U enciklopedijama se mo\u017ee na\u0107i da su virusi (lat.) najmanje biolo\u0161ke strukture koje sadr\u017ee jednu ili nekoliko molekula RNK ili DNK, da su okru\u017eene ljuskom i gra\u0111ene od jednoga ili vi\u0161e proteina. Mogu prenositi svoju nukleinsku kiselinu iz jedne \u0107elije doma\u0107ina u drugu, mogu se koristiti enzimskim sistemom \u0107elije doma\u0107ina, a neki mogu ugra\u0111ivati svoju nukleinsku kiselinu u \u0107elijski DNK. Virusi napadaju bakterije, biljke, \u017eivotinje i \u010dovjeka. Kod doma\u0107ina u \u010dijim se \u0107elijama nalaze, mogu uzrokovati razne virusne bolesti. U zavisnosti od gra\u0111e i svojstava, ozna\u010davaju se posebnim kriptogramima.<\/p>\n
U zanimljivoj formi (virus govori o sebi), prije \u010detiri godine je objavljen tekst Marije Vidi\u0107 na internet stranici elementarium, odakle ga posu\u0111ujemo.<\/p>\n
Star sam koliko i \u017eivot, stariji od ve\u0107ine \u017eivih vrsta na Zemlji. Ali, nasuprot ra\u0161irenom mi\u0161ljenju, mene, virus, onu podmuklu stvar koja mnoge mu\u010di svake zime, ljudi ipak ne smatraju za \u017eivo bi\u0107e. Neki se ogra\u0111uju pa ka\u017eu da su virusi \u201ena granici \u017eivog i ne\u017eivog\u201c. Nau\u010dnici radije obja\u0161njavaju da je to agent koji mo\u017ee da se razmno\u017eava isklju\u010divo u svom doma\u0107inu \u2013 \u010doveku, \u017eivotinji, biljci, bakteriji\u2026 Virusi nemaju \u0107elijsku gra\u0111u niti svoj metabolizam, i uop\u0161te nemaju karakteristike \u017eivog.<\/p>\n
Priroda virusa je takva da je on, mo\u017eda, jedan od poslednjih pravih prirodnih neprijatelja \u010doveka.<\/p>\n
Virus se sastoji iz dva ili tri dela: genetskog materijala iz lanca DNK ili RNK, koji nosi genetsku informaciju, i iz genetskog materijala proteinskog omota\u010da koji ga \u0161titi. Neki virusi imaju jo\u0161 jednu za\u0161titu u obliku kaputa od lipida.<\/p>\n
Oblici su razni: od sfere, preko valjka i oblika koji podse\u0107a na raketu, do vrlo kompleksnih struktura. Neki za doma\u0107ina biraju biljke, drugi \u017eivotinje ili ljude, a tre\u0107i bakterije.<\/p>\n
No uglavnom su svi toliko mali da se ne mogu videti klasi\u010dnim svetlosnim mikroskopom. Pre\u010dnika su uglavnom izme\u0111u 20 i 300 nanometara.<\/p>\n
Nau\u010dnici veruju da su virusi nastali mnogo pre \u010doveka i da ga oduvek prate. Variola vera je, na primer, najverovatnije po\u010dela da se \u0161iri oko 10.000 godina p.n.e. u Africi, a pretpostavlja se da je u ljudske poljoprivredne zajednice stigla preko glodara.<\/p>\n
Egip\u0107ani su \u010desto crtali bolesne ljude. Na steni oslikanoj izme\u0111u 14. i 16. veka p.n.e. prikazan je \u010dovek oboleo od polio virusa sa karakteristi\u010dnim polo\u017eajem noge koja je izdignuta i mlitava. Polio, koji je izolovan tek 1909. godine, \u010desto uzrokuje paralize i gubitak ose\u0107aja u nekom od ekstremiteta.<\/p>\n
Prve indikacije biolo\u0161ke prirode virusa uo\u010dio je ruski nau\u010dnik Dimitrij Ivanovski 1892, da bi detaljniji opis virusa dao holandski nau\u010dnik Martinus Beejerink, koji je 1898. prou\u010davao bolest biljke duvana.<\/p>\n
