{"id":285179,"date":"2020-02-29T07:28:54","date_gmt":"2020-02-29T06:28:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=285179"},"modified":"2020-02-29T07:28:54","modified_gmt":"2020-02-29T06:28:54","slug":"od-konfucija-preko-sjaopinga-do-alibabe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/02\/29\/od-konfucija-preko-sjaopinga-do-alibabe\/","title":{"rendered":"Od Konfu\u010dija, preko Sjaopinga, do Alibabe"},"content":{"rendered":"

Autor: Milovan \u0160avija*<\/strong><\/p>\n

Bilo posmatrana kao u\u010diteljica \u017eivota, ili pak kao naizgled nepovezana me\u0161avina doga\u0111aja, datuma i li\u010dnosti istorija je od pamtiveka predstavljala zlatni rudnik u \u010dijim mra\u010dnim tunelima je nalazila neiscrpni izvor materijala ona iskonska \u010dovekova potreba da sve ono \u0161to se oko njega de\u0161ava, i \u0161to se de\u0161avalo, ne samo u obliku svedo\u010danstava zapisuje, nego i tuma\u010di. Onima kojima padne na pamet da se na bilo koji od na\u010dina bave istorijom zadatak ne\u0107e biti ni malo lak. Jer u moru svakojakih zbivanja \u0161to se u nepreglednom nizu odigravaju na onoj ve\u010dnoj pozornici istorije nije nimalo lako odvojiti one bitne od nebitnih, a pogotovu uo\u010diti uzro\u010dno-posledi\u010dnu zakonomernost koja neke od njih povezuje.<\/p>\n

Svakako da je neosporno da se ogromna ve\u0107ina tih zbivanja i kratkih jedno\u010dinki odigrava uglavnom slu\u010dajno i bez neke me\u0111usobne veze. Ali isto tako ima i onih koji se odigraju po nekoj unapred napisanoj re\u017eiji \u010dija je svrha da uti\u010du na sve ono \u0161to \u0107e se kasnije de\u0161avati na pozornici. Ima, naravno, i onih slu\u010dajnih doga\u0111aja \u010diji uticaj se na nedoku\u010div na\u010din protegne na one naredne \u010dinove predstave, ostavljaju\u0107i duboke tragove u bli\u017eoj i daljoj budu\u0107nosti. Tek uo\u010davanjem tih, ne ba\u0161 lako primetnih, suptilnosti istorija se od nepovezane me\u0161avine doga\u0111aja, datuma i li\u010dnosti pretvara u u\u010diteljicu.<\/p>\n

ALISA U AMERI\u010cKOJ ZEMLjI \u010cUDA<\/h2>\n

Ono \u0161to se 29. januara 1979. odigralo na travnatom dvori\u0161tu Bele ku\u0107e u Va\u0161ingtonu predstavlja upravo jedan od onih doga\u0111aja koji ne samo \u0161to masnim slovima bivaju zapisani u istoriji, nego i ostaju ve\u010dni izazov za njene kvalifikovane tuma\u010de, ali i one obi\u010dne, usputne dokoli\u010dne posmatra\u010de. Tog prohladnog i ledenog januarskog jutra, uz najvi\u0161e dr\u017eavne po\u010dasti, ameri\u010dki predsednik D\u017eimi Karter je ispred svoje rezidencije do\u010dekao zamenika kineskog premijera Deng Sjaopinga, \u010dija titula je mogla na prvi pogled da zbuni samo one neupu\u0107ene, jer je protokol koji je bio uprili\u010den rezervisan za posete samo onih najvi\u0161ih funkcionera stranih dr\u017eava, \u0161to je Deng Sjaoping u to vreme i bio. Bila je to prva zvani\u010dna poseta jednog kineskog dr\u017eavnika Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama od pobede komunisti\u010dke revolucije i uspostavljanja Narodne Republike Kine. Sama \u010dinjenica da se ta poseta odigrala na njenu tridesetu godi\u0161njicu predstavljala je tek uvod u svet simbolike koji \u0107e nastaviti narednih decenija da svojom magijom intrigira ma\u0161tu.<\/p>\n

