{"id":284253,"date":"2020-02-17T06:20:25","date_gmt":"2020-02-17T05:20:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=284253"},"modified":"2020-02-16T22:23:34","modified_gmt":"2020-02-16T21:23:34","slug":"u-pitanju-je-sistem-a-ne-vucic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/02\/17\/u-pitanju-je-sistem-a-ne-vucic\/","title":{"rendered":"U pitanju je sistem a ne Vu\u010di\u0107"},"content":{"rendered":"

Autor: Sre\u0107ko Mihailovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Lako je promeniti Vu\u0107i\u0107a, treba samo na izborima da dobijete vi\u0161e glasova nego \u0161to dobije on i njegovi, ali ne\u0161to ve\u0107e je u pitanju, u pitanju je sistem.<\/p>\n

Izborna kampanja koja je po\u010dela pre nego \u0161to su izbori zakazani, ve\u0107 na samom po\u010detku ukazuje na devalvaciju politi\u010dkog razuma, a mo\u017eda, ne samo politi\u010dkog. Na nivou vidljive politi\u010dke igre, eksperti prepoznaju dominaciju ure\u0111enog haosa, sa nazna\u010denim linijama podela, uo\u010dljivom metodologijom, uobi\u010dajenim sredstvima \u201eprljave kampanje\u201c, prepoznatljivim metama\u2026<\/p>\n

Ispod povr\u0161ine haos je zaista haoti\u010dan. Taj haos je jedino \u0161to u politici vidi polovina glasa\u010dkog naroda Srbije. Njima je jedino svetlo u tom mraku onaj nimbus oko lika i dela aktuelnog vladara Srbije, Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Haos i politi\u010dku zbrku iznad kojih se uzdi\u017ee svetla aura Vo\u017eda Srbije je bit percepcije politike, politi\u010dara, izbora, vlasti, dr\u017eave \u2013 koja je u politi\u010dkom vidokrugu prekarnih radnika i prekarnog donjeg sloja srednje klase, bilo da su nezaposleni, bilo da rade, bilo da su penzionisani radnici; svi oni i svi \u010dlanovi njihovih porodica. Ova ve\u0107inska i prekarizovana Srbija, opsednuta egzistencijalnim mukama,\u00a0 jedina je ciljna grupa predizborne Vu\u010di\u0107eve Srbije. Kamarila oko vladara Srbije razvila je efikasnu komunikaciju sa ljudima koji su obuzeti pre\u017eivljavanjem i koji od egzistencijalne muke, malo \u0161ta vide sa strane. Oni se ne bave niti mogu da se bave pitanjem za\u0161to su u takvom polo\u017eaju, jer im to ne dozvoljava muka da se danas pre\u017eivi i nada da tako mo\u017ee biti i sutra.<\/p>\n

Gra\u0111ani iz srednjeg i vi\u0161eg sloja srednje klase, bilo da su na \u201edr\u017eavnim jaslama\u201c bilo da su na onim drugim, imaju odre\u0111enu egzistencijalnu sigurnost ali ne i sigurnost dru\u0161tvenog statusa. S jedne strane, u strahu od pada usmerili su se na o\u010duvanje statusa koji imaju, a s druge strane su oni koji su se usmerili na statusno napredovanje. Nosioci i jedne i druge orijentacije, imaju dve taktike (izuzimam ljude od integriteta i one orijentisane na odlazak iz ove stradije). Jedni se priklanjaju aktivnom podani\u0161tvu i postaju neka verzija modernih zimija koji se podaju vo\u017edu i zauzvrat ostaju u dotada\u0161njem statusu ili napreduju. Drugi su u nekoj verziji politi\u010dke opozicije spram vo\u017eda, u nadi da \u0107e u slu\u010daju eventualne politi\u010dke promene, zadobiti napredovanje u statusu (\u010dast iznimkama).<\/p>\n

Naspram prekarizovanog naroda i raspolu\u0107enih gra\u0111ana, nalazmo (u senci) vlasnike srpskog politi\u010dkog sistema – (doma\u0107e i strane) vlasnike kapitala i iz tog kapitala proistekle dominantne politi\u010dke mo\u0107i. U njihovoj slu\u017ebi je menad\u017ement sa klju\u010dnim radnim zadatkom da vlasnike\u00a0 krupnog kapitala u\u010dini nedodirljivim. Mo\u0107ni vo\u017ed sa svojom kamarilom i reujedinjena vlast \u2013 monogamno ujedinjena izvr\u0161na, zakonodavna i sudska vlast – uspe\u0161no obavljaju svoju osnovnu funkciju. Promene tipa Marko-Janko, Kurta-Murta donose promenu sastava menad\u017ementa ali ne i promenu osnovnog zadatka svih modernih vlada i svakojakih autokrata.<\/p>\n

