{"id":287345,"date":"2020-03-27T07:33:05","date_gmt":"2020-03-27T06:33:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=287345"},"modified":"2020-03-27T07:40:35","modified_gmt":"2020-03-27T06:40:35","slug":"korona-kapitalizam-i-evropa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/03\/27\/korona-kapitalizam-i-evropa\/","title":{"rendered":"Korona, kapitalizam i Evropa"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Pitanje ekonomskih posledica pandemije ve\u0107 je uveliko aktuelno. Mnogi se pitaju kako \u0107e izgledati svet posle okon\u010danja preduzetih mera, koje su te\u0161ko pogodile svetsku ekonomiju. Odgovori su razli\u010diti, optimisti\u010dnih projekcija gotovo nema, osim stidljivo izra\u017eenih nadanja. Iako su gotovo svi ube\u0111eni da posle krize povratak na business as usual ne\u0107e biti mogu\u0107, nema ba\u0161 nikakve garancije da \u0107e neminovna promena doneti vi\u0161e solidarnosti i pravedniji sistem od onog koji smo poznavali pre krize. A taj je sistem bio izrazito nepravedan, sve njegove socijalne malformacije ispoljavaju se upravo u ovoj krizi i umno\u017ei\u0107e se po njenom okon\u010danju i prestanku neposredne opasnosti od zaraze.<\/p>\n

Radnici (i uop\u0161te nevlasnici kapitala) negde postepeno, a negde u vrlo o\u0161trim rezovima ostajali su poslednjih decenija bez jednog po jednog ranije garantovanog ili opravdano o\u010dekivanog prava. U najboljem slu\u010daju ova nisu tako te\u0161ko redukovana, ali nisu ni pro\u0161irivana. \u017dalosno stanje radni\u010dkih kao i prava nezaposlenih, a naro\u010dito nesigurnost zaposlenja (prekarni rad, privremeni i povremeni poslovi) dalje su negativno uticali i na ostvarivanje \u010ditavog korpusa ljudskih i gra\u0111anskih prava, u onolikoj meri koliko njihova realizacija zavisi od ekonomske sigurnosti svakog pojedinca. Tu se mo\u017ee i\u0107i sve do negativnih efekata finansijske nesigurnosti u vidu izostanka politi\u010dke participacije (usled politi\u010dke letargije i opravdanog ose\u0107aja bespomo\u0107nosti), pa i na samo dostojanstvo \u010doveka koje je, pored prava na \u017eivot, njegovo fundamentalno pravo.<\/p>\n

\u017divot od isplate do isplate (paycheck to paycheck, od prvog do prvog), bez ikakve u\u0161te\u0111evine, realnost je ogromnog broja ljudi (u SAD, na primer i do 50%). Kada se tome doda savremeno du\u017eni\u010dko ropstvo u obliku kredita, slika opskurne i obeshrabruju\u0107e stvarnosti postaje jasno saglediva. U takvim okolnostima, prava druge generacije, odnosno socijalno-ekonomska prava (me\u0111u kojima je i pravo na zdravstvenu za\u0161titu), nisu imala \u0161anse da budu potpuno realizovana, jo\u0161 manje pro\u0161irena i oboga\u0107ena (mimo onih promena koje op\u0161ti nau\u010dno-tehnolo\u0161ki progres neminovno donosi po sebi).<\/p>\n

Savremeni kapitalizam, dakle, temeljno je ograni\u010dio radni\u010dka prava i time, manje ili vi\u0161e posredno, osakatio \u010dak i ljudska i gra\u0111anska prava. To uklju\u010duje i pravo na \u017eivot dostojan \u010doveka. Ovaj dopunski zavr\u0161ni deo, koji su\u0161tinski opisuje pravo na kakav \u017eivot se garantuje, odavno se zapravo zanemaruje, ali je korona-kriza najneposrednije na probu stavila i onaj elementarni sadr\u017eaj prava na \u017eivot, a to je fizi\u010dko, odnosno biolo\u0161ko postojanje. Naime, pravo na \u017eivot, pored ostalih na\u010dina, \u0161titi se i \u2013 zdravstvenom za\u0161titom. I tu po\u010dinje problem: logika razvoja kapitalizma poslednjih decenija sugerisala je druga\u010diji pristup aktuelnoj zdravstvenoj krizi od ovog koji je usvojen. Zapravo, ba\u0161 onakav kakav je primenjen na samom po\u010detku reagovanja na krizu.<\/p>\n

