{"id":283861,"date":"2020-02-12T07:10:12","date_gmt":"2020-02-12T06:10:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=283861"},"modified":"2020-02-10T22:18:30","modified_gmt":"2020-02-10T21:18:30","slug":"klimatska-histerija-i-posledice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/02\/12\/klimatska-histerija-i-posledice\/","title":{"rendered":"Klimatska histerija i posledice"},"content":{"rendered":"

Ko \u0161titi klimu je ispunio du\u017enost?\u00a0 Ovaj stav vodi jo\u0161 daljem otu\u0111enju \u010doveka od prirode\u00a0 i nastavku njenog uni\u0161tavanja,\u00a0 posledica je\u00a0 kolektivnog nesporazuma, smatra istori\u010dar i fiozof Rajnhard Falter<\/strong> iz Minhena.<\/p>\n

Klimatska interesna koalicija sastoji se od:<\/p>\n

Mediji, kojima su potrebne horor vesti i \u017eive od senzacija \u2026. Npr. Venecija je\u00a0 potonula\u00a0\u00a0 bolje zvu\u010di od mrtvih ptica ili zabetoniranih livada,<\/p>\n

Prirodni nau\u010dnici, koji \u017eele nov\u010dana sredstva ili\u00a0 medijsku pa\u017enju kao popularni TV nau\u010dnici.<\/p>\n

Birokrate, koji izmi\u0161ljaju sebi novo polje rada<\/p>\n

Politi\u010dari, da bi uveli novo oporezivanje i \u201enezgodne\u201c ekolo\u0161ke aktiviste\u00a0 pomeriti na svoje manipulativno polje, tako da interes ima glavnu re\u010d umesto stru\u010dnosti.<\/p>\n

Osiguranja, koja se pove\u0107avaju zbog navodnih rizika<\/p>\n

Atomski lobi i lobi tzv. obnovljivih energija<\/p>\n

Preduzetnici, koji dobijaju narud\u017ebe<\/p>\n

Berza, koja dobija novo polje za \u0161pekulaciju<\/p>\n

Za\u0161titari prirode, koji o\u010dekuju\u00a0 gobalni argument umesto da deluju\u00a0 tek\u00a0 na lokalu<\/p>\n

\u201eDru\u0161tvo u kome \u017eivimo ne podnosi postojanje\u00a0 poredka koje se protivi njegovom nagonu da sve pro\u017edere u sebe i uskladi prema sebi.\u00a0 Ono ne podnosi samostalnost i autonomiju prirode i razara ekolo\u0161ku strukturu\u201c\u00a0 Pre\u00a0 40 godina\u00a0 filozof religije Georg Piht izneo je tezu\u00a0 za\u0161to mi ne mo\u017eemo da re\u0161imo ekolo\u0161ki problem, jer ne umemo da ga vidimo.<\/p>\n

Slede\u0107i njega, moderni obim svesnosti\u00a0 bi prosto eksplodirao ukoliko bi izraze kao \u0161to su \u201ebog\u201c ili \u201epriroda\u201c prihvatio i uvrstio u njihovom stvarnom zna\u010denju. Stoga su ovi termini masovno podvrgnuti la\u017enom tuma\u010denju ili sasvim potisnuti. Piht je autor i ove re\u010denice:<\/p>\n

\u201eNauka koja razara ono \u0161to se predstavlja da izu\u010dava, ne mo\u017ee biti prava.\u201c<\/p>\n

Zaista se poslednjih decenija grozni\u010davo agituje i ekolo\u0161ka pitanja sve vi\u0161e zaokupljaju birokratiju. Zakonsko regulisanje gradnje i saobra\u0107aja su enormno porasli, me\u0111utim buka, trovanje vode i tla\u00a0 i devastiranje okru\u017enja raste bez prestanka. Ekolozi su veoma uspe\u0161ni u pogledu sve brojnijih profesija\u00a0 i aktivnosti, me\u0111utim\u00a0 u svom osnovnom poslu\u00a0 nisu uspe\u0161ni a\u00a0 velikim delom vi\u0161e se\u00a0 i ne razume.\u00a0 Povoljno i ekolo\u0161ki\u00a0 se smatra ucevljenje poslednjeg poto\u010di\u0107a radi energije iz vode, miniranje brda radi vetro parkova- da bi se mno\u017eile svetle\u0107e reklame i elektro automobili.<\/p>\n

