{"id":283856,"date":"2020-02-11T06:38:53","date_gmt":"2020-02-11T05:38:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=283856"},"modified":"2020-02-10T20:54:39","modified_gmt":"2020-02-10T19:54:39","slug":"greta-donald-i-sudbina-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/02\/11\/greta-donald-i-sudbina-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Greta, Donald i sudbina kapitalizma"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p>\n

Steven Mnuchin, sekretar trezora u administraciji predsednika Trumpa, izazvao je buru negodovanja liberalnih komentatora na ovogodi\u0161njem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu zluradim komentarom na ra\u010dun mlade klimatske aktivistkinje Grete Thunberg. Odgovaraju\u0107i na njen poziv da se odmah obustave investicije u fosilna goriva, Mnuchin je izjavio da bi Greta trebalo da zavr\u0161i \u201estudije ekonomije\u201c na koled\u017eu, pa da nam onda \u201eobjasni \u0161ta zapravo ho\u0107e\u201c. Samo dva dana ranije, Trump je klimatologe opisao kao \u201enaslednike ludih proro\u010dica iz davnih vremena\u201c.<\/p>\n

Odnos Trumpove administracije prema klimatskim promenama i ljudima koji zahtevaju drasti\u010dne mere jeste ru\u017ean, zloban i pogre\u0161an. Ali iza grubosti i toksi\u010dnosti u istupima Trumpa, Mnuchina i ostalih stoji jasna logika i brutalna otvorenost: njihova politika je jedina mogu\u0107a odbrana savremenog kapitalizma. Sude\u0107i po savetu koji je Mnuchin uputio Greti Thunberg, oni znaju da je za razliku od klimatologije ekonomija na njihovoj strani.<\/p>\n

Ni ja nisam uspeo da se uzdr\u017eim posle Mnuchinove izjave u Davosu, pa sam se oglasio na Twitteru: \u201eAko bi Greta studirala ekonomiju, nekoliko semestara bi u\u010dila o modelima tr\u017ei\u0161ta u kojima ni klimatske katastrofe ni ekonomske krize ne postoje. Vreme je za temeljnu promenu ekonomskih politika i same ekonomije\u201c.<\/p>\n

Mnogi od kolega ekonomista nisu bili zadovoljni mojim komentarom. Jedan je odgovorio: \u201eNisam siguran na koje programe mislite, ali svi uvodni kursevi ekonomije za koje znam uklju\u010duju i temu poreme\u0107aja tr\u017ei\u0161ta, sa klimatskim promenama kao jednim od glavnih primera\u201c. Zapa\u017eanje je ta\u010dno. Ali, bojim se da proma\u0161uje poentu. Mogu\u0107e je da bi neki od istorijskih primera i ideja o kojima bi Greta u\u010dila u\u010dvrstili njenu re\u0161enost i bolje je pripremili za sukob sa Mnuchinom i Trumpom, ali ona bi na tom putu sigurno bila frustrirana, mo\u017eda i slomljena va\u017ee\u0107om ekonomskom naukom i njenim efektima na ostale studente.<\/p>\n

Razloge treba tra\u017eiti u na\u010dinu na koji ova disciplina kontekstualizuje svoje teme i \u201epodrazumevanim\u201c postavkama koje prihvata. Svi znamo kakva je snaga stvari koje se podrazumevaju. U dru\u0161tvima u kojima je donacija organa osnovni i podrazumevani izbor \u2013 to jest, pristanak se podrazumeva, osim ako ne postoji pisana izjava koja ka\u017ee druga\u010dije \u2013 broj organa za transplantacije je znatno ve\u0107i nego u zemljama u kojima se davaocima izdaju donatorske kartice. Na\u010din na koji se problem postavlja i prikazuje krucijalan je u situacijama kada treba mobilisati ljude protiv neke nevolje.<\/p>\n

Ekonomija nije izuzetak. Ud\u017ebenici ekonomije koje bi Greta Thunberg \u010ditala polaze od modela tr\u017ei\u0161ta kojima se matemati\u010dki dokazuje da je sticanje li\u010dne dobiti u slu\u017ebi op\u0161teg interesa. Tek kada savlada takve teoreme i uve\u017eba mentalnu gimnastiku potrebnu za izvo\u0111enje matemati\u010dkih dokaza, profesori bi joj izlo\u017eili i primere \u201eodstupanja\u201c, na primer \u201eeksternalija\u201c u procesu proizvodnje, kao \u0161to je zaga\u0111enje koje dovodi do klimatskih promena i tako proizvodi tro\u0161kove koje zaga\u0111iva\u010d ne\u0107e snositi. Sama \u010dinjenica da se disfunkcionalnost prikazuje kao \u201eodstupanje\u201c, izazvano mo\u017eda nekom \u201eeksternalijom\u201c, predstavlja propagandnu pobedu za sve Trumpove i Mnuchine ovog sveta.<\/p>\n

