{"id":284749,"date":"2020-02-24T07:40:57","date_gmt":"2020-02-24T06:40:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=284749"},"modified":"2020-02-24T07:40:57","modified_gmt":"2020-02-24T06:40:57","slug":"grenelova-nadmoc-i-berlinski-pregovori","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/02\/24\/grenelova-nadmoc-i-berlinski-pregovori\/","title":{"rendered":"Grenelova nadmo\u0107 i berlinski pregovori"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jasmina Luka\u010d<\/strong><\/p>\n

Za razliku od Vokera koji je po\u010deo ponovo da se pojavljuje u Pri\u0161tini nedugo pre ubistva Olivera Ivanovi\u0107a u januaru 2018. kao i Palmera, koji je naizmeni\u010dno pose\u0107vao i Pri\u0161tinu i Beograd, a i Rikera koji se uglavnom pojavljivao na me\u0111unarodnim skupovima, Grenel je postavio Berlin kao sedi\u0161te svojih diplomatskih aktivnosti.<\/p>\n

U ameri\u010dku ambasadu u Berilinu, kod Grenela su u novembru pro\u0161le godine putovali predstavnici Srpske liste. Formalno, srpski poslanici sa Kosova, bili su u poseti nema\u010dkom Budenstagu, sastali su se i sa savetnikom kancelarke Angele Merkel, ali je zavr\u0161nica te posete, kako je \u0161turo objavljeno bio sastanak sa Grenelom.<\/p>\n

U decembru su se u Berlinu sastali Grenel i kosovski predsednik Ha\u0161im Ta\u010di, pri\u0161tinski mediji, tvrde privatno. Po\u010detkom januara, opet u nema\u010dkoj prestonici a kod ameri\u010dkog ambasadora Ri\u010darda Grenela boravila je delegacija Demokratskog saveza Kosova Iste Mustafe. Tih dana su pregovori DSK sa Aljbinom Kurtijem o novoj vladi ba\u0161 zapeli, budu\u0107i da je iz Kurtijevog Samoopredeljenja izabran predsednik kosovske Skup\u0161tine. U DSK su tvrdili da to mesto pripada njima kao \u201estaroj\u201c stranci koja je nosilac politi\u010dkih tekovina i kontinuiteta.<\/p>\n

Da su berlinski pregovori bili plodonosni svedo\u010di ubrzanje koje je usledilo na iznena\u0111enje javnosti u Srbiji. Ta je javnost prate\u0107i pregovore vo\u0111ene u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije navikla na obrnuto \u2013 prvo ide priprema, pa najava, pa o\u010dekivanja, pa sami razgovori, pa naknadna tuma\u010denja.<\/p>\n

Ovde je me\u0111utim, najve\u0107i protokolarni domet objava na Tviteru, a sam doga\u0111aj se odigra kao svr\u0161en \u010din, koji ne ostavlja mnogo prostora za protivljenja i negativna reagovanja.<\/p>\n

Prvo je 20. januara objavljeno da je kod Grenela u amabasadi SAD potpisano pismo o namerama da se obnovi avio linija izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine, potom je Grenel posetio Pri\u0161tinu i Beograd, 3. februara je Aljbin Kurti izabran za premijera Kosova i vi\u0161emese\u010dna postizborna kriza je re\u0161ena. Vjosa Osmani iz DSK je postala prva \u017eena predsednica Skup\u0161tine Kosova.<\/p>\n

Desetak dana kasnije ambasada SAD u Nema\u010dkoj objavila je na Tviteru da je ambasador Grenel otvorio svojim govorom Minhensku bezbednosnu konferenciju i prisustvovao istorijskom sporazumu o \u017eelezni\u010dkom i drumskom saobra\u0107aju izme\u0111u Srbije i Kosova. Ta\u010di je tvitnuo da je re\u010d o \u201eistorijskoj prekretnici\u201c.<\/p>\n

Sedam dana kasnije svet je zatekla vest da je ameri\u010dki predsednik Donald Tramp postavio Grenela za vr\u0161ioca du\u017enosti direktora svih 17 ameri\u010dkih slu\u017ebi, odnosno agencija, za bezbednost.<\/p>\n

Dok mediji poput CNN-a\u00a0 tvrde da je re\u010d o katastrofi u najavi, dotle su drugi mnogo uzdr\u017eaniji, navode\u0107i da \u0107e Grenel verovatno provesti samo neko kratko vreme na toj poziciji, dok Tramp ne imenuje nekog novog koga \u0107e (ili ne\u0107e) potvrditi Senat. Sve dok ta procedura traje me\u0111utim, Grenel bi mogao da ostane vr\u0161ilac du\u017enosti \u0161efa svih slu\u017ebi.<\/p>\n

Ipak, i u to kratko vreme, a Grenel \u0107e, kako je objavljeno, zadr\u017eati i diplomatsku funkciju i Berlinu i status Trampovog specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Pri\u0161tine, mogu\u0107i su scenariji iznena\u0111enja.<\/p>\n

Pisma o namerama o obnavljanju vazdu\u0161nog saobra\u0107aja, te \u017eelezni\u010dkog i drumskog, iz Mihhena i Berlina, mogla bi biti uvod za iznena\u0111uju\u0107e brz dgovor Beograda iPri\u0161tine koji bi bio predstavljen kao kona\u010dni mirovni sporazum.<\/p>\n