Nije slu\u010dajno da dana\u0161nje sprovo\u0111enje \u201eza\u0161tite \u017eivotne sredine\u201c jo\u0161 pove\u0107ava razaranje prirode.<\/p>\n

Nije slu\u010dajno da poslanici zelenih i eko udru\u017eenja i partija imaju tipi\u010dno \u201eposlani\u010dko lice\u201c, kao i svih ostalih interesnih grupa. Takvi birokratski tipovi ne moraju ni da se potkupljuju, sami od sebe rade sve da ispadnu uspe\u0161ni, pritom ne razumeju \u0161ta je priroda, znaju samo za materijale\u00a0 i stvari.<\/p>\n

Za to vreme dizel automobili, koji su po svom ekolo\u0161kom tragu bolji, su progla\u0161eni za oapsnost po zdravlje ( radi proboja novih proizvoda) dok se\u00a0 ne postavlja pitanje enormne buke koju prave motobicikli u parkovima prirode.<\/p>\n

Za njih je priroda merljiva u biomasi, po vrstama na crvenoj listi i navodnoj \u0161tetnosti u kilogramima CO\u00b2.\u00a0 Simboli\u010dno je to da je ugljenik- element svega \u017eivog na zemlji, demonizovan.<\/p>\n

Klima nasuprot prirode<\/h2>\n

Renaturiranje jedne reke\u00a0 danas nikako vi\u0161e nije mogu\u0107e.( R. Falter 1990. pokrenuo na Izaru) \u201eEkolozi\u201c presu\u0111uju uvek u korist turbina i gradnje komplikovanih tokova. Uni\u0161titelji reka\u00a0 danas svaku po\u0161tedu prirodnog toka zovu \u201e\u0161tetno po klimu\u201c i zahvate opravdavaju kao \u201emaksimalno iskori\u0161tavanje i za\u0161tita klime\u201c. Ali ko ne zna \u0161ta je reka, ve\u0107 samo poznaje kanale ne razlikuje prirodno od ve\u0161ta\u010dkog. Upravo trudom da se renaturi\u0161e, \u010dovek mnogo u\u010di o prirodi.<\/p>\n

Medicus curat, natura senat ( lekar poma\u017ee, priroda le\u010di). \u010covek ne mo\u017ee da stvori prirodno stanje ali mo\u017ee da ukloni prepreke za\u00a0 njenu sposobnost samoregulisanja. Ne stvaramo stanje ve\u0107 dajemo okvir u kome ostavljamo prostor za renaturisanje. To se protivre\u010di modernoj tendenciji da se kontroli\u0161e, savladava, nasuprot poverenju u samoisceljenje.<\/p>\n

Potrebna nam je primena nauke koja ne polazi od pojedinosti ve\u0107 od delotvorne uzajamnosti svega u prostoru i vremenu. Sinhronicitet kao vremenski kvalitet i atmosvera kao prostorni kvalitet. Treba nam nau\u010dna misao koja shvata prirodu kao na\u0161 okvir umesto ne\u0161to nasuprot nas. Ne radi se o \u201esu\u017eivotu\u201c ve\u0107 o ne\u010demu \u0161to\u00a0 pokre\u0107e, kako spolja tako iznutra.\u00a0 Ono \u0161to su anti\u010dki narodi prepoznavali kao bo\u017eanstva i kvalitet ili prirodne sile.<\/p>\n

