{"id":282859,"date":"2020-01-27T07:31:41","date_gmt":"2020-01-27T06:31:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=282859"},"modified":"2020-01-27T07:31:41","modified_gmt":"2020-01-27T06:31:41","slug":"era-klimatskog-realizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/27\/era-klimatskog-realizma\/","title":{"rendered":"Era klimatskog realizma"},"content":{"rendered":"

Autor: Paul Mason<\/strong><\/p>\n

\u017divimo u istorijskom trenutku suo\u010davanja sa klimatskom istinom. Australijanci koji su se smejali i glasali za desni\u010darsku vladu \u2013 znaju\u0107i da \u0107e ova nastaviti da blokira globalne inicijative za zaustavljanje klimatskih promena \u2013 vi\u0161e se ne smeju. Zemlja im gori.<\/p>\n

BlackRock, kompanija koja kontroli\u0161e sedam triliona dolara investicionog kapitala, objavila je nameru da \u201etemeljno preispita\u201c svoju investicionu strategiju. Fond je doneo odluku da povu\u010de milijarde dolara iz kompanija koje zara\u0111uju na poslovima s ugljem i da protokole za obra\u010dun rizika preradi tako da obuhvate i rizik klimatskih promena. Tako\u0111e nameravaju \u2013 ili bar tako tvrde \u2013 da glasaju protiv \u010dlanova upravnih odbora velikih kompanija koji klimatske promene ne shvataju dovoljno ozbiljno.<\/p>\n

Ovi potezi su propra\u0107eni zaslu\u017eenim podsmehom ekolo\u0161kih nevladinih organizacija. Ponu\u0111eno je premalo i prekasno, a uz to se potpuno zanemaruje odgovornost za milijarde tona emisija ugljenika koje su firme koje BlackRock finansira proizvele od osnivanja fonda 1988.<\/p>\n

Ipak, to je va\u017ean doga\u0111aj koji treba pozdraviti. Larry Fink, direktor gigantskog investicionog fonda, prakti\u010dno je priznao da ne veruje da kapitalizam mo\u017ee opstati na mrtvoj planeti. Ako \u010ditate izme\u0111u redova pisma upu\u0107enog direktorima vode\u0107ih ameri\u010dkih kompanija, vide\u0107ete da se on ne zaustavlja samo na tome: vreme je za zna\u010dajnu \u201erealokaciju kapitala\u201c, ka\u017ee Fink, i udaljavanje od kompanija izlo\u017eenih riziku klimatskih promena. \u010cak i ako uspe da opstane na pregrejanoj planeti, kapitalizam vi\u0161e ne\u0107e proizvoditi bogatstvo kao nekada.<\/p>\n

Budu\u0107i da su stavovi nau\u010dnika o ovom pitanju jasni bar dve decenije unazad, Finkovo pismo se \u010dita kao neka vrsta epitafa pohlepi: gde su dosad bili novi modeli analize rizika? Za\u0161to odr\u017eivost nije postavljena u sredi\u0161te investicionih strategija na po\u010detku neoliberalne ere, pre nego \u0161to smo proizveli dovoljno \u0161tetnih emisija da ekolo\u0161ki sistem planete gurnemo u haos?<\/p>\n

Odgovor je jasan: zato da bi bogati \u0161irom sveta mogli da kupuju svoje d\u017eipove, jahte i planinske ku\u0107e, da bi se Kina, Ju\u017ena Amerika i Indija industrijalizovale, termoelektranu po termoelektranu. Scott Morrison je napravio bolesnu \u0161alu kada je stoje\u0107i pred australijskim parlamentarcima mahao grumenom uglja u ruci i dovikivao oponentima da \u201enemaju \u010dega da se pla\u0161e\u201c. Ali izgleda da je to bila \u0161ala na ra\u010dun industrije investicionih fondova i banaka.<\/p>\n

Fink vi\u0161e brine o finansijskim rizicima nego o riziku za planetu, njen ekosistem i \u017eivot na zemlji. Jer iz perspektive kapitalizma to su samo organizmi doma\u0107ini za jedinog pravog, \u017eivog parazita: bogatstvo koje se uve\u0107ava samo od sebe.<\/p>\n

