Slu\u0161anje kao sposobnost da fokusiramo pa\u017enju na auditivne podra\u017eaje je va\u017ean aspekt na\u0161eg \u017eivota i zna\u010dajno uti\u010de na njegov kvalitet u svim segmentima.<\/p>\n
Sa druge strane, ume\u0107e slu\u0161anja je poseban kvalitet i predstavlja jedan od osnovnih preduslova za uspostavljanje dobre komunikacije sa drugim ljudima.<\/p>\n
Na\u0161 kapacitet za slu\u0161anje u velikoj meri odre\u0111uje na\u0161u li\u010dnost i naro\u010dito dolazi do izra\u017eaja u me\u0111uljudskim relacijama i u tome kako nas ljudi do\u017eivljavaju.<\/p>\n
Sastav ljudi koje privla\u010dimo ili odbijamo, kvalitet na\u0161ih veza i odnosa i sklonost ka dobrim ili pogre\u0161nim procenama i izborima samo su neki od aspekata me\u0111uljudskih relacija koji direktno zavise od toga da li slu\u0161amo druge ljude.<\/p>\n
Kad je u pitanju komunikacija sa drugim ljudima, slu\u0161anje predstavlja proces pa\u017eljivog pra\u0107enja onoga \u0161to nam neko govori.<\/p>\n
Kada istinski slu\u0161amo, ne reagujemo na druge podra\u017eaje i ne bavimo se paralelnim aktivnostima. Potpuno smo posve\u0107eni onome \u0161to druga osoba govori, saop\u0161tava ili deli sa nama. Stav tela je miran, pa\u017enja fokusirana, sluh izo\u0161tren, a um otvoren.<\/p>\n
Ljudi koji ne slu\u0161aju druge naj\u010de\u0161\u0107e nisu svesni da je to njihova osobina. Drugi ljudi ih interesuju uglavnom kao platforma za njihov nastup, kao publika koja slu\u0161a, tap\u0161e i gleda sa ushi\u0107enjem, ali ne i kao ravnopravni sagovornici koje \u017eele i da \u010duju.<\/p>\n
Upravo zbog odsustva slu\u0161anja i interesovanja za druge, \u010desto se de\u0161ava da ih ljudi izbegavaju, da ose\u0107aju odbojnost prema njima i da ih ne \u017eele u svom dru\u0161tvu jer ne \u017eele da \u201estatiraju\u201c u razgovoru i da budu samo u ulozi ne\u010dije publike.<\/p>\n
Frederik (Fric) Salomon Perls, jedan od osniva\u010da Ge\u0161talt terapije, psihijatar i psihoanaliti\u010dar, ljude koji ne slu\u0161aju opisuje kao osobe koje neprestano pri\u010daju i koje o\u010dekuju da ih svet slu\u0161a, a koje re\u010denice drugih ljudi koriste samo kao odsko\u010dnu dasku za svoje dosko\u010dice.<\/p>\n
Opisuju\u0107i nekompletnu li\u010dnost i navode\u0107i \u201erupe\u201c kao njene osnovne karakteristike, Perls ka\u017ee da je najgora rupa koju mo\u017ee da zamisli ona kada osoba nema u\u0161i.<\/p>\n
Ti ljudi ne slu\u0161aju glasove svoje okoline ili u najboljem slu\u010daju izdvajaju samo sadr\u017eaj i zadr\u017eavaju se na praznom intelektualnom nivou, navodi on.<\/p>\n
Ako neko ne slu\u0161a \u0161ta mu govorimo i ne prima poruke koje mu \u0161aljemo, izosta\u0107e i o\u010dekivana reakcija.<\/p>\n
Svako od nas razli\u010dito reaguje kada ga osoba kojoj se obra\u0107a ne slu\u0161a.<\/p>\n
Iskustvo neslu\u0161anja mo\u017eemo da opi\u0161emo kao poku\u0161aj da ne\u0161to napi\u0161emo hemijskom olovkom za koju sekund kasnije utvrdimo da \u201ene pi\u0161e\u201c \u2013 neprijatno smo iznena\u0111eni \u0161to ne klizi kroz papir kako smo o\u010dekivali, ve\u0107 grebe i ne ostavlja \u017eeljeni trag.<\/p>\n
Ovo iznena\u0111enje je i trenutak odluke \u2013 neki je odmah ostave i tra\u017ee drugu, dok drugi nastave da ponavljaju iste poteze i podebljavaju linije u nadi da \u0107e ipak uspeti da zapi\u0161u ono \u0161to su hteli i da \u0107e ta olovka ipak \u201epropisati\u201c. Da \u0107e uz dodatni napor, uspeti da ostave trag koji su nameravali, makar i reljefno, ako ne kroz mastilo.<\/p>\n
Isto va\u017ei i za nas i na\u0161e pona\u0161anje u odnosu na ljude koji nas ne slu\u0161aju kada im se obra\u0107amo.<\/p>\n
Kada nas neko ne slu\u0161a imamo dva izbora \u2013 da nastavimo da se trudimo oko te osobe ili da prona\u0111emo drugu osobu sa kojom \u0107emo mo\u0107i da zadovoljimo svoje potrebe.<\/p>\n
\u010cesto se de\u0161ava da nismo svesni upravo ove mogu\u0107nosti \u2013 da imamo izbor. Imamo izbor da biramo i ljude i svoje pona\u0161anje.<\/p>\n
Jedan od razloga zbog kojih se neki od nas ne sete da imaju izbora vu\u010de svoje korene iz perioda kada smo bili mali i apsolutno zavisni od ljudi pored kojih smo odrastali.<\/p>\n
Nezavisno da li su imali sluha za nas ili ne, oni su bili jedini kojima smo mogli da se obratimo kako bismo zadovoljili svoje potrebe.<\/p>\n