Prasvetlo<\/h2>\n

\u201ePrirodna nauka ima svoju omiljenu misao, da je priroda suvi\u0161na i da se sve sinteti\u010dki mo\u017ee napraviti\u201c (Hans Bluer 1929.) \u010ce\u017enja za jednom boljom prirodnom naukom je stara koliko i prvi \u201ezeleni talas\u201c reformizma\u00a0 iz 1900. Svetlo sijalice nema ni\u0161ta zajedni\u010dko sa svetlom Sunca.\u00a0 Ve\u0161ta\u010dko svetlo\u00a0 pripada drugom svetu, gledano fizi\u010dki ali i filozofski i egzistencijalno.<\/p>\n

Sun\u010devo svetlo – prasvetlo u smislu Paracelzusa, se ne mo\u017ee odvojiti od njegove prirode koja greje i pokre\u0107e na rast.<\/p>\n

\u0160to se vi\u0161e svakodnevno bavimo stvarima koji nisu u prirodnim kategorijama, vi\u0161e zaboravljamo da mislimo na prirodan na\u010din. I poljoprivrednici danas misle tehni\u010dki kauzalno i time gube svoje dostojanstvo i mesto u prirodnom poredku. Prirodna nauka je organizovana prema meri koncerna, nau\u010dni delatnici nisu posve\u0107eni saznanju ve\u0107 tehnolo\u0161koj primeni, novcu u rangiranju u hijerarhiji,<\/p>\n

Klima histerija<\/h2>\n

Apsolutni rezulat tog kauzalnog mi\u0161ljenja, poku\u0161aj da se prekinu doga\u0111aji koji su u procesu, upravo orgija u punom\u00a0 ludilu zvanom\u00a0 klimatska katastrofa. Od drveta se ne vidi \u0161uma, \u0161uma koja se sastoji od drve\u0107a i njihovog me\u0111usobnog sadejstva\u00a0 a koja je deo ve\u0107e bo\u017eanske celine.<\/p>\n

To je vertikalna koordinata sveta, nadvremenska i sinhronisti\u010dka\u00a0 i ona se potpuno ignori\u0161e.<\/p>\n

Anti\u010dki \u010dovek je formirao predstave o bo\u017eanskom svetu, moderni \u010dovek\u00a0 poku\u0161ava da isklju\u010di<\/p>\n

slu\u010daj, \u010dak i kao termin. Pa od vremenskih prilika moderan \u010dovek pravi klimu kao statisti\u010dku veli\u010dinu i negira \u0161iri koncept, \u201eodjek\u201c kako ga je Piht sa po\u010detka teksta prozvao.<\/p>\n

\u201eU tehnolo\u0161ko-industrijskom dru\u0161tvu odigrava se destrukcija \u017eivornog prostora, svega \u0161to se do sad zvalo prirodno, razara se okru\u017eenje, zaga\u0111uje voda i vazduh. Analogno biolo\u0161koj ravnote\u017ei svaka promena (u prostoru odjeka) ima za posledicu promenu du\u0161evnog stanja.\u201c<\/p>\n

Postmoderni \u010dovek\u00a0 \u017eivi samo me\u0111u artefaktima, umi\u0161ljen i arogantan veruje da se klima reguli\u0161e kao grejanje. Preziru\u0107i\u00a0 svoju\u00a0\u00a0 zavisnost od klimatskih pojava,\u00a0 \u010dovek\u00a0 razgoreva iluzornu fantaziju o tehni\u010dkom ovladavanju prirodom i klimom. Ta mr\u017enja prema prirodi se ispoljava tako \u0161to se \u010dovek imenuje odgovornim\u00a0 za navodnu klimatsku katastrofu. Uni\u0161tavanje prirode, pojednostavljeno nazvano\u00a0 \u201cklima\u201c, spada u proboj privrednih interesa koji su promenljivi, osamdesetih je to bila atomska industrija sa svojim argumentima. Danas su nam neprijatelji obi\u010dne sijalice, dimnjaci i ventili koje ograni\u010davamo , ali\u00a0 zato jeftine letove i skupe\u00a0 motobicikle ne.<\/p>\n