Uprkos svemu, Finkova intervencija je dobrodo\u0161la. BlackRock \u0107e se pridru\u017eiti grupi ClimateAction 100+, organizaciji koja okuplja najbogatije investitore sa namerom da izvr\u0161i pritisak na kompanije da poslovne prakse prilagode ciljevima Pariskog sporazuma. Namera im je da preseku priliv novca za kompanije koje rade s ugljem ili na drugi na\u010din uni\u0161tavaju planetu.<\/p>\n

Posle mnogo godina pra\u0107enja ekolo\u0161kog poziranja poslovnog sveta i na\u010dina na koji se odnose prema pitanjima dru\u0161tvene odgovornosti, ne sumnjam da sada sledi dug period tap\u0161anja po ramenu, ru\u010dkova, ve\u010dera i proslava, ceremonija za dodelu nagrada i isplata bonusa, \u010dim se ostvare novi ekolo\u0161ki i dru\u0161tveno odgovorni zeleni ciljevi.<\/p>\n

Ali evo za\u0161to je ovaj doga\u0111aj ipak prekretnica. John Maynard Keynes je jednom rekao da je \u201enovac na\u0161a veza sa budu\u0107no\u0161\u0107u\u201c. Pona\u0161anje novca danas govori nam kakvoj budu\u0107nosti se mo\u017eemo nadati.<\/p>\n

A novac je danas u panici zbog ugro\u017eene budu\u0107nosti kapitalizma, sasvim opravdano. Najve\u0107a prevara neoliberalizma bila je pri\u010da o kraju istorije. Jer to je zna\u010dilo ne samo da bolji sistem nije mogu\u0107, ve\u0107 i da se svaki problem koji sistem generi\u0161e mo\u017ee re\u0161iti intervencijom tehnokrata.<\/p>\n

Ako poku\u0161ate da rekonstrui\u0161ete psihologiju u pozadini ravnodu\u0161nosti poslovnih ljudi prema klimatskim promenama, uvek \u0107ete sti\u0107i do iste polazne pretpostavke: kombinacija tr\u017ei\u0161ta i tehnolo\u0161ke inovacije \u0107e prona\u0107i na\u010din da spre\u010di katastrofalne klimatske promene, a ako to ne uspe, stari i provereni lekovi \u0107e nam pomo\u0107i da se prilagodimo. U prevodu, na kra\u0107i rok \u0107emo trgovati kvotama za \u0161tetne emisije, a na du\u017ei rok \u0107emo graditi svemirske brodove.<\/p>\n

Fink i neki od \u0161efova centralnih banaka, kao \u0161to je odlaze\u0107i guverner Engleske banke Mark Carney, po\u010dinju da shvataju da s obzirom na razmere problema tr\u017ei\u0161te i tehnologija mo\u017eda ne\u0107e biti dovoljni. U poku\u0161aju da direktorima problemati\u010dnih kompanija predo\u010di \u0161ta ga mu\u010di, Fink pi\u0161e: \u201eHo\u0107e li gradovi\u2026 biti u stanju da priu\u0161te potrebnu infrastrukturu kada klimatske promene uni\u0161te tr\u017ei\u0161te municipalnih obveznica? \u0160ta \u0107e biti sa tridesetogodi\u0161njim hipotekama \u2013 glavnim gradivnim blokom sveta finansija \u2013 ako zajmodavci ne budu u stanju da procene efekte klimatskog rizika na du\u017ei rok i nestane funkcionalno tr\u017ei\u0161te osiguranja od poplava i po\u017eara?\u2026 \u0160ta \u0107e biti sa inflacijom, a zatim i kamatnim stopama, ako cene hrane porastu zbog su\u0161a i poplava? Kako modelovati ekonomski rast ako na tr\u017ei\u0161tima u razvoju opadne produktivnost usled ekstremnih temperatura i drugih efekata klimatskih promena?\u201c<\/p>\n

Finansijska industrija je na matemati\u010dkim fakultetima sveta regrutovala generacije \u201ekvantova\u201c \u2013 kvantitativnih analiti\u010dara \u2013 sa zadatkom da modeluju finansijske rizike do poslednjeg mikroprocenta. Finkovo pitanje \u2013 na koje jedini po\u0161ten odgovor glasi: \u201enemamo pojma\u201c \u2013 i novi rizici koje je nemogu\u0107e kvantifikovani dovode u pitanje budu\u0107nost kapitalizma.<\/p>\n