Bio je to jedan od onih politi\u010dkih protokolarnih spektakla koji svojom glamurozno\u0161\u0107u i efektima (ciljanim da ostave dojam i impresioniraju) toliko op\u010dine posmatra\u010de tako da im po pravilu promaknu neki na prvi pogled nebitni detalji, \u010dija va\u017enost biva shva\u0107ena tek mnogo godina kasnije. Dok su ameri\u010dki marinci nosili razapetu veliku kinesku crvenu zastavu, a dvojica dr\u017eavnika vr\u0161ila sve\u010danu smotru postrojene jedinice, nakon \u010dega se za\u010duo plotun iz 19 oru\u017eja, malo ko od prisutnih je primetio da je samo nekoliko desetina metara dalje, odmah iza ograde koja je razdvajala dvori\u0161te Bele ku\u0107e od gradskog trotoara, ulicom polako, gotovo u sve\u010darskom maniru, pro\u0161lo jedno od onih jarkocrvenih dostavnih vozila sa natpisom: \u201eCoca-Cola\u201c.<\/p>\n

To je, me\u0111utim, bio samo po\u010detak ve\u0161to osmi\u0161ljene i verovatno sa unapred dobro utvr\u0111enim ciljem isplanirane posete, koja \u0107e potrajati sve do \u0161estog februara. Vicepremijer Sjaoping \u0107e narednih dana gotovo savr\u0161eno igrati tim planom namenjenu mu ulogu Alise u \u201eameri\u010dkoj zemlji \u010duda\u201c. Ve\u0107 narednog dana na\u0107i \u0107e se u Atlanti, u jednoj od Fordovih fabrika gde \u0107e mu biti predo\u010den podatak da sa tih proizvodnih linija svaki sat silazi 50 gotovih automobila. Gotovo neverovatan podatak za prvog \u010doveka u hijerarhiji vlasti zemlje u kojoj je \u010ditave prethodne godine proizvedeno tek 13.000 automobila. Zatim \u0107e se gost na\u0107i u Hjustonu gde \u0107e mu biti predstavljena dostignu\u0107a ameri\u010dkog kosmi\u010dkog programa. Iskoristi\u0107e priliku da se u Teksasu na\u0111e na rodeu, zatim provoza dili\u017eansom, naravno ne skidaju\u0107i onaj veliki kaubojski \u0161e\u0161ir sa glave. Tre\u0107eg februara zatekao se u Boingovim halama za proizvodnju putni\u010dkih aviona. Po povratku na isto\u010dnu obalu iskoristio je priliku da se na kratko dru\u017ei sa harlemskim globtroterima. \u010citavo to vreme radoznalom sedamdeset\u010detvorogodi\u0161njem de\u010daku u ulozi Alise nije silazio sa lica de\u010da\u010dki osmeh.<\/p>\n

Deng je bio toliko impresioniran utiscima sa te gotovo holivudske predstave, \u010diji je bio glavni protagonista, da je napu\u0161taju\u0107i Ameriku bio \u010dvrsto uveren da je sve to \u0161to je video upravo ono \u0161to treba i njegovoj zemlji, a shodno tome i opredeljen da to i poku\u0161a da ostvari \u010dim se vrati. S obzirom da je Kina u to vreme bila jedna od najsiroma\u0161nijih zemalja sveta, jedva uspevaju\u0107i da prehrani svojih skoro milijardu stanovnika, nije isklju\u010deno da su u pisanju scenarija za Dengovu posetu kori\u0161\u0107eni i okultni elementi druge velike ameri\u010dke bajke: \u010carobnjak iz Oza. Tome u prilog ide i ona njegova \u010duvena izreka iz tog vremena, koja \u0107e veoma brzo postati deo kineske duhovne ba\u0161tine, a koja glasi: \u201eNije va\u017eno koje je boje ma\u010dka, va\u017eno je da lovi mi\u0161eve\u201c.<\/p>\n