Za razliku od doniranja organa, gde dru\u0161tvo lako mo\u017ee doneti odluku da promeni podrazumevani izbor, profesori ekonomije ne mogu jednostavno obrnuti na\u010din prezentovanja ekonomskih znanja tako \u0161to \u0107e neuspehe i padove tr\u017ei\u0161ta prikazati kao primarno stanje, a savr\u0161eno funkcionalna tr\u017ei\u0161ta kao devijaciju. Ako uvedemo eksternalije, ikoni\u010dne ekonomske teoreme vi\u0161e nije mogu\u0107e dokazati. A upravo ti dokazi su ono \u0161to najvi\u0161e impresionira studente i ostatak dru\u0161tva, naro\u010dito nosioce vlasti, \u0161to profesore ekonomije stavlja u polo\u017eaj diskurzivne hegemonije u odnosu na ostale dru\u0161tvene nauke, da ne govorim o lavovskom delu privatnih i javnih bud\u017eeta koji im pripada.<\/p>\n

Kada imamo to u vidu, name\u0107e se zaklju\u010dak da je Mnuchin svojom izjavom sra\u010dunato (ili mo\u017eda intuitivno) izrekao ne\u0161to vi\u0161e od omalova\u017eavaju\u0107e opaske. Ako bi prihvatila njegov savet, Greta Thunberg bi oslabila sopstvenu poziciju. Diploma iz ekonomije, umesto prirodnih nauka, politike ili istorije, slomila bi joj duh i odvratila je od rada koji ugro\u017eava ekonomske interese koje Trump zastupa.<\/p>\n

Neki lamentiraju nad neprijateljskim odnosom Trumpove administracije prema mladim ljudima i nau\u010dnicima koji sa pozicija zdravog razuma govore o pretnji s kojom se moramo suo\u010diti kroz globalnu saradnju. Ali izgleda da Trump i njegovi saradnici dobro razumeju ne\u0161to \u0161to njihovi liberalni protivnici jo\u0161 nisu shvatili: ako priznamo opasnost klimatskih promena i obave\u017eemo se da u\u010dinimo sve \u0161to je potrebno da se one zaustave, onda ne mo\u017eemo nastaviti da verujemo da je kapitalizam bogomdani sistem koji nam uz nekoliko manjih intervencija svima mo\u017ee doneti zajedni\u010dki zeleni prosperitet.<\/p>\n

Trump to odli\u010dno razume: klima je za kapitalizam ono \u0161to je Vaterlo bio za Napoleona. Jednostavno, ne postoji na\u010din da se klima dovede u red, a da glavni stubovi kapitalizma ostanu neo\u0161te\u0107eni. Sistem u kom \u017eivimo, za razliku od sistema koji prikazuju ud\u017ebenici ekonomije, zavisi od patolo\u0161ke dinamike mehanizma recikliranja: oligopoli vratolomnom brzinom ekstrahuju vrednost iz ljudskih bi\u0107a i prirode, koriste\u0107i finansijalizaciju i turbo-zadu\u017eivanje kao pogonsko gorivo. Finansijalizacija, s druge strane, podsti\u010de rast takvih ekstraktivnih oligopola.<\/p>\n

Ova \u201etehnostruktura\u201c, kako je John Kenneth Galbraith opisao taj mehanizam u knjizi Nova industrijska dr\u017eava 1967. godine, nikada ne\u0107e dobrovoljno pristati na ograni\u010davanje fizi\u010dkog rasta i ekstrakcije, \u0161to je neophodno da bi se klimatske promene zaustavile, jer to ne bi pre\u017eivela. Uz politi\u010dku klasu koja zavisi od donacija za politi\u010dke kampanje, svaki poku\u0161aj limitiranja, uvo\u0111enja kvota ili sistema trgovanja emisijama \u0161tetnih gasova koji bi nametnula dr\u017eava mo\u017ee biti samo kozmeti\u010dko i u krajnjem ishodu nedelotvorno sredstvo. Dok studenti ekonomije izu\u010davaju poreme\u0107aje tr\u017ei\u0161ta kao odstupanja unutar ina\u010de funkcionalnog sistema, reformatori sa centra prihvataju se sizifovskog zadatka zami\u0161ljanja reformisanog zelenog kapitalizma.<\/p>\n

Neotesan i odbojan, trampizam je samo otvorena manifestacija istorijskog trenutka u kom pozni kapitalizam gura \u010dove\u010danstvo preko ta\u010dke sa koje nema povratka. Dok Trump poziva da nastavimo po starom, Mnuchin predla\u017ee Greti Thunberg da anestezira du\u0161u opijumom mejnstrim ekonomije. Jedina alternativa njihovoj politici ubrzavanja klimatskih promena i prokletstvu nafte i finansijalizacije koja pokre\u0107e kapitalizam jeste potpuno demontiranje postoje\u0107e tehnostrukture. Jesmo li dorasli takvom zadatku?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Project Syndicate<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neotesan i odbojan, trampizam je samo otvorena manifestacija istorijskog trenutka u kom pozni kapitalizam gura \u010dove\u010danstvo preko ta\u010dke sa koje nema povratka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":283857,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-283856","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/283856","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=283856"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/283856\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":283858,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/283856\/revisions\/283858"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/283857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=283856"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=283856"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=283856"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}