Kapitalizam opstaje vekovima i (dobar) kraj mu se ne vidi, na ovoj trijadi naroda, gra\u0111ana i vlasnika kapitala i odgovaraju\u0107eg menad\u017ementa. Ova politi\u010dka i ne samo politi\u010dka piramida je utemeljena na tipovima kapitala svake strane ove trostrane gra\u0111evine. Prelazi sa jedne na drugu stranu, daleko su od ameri\u010dke pri\u010de o \u0161ansama koje svako ima, ali i od indijskog kastinskog sistema. Logiku tog sistema prokljuvio je pre sto godina Milo\u0161 Obrenovi\u0107: Ako galame i psuju, zate\u017ei; ako \u0107ute, popu\u0161aj! A kad god se popusti, bre\u0161e u \u010deli\u010dnim ogradama izme\u0111u strana one piramide, propuste ponekog, balon se izduva i jovo nanovo!<\/p>\n

* * *<\/h2>\n

Imid\u017e na\u0161ih (sve)mo\u0107nika (lidera, vo\u0111a, vo\u017edova) sa autenti\u010dnim ili pripisanim mesijanskim vizijama, nalik je imid\u017eu piramidalne \u0161tednje. Odjednom se pojavi i to kad nam je najpotrebnija i raste i raste nebu pod oblake. I svi se nadaju nekom dobitku, velikom. Piramida se goji od te nade, a sami nade\u017enici u piramidi privi\u0111aju rajsku sre\u0107u. Eshatolo\u0161ki gledano, mogu\u0107a je budu\u0107nost bez sada\u0161njosti ili sa bilo kojom sada\u0161njo\u0161\u0107u. Na\u0161 \u010dovek, sve brojniji prekarni radnik, udavljen ovim sada, zastra\u0161en neizvesnim sutra, u nemo\u0107i da do\u0111e do kakvog-takvog i tek pomalo pristojnog \u017eivota, naj\u010de\u0161\u0107a je \u017ertva piramidalne \u0161tednje i svemo\u0107nih spasilaca. I tako svojom nemo\u0107i i svojim nade\u017edama grade tu svemo\u0107, a nikako da u tom graditeljstvu prepoznaju i deli\u0107 svoje mo\u0107i, ili, ipak ve\u0107inski, prepoznaju. To prepoznavanje je osnova poistove\u0107enja sa vo\u0111om i glavni razlog legitimacije koju daju vo\u0111i. Daju mu sve a ni\u0161ta nemaju. [Neka mi oprosti Rade Drainac zbog skrnavljenja njegovog divnog stiha.]<\/p>\n

Prekarni nade\u017enici, zapetljani u \u010deli\u010dnu mre\u017eu svodnevne muke radi bilo kakvog \u017eivota sebe i svojih, nemaju prostora za druk\u010dije radnje osim tih egzistencijalnih. Saveti onih izvan mre\u017ee da ropski umre\u017eeni u\u010dine ovo i ono, zaista su krajnje cini\u010dni, a mo\u017eda su i izraz slabovidosti.<\/p>\n

Prekarni nade\u017enici optimalno prihvataju medijsku konstrukciju stvarnosti po ukusu Vo\u017eda. Pitanje je da li im je druk\u010dija opcija uop\u0161te dostupna s obzirom na funkcionalnu polupismenost i nepismenost, verifikovanu na 10 godina \u0161kolovanja. Uostalom samo taj tip (polu)nepismenosti omogu\u0107ava zaklju\u010dak po kojem su Potemkinova sela istinitija od stvarne\u00a0 stvarnosti i kao takva dovoljan razlog za glas poslat Vo\u017edu. Ali, da se razumemo, i navedeno jeste proizvod demokratske procedure, a znano je da je ona manje lo\u0161a od drugih vladavina.<\/p>\n