Na po\u010detku krize bilo je jasno da su vlade spremne da ne preduzimaju radikalne mere, koje bi pogodile ekonomiju, svesne dodu\u0161e da \u0107e biti ljudskih \u017ertava, ali i o\u010dekuju\u0107i da one budu ispod ili tek ne\u0161to iznad praga tolerancije na umiranje, do kojeg i ina\u010de dolazi usled izostanka efikasne zdravstvene za\u0161tite za svakog pojedinca. Mi smo, naime, kao tzv. civilizacija naviknuti na normalnost umiranja usled ovog nedostatka i to je \u010dista kapitalisti\u010dka logika: sistem koji bi \u0161titio svaki ljudski \u017eivot je jednostavno skup i takav sistem nema ko da plati. Drugim re\u010dima, neko ko nije u stanju sam da finansira svoju zdravstvenu za\u0161titu mora umreti samo zato \u0161to ni sistem, ovakav kakav je, ne mo\u017ee da plati medicinsku intervenciju.<\/p>\n

(Ako ostavimo po strani malogra\u0111anski ili religijski humanizam, krajnji leseferijanci \u0107e re\u0107i da je za to kriva dr\u017eava \u2013 \u010dak i ona minimalna, a naro\u010dito asistencijalna \u2013 i da bi sve bilo mnogo bolje \u2013 \u010dak idealno \u2013 kada se dr\u017eava ne bi me\u0161ala. Intervencionisti \u0107e, pak, re\u0107i da je problem u tome \u0161to se dr\u017eava ne anga\u017euje dovoljno. To je prastari spor, za \u010diju elaboraciju ovde nema mesta, pa ni ja ne\u0107u zauzimati stranu, ali \u0107u re\u0107i samo toliko da je teza leseferijanaca, i to ne samo onih ekstremnih, potpuni idiotizam.)<\/p>\n

Po\u0161to se, ipak, ispostavilo da \u0107e, usled raznih okolnosti (a glavna je masivni udar na zdravstveni sistem), ljudi od ove viremije umirati ne samo masovnije u pore\u0111enju sa onim \u0161to je prihvatljivo usled uobi\u010dajenog nedostatka zdravstvene za\u0161tite, ve\u0107 i na na\u010din koji ipak nije prihvatljiv \u2013 a to zna\u010di usled akutnog pogor\u0161anja zdravstvenog stanja i na dramati\u010dan na\u010din \u2013 dogodio se kopernikanski obrt: sistem je rekao da \u0107e braniti svaki (osim onih sistemu \u201enevidljivih\u201c) ljudski \u017eivot, nezavisno od cene. Ali zdravstveni sistem kakav prihvata kapitalisti\u010dka logika na to nije niti mo\u017ee biti spreman. Virus ovakvog dejstva jednostavno nije bio ukalkulisan, a jo\u0161 je manje bilo predvi\u0111eno pona\u0161anje suprotno dosada\u0161njoj logici koja zdravstvenu negu predvi\u0111a za daleko manji broj ljudi, ravnomernije raspore\u0111enih tokom odre\u0111enog perioda, a ne za sve koji obole, naro\u010dito ako obole istovremeno.<\/p>\n

