0161alantno pona\u0161anje jer su se usudili da iza\u0111u iz stana. Po ulicama na\u0161ih gradova policija hapsi migrante, za koje navodno postoji sumnja da su zara\u017eeni virusom, ali i neposlu\u0161ne gra\u0111ane koji se ne pridr\u017eavaju propisanog karantina. Zbog neposlu\u0161nosti \u0107e uskoro svi sa lak\u0161im simptomima morati da iz svojih domova pre\u0111u u novootvoreni zastra\u0161uju\u0107i karantin sa 3000 kreveta na Sajmu. U ovoj perverznoj inverziji solidarnosti, mo\u017eda je zanimljivo dodati, svako brzo postaje potencijalna pretnja bez obzira ko je i odakle dolazi. Ipak, posledice ovih mera nisu iste za sve.<\/p>\n

Merama karantina se u cilju za\u0161tite nacionalne zajednice supenduju individualne slobode, pre svega sloboda kretanja. Posledica ovakve za\u0161tite u svom radikalnom obliku jeste i onemogu\u0107avanje lokalne me\u0111usobne pomo\u0107i gra\u0111ana, koja je u ovom trenutku vi\u0161e nego neophodna. Mere karantina direktno ugro\u017eavaju \u017eivot i zdravlje najsiroma\u0161nijih stanovnika Srbije, koji nemaju uslova da se samoizoluju u svojim stanovima.<\/p>\n

Pitanje stanovanja u uslovima karantina postaje pitanje \u017eivota i smrti, a kao jedini odgovor na ovu situaciju dr\u017eava je ponudila nov\u010danu i zatvorsku kaznu. Oni bez krova nad glavom su i dalje prinu\u0111eni da spavaju na ulicama, jer je sistem prve linije odbrane od korona virusa zakazao. Me\u0111usobna pomo\u0107 koju organizuju stanovnici gradova i sela u Srbiji zahteva slobodu kretanja. Potencijalno uvo\u0111enje celodnevnog policijskog \u010dasa, kojim nam predsednik preti, onemogu\u0107i\u0107e totalno i rad ono malo inicijativa koje poku\u0161avaju da organizuju pomo\u0107 onima kojima je najpotrebnija.<\/p>\n

Represivne mere karantina i pedago\u0161ki pristupi samozvanih politi\u010dara-eksperata ne\u0107e pomo\u0107i u suzbijanju epidemije. Mnogi stru\u010dnjaci, uklju\u010duju\u0107i i Svetsku zdravstvenu organizaciju, ukazali su i na to da samo mere karantina nisu naju\u010dinkovitiji na\u010din delovanja u spre\u010davanju \u0161irenja koronavirusa i epidemije. Edukacija je u ovim trenucima klju\u010dna. Stanovni\u0161tvo planete mora da bude dobro informisano u vezi sa posledicama \u0161irenja virusa i merama koje sami mogu da preduzmu. Zakon i represivna politi\u010dka akcija nas ne\u0107e spasiti. Samoizolacija nije i ne bi trebalo da bude ku\u0107ni zatvor. Efektivni odgovor na pandemiju zahteva odgovorno pona\u0161anje spram drugih i dono\u0161enje solidarnih eti\u010dkih odluka.<\/p>\n

Ipak, nadolaze\u0107a katastrofa, nije samo individualna odgovornost gra\u0111ana, kako poku\u0161avaju da nas ubede, ve\u0107 posledica kapitalisti\u010dke \u0161ok terapije, decenija uni\u0161tavanja javnog zdravstva, kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje hrane i uni\u0161tavanja prirode, kao i uvo\u0111enja kontraproduktivnih mera karantina.<\/p>\n

Umesto na mere karantina i mere \u0161tednje s biolo\u0161kim implikacijama, fokus je neophodno premestiti na obnavljanje, izgradnju javnih resursa i masovno testiranje stanovni\u0161tva, koje se pokazalo kao mera koja dugoro\u010dno mo\u017ee pomo\u0107i u lokalizovanju \u0161irenja virusa, kao i na ulaganje resursa u istra\u017eivanja i proizvodnju vakcine. U dezorijentisanom zatvaranju netestiranih ljudi u karantin, oni se pretvaraju ne samo u neodgovornu decu koja potencijalno raznose virus, ve\u0107 postaju i kolateralna \u0161teta nesmotrenih upravlja\u010da zatvora, koji ih upravo svojim pona\u0161anjem konstantno dovode u opasnost od zaraze.<\/p>\n