To je razlog \u0161to su neki od nas odabrali da budu uporni i da ne odustaju, jer upornost je bila jedina nada da \u0107e nas ti ljudi ipak \u010duti.<\/p>\n
A po\u0161to smo se tokom vremena navikli na neslu\u0161anje, postalo nam je normalno da ostajemo pored ljudi koji nas ne slu\u0161aju, i da ula\u017eemo dodatno vreme i trud kako bismo pridobili njihovu pa\u017enju.<\/p>\n
Razvili smo refleksno i nesvesno pona\u0161anje koje se automatski aktivira kada nas neko ne slu\u0161a \u2013 mobili\u0161emo se za borbu i osvajanje pa\u017enje te osobe, razvijamo taktike i istra\u017eujemo pristupe.<\/p>\n
Na taj na\u010din dr\u017eimo sebe u poziciji da na\u0161a dobrobit zavisi od ne\u010dijeg sluha za nas. Tako propu\u0161tamo da vidimo sebe kao odrasle ljude koji imaju sve alate i kapacitet da se pobrinu za sebe.<\/p>\n
Vanredni napor oko nekoga ko nas ne slu\u0161a imao je svoju funkciju kada smo bili mali i zavisni od sposobnosti i afiniteta drugih ljudi.<\/p>\n
Sada, kada imamo mogu\u0107nost da biramo ljude oko sebe, takvim pona\u0161anjem potkopavamo svoje samopo\u0161tovanje i samopouzdanje i usporavamo svoj li\u010dni rast i razvoj.<\/p>\n
Svoju kreativnost rasipamo na arhai\u010dna pona\u0161anja koja nam ne donose napredak i kojima se dr\u017eimo u mestu, umesto da isprobavamo nove na\u010dine pona\u0161anja, istra\u017eujemo ko smo i pomeramo granice.<\/p>\n
Sloboda izbora zna\u010di da mo\u017eemo da ve\u017ebamo svesnost \u2013 kako ljudi reaguju kada im se obra\u0107amo?<\/p>\n
Da li nas slu\u0161aju ili je njihova pa\u017enja fokusirana na ne\u0161to drugo?<\/p>\n
Da li prepoznajemo kada nas neko ne slu\u0161a? Da li prepoznajemo kada nas neko slu\u0161a?<\/p>\n
Kako reagujemo kada primetimo da nas osoba kojoj se obra\u0107amo ne slu\u0161a \u2013 da li od nje odlazimo ili ula\u017eemo dodatni napor da bi nas ta osoba \u010dula?<\/p>\n
Kako se ose\u0107amo u dru\u0161tvu ljudi koji nas slu\u0161aju, a kako u dr\u0161tvu onih koji nas ne slu\u0161aju?<\/p>\n
Sloboda izbora zna\u010di mogu\u0107nost da eksperimenti\u0161emo sa novim izborima i novim pona\u0161anjima koji su u skladu sa tim kako se ose\u0107amo.<\/p>\n
Mo\u017eemo da odemo od ljudi koji nas ne slu\u0161aju i da to bude na\u0161a svesna odluka koju \u0107emo ve\u017ebati.<\/p>\n
Sloboda izbora zna\u010di da imamo mogu\u0107nost da biramo koje \u0107emo relacije produbljivati ili prekidati u zavisnosti od toga da li nas osoba kojoj se obra\u0107amo slu\u0161a ili ne.<\/p>\n
Mo\u017eemo da istra\u017eimo sa kojim ljudima nam je lako biti, bez dodatno ulo\u017eenog napora i strategije oko opstanka te relacije.<\/p>\n
Da li mo\u017eemo da budemo to \u0161to jesmo i da upravo zbog toga nekome budemo va\u017eni i zna\u010dajni?<\/p>\n
Ako mo\u017eemo, onda smo najverovatnije iskusili kako izgleda ljubav, prihvatanje i pripadanje, a ako nam to zvu\u010di nepoznato, mo\u017eemo upravo odatle da krenemo. Od toga da u relacijama sa ljudima budemo ono \u0161to jesmo.<\/p>\n
Neki od nas se ne trude oko hemijskih olovaka koje ne pi\u0161u. Jednostavno ih zamene za one koje pi\u0161u. I to je cela koli\u010dina vremena i energije koju ulo\u017ee i koja im je realno potrebna da re\u0161e taj problem. Izbor je na nama.( Izvor: Danas)<\/p>\n
Autor:Kristina Pota Radulovi\u0107, psihoterapeut, klini\u010dki psiholog i ge\u0161talt terapeut<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ljudi koji ne slu\u0161aju druge naj\u010de\u0161\u0107e nisu svesni da je to njihova osobina. Drugi ljudi ih interesuju uglavnom kao platforma za njihov nastup, kao publika koja slu\u0161a, tap\u0161e i gleda sa ushi\u0107enjem, ali ne i kao ravnopravni sagovornici koje \u017eele i da \u010duju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281463,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-284492","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284492","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=284492"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284492\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":284493,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284492\/revisions\/284493"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281463"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=284492"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=284492"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=284492"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}