\u017delim \u0161to i svi drugi \u2013 da vladam svetom. Da se razmno\u017eim. Da bih to postigao, ni ja ni drugi virusi ne biramo sredstva. Ina\u010de, virusi mogu napasti ko\u017eu, plu\u0107a, nervni sistem, bilo koji unutra\u0161nji organ \u010doveka\u2026 Kada se domogne ljudskog tela, virus prodire u \u0107eliju i njegov omota\u010d se brzo razgra\u0111uje. Osloba\u0111a se geneti\u010dki materijal i po\u010dinje njegovo umno\u017eavanje i \u201epakovanje\u201c u novi virus. Podmladak napu\u0161ta \u0107eliju i prelazi u slede\u0107u, ponavljaju\u0107i \u010ditav proces sve dok mu to imuni sistem doma\u0107ina dozvoljava.<\/p>\n
Naziv virus dolazi od latinske re\u010di otrov. \u010covek je oduvek znao za viruse, ali je tek u 20. veku otkrio njihovu pravu prirodu i opisao oko 5000 razli\u010ditih tipova. Ipak, preostalo mu je da bli\u017ee upozna jo\u0161 milione virusa.<\/p>\n
Virusi se \u0161ire na najrazli\u010ditije na\u010dine: prenose ih insekti ili paraziti (komarci, krpelji itd.), \u010dovek ih \u0161iri ka\u0161ljanjem, kijanjem ili bilo kakvim kontaktom, neki se prenose samo seksualnim putem i preko krvi, prenose se kroz hranu, vodu\u2026 Neki za doma\u0107ina biraju samo jednu vrstu, biljku, bakteriju ili \u010doveka, dok drugi mogu da napadnu, na primer, i \u010doveka i njegovog ljubimca.<\/p>\n
Ni za drugu stranu ta stalna borba nije tako jednostavan posao. Kada po\u010dne da se \u0161iri kroz organizam \u010doveka, svaki virus pobu\u0111uje imuni sistem. Stvaraju se antitela \u010diji je zadatak da ga odbace. Vakcinacijom se imuni sistem mo\u017ee obu\u010diti da napravi ba\u0161 ona antitela koja virus uni\u0161tavaju. I sve je u znanju.<\/p>\n
Ljudi su od ro\u0111enja do smrti stalno okru\u017eeni razli\u010ditim virusima ili drugim napada\u010dima i ljudski imunitet de\u017eura 24 sata dnevno proizvode\u0107i razli\u010dite odgovore u poku\u0161aju da odbrani organizam i strana tela dr\u017ei pod kontrolom. Ako je imuni sistem \u010doveka oslabljen, ne\u0107e uspeti da se odbrani, i razbole\u0107e se.<\/p>\n
Vakcina je moj najve\u0107i neprijatelj. Imuni sistem koji je prethodno dobio vakcinu obu\u010den je da me bez gre\u0161ke prepoznaje i lovi. Vakcina je najbolja \u0161kola za imuni sistem. Uz pomo\u0107 vakcine u telo ulazi mala koli\u010dina virusa koji ne mo\u017ee da izazove bolest, ali je dovoljna da imuni sistem nau\u010di sve o meni i da me potom sa lako\u0107om ubija.<\/p>\n
Ljudi su dugo tragali za re\u0161enjem kako da ubiju viruse dok nisu otkrili vakcinu. No i pre nego \u0161to je Luj Paster otkrio vakcinu protiv besnila, bilo je poznato da ako neku bolest prele\u017eite, kasnije organizam mo\u017ee da se odbrani od te zaraze.<\/p>\n
Ledi Meri Vortli Montagi, supruga britanskog parlamentarca, prate\u0107i svog supruga koji je 1716. godine imenovan za ambasadora u Istanbulu, otkrila je da lokalno stanovni\u0161tvo ima neobi\u010dan na\u010din za\u0161tite od variole vere: oni su zdravim ljudima u ko\u017eu ubrizgavali gnoj zara\u017eenih. Odmah je zahtevala od lekara da na takav na\u010din za\u0161titi njenu decu, a kada se vratila sa suprugom u London, napravili su javnu demonstraciju tokom koje je na taj na\u010din \u201ezara\u017eeno\u201c \u0161est osu\u0111enika na smrt. Tako je po\u010dela da se nazire era vakcine \u2013 ubrizgavanja u telo male koli\u010dine neaktivnog virusa koja razvija imunitet.<\/p>\n