Uprkos tome je \u201eorganizovana za\u0161tita prirode\u201c\u00a0 u nadi\u00a0 da \u0107e se pojaviti mere ili se medijski \u010duti i uklju\u010diti u tu interesnu piramidu la\u017ei, sa \u010dim i kona\u010dko gubi kredibilitet.<\/p>\n

Interesna politika<\/h2>\n

Sklonost ekologa ka dogmi o klimi i njihovo neprirodno razmi\u0161ljanje se zao\u0161trava\u00a0 dotle, da\u00a0 optu\u017euju\u00a0 ne ba\u0161 mali deo \u201eklima skeptika\u201c bolje re\u0107i disidenata – nasuprot njima\u00a0 dru\u0161tvenom spasiocima, da zastupaju svoje privredne interese,\u00a0 dok oni to isto \u010dine kao\u00a0 poznati neoliberalni ideolozi.<\/p>\n

Naravno da je dobronamernom savremeniku bli\u017ei jedan Al Gor sa svojom humanisti\u010dkom retorikom nego ekonomista koji misli samo na privredni rast, me\u0111utim interesi koji pokre\u0107u Gora su po prirodu daleko \u0161tetniji.<\/p>\n

\u201eKrupni industrijalci ho\u0107e restrikcije, ali da ih oni odre\u0111uju, sve firme treba da dobiju iste mere\u00a0 i da traju toliko dugo da bi se ura\u010dunali tro\u0161kovi i bili preba\u010deni na njihove potro\u0161a\u010de\u201c<\/p>\n

Zna\u010di: Kona\u010dno se tu radi o dodatnim olak\u0161icama kapitalisti\u010dim\u00a0 globalnim koncernima, nau\u0161trb lokalnih srednjih preduze\u0107a.<\/p>\n

Zgodan krivac za sve-klima<\/h2>\n

Zna\u010dajno za proboj klima teorije je to da se ubedi i \u010ditalac \u017eute \u0161tampe da je odgovoran i kriv, koji\u00a0\u00a0 ima jedan jedini parametar.\u00a0 Dalje i \u0161ire optu\u017eivanje\u00a0 za klima katastrofu ide usmereno u pravcu koji koristi politici i koncernima.<\/p>\n

Tako je pove\u0107an broj poplava u gradovima i naseljima, zapravo rezultat prevelike gradnje, betoniranja obala i devastacija prirodnog toka. Optu\u017eiv\u0161i klimatske\u00a0 promene za izlivanje vode lokalni politi\u010dari koji su odobrili ove zahvate su slobodni od odgovornosti.<\/p>\n

Teorija klimatske katastrofe je idealan izgovor za neodgovornost sistema.<\/p>\n

\u201eIzbe\u0107i smak sveta kroz CO\u00b2 uzrokovan \u010dovekom, je spasila\u010dka formula 21.veka, preko koje \u0107e glasa\u010d biti uveren da poravnava krivicu za izazvanu \u0161tetu u prirodi.\u201c<\/p>\n

Danas ljudski hibris (prekomerna nadmenost) trijumfuje, posebno \u201ezeleni\u201c, u igri \u010doveka sa baznim silama prirode. Ideologija klimatske katastrofe nije samo u praksi ve\u0107 i u teoriji protivna prirodi, a time i njenoj za\u0161titi, jer priroda nije Status quo ve\u0107 snaga samokreacije. Promenljivi tok je odlika prirode.<\/p>\n

\u201eKlima\u201c je ve\u0107 kao izraz problemati\u010dna, jer se jedan elementarni fenomen koji zovemo \u201evremenska promena\u201c i mo\u017eemo ga do\u017eiveti,\u00a0 pravi u neku\u00a0 stati\u010dnu-statisti\u010dku\u00a0 preferencu. \u0160ta u stvarnosti deluje i preovla\u0111uje deponuje\u00a0 se u \u201estatus\u201c, gde se\u00a0 pojedina\u010dno, mesto i trenutak samo statisti\u010dki broje.<\/p>\n