KINESKA \u010cUDA<\/h2>\n

Za nastavak je, kako to u sli\u010dnim prilikama biva, mo\u017eda najbolje upotrebiti onu pomalo otrcanu re\u010d: istorija. A ta istorija se, s obzirom na po\u010detne okolnosti, odvijala zaprepa\u0161\u0107uju\u0107e brzo. Zapo\u010dela je, kao \u0161to se moglo naslutiti iz onog te\u0161ko primetnog detalja sa po\u010detka, sa \u201ekokakolizacijom\u201c poslednjeg dela planete na kojem se u to vreme nije moglo u\u017eivati u blagodetima najzdravijeg i najjeftinijeg osve\u017eavaju\u0107eg napitka zvanog Coca-Cola. Jer, nije na odmet napomenuti, da je ugovor koji je nasmejani Deng za vreme boravka u D\u017eord\u017eiji potpisao sa tom tada najve\u0107om globalnom korporacijom bio samo jedan od mnogih koji \u0107e predstavljati okida\u010d za procese modernizacije o kojima je on de\u010da\u010dki sanjao mnogo pre nego \u0161to se zaputio ka Va\u0161ingtonu. A ono crveno dostavno vozilo koje se diskretno pojavilo na aveniji Pensilvanija za vreme ispaljivanja po\u010dasnih salvi je taj po\u010detak kineske modernizacije simboli\u010dki najavilo.<\/p>\n

Ona ma\u010dka neoliberalne boje pokazala se tako efikasnom u lovljenju mi\u0161eva da se Dengova Kina za samo \u010detrdeset godina od zemlje seljaka i ne\u0161to malo fabri\u010dkih radnika pretvorila u najmo\u0107niju privrednu ma\u0161inu na planeti sa armijom od skoro 600 miliona pripadnika takozvane srednje klase, koji su preko no\u0107i zaboravili one otrcane marksisti\u010dke fraze, posvetiv\u0161i se fanati\u010dno, i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije kineski disciplinovano, novoj ideologiji konzumerizma. I dok je ona takozvana Zapadna hemisfera bila zaokupljena ru\u0161enjem Berlinskog zida, raspirivanjem lokalnih ratova i ostalim geopoliti\u010dkim trivijalnostima, kapitalisti\u010dka neman preobu\u010dena u onu Dengovu ma\u010dku nevinog lica je radila svoj obrtni\u010dki posao izvla\u010de\u0107i, na samo sebi svojstven na\u010din, veliku \u0107ar iz kineske modernizacije, me\u0161aju\u0107i se u geostrate\u0161ke igre jedino ako bi iz njih imala priliku da izvu\u010de profit.<\/p>\n

Daleko od o\u010diju takozvanih \u201emejnstrim\u201c medija, \u0161irom Kine niklo je, kao pe\u010durke posle ki\u0161e, na desetine milionskih gradova \u010dije konture su neodoljivo podse\u0107ale na onaj buket zatamnjenim staklima oblo\u017eenih vi\u0161espratnica njujor\u0161kog Menhetna,\u00a0 doju\u010dera\u0161njeg simbola ameri\u010dke nedodirljivosti. Kineska prostranstva ispresecale su takozvane brze pruge po kojima su vozovi futuristi\u010dkih oblika jurili doskora nezamislivim brzinama.<\/p>\n

Onih automobila, ljudskoj sujeti najdra\u017eih simbola modernizacije, 2019. je proizvedeno 21,5 miliona, ili 2.450 svakog sata. A kineski seljaci, kojih je za vreme one Dengove posete Americi bilo na stotine miliona, i koji su za vreme su\u0161nih godina jedva pre\u017eivljavali, potpuno su nestali ne samo sa neprepoznatljivog horizonta, ve\u0107 i iz se\u0107anja novih generacija opsednutih \u010darolijom konzumerizma, koji je pu\u0161tao sve dublje korene. Zbog svega toga, kineski eksperiment modernizacije neodoljivo podse\u0107a na onaj japanski, od kojeg ga deli ta\u010dno sto deset godina.<\/p>\n

KONTEJNERIZACIJA<\/h2>\n

Me\u0111utim, ta dva modela se razlikuju po jednoj bitnoj karakteristici. Dok je glavni motor japanske modernizacije bila ubrzana militarizacija, zahvaljuju\u0107i kojoj je za manje od 40 godina Japan postao druga pomorska sila na svetu, za Kinu se mo\u017ee re\u0107i da je svoju modernizaciju zasnovala na potpuno novoj disciplini, a to je \u201ekontejnerizacija\u201c u kojoj je za istih \u010detrdesetak godina postala ubedljivo prva sila na svetu. Koriste\u0107i ve\u0107 dokazanu strategiju kolonijalnih osvaja\u010da iz prethodnih nekoliko vekova, planeri kineske modernizacije su du\u017e njihovih uhodanih kopnenih i pomorskih koridora razvili vlastitu mre\u017eu transporta roba uz pomo\u0107 \u010dijeg prometa je trebalo da preuzmu ulogu svojih nekada\u0161njih tla\u010ditelja, a trenutnih u\u010ditelja. Nije isklju\u010deno da su i potomci nekada\u0161njih transportnih pionira uklju\u010deni u tu predstavu \u201erimejka\u201c kolonijalne ekspanzije, ovog puta u suprotnom smeru, od istoka prema zapadu.<\/p>\n