Rizik umiranja usled periodi\u010dnih pandemija jeftiniji je od razvoja zdravstvenog sistema koji bi omogu\u0107io da \u2013 u slu\u010daju pojave neke smrtonosne pandemije \u2013 pre\u017eivi daleko vi\u0161e ljudi. Zato je taj rizik svesno prihva\u0107en od strane vladaju\u0107e klase. Niko drugi se ni ne pita. Cenu trenutnog pona\u0161anja sistema, koje je suprotno logici kapitalizma, neko \u0107e morati da plati. Odgovor na pitanje \u201eko\u201c, jasan je \u2013 svi. Me\u0111utim, kada je to tako, postavlja se drugo pitanje: da li je za milione, pa i milijarde ljudi ipak ekonomski podno\u0161ljivije da transgeneracijski \u201erazvuku\u201c taj tro\u0161ak ulaganjem u \u0161to bolji zdravstveni sistem, koji bi bolje podnosio sna\u017ena optere\u0107enja koja se periodi\u010dno javljaju ili je pak bolje da sna\u017ean udar primi samo generacija koju je pandemija pogodila? Pritom, iako je nesporno da \u0107e cenu platiti svi \u2013 i siroma\u0161ni, i srednja klasa, i bogati \u2013 pla\u0107anje te cene nema za sve podjednak efekat: za jedne to mo\u017ee zna\u010diti da im posle pre\u017eivljene pandemije preti ekonomska propast, jo\u0161 te\u017ee siroma\u0161tvo, a u najekstremnijem slu\u010daju smrt od gladi ili drugih okolnosti (koje spadaju u uzroke koji ne uzbu\u0111uju kapitalisti\u010dki sistem), a za druge to je tek neprijatan gubitak, mo\u017eda i visok, ali u svakom slu\u010daju podno\u0161ljiv i \u017eivotno i socijalno neugro\u017eavaju\u0107i.<\/p>\n

Ako, nadalje, uo\u010dimo da je te\u0161ko zamislivo da bi rad bilo mogu\u0107e pla\u0107ati ispod visine nadnice koja se ina\u010de pla\u0107a, jasno je da bi (posmatrano retroaktivno) ubedljivo najve\u0107i deo tro\u0161ka odr\u017eavanja dugoro\u010dno efikasnog i sveobuhvatnog zdravstvenog sistema zapravo morao da padne na najbogatije. \u0160to obja\u0161njava za\u0161to takvog sistema nema, budu\u0107i da se u slu\u010daju nagle krize (izazvane, recimo, nekom pandemijom) tro\u0161ak druga\u010dije raspodeljuje, uz ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e siroma\u0161nijih slojeva (otkazi, umanjenje zarada, skok cena i sli\u010dno). Izbegavanje posledica naglog optere\u0107enja zdravstvenog sistema pove\u0107anjem ulaganja koja bi obezbedila ne samo da sistem mo\u017ee da podnese ve\u0107e optere\u0107enje (vi\u0161e bolni\u010dkih postelja i ve\u0107a fleksibilnost za slu\u010daj anticipirane krize), nego i da do njega mo\u017eda ni ne do\u0111e (preventivna za\u0161tita, nau\u010dna istra\u017eivanja, vakcine) zna\u010dilo bi i raspore\u0111ivanje na du\u017ei vremenski period onog tro\u0161ka koji bi imali i najbogatiji, tako da to ne bi ugro\u017eavalo (u iole znatnoj meri) ni ulaganja u nova radna mesta, kojim se tradicionalno opravdava svako mogu\u0107e privilegovanje vlasnika kapitala.<\/p>\n

Logika minimiziranja tro\u0161kova za zdravstveni sistem naro\u010dito gubi na uverljivosti kada je izvesno da \u0107e tro\u0161ak jednom nastupiti i da \u0107e biti veliki. Raspore\u0111ivanje tog unapred neodre\u0111enog, ali izvesnog tro\u0161ka bilo bi upravo ovo \u0161to nam vlade sada predla\u017eu za borbu protiv virusa, u vidu \u201erazvla\u010denja\u201c epidemije, sa ciljem raspore\u0111ivanja broja obolelih na du\u017ei vremenski period, kako bi se umanjio pritisak na zdravstveni sistem. Istu logiku treba primeniti dugoro\u010dno na sam zdravstveni sistem, kako bi krizni momenti, kada nastupe, bili podno\u0161ljivi za sve.<\/p>\n