Ovoj velikoj grupi prekarizovanih apstinenata i bira\u010da treba dodati i \u201eza\u0161ti\u0107ene podanike\u201c koji za pru\u017eenu aktivnu lojalnost vladaru, zauzvrat dobijaju izvesnu garanciju za ono \u0161to imaju i za socijalni status koji imaju, uz verovatno\u0107u pove\u0107anja imanja i statusa. Aktivna lojalnost podrazumeva pored li\u010dne lojalnosti i lojalnosti porodice pa i familije, kao i dokazljivo nastojanje u obezbe\u0111ivanju lojalnosti drugih. Izvesno je da postoji prili\u010dna proporcionalnost izme\u0111u uspeha u prikupljanju dokazljive lojalnosti i napretka u imanju i statusu.<\/p>\n

Razlika izme\u0111u nade\u017enih podanika i za\u0161ti\u0107enih podanika je u obimu (neofeudalnog) klijentilizma. Nade\u017eni podanici pru\u017eaju vladaru li\u010dnu i porodi\u010dnu lojalnost a zauzvrat dobijaju izvesnu sigurnost onoga \u0161to im je preostalo ili barem sigurnost da \u0107e im biti postepeno uzimano ono \u0161to imaju, kao i, \u0161to je bitnije, prostor za svakojaku nade\u017edu (nebitno \u0161to je ona manje-vi\u0161e eshatolo\u0161kog karaktera). Za\u0161ti\u0107eni podanici, pak, vi\u0161e daju (ne samo svoju ve\u0107 i tu\u0111u lojalnost), a vi\u0161e i dobijaju \u2013 pored sigurnosti onog \u0161to imaju i mesta koje zauzimaju, tu je realna nada u napredovanje. Davanje, pogotovo ekspanzivno davanje i podanika i vladara, pove\u0107ava sigurnost i podanika i vladara.<\/p>\n

I sve to tako ide, sve dok se ne iscrpe resursi za\u0161ti\u0107enih podanika i samog vladara; ovi prvi vi\u0161e nemaju pogodnih za ucene, nestalo im i onih koje na drugi na\u010din mogu da primoraju na lojalnost, a vladar vi\u0161e nema \u010dime da uzvrati lojalnost podanika, sve je zauzeto, iscrpljeno. I onda po\u010dinje rat izme\u0111u za\u0161ti\u0107enih podanika. To je prilika za mangupe u njihovim redovima da po\u010dnu da rade svoj posao. Na vidiku je be\u017eanija iz vladareve svite, a i onih na ni\u017eim mestima u hijerarhiji. I korona, nimbus, oreol, image vladara po\u010dinje da se kruni i uru\u0161ava i da se to uru\u0161avanje ubrzava. I bude gotovo onako kako peva\u0161e Ivan Gunduli\u0107: Kolo od sre\u0107e uokoli\/\/vrte\u0107i se ne pristaje:\/\/tko bi gori, eto je doli,\/\/a tko doli gori ustaje. Ali nije ba\u0161 tako, jer pravilo ka\u017ee: Ko je doli doli i ostaje! Gori se uspinju oni koji su i bili tu negde u blizini palog vladara!<\/p>\n

Vladar je tek glava koja nadvisuje povr\u0161inu jednog sistema, glava koja nadgleda sve ispod sebe. Kontrola podre\u0111enih je proporcionalna priznatoj veli\u010dini vo\u017eda. Opseg njegove mo\u0107i odre\u0111en je karakterom ove monogamije izme\u0111u vo\u017eda i lojalnih pot\u010dinjenih partnera. Kao \u0161to je op\u0161tepoznato, Vo\u017ed je promenljiv, a sistem je ve\u010dit.<\/p>\n

Za doma\u0107u samoprogla\u0161enu opoziciju, na\u0161 Pedro se zove Aleksandar. Od Pedra ne vide \u0161umu. Od Aleksandra ne vide sistem. Satanizacijom ga uzdi\u017eu. Aspiranti na vlasni\u0161tvo nad sistemom, ne mogu da vide sistem bez autopercepcije. Opsednuti su \u017eeljenim vlasni\u0161tvom ali jo\u0161 vi\u0161e su opsednuti aktuelnim vlasnikom sistema. Vizir na njihovom oglavu im ne dozvoljava da vide bilo \u0161ta drugo osim Vu\u010di\u0107a. Da bi sebi i drugima objasnili nemo\u0107 da u izborima pobede aktuelnog vlasnika sistema, Vu\u010di\u0107a uzdi\u017eu u beskrajne visine, pridaju mu mo\u0107 koje on nema, \u010dine ga sveprisutnim velikim bratom urbi et orbi, ne vide njegovu zastra\u0161enost i ovakvom opozicijom, maltene da mu pridaju osobine nadnaravnog bi\u0107a. Po ovakvoj percepciji distribucije politi\u010dke mo\u0107i, ne razlikuju se bitnije, ne ra\u010dunaju\u0107i vokabular, od prekarnih radnika, koji uzdizanjem svojih vlasnika, obja\u0161njavaju svoju nemo\u0107 da u\u010dine bilo \u0161ta, ne shvataju\u0107i da su uhva\u0107eni u mre\u017eu iz koje ne mogu ako im je do \u017eivota.<\/p>\n