Na kraju, izvesno je da \u0107e efekti politika i praksi karantina trajati mnogo du\u017ee nego samo vanredno stanje. Post-karantinska Srbija obe\u0107ava mesto primene novih mera kontrole i spre\u010davanja kretanja kako bi se zaustavile budu\u0107e pandemije. Takva situacija, kako prime\u0107uju Michele Lancione i AbdouMaliq Simone, otvara mogu\u0107nost za organizovanje protiv utamni\u010davanja kao novog oblika \u017eivota u nastajanju.<\/p>\n

Danas 24. marta se ve\u0107 \u010dini da je po\u010delo. Grupa ljudi koja je danima bila zaglavljena na francuskom aerodromu, kona\u010dno je uspela da se vrati u Srbiju. Po dolasku odvedeni su u izbegli\u010dki kamp na Pali\u0107u. Zbog neuslovnog sme\u0161taja, u kakvom su i u drugim mestima ina\u010de prinu\u0111eni da borave migranti, nedostatka hrane i nepostojanja uslova za odr\u017eavanje osnovne li\u010dne higijene, zatvorena grupa je poku\u0161ala da razvali kapiju i iza\u0111e napolje. Policija je odgovorila primenom sile.<\/p>\n

COVID-19, svi ga manje-vi\u0161e imaju<\/strong><\/p>\n

Jutrom, po pristizanju, a pre po\u010detka rada, sve osobe \u0107e oprati ruke, posvetiti svoj rad Bogu i prekri\u017eiti se.<\/p>\n

Saint-Maur, citiran u Michel Foucault, Nadzirati i ka\u017enjavati<\/p><\/blockquote>\n

Ja i moj strah hodamo zajedno, 2020. godine, pod maskom koju je moja prijateljica Slovakinja sa\u0161ila, dok jo\u0161 nije napustila mene, moj stan i Beograd, da bi se vozila automobilom 23h, i bila odbijena na granici da u\u0111e u zemlju u kojoj pla\u0107a poreze, ima stalni posao, pla\u0107a kiriju i ima zdravstveno osiguranje, samo zato \u0161to u toj zemlji nije ro\u0111ena i u njenim institucijama nije izvadila stalnu dozvolu boravka. Ja i moj strah, idemo zajedno pod maskom sa printom ru\u017ei\u010dastog leoparda koji je moj nekada\u0161nji \u0161al, koji sam nosila prije deset godina na koncerte, i koji je uvijek bio predmet interesa-divljenja-podsmijeha, a sada je maska koja u istom obliku i dezenu, stoji na licima jo\u0161 tri moje prijateljice.<\/p>\n

Zami\u0161ljam kako, ja i moj strah hodamo pod maskom do svrati\u0161ta, sa konzervama, lekovima, svrati\u0161ta koje je jako blizu mog naselja, a za koje nisam ni znala da postoji, dok dr\u017eava, njeni aparati i oni koji obema instancama, a sada i na\u0161im \u017eivotima, upravljaju, nisu iz dana u dan uspostavljali sve du\u017ei i du\u017ei policijski \u010das. \u0160etam brzo, i \u0161etam, naravno, prije po\u010detka policijskog \u010dasa. To mogu samo jo\u0161 da zami\u0161ljam ili radim samoorganizovano, jer je od uvo\u0111enja vanrednog stanja u svrati\u0161tima zabranjeno primanje donacija.<\/p>\n

Ja i moj strah hodamo zajedno, 1993. godine, a gas maska je na nebu, moja krasna i velika vizuelna halucinacija. Mama i tata hodaju pored mene, hodaju brzo i hodaju, naravno, prije po\u010detka policijskog \u010dasa, a tata je onaj koji je ku\u0107i s rati\u0161ta donio gas masku, koja je onda, krupna, sko\u010div\u0161i sa terase gdje ju je ostavio, sko\u010div\u0161i na nebo pored krupnog mjeseca, po\u010dela da me prati iznad brda, kojim se penjemo da stignemo do dedinog stana, a sve, naravno, prije po\u010detka policijskog \u010dasa.<\/p>\n