\u201eVreme\u201c postaje \u201enevreme\u201c ako nije ono \u0161to se \u010doveku dopada i deluje kao izuzetak od konstante, me\u0111utim konstantnost\u00a0 priroda ne poznaje.<\/p>\n

Jedini pravi na\u010din da se misli i govori\u00a0 o klimi je o ne\u010dem deluju\u0107em a ne o rezultatu. Klima i geografija odre\u0111uju ljudsku\u00a0 civilizaciju. Biljke i predeo deluju na\u00a0 klimu ali i ona formira njih.<\/p>\n

Priroda je kretanje<\/h2>\n

Ono \u0161to se danas ra\u010duna kao za\u0161tita klime nije nimalo za\u0161tita prirode, ve\u0107 suprotno. Promena klime je najprirodnija stvar. Priroda je u promeni , da bi se obnovila, preobrazila. Prirodnost zna\u010di da \u010dovek sa svojim projektima mora ostati na sigurnoj distanci umesto da uvek\u00a0 iskori\u0161\u0107ava do krajnje granice mogu\u0107eg, jer sutra mo\u017ee biti sa one strane granice.\u00a0 Upravo to\u00a0 krajnje ekspoloatisanje je mentalitet ekonomista i prora\u010dunskih fanatika.<\/p>\n

Predstava\u00a0 da je klimatska promena antropogena ( \u010dovek je izazvao) i da se mo\u017ee zaustaviti, je deo samoprecenjivanja koje se prepoznaje u antropocentri\u010dnom \u010doveku danas i nesposobnosti da spozna da nije stvaralac u kosmi\u010dkim dimenzijama, da nije igra\u010d u ligi stvarala\u010dkih mo\u0107i, ledenih doba i sun\u010devih aktivnosti. \u010cak i za sne\u017ene lavine i vreme dana\u0161nji super-moralista\u00a0 tra\u017ei krivca koji je to izazvao ili bar mo\u017ee da smanji posledice. 1994. je filozof H. Rombah ukazao na to da je predstava o antropogenim klimatskim promenama\u00a0 deo samoprecenjivanja \u010doveka, koji je\u00a0 izazvao \u201eekolo\u0161ku krizu\u201c\u2026. Danas prose\u010dno neobrazovani savremenik veruje da je \u010dovek klimatski faktor broj 1. o promenama u ledenom dobu nema pojma. Takvom \u010doveku je to smisleno, jer u njegovom svetu dominiraju tvorevine ljudske mo\u0107i i sve ostalo je uvreda ljudskoj uobra\u017eenosti.<\/p>\n

Hybris<\/h2>\n

Poduhvat da se temperatura Zemlje stabilizuje na proizvoljno izabranoj 2000. god. je dokaz hibrisa-anti\u010dki izraz za uobra\u017eenost, nadmenost bez osnova. Ovde se radi na o\u010duvanju\u00a0 u cementiranju svetskog konzervatimizma i strukturnog konzervativizma. Betoniranje je suprotno slobodnom toku. Slu\u017ei li betoniranje da sve ostane nepromenjeno (za\u0161tita od poplave) ili da se promeni\u00a0 tok (brane) je sekundarno, oboje uni\u0161tavaju prirodni tok i osnove prirode, zahtevaju\u00a0 dalje stalne inervencije, da se ve\u0161ta\u010dka tvorevina stabilizuje.<\/p>\n

Projekat stabilisanja klime, \u010dija svrha je opravdanje\u00a0 sistema organizovane neodgovornosti –\u00a0 ulep\u0161ano nazvanog Svetska zajednica, \u010diji ciljevi zvu\u010de idealisti\u010dki ali su neostvarivi, npr. stvaranje identi\u010dnih mogu\u0107nosti za sve, \u0161to \u201ezeleni\u201c ovog sveta najvi\u0161e zastupaju, \u010dija tzv. Ekolo\u0161ka politika omogu\u0107ava dalje napredovanje uni\u0161tenja klime. Time se vra\u0107amo na osnovnu zabludu u shvatanju:\u00a0 da je priroda\u00a0\u00a0 \u010doveku neprijatelj, umesto okvir \u017eivljenja.<\/p>\n