Sr\u017e te nove discipline po imenu kontejnerizacija \u010dini takozvani TEU (Twenty-foot equivalent unit), \u0161to bi se moglo prevesti sa: kontejnerska jedinica du\u017eine 20 stopa (6.1 metar). Me\u0111utim, ta obra\u010dunska jedinica u me\u0111unarodnom kontejnerskom sistemu, koja bi uskoro mogla da zameni posustali i ozlogla\u0161eni dolar, nije jedina. Postoji i FEU (Forty-foot equivalent unit), pa \u010dak i jedinice du\u017eine 48 i 54 stope. Ali ono \u0161to taj sistem \u010dini univerzalnim i fleksibilnim je da sve jedinice bez obzira na du\u017einu imaju istu \u0161irinu i visinu, a to je osam stopa. Ta karakteristika omogu\u0107uje laku primenljivost TEU-FEU sistema kako u kopnenom, to jest drumskom i \u017eelezni\u010dkom, tako i pomorskom saobra\u0107aju, i to na svim planetarnim meridijanima i uporednicima. Uzev\u0161i sve ovo u obzir, taj sistem neodoljivo li\u010di na onaj monetarni, dolarski.<\/p>\n

Da bi se shvatila ta nova dimenzija kapitalizma koja se diskretno pomalja na horizontu, a koja je osmi\u0161ljena u Centralnom komitetu Komunisti\u010dke partije Kine, potrebno je baciti pogled iz pti\u010dije perspektive na neku od kineskih luka za kontejnerski pretovar koje su se nanizale na rivijeri du\u017e obale Isto\u010dnog kineskog mora. Za op\u0161ti utisak svakako da je nezaobilazna \u010dinjenica da je na listi 10 najve\u0107ih svetskih luka po godi\u0161njem obimu pretovarenih TEU jedinica \u010dak sedam kineskih. Ubedljivo na prvom mestu je luka sme\u0161tena u blizini najve\u0107eg kineskog megalopolisa \u0160angaja na \u010dijih 125 brodskih sidri\u0161ta sme\u0161tenih na dokovima du\u017eine preko 20 kilometara se godi\u0161nje pretovari 42 miliona TEU jedinica. Za ilustraciju dramati\u010dnosti tog kolonijalnog preokreta koji je u toku i \u010diji krajnji ishod je jo\u0161 uvek te\u0161ko saglediv mo\u017ee elegantno poslu\u017eiti jo\u0161 jedan podatak: najve\u0107a luka utemeljiva\u010da modernog kolonijalizma \u2013 Velike Britanije, nalazi se trenutno tek na 43. mestu svetske rang liste sa skoro zanemarljivih 3,85 miliona pretovarenih TEU jedinica 2018. godine.<\/p>\n

S obzirom da prekomorski kontejnerski saobra\u0107aj \u010dini krvotok globalne potro\u0161a\u010dke ekonomije, \u010dija je stalna ekspanzija vrhovni imperativ, da bi se odr\u017eavale takozvane zdrave stope rasta flota kontejnerskih brodova mora da prati taj rast, i to kako brojem brodova, tako i njihovom veli\u010dinom. Zbog toga, brodogradili\u0161ta nanizana du\u017e iste one rivijere rade danono\u0107no da bi sa njihovih dokova u pravilnim intervalima mogli da silaze sve br\u017ei, i naravno sve ve\u0107i brodovi. Tako da ne predstavlja nikakvo iznena\u0111enje \u010dinjenica da je pro\u0161log leta u vode Isto\u010dnog kineskog mora sve\u010dano porinut brod MSC Gulsun rekordnih i do sada nevi\u0111enih dimenzija, podrazumeva se i kapaciteta. Taj brod du\u017eine 399,9 metara, a \u0161irine 61,5 metar mo\u017ee da primi 23,756 TEU. Ve\u0107 nakon nekoliko dana, natovaren do maksimalne nosivosti, uputio se na svoje prvo putovanje ka evropskim lukama \u2013 Roterdamu, Gdanjsku i Kalinjingradu. Po\u0161to \u0107e se porinu\u0107a takvih, a uskoro i jo\u0161 ve\u0107ih brodova nastaviti u bli\u017eoj i daljoj budu\u0107nosti, u toku je opse\u017ean gra\u0111evinski poduhvat globalnih razmera kojim je potrebno pove\u0107ati dubinu morskih prilaza pa\u017eljivo odabranih evropskih, afri\u010dkih, ju\u017eno i severnoameri\u010dkih luka kako bi mogli da prime te \u201ed\u017eambo\u201c nosa\u010de kontejnera.<\/p>\n