\u0160to je Vu\u010di\u0107 ve\u0107i to je manje pobediv; ako ga u\u010dinimo jedinim i najve\u0107im, on postaje nepobediv, a \u010demu onda izbori ako ne mo\u017eemo da pobedimo. Dakle, Vu\u010di\u0107 je Vu\u010dina, takore\u0107i Golijat. S druge strane, opozicija ni nalik na Davida, mada su oni, sebi na svom ogledalu,\u00a0 mnogo ve\u0107i. Gde je tu kvaka 22. Da li zaista od Golijata Vu\u010dine ne vide sistem ili se tek prave da ga ne vide, mada \u017eelju za vlasni\u0161tvom nad sistemom ne prikrivaju, a i te\u0161ko je to prikriti.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107u se svi ispod njega do neukusa udvaraju. \u010cankoliz do \u010dankoliza, laskavac do pri\u0161ipetlje, trabant do brabonjka. Valjda valja u svakom trenu iskazivati lojalnost i podsetiti na sebe. Kad to gledate na teve ekranima, ne mo\u017eete a da se ne setite Domanovi\u0107a\u2026 Druga strana ovog puzavog dodvoravanja je Vu\u010di\u010deva pri\u010da o sebi i njegovo samovazdizanje svog lika i dela. To mu do\u0111e kao overavanje onoga \u0161to pridvorice pri\u010daju njemu i o njemu. Tre\u0107a strana je fokusiranje opozicione politike na Vu\u010di\u0107ev lik i delo. To je druga overa ove gromade od vo\u0111e i kona\u010dna potvrda njegove veli\u010dine. Jer, \u201eDa oni nije toliko veliki ne bi ga toliko olajavali\u201c.<\/p>\n

Na kraju ne mogu a da ne ka\u017eem da se dana\u0161njom Srbijom bavio Radoje Domanovi\u0107 jo\u0161 pre sto godina. Tako on u \u201eMrtvom moru\u201c pi\u0161e\u00a0 o \u010dudu nad \u010dudima, o Vladi koja osniva opoziciju i postavlja opozicionare: \u201cZa vo\u0111u krajnje i o\u0161tre opozicije protiv dana\u0161njeg re\u017eima postavlja se taj i taj, s godi\u0161njom platom\u2026\u201c. Reklo bi se da smo ve\u0107 imali vladu koja radi protiv sebe: \u201e\u0410 vlada je ve\u0107 na\u0161la puta i na\u010dina da pokrene i jedan list protiv sebe\u2026\u201c.\u00a0 \u017diva smejurija. I jedva pro\u0111e sto i ne\u0161to godina kad dobismo vlast koja radi protiv sebe. Osniva opoziciju, stvara joj uslove za izbornu pobedu i \u010dak, ponekad, tu\u017ei samu sebe zbog u\u010dinjenih nepodob\u0161tina. A tek ono sa \u0161trajkom gla\u0111u\u2026Sve u svemu, nije samo haos ve\u0107 i smejurija. E samo kad bi se nekom drugom de\u0161avalo a ne kao uvek, nama.<\/p>\n

Demostat<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sistem uvek iznedri svoje vu\u010di\u0107e (ili milo\u0161evi\u0107e, ko\u0161tunice, tadi\u0107e), ali oni ne mogu dalje od personifikacije sistema. Samo na povr\u0161inskoj ravni, fenomenolo\u0161ki gledano, nailazimo na personalizaciju sistema. Valja dobro razlikovati personifikaciju od personalizacije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-284253","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284253","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=284253"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284253\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":284254,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/284253\/revisions\/284254"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=284253"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=284253"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=284253"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}