Teorija da je \u010dovek izazvao klimatske promene se ne pita ima li priroda ovim ne\u0161to da nam ka\u017ee, ima li tu logike, ona izvodi dokaze iz ideje da je priroda opasna i neprijateljska i mora biti tehni\u010dki kontrolisana.<\/p>\n

Delovanje koje proizilazi iz ovoga je divlja akcija uglavnom vo\u0111ena ekonomskim motivima.<\/p>\n

Niko se ne pita \u0161ta priroda ovim \u017eeli, da poku\u0161a da shvati proces koji se odigrava.<\/p>\n

Samoregulacija<\/h2>\n

Klimatska odstupanja\u00a0 u periodu posle ledenog doba su upravo pokazatelji samoregulacije, ona su ritmi\u010dna.\u00a0 Umesto toga mi ih tretiramo kao ma\u0161inu ispalu iz takta. Pore\u0111enje sa povi\u0161enom telesnom temperaturom \u010doveka je na mestu ako se shvati kao samoregulacija u telu.\u00a0 Klimatske katastrofe ne treba da gledamo kao na katastrofe ve\u0107 poku\u0161aj samoregulacije koju pravi na\u0161a \u017eiva zemlja, Geja.<\/p>\n

Ali ovim bi homo sapiensu bio oduzet mir i spokoj, koji je iskoristio posle zadnjeg ledenog doba da se ra\u0161iri na dominium terrae. Nije ugro\u017een opstanak \u010doveka koji je pre\u017eiveo ledeno doba, ve\u0107 zloupotrebljena bezbri\u017enost koju je imao na Zemlji.<\/p>\n

Samo evropski komoditet mo\u017ee da proizvede zapadni uspon tehnike, koji je globalizacijom izvezen dalje u regione u kojima je priroda manje tolerantna na zahvate. Gubitak\u00a0 evropske politi\u010dke dominacije je gubitak evropske forme \u017eivota. Evropska tehnika se nije pokazala kao univerzalno primenljiva. Klimatske promene konfrontiraju ljude iz evropske pitome regije sa sna\u017enim promenama, moderna ideologija \u0107e biti potisnuta.<\/p>\n

Klimatske promene prote\u017eu se u jednoj vremenskoj dimenziji gde smo pozvani na postepeno prilago\u0111avanje a ne na sprovo\u0111enje kontra mera. Morali bi da po\u010dnemo to da shvatamo. Ovde stoji kvalitet protiv kvantiteta. Neizmerno spram merljivog. Ptice i oporavak obradivog zemlji\u0161ta naspram kilovat \u010dasova \u201eod CO\u00b2 slobodne struje\u201c. Radi se o prioritetu bli\u017enjeg naspram dalekog, preuzimanju obaveze i porastu odgovornosti.<\/p>\n

(Dr Rajnhard Falter filozof i istori\u010dar.\u00a0 Magistarski rad \u201e80 godina rata za vodu\u201c, Doktorat \u201ePrirodu nanovo misliti\u201d 1990-1995 inicijator\u00a0 renaturisanja reke Izar kroz grad Mihnen- Isarplan. Projekta gde je 8 km podalpske reke Izar oslobo\u0111eno korseta i dozvoljen joj prirodni tok \u010dime je uklonjena opasnost izlivanja, flora i fauna se obnovile.<\/p><\/blockquote>\n

Kroz proctor i vreme<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161tita klime nije za\u0161tita prirode!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-283861","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/283861","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=283861"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/283861\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":283863,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/283861\/revisions\/283863"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=283861"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=283861"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=283861"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}