Kada je re\u010d o Evropi, koja ima tradiciju kakve-takve socijalne dr\u017eave, neka budu\u0107a zdravstvena politika morala bi da bude deo op\u0161teg prestrojavanja politi\u010dkog i ekonomskog poretka. Panevropska solidarnost morala bi se realizovati kroz vi\u0161e evropskog jedinstva i vi\u0161e socijalne pravde. Da bi to bilo mogu\u0107e, neophodna je, najpre, sinergija dva procesa: sna\u017enija integracija i sna\u017enija regionalizacija. U oba slu\u010daja cilj mora da bude bajpasovanje nacionalnih dr\u017eava i vlada u Evropi, kao nedovoljno sna\u017enih za u\u010de\u0161\u0107e u globalnoj utakmici, a preglomaznih i opstrui\u0161u\u0107ih u procesu sprovo\u0111enja zajedni\u010dkih evropskih politika. Preme\u0161tanje va\u017enih politi\u010dkih odluka, a naro\u010dito njihova operacionalizacija, na nivo manjih regija od presudne je va\u017enosti za demokratsku participaciju gra\u0111ana. Nadalje, mnogo produktivniji i za radnike neuporedivo povoljniji rezultati pregovora rada i kapitala je minimum na koji radni ljudi mogu pristati posle svih isku\u0161enja i poni\u017eenja poslednjih decenija.<\/p>\n

Dodu\u0161e, razvoj situacije do danas ne pru\u017ea razlog da se o\u010dekuje da \u0107e sutra biti druga\u010dije od dosada\u0161njeg toka stvari. Ipak, ako do promene u nazna\u010denom pravcu ne bi do\u0161lo, izvesna je marginalizacija evropskog uticaja na globalna kretanja, \u0161to ne bi bilo istorijski nepravedno, ali postoje i druga\u010diji na\u010dini namirivanja istorijskih dugova: i ta se kriva mo\u017ee spljo\u0161titi, odnosno dug razvu\u0107i.<\/p>\n

U alternativnom scenariju bilo bi sve vi\u0161e razdora izme\u0111u evropskih dr\u017eava. Izlo\u017eenost stranom politi\u010dkom uticaju velikih svetskih igra\u010da bila bi bez ikakve brane, od \u010dega ni pojedina\u010dne dr\u017eave ni Evropa u celini ne bi imale nikakve koristi. Sna\u017eni uticaj SAD, koje \u0107e ostati globalni igra\u010d, sa jedne strane, kao i novi \u201e\u010deli\u010dni paktovi\u201c patuljastih \u201epartnera\u201c sa kineskim kolosom, sa druge strane, pretvori\u0107e Evropu u poligon njihovog me\u0111usobnog konflikta. Ako se to sve \u017eeli izbe\u0107i potrebno je potpuno redefinisanje na\u010dina na koji postoji Evropska unija, koja, ako za to nije spremna, mo\u017ee da ra\u010duna na mesto u \u017ealosnoj istoriji neslavnih propasti.<\/p>\n