Posmatraju\u0107i mehanizam funkcionisanja potro\u0161a\u010dke civilizacije nije te\u0161ko uo\u010diti da kontejnerizacija sama po sebi nije dovoljna, ve\u0107 da ona predstavlja tek jednu kariku u lancu razvoja masovne potro\u0161nje kao jedine svrhe postojanja. Poslednju i najva\u017eniju kariku tog lanca predstavlja prodaja, to jest pronala\u017eenje na\u010dina da se sve ve\u0107a koli\u010dina raznorazne robe, koja cirkuli\u0161e tim globalnim krvotokom, na\u0111e u rukama krajnjeg korisnika, to jest kupca, osnovnog gradivnog bloka \u010ditavog sistema. Stratezi tog sistema su ve\u0107 odavno svesni da klasi\u010dna prodaja putem sve ve\u0107eg broja prodavnica sa sve du\u017eim radnim vremenom nije dovoljna da zadovolji njegovu nezaja\u017eljivu potrebu za beskona\u010dnim rastom.<\/p>\n

ALIBABA I DILIVERIZACIJA<\/h2>\n

Taj problem bi ostao te\u0161ko re\u0161iv da se ljudska civilizacija nije obrela u digitalnoj eri zahvaljuju\u0107i \u010dijim \u010dudesima je kupovina do te mere olak\u0161ana da se svela na onaj ne\u010dujni \u201eklik\u201c uz pomo\u0107 mi\u0161a na ekranima kompjutera i laptopova, a kasnije samo dodira prsta na onoj magi\u010dnoj spravi zvanoj pametni telefon. Na neodoljivoj lako\u0107i pritiska na dugme: \u201edodaj u korpu\u201c razvila se jo\u0161 jedna u nizu novih industrija u kojoj se godi\u0161nje obr\u0107u stotine milijardi dolara, a na \u010dijem \u010delu je Amazon, po kojem bi se to novo poglavlje konzumerizma moglo nazvati \u201eamazonizacija\u201c. Naravno da \u201eneoliberali\u201c iz kineskog centralnog komiteta nisu sedeli skr\u0161tenih ruku. Tek \u0161to je Amazon zapo\u010deo osvajanje sveta, u kineskom internetskom etru se pojavio Alibaba, ovaj puta bez hajduka, jer kome je jo\u0161 u ovom vremenu, iz kojeg je romantika nestala bez traga, stalo do vite\u0161tva.<\/p>\n

I u slu\u010daju Alibabe vrlo brzo se pokazalo da su promoteri Dengove modernizacije sposobni da za kratko vreme nadma\u0161e svoje zapadne uzore u bilo kojoj disciplini kapitalisti\u010dke utakmice. Zahvaljuju\u0107i ve\u0161to osmi\u0161ljenoj poslovnoj strategiji, ali i neiscrpnom potro\u0161a\u010dkom potencijalu svojih mu\u0161terija, Alibaba je na putu da uskoro u svim ekonomskim pokazateljima nadma\u0161i svog ameri\u010dkog konkurenta Amazon. O tom potencijalu na najbolji na\u010din govore dolarski rezultati sa najskorijih jednodnevnih elektronskih potro\u0161a\u010dkih bahanalija. Alibaba je na svoj \u201e11.11.\u201c (11. novembar), globalni \u0161oping festival, za samo 24 \u010dasa uknji\u017eio prodaju vrednu 38,3 milijarde dolara, dostigav\u0161i pri tome prvu milijardu za ne\u0161to vi\u0161e od minuta. Za pore\u0111enje, Amazon je za svoj \u201ecrni petak\u201c uknji\u017eio svega 7,16 milijardi dolara. (Za drugo pore\u0111enje, BDP dr\u017eave Srbije za 2018. iznosio je 47 milijardi dolara).<\/p>\n