Ako to ne bude dovoljno i ako bude mnogo ljudi na ulicama policijski \u010das bi\u0107e od 13h do 5h.<\/p>\n

U srcu disciplinarnih re\u017eima funkcionalan je sistem sitnih ka\u017enjavanja.<\/p>\n

A mi o\u010digledno ne umemo da budemo dovoljno disciplinovani.<\/p>\n

Pod rije\u010dju kazna razumijemo sve \u0161to mo\u017ee u\u010diniti da djeca osjete prekr\u0161aj koji su po\u010dinili, sve \u0161to mo\u017ee da ih ponizi, ili ih zbuni: hladno\u0107a, indiferentnost, propitivanje, poni\u017eavanje.<\/p><\/blockquote>\n

Bo\u017eja kazna ili ipak kazna za kapitalizam? Kazna koju jedni drugima name\u0107emo?<\/p>\n

Za svako nepo\u0161tivanje vladinih mera koje rezultira smr\u0107u, prekr\u0161ioce o\u010dekuje petogodi\u0161nja kazna zatvora i nov\u010dana kazna od 5.000 do 25.000 evra.<\/p>\n

Svaka zara\u017eena osoba ili osoba koja je bila u kontaktu s osobom kod koje je potvr\u0111en Covid-19, a koja odbije izolaciju, kazni\u0107e se s 2.500 evra.<\/p><\/blockquote>\n

U Bugarskoj.<\/p>\n

A kod nas ve\u0107 plju\u0161te kazne za kr\u0161enje policijskog \u010dasa.<\/p>\n

Kr\u0161enje policijskog \u010dasa tretira se kao delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, za koje je, po Krivi\u010dnom zakoniku, zapre\u0107ena nov\u010dana kazna (od 100.000 do \u010dak milion dinara), ili zatvorska sankcija do tri godine.<\/p><\/blockquote>\n

A u trenutku redigovanja teksta kazna je pove\u0107ana i do dvanaest godina. Po\u0161to se najneza\u0161ti\u0107eniji naj\u010de\u0161\u0107e i na\u0111u na ulici van vremena u kom je kretanje dozvoljeno (poput penzionera koji mogu da kupuju u vremenu od 4h do 7h ujutru, dakle za vrijeme trajanja policijskog \u010dasa), apsurd i kontradikcija, sistemskog a nesistemati\u010dnog nadziranja i ka\u017enjavanja, ne prestaju da eksponencijalno rastu u vestima, i u na\u0161im \u017eivotima, dok na isti na\u010din raste i broj zara\u017eenih.<\/p>\n

U Crnoj Gori vlada je javno objavila spisak svih lica koja moraju da budu u samoizolaciji, sa sve pripadaju\u0107im adresama. Zami\u0161ljam da svi vladari zainteresovano gledaju u nacrte za panoptikume-karantine.<\/p>\n

Sistem je godinama proizvodio biolo\u0161ku, ekonomsku i politi\u010du krizu, koju sada nije u stanju da re\u0161i, pre svega zbog nefunkcionalnog javnog zdravstvenog sistema, u koji su, opet sistemski, iz godine u godinu, smanjivana ulaganja.<\/p>\n

Suzan Zontag u knjizi Sida i njene metafore iz 1989. godine, uvjerljivo obja\u0161njava da se od romantizacije koja je donekle pratila zarazne bolesti sifilis i tuberkulozu (samo osetljive du\u0161e i genijalni umovi mogu da se inficiraju), u vezi sa kancerom, a naro\u010dito AIDS-om pre\u0161lo u domen stigmatizacije, kako bolesti tako naro\u010dito i obolelih, a tada u javni diskurs ulazi i ratna retorika:<\/p>\n

Glomazna metafora opstaje kada se bolest redovno opisuje kao pojava koja napada dru\u0161tvo, a poku\u0161aji da se smanji stopa smrtnosti nazivaju se bitkom, borbom, ratom.<\/p><\/blockquote>\n