Na kraju, ako se i govori o potrebi evropske solidarnosti i saradnje, nema mesta nikakvoj idili. U ekonomskoj sferi nipo\u0161to se ne radi o razvijanju nekakve socijaldemokratske platforme kao spasonosne panaceje: doba tih iluzija je, nadajmo se, pro\u0161lo. Umesto lakoverne nade da je mogu\u0107e pomiriti interese rada i kapitala u nekakvom op\u0161teprihva\u0107enom poretku, potrebna je istinska, sna\u017ena i konsolidovana evropska levica, koja \u0107e izvr\u0161iti pritisak na vladaju\u0107e strukture: ona \u0107e ispostaviti zahteve i tra\u017eiti su\u0161tinsko odstupanje od dosada\u0161njeg sistema (jer je fakti\u010dki u polo\u017eaju, makar u organizacionom pogledu, slabije strane i ne mo\u017ee diktirati uslove), bez iluzije o nekakvom bla\u017eenom i trajnom kompromisu socijaldemokratskog tipa. Po\u0161to dobro organizovana vladaju\u0107a klasa i kapital uporno vode rat protiv radnog \u010doveka, dobijaju\u0107i bitku za bitkom, trenutak je da se konsolidacijom na strani predstavnika rada postignu su\u0161tinski va\u017eni ciljevi, odnosno da se dobije jedna va\u017ena bitka \u2013 bitka za pove\u0107anje obima i sadr\u017eaja prava \u2013 \u0161to \u0107e klasnu borbu, koja ne\u0107e prestajati, u\u010diniti, za po\u010detak, ravnopravn(ij)om. Pa ako rezultanta i bude poredak nalik na socijaldemokratski, mora biti jasno da to nije ideal niti cilj, ve\u0107 samo trenutna formula, kakva je dru\u0161tvu u ovom istorijskom trenutku potrebna: ne dakle nekakav stabilokratski ideal, ve\u0107 elementarna stabilnost kao ravnote\u017ea snaga rada i kapitala.<\/p>\n

Ukratko, dakle, potrebna je sna\u017ena evropska me\u0111udr\u017eavna\/me\u0111uregionalna integracija i solidarnost, uz istovremenu sna\u017enu politi\u010dku polarizaciju po liniji klasnih interesa, prvenstveno organizovanjem levice, nasuprot koje \u0107e stajati ve\u0107 uveliko organizovan savez desnih snaga. Levica razvijenih zemalja mora vr\u0161iti sna\u017ean pritisak u pravcu iskazivanja solidarnosti sa zemljama koje \u0107e biti najte\u017ee pogo\u0111ene krizom, koja je ve\u0107 tu. Pored me\u0111usobnog jasnog \u201enultog\u201c pozicioniranja u krizi, pozicioniranja koje ne\u0107e biti trajni kompromis, ve\u0107 isklju\u010divo izraz trenutnog odnosa snaga, oba politi\u010dka bloka morala bi kao jedinu su\u0161tinski zajedni\u010dku ta\u010dku imati svest o va\u017enosti politi\u010dke integracije evropskih dr\u017eava, koja mora opstati i \u0161tavi\u0161e u\u010dvrstiti se i pro\u0161iriti u bilo kojoj prihvatljivoj formi. To nije pitanje \u201eevropskih vrednosti\u201c ili nekakve \u201esuperiorne\u201c evropske civilizacije, ve\u0107 pitanje ravnopravnog u\u010de\u0161\u0107a u svetskoj utakmici sa takvim akterima kao \u0161to su Kina, SAD, ali i Indija, Rusija. To je, dakle, pitanje planetarne relevantnosti (u politici, ekonomiji, nauci, u kulturnoj produkciji), drugim re\u010dima \u2013 kako \u0107e ljudi \u017eiveti. Unutar konsolidovanog projekta evropskog jedinstva neminovno bi u jednom trenutku usledilo i intenziviranje borbe za karakter te evropske integracije.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Potrebna je sna\u017ena evropska me\u0111udr\u017eavna\/me\u0111uregionalna integracija i solidarnost, uz istovremenu sna\u017enu politi\u010dku polarizaciju po liniji klasnih interesa, prvenstveno organizovanjem levice, nasuprot koje \u0107e stajati ve\u0107 uveliko organizovan savez desnih snaga<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":226667,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-287345","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/287345","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=287345"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/287345\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":287348,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/287345\/revisions\/287348"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/226667"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=287345"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=287345"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=287345"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}