Za Alibabu se mo\u017ee re\u0107i da predstavlja sinonim i simbol virtualizacije ne samo potro\u0161nje, nego i \u017eivota uop\u0161te. Svojim poslovnim modelom, bitno razli\u010ditim od Amazona, takore\u0107i bez ikakve infrastrukture, postoje\u0107i isklju\u010divo u \u201esajber prostoru\u201c, Alibaba je postao slika i prilika na\u010dina na koji funkcioni\u0161e \u017eivot savremenog homo konzumensa, sveden na beskona\u010dnu upotrebu i zavisnost od softverskih aplikacija ugra\u0111enih u napravu zvanu pametni telefon, bez koje mu \u017eivot vi\u0161e nije mogu\u0107, i u koji se sam neprimetno pretvorio. Jedina njegova veza sa realno\u0161\u0107u predstavlja trenutak kada mu se na vratima pojavi dostavlja\u010d sa paketom u kojem se nalazi proizvod za koji se mo\u017eda ne\u0107e ni setiti da li ga je, i kada, uop\u0161te poru\u010dio nehoti\u010dnim pritiskom na ono dugme: \u201edodaj u korpu\u201c.<\/p>\n

Nije na kraju na odmet napomenuti da je zahvaljuju\u0107i eksponencijalnom rastu elektronske prodaje putem tog dugmeta na biznis pozornici \u010dove\u010danstva inaugurisana nova industrija koja se bavi isporukom tih silnih elektronskih narud\u017ebi, a koja, to se naravno podrazumeva, pravi stotine milijardi dolara godi\u0161njeg prometa. Koriste\u0107i nezaobilazni engleski jezik, ta najnovija, mo\u017eda i poslednja, faza u razvoju civilizacije kojoj pripadamo mogla bi se krstiti sa \u201ediliverizacija\u201c (delivery \u2013 isporuka). Dostavna vozila tih \u201ediliveri\u201c kompanija preplavila su ionako zakr\u010dene ulice velikih gradova \u0161irom sveta, doprinose\u0107i na sve manje zanemarljiv na\u010din onom famoznom ugljeni\u010dnom otisku (carbon footprint), na koji su borci za spas planete tako osetljivi. A kada je o tim borcima re\u010d nekako se samo po sebi name\u0107e pitanje: \u0161ta bi na to rekla mala Greta, ako ve\u0107 nije rekla?\u00a0 A i da je rekla, njen glas se ne bi \u010duo. Jer ona je ionako za jednokratnu upotrebu, kao i sve ono \u0161to se nalazi u onim milionima kontejnera \u0161to krstare svetskim morima ka svom kona\u010dnom odredi\u0161tu, a to je na kraju krajeva \u0111ubri\u0161te.<\/p>\n

PORUKE EZRE I KALAJI\u0106A<\/h2>\n

Perjanica antineoliberalnog pokreta otpora Pepe Eskobar je nedavno tu \u201etotalnu finansijalizaciju i potr\u017ei\u0161njenje samog \u017eivota\u201c na elegantan na\u010din odslikao citiraju\u0107i Ezru Paunda: \u201eSve stvari teku, kako je mudri Heraklit rekao, ali \u0107e nakin\u0111urena jeftino\u0107a vladati kroz sve na\u0161e dane\u201c. Sa tim istim Ezrom Paundom imao je prilike da se dru\u017ei poslednjih godina njegovog \u017eivota koje je proveo u Italiji, perjanica srpskog antineoliberalizma, Drago\u0161 Kalaji\u0107. U jednom od njihovih poslednjih susreta, prema vlastitom svedo\u010denju, Ezra je bio proro\u010danski jo\u0161 ubedljiviji:<\/p>\n

\u201eUpozorili su me da mu se ne obra\u0107am jer se od osloba\u0111anja iz njujor\u0161ke ludnice zatvorio u tvr\u0111avu \u0107utanja. Ipak, nakon ru\u010dka u vili zajedni\u010dkog prijatelja, opaziv\u0161i kako sam sedi u trosedu, na terasi, zagledan u zlatna brda Umbrije, nisam odoleo a da mu ne pri\u0111em i ka\u017eem, sav drhte\u0107i od treme: \u2018Maestro, Va\u0161 \u017eivot i Va\u0161e delo daju mi snagu da \u017eivim i delam.\u2019 On se osmehnuo, dao mi je znak rukom da sednem do njega, polo\u017eio je svoju ogromnu, \u010dvornovatu irsku \u0161aku na moje koleno i uzvratio: \u2018Mladi\u0107u, to \u0161to ste Vi sad meni rekli \u2013 meni daje snagu da \u017eivim i delam\u2026 To se zove tradicija\u2019.\u201c<\/p>\n