Da li znate za najopasnijeg me\u0111u nama \u2013 variolu veru, virus koji je \u0161irio velike boginje, jednu od najstra\u0161nijih bolesti svih vremena? No on je odavno istrebljen. Poslednja velika evropska epidemija ove bolesti izbila je 1972. godine, i to ba\u0161 u Srbiji. Preneo ju je jedan \u010dovek po povratku sa putovanja po Bliskom istoku. Tokom dva meseca zara\u017eeno je 175 ljudi, a umrlo je 35.<\/p>\n
Verovatno znate za HIV, virus koji izaziva sidu. Postoje i brojni drugi virusi koji izazivaju opasne zarazne bolesti. Ali, jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih je svakako \u2013 virus gripa. Grip je redovna pojava koja svakog \u201ehvata\u201c bar neke zime.<\/p>\n
Me\u0111utim, ponekad se pojavi novi grip koji se ra\u0161iri celim svetom. I ma kako ina\u010de bio bezopasan, takav virus gripa mo\u017ee da izazove svetsku epidemiju \u2013 pandemiju gripa, koja mo\u017ee da usmrti vi\u0161e ljudi nego sve druge bolestiNedavno, umalo da izbije opasna pandemija svinjskog gripa, ali je ona zaustavljena. No, tokom 20. veka, dogodile su se tri prave pandemije gripa: \u0161panska groznica (1918\u20131920), azijski grip (1957\u20131958) i hongkon\u0161ki grip (1968\u20131969). Ove bolesti su zajedno usmrtile oko 43 miliona ljudi.<\/p>\n
Influenca je virusno, akutno, zarazno oboljenje, koje uglavnom uti\u010de na disajni sistem. Virus influence, kao i ve\u0107ina drugih, sastoji se od ribonukleinske kiseline, okru\u017eene proteinskom ovojnicom i lipidnim omota\u010dem iz kojeg izlaze \u0161tapi\u0107i proteina hemaglutinina i neuroaminidaze. Prvi protein je zadu\u017een za napad, a drugi za kretanje unutar \u0107elije.<\/p>\n
Postoje tri tipa influenca virusa: A, B, i C. Prvi trenutno kru\u017ei me\u0111u ljudskom populacijom (neke njegove varijante i me\u0111u \u017eivotinjama) kao poznati H1N1, H1N2, H3N2. Tip B je tako\u0111e uobi\u010dajen kod ljudi, ali ne uzrokuje pandemije, ve\u0107 samo epidemije, dok je tip C veoma blag po simptomima i ne uzrokuje \u010dak ni epidemije.<\/p>\n
Neki virusi gripa \u017eive endemski, samo u jednoj \u017eivotinji, na primer u \u010doveku ili ptici. No, problem sa virusom kao \u0161to je grip je taj \u0161to on stalno mutira, menjaju\u0107i sekvence u svom geneti\u010dkom materijalu. Zato stalno nastaju nove forme koje imuni sistem doma\u0107ina ne mo\u017ee da prepozna i zaustavi pre nego \u0161to mu upropaste zdrav DNK u \u0107elijama. (Elementarium)<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sada kada se cijli svijet suo\u010dio s opasno\u0161\u0107u zaraze, mnogi bi htjeli znati ne\u0161to vi\u0161e o virusima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282975,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-286585","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/286585","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=286585"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/286585\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":286586,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/286585\/revisions\/286586"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282975"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=286585"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=286585"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=286585"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}