Angela Merkel je u svom obra\u0107anju povodom zatvaranja spoljnih granica EU, i granica nacionalnih dr\u017eava unutar unije, rekla da se Nema\u010dka nije susrela sa ovakvim izazovom i potrebom za solidarno\u0161\u0107u jo\u0161 od pada Berlinskog zida, pa jo\u0161 i dalje \u2013 od Drugog svetskog rata, a Aleksandar Vu\u010di\u0107 je ritualno zazvao sve ,,srpske\u2019\u2019 bitke iz dvadesetog veka. Zontag ovo dalje poja\u0161njava:<\/p>\n

Gde je nekad stajala figura jednog lekara, koji vodi bellum contra morbum, rat protiv bolesti, danas stoji celo dru\u0161tvo.<\/p><\/blockquote>\n

Mi smo danas, u jeku pandemije virusa korona, oti\u0161li mnogo dalje od stigmatizacije, stigli smo do: kriminalizacije bolesti i obolelih, poziva na denuncijaciju, naoru\u017eanih vojnika i policajaca koji hodaju praznim gradovima i nadziru, kontroli\u0161u i ka\u017enjavaju. Na drugoj strani politi\u010dkog spektra, i preuzimanja i inverzije upotrebe ratnog diskursa i terminologije, mo\u017eemo da razmotrimo pojavu i ideje nema\u010dkog radikalnog pokreta Socijalisti\u010dki kolektiv pacijenata, koji je djelovao pod sloganom: ,,Pretvori bolest u oru\u017eje\u2019\u2019, i pod pretpostavkom da bolest u dru\u0161tvu postoji kao neporeciva \u010dinjenica, a da je virus zapravo kapitalisti\u010dki sistem.<\/p>\n

Zami\u0161ljam kako, za nekoliko nedjelja, mjeseci ili godina, na nebu ispred nekog no\u0107nog kluba vidim gomile toplomjera, koji me prate dok hodam da bih bila u blizini drugih ljudi, drugih tijela, kao \u0161to me gas maska s neba pratila dok sam i\u0161la do dede, kako ljudi ispred kluba stoje na propisanoj udaljenosti, kako sekjuriti upire svoj mobilni telefon prema meni da mi bezkontaktno izmjeri tjelesnu temperaturu.<\/p>\n

Zami\u0161ljam da mi je temperatura ni\u017ea od 37 i da mogu da u\u0111em u klub.<\/p>\n

Ka\u017enjavanje je samo jedan elemenat dvostrukog sistema: ka\u017enjavanja i nagra\u0111ivanja.<\/p><\/blockquote>\n

Zami\u0161ljam kako moja mama koja ima preko \u0161eszdest i pr\u0161ti od \u017eivotne energije u svom neprestanom FOMO-u i \u017eelji da obilazi koncerte po postjugoslaviji i Evropi, ne mo\u017ee nikad vi\u0161e da prisustvuje okupljanjima za vi\u0161e od sto ljudi, jer je to u koristi njenog zdravlja, i u koristi javnog zdravlja. I zami\u0161ljam da mi je to sasvim uredu, da je njoj to sasvim uredu, da u potpunosti i bez pogovora, pristajemo na to, jer nam nikakakav izbor nije dat.<\/p>\n

Pregled i kontrola normalizuju tehnike pridr\u017eavanja hijerarhije i normalizovanja prosu\u0111ivanja i su\u0111enja. Normaliziraju\u0107i pogled, nadgledanje je ono \u0161to \u0161to omogu\u0107ava kvalifikaciju, klasifikaciju i ka\u017enjavanje.<\/p><\/blockquote>\n

Kako \u0107e izgledati dru\u0161tvo u kom svi nadgledamo jedni druge, a vlada nas neprestano sve zajedno nadgleda, i u kom \u0107e, kao u Floberovom Re\u010dniku otrcanih misli: ,,Sifilis. Svi ga manje-vi\u0161e imaju\u2019\u2019, isto mo\u0107i da se ka\u017ee i za koronu.<\/p>\n

Ne terajte me da uvedemo policijski \u010das 24 sata dnevno.<\/p>\n

Ako ne budemo disciplinovani, nikad ne\u0107e biti kraj.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/p>\n

(drugi dio)<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovaj tekst u kola\u017enoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je poku\u0161aj promi\u0161ljanja istorijskog trenutka u kojem smo se na\u0161li, promi\u0161ljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":287543,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-287562","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/287562","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=287562"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/287562\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":287567,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/287562\/revisions\/287567"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/287543"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=287562"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=287562"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=287562"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}