Grenel odbacuje u izjavama za medije i da postoji nacrt sporazuma i da \u0107e do toga do\u0107i brzo. Ali, jednodu\u0161no se tvrdi da bi posle neuspelog postupka opoziva, predsedniku Trampu svakako bio dobrodo\u0161ao takav spoljnopoliti\u010dki poen za kampanju za drugi mandat.<\/p>\n

Postoje nagove\u0161taji da bi i Rusija mogla da prihvati i podr\u017ei\u00a0 krajnji dogovor Beograda i Pri\u0161tine pod uslovom da bude vezan za Ujedinjene nacije, ili predstavljen kao ishod na posebnoj me\u0111unarodnoj konferenciji. U svakom slu\u010daju sli\u010dno onako kako ga je i postavio Grenel – kao ne\u0161to odvojeno od rada evropske vlade u Briselu, sa \u010dim Evropska unija mo\u017ee da se saglasi i da podr\u017ei, ba\u0161 kao \u0161to mo\u017ee i Rusija.<\/p>\n

Grenel bi, kao neko ko je bio medijski savetnik vi\u0161e ameri\u010dkih ambasadora u UN-u, mo\u017eda mogao i da izna\u0111e na\u010din pre nego neko drugi na njegovom mestu, kako da se taj \u201ezavr\u0161ni mirovni dogovor\u201c postavi kao deo \u0161ireg me\u0111unarodnog okvira. I to upravo onako kako je pokazano na konferenciji u Minhenu –\u00a0 kao \u010din u sklopu nekog \u0161ireg me\u0111unarodnog skupa.<\/p>\n

Smatra se da bi Moskva podr\u017eala dogovor Beograda i Pri\u0161tine po kome bi Kosovo dobilo posmatra\u010dki status u UN-u, poput Palestine, ako bi garancije da \u0107e Srbija ostati politi\u010dki neutralna i van NATO-saveza bile dovoljno \u010dvrste, mo\u017eda i vezane uz pomenuti mirovni dokument.<\/p>\n

Posmatra\u010dki status, ali ne i punopravno \u010dlanstvo u UN, nije u suprotnosti sa kampanjom \u201eotpriznavanja\u201c Kosova koju nastavlja da vodi Ivica Da\u010di\u0107 i na koju Pri\u0161tina nema odgovor.<\/p>\n

Poku\u0161aj predstavnice Kosova u UN Vljore \u010citaku da objavi da je Jamajka povukla priznanje, pa objava premijerke Jamajke da to nije ta\u010dno, samo je dala priliku Da\u010di\u0107u da zaka\u017ee obra\u0107anje javnosti na temu da li dr\u017eava Antigva i Barbuda priznaje Kosovo kao nezavisnu dr\u017eavu.<\/p>\n

Idu\u0107i dakle, sa Titovom slikom i dokumentacijom stare Slu\u017ebe za istra\u017eivanje i dokumentaciju MIP-a, i ko zna \u010dime jo\u0161, po belom svetu u potrazi za \u201eotpriznavanjem\u201c<\/p>\n

Da\u010di\u0107 uspeva da na mala vrata uvede ponovo Ujedinjene nacije u igru, nau\u0161trb EU i Brisela.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, dok se nova Evropska komisija jo\u0161 uvek nalazi u sporom stupanju u pun opertivni mandat, i dok su posete njenih komesara rutinske i pune ve\u0107 vi\u0111enih birokratskih poruka, Grenel deluje kao top menad\u017eer za globalne operacije jedne megakompanije.<\/p>\n

Uspeo je da doka\u017ee i ko ima premo\u0107 u sada\u0161njem rasporedu snaga u Va\u0161ingtonu, a to je onaj ko je u stanju da se prilagodi i da postigne cilj. Predsedni\u010dko ovla\u0161\u0107enje je i dalje najve\u0107i izvor mo\u0107i, a ne procedure, pravila i zacrtane smernice Stejt departmenta.<\/p>\n

Ovo na \u017eivom primeru vidimo u izjavama Metju Palmera \u2013 diplomate starog kova Stejt departmenta.<\/p>\n

Za Palmera se tvrdilo da poznaje svako selo na Kosovu, da je crnogorsko-beogradski zet, da je slu\u017ebovao 90-tih na Balkanu \u0161to je nezamenljivo iskustvo… Pa ipak se Palmerove izjave kre\u0107u u okviru suzbijanja ruskog uticaja i upozoravanja na to, sli\u010dno kao i njegovog prethodnika Brajana Hojt Jia. U odnosu na ta stalna ponavljanja ve\u0107i vi\u0111enog Grenelovi berlinski pregovori deluju kao koraci od sedam milja.<\/p>\n

Demostat.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oku\u0161ali su tokom jeseni i pro\u0161le godine, ameri\u010dki zvani\u010dnici razli\u010ditog ranga i statusa, od penzionera Vilijema Vokera, preko aktivnih diplomata Stejt dipartmenta Filipa Rikera i Metjua Palmera, ali je samo Ri\u010dard Grenel uspeo da poka\u017ee vidljiv rezultat.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-284749","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=284749"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284749\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":284751,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284749\/revisions\/284751"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=284749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=284749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=284749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}