Za razliku od Pepea Eskobara, koji je vi\u0161e nego ushi\u0107en kineskim ekonomskim \u010dudom, Drago\u0161 Kalaji\u0107 nikada nije verovao da bi po\u010detak preporoda \u010dove\u010danstva i sa njim onog novog doba zvanog krita-yuga, u \u010dijem centru po\u010diva tradicija, mogao krenuti sa istoka. Ako se na to kinesko ekonomsko \u010dudo baci pogled iz ne\u0161to druga\u010dijeg ugla onda bi se s pravom moglo postaviti pitanje \u0161ta je ostalo, i \u0161ta \u0107e na kraju ostati ako ovim putem Kina nastavi, od one njene hiljadama godina stare tradicije. Da li se iko iz te milionske vojske kineske verzije homo konzumensa se\u0107a Konfu\u010dija i Lao Cea, dok onako fanati\u010dno i disciplinovano, u\u010destvuju\u0107i u ritualima konzumerizma i onih dvadeset\u010detvoro\u010dasovnih \u0161oping maratona, stvaraju novi kineski mit o superiornosti u disciplinama od kojih se Zapad ve\u0107 umorio i po\u010deo polako da propada, kako se mnogima \u010dini.<\/p>\n

Taj isti Zapad klizi u propast, to je sve o\u010diglednije, ali bi se mo\u017eda trebalo \u010duvati scenarija po kojem bi ga od te propasti privremeno spasio Istok, i kona\u010dan kraj odlo\u017eio za jo\u0161 koju stotinu godina. Oni isti koji se otvoreno raduju toj propasti skloni su da njen uzrok vide ne toliko u konzumerizmu, koliko u aroganciji. Me\u0111utim, iz nebrojenih lekcija one mudre u\u010diteljice istorije nije te\u0161ko izvu\u0107i zaklju\u010dak da je arogancija nezamisliva bez mo\u0107i, ali i mo\u0107 bez arogancije. Kako ka\u017ee pesnik: \u201esmije\u0161ane najlak\u0161e se piju\u201c.<\/p>\n

Zbog svega toga name\u0107e se zaklju\u010dak da mo\u017eda ne bi trebalo previ\u0161e \u017euriti sa odu\u0161evljenjem \u010dinjenicom da su mnogi ovaj 21. vek proglasili vekom Kine i Evroazije. Mala Greta, ako bude dugove\u010dna kao njeni sve stariji sunarodnici, mogla bi do\u017eiveti kraj toga veka i biti u dubokoj starosti \u010dak razo\u010darana \u0161to njena voljena planeta nije izgorela od klimatskih promena uzrokovanih ljudskom neodgovorno\u0161\u0107u, ve\u0107 se ugu\u0161ila u \u0111ubretu nagomilanom od onih silnih industrijskih proizvoda ne za jednokratnu upotrebu, ve\u0107 dizajniranih, proizvedenih i isporu\u010denih da nikada ne budu upotrebljeni.<\/p>\n

Na kraju bi se ponovo mogli setiti Denga, komuniste starog kova, sklonog modernizmu, i upitati da li bi se, posmatraju\u0107i iz groba one kineske tinejd\u017eere hipnotisane svojim pametnim telefonima, sa \u010dijih lica je zauvek nestao detinji osmeh, jo\u0161 uvek onako de\u010da\u010dki smejao, ili mo\u017eda prevrtao u njemu.<\/p>\n

*Milovan \u0160avija je publicista iz Vankuvera. Autor je vi\u0161e eseja i knjiga od kojih je poslednja \u201eRomanti\u010dna povest vankuverskih Dinaraca\u201c (Beograd, Albatros plus, 2018.). Ekskluzivno za Novi Standard.<\/em><\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako je Kina putem kontejnerizacije postala svetska sila, i kakvu je ulogu u svemu tome imala poseta Denga Sjaopinga SAD-u 1979.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":285180,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-285179","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/285179","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=285179"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/285179\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":285181,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/285179\/revisions\/285181"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/285180"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=285179"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=285179"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=285179"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}