Jer ovo ve\u0107 jeste oko\u0161tao i nefunkcionalan sistem. Rast se generi\u0161e zadu\u017eivanjem i \u0161tampanjem novca. Planina globalnog duga od 250 triliona dolara ve\u0107 predstavlja tako veliko optere\u0107enje za budu\u0107nost da \u010dak i ako se kapitalizam oporavi i procveta bi\u0107e potrebno pola veka da se dug stavi pod kontrolu. Onih 17 triliona dolara koje je centralna banka emitovala i poklonila korporacijama poslu\u017eili su kao aparat za odr\u017eavanje u \u017eivotu. Bez tog novca ne bi bilo novih stambenih blokova i novih Starbucks lokala.<\/p>\n

Ali lek je obi\u010dno deo bolesti. Emisija novca oborila je kamate na \u0161tednju ispod nule. Za 11 triliona dolara dr\u017eavnog duga u svetu kamatne stope su danas negativne: za pozajmice dr\u017eavi zajmodavci dobijaju ni\u0161ta i jo\u0161 manje od toga.<\/p>\n

Da je kapitalizam sna\u017ean i vitalan, lak\u0161e bi nam bilo da poverujemo da \u0107e \u017eivotinjski nagoni bogatih odgovoriti na izazov \u201erealokacije\u201c \u2013 da \u0107e se povu\u0107i iz industrija sa visokim emisijama ugljenika i pre\u0107i na ne\u0161to odr\u017eivije.<\/p>\n

Ali fijasko kompanije FlyBe ukazuje na verovatniji scenario. Vlade su op\u010dinjene kompanijama koje tro\u0161e velike koli\u010dine ugljenika, kao \u0161to su avio-prevoznici. Na prvu naznaku da bi regionalna avio-kompanija mogla propasti, vlasti koriguju poreze uvedene upravo da bi se zaga\u0111iva\u010di kaznili i avio-prevoz u\u010dinio skupljim.<\/p>\n

Ako je Fink u pravu, korporacije moraju u\u010diniti vi\u0161e od povla\u010denja novca iz uglja. Moraju istovremeno povu\u0107i novac i podr\u0161ku koju pru\u017eaju partijama i politi\u010darima kao \u0161to su Donald Trump i Boris Johnson koji doprinose propasti planete. Moraju prestati da finansiraju medije koji pori\u010du klimatske promene kao \u0161to je News Corp.<\/p>\n

James Murdoch, Rupertov sin, napao je News Corp pro\u0161le nedelje zbog izve\u0161tavanja o po\u017earima u Australiji i progla\u0161avanja za \u201epani\u010dare\u201c svih onih koji su po\u017eare poku\u0161ali da dovedu u vezu sa klimatskim promenama. Jo\u0161 hrabriji potez bio bi izlazak iz upravnog odbora News Corpa u kome sedi. Ali stvari ne funkcioni\u0161u tako za elitu iz Davosa.<\/p>\n

Da bi Finkovo pismo imalo smisla, potrebno je da se dogodi slede\u0107e. Centralne banke moraju izdati ozbiljno upozorenje da \u0107e se agresivno uklju\u010diti u alokaciju sredstava u cilju spre\u010davanja katastrofalnog kolapsa kompanija sa velikim klimatskim rizikom. Vlade se moraju opredeliti za dugoro\u010dne dr\u017eavno kontrolisane investicije u energiju i transport koji ne koristi ugljenik \u2013 takozvani Zeleni nju dil \u2013 a mediji moraju prestati da prikazuju ekologe i klimatologe kao \u201eeko-ludake\u201c. Ukratko, \u017eivotna sredina se mora pretpostaviti tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Ali korporativni svet nije slu\u010dajno paralisan inercijom. Njegovi lideri pripadaju generaciji koja je nau\u010dila da \u201e\u017eivi za ovaj trenutak\u201c, u sada\u0161njosti neoptere\u0107enoj moralom i posledicama, u kojoj dominira kult individualizma i grabljenja novca. Dobro znaju da \u0107e do trenutka kada zavlada klimatski haos biti mrtvi. Uz to, najmo\u0107niji ljudi u svetu finansija uvek imaju opciju povla\u010denja na neko bezbedno i luksuzno mesto. \u0160ta god da govore, ako ne po\u010dnu ne\u0161to i da rade, najracionalnije je pretpostaviti da im zapravo nije stalo do sudbine planete.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/New Statesman<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novac je danas u panici zbog ugro\u017eene budu\u0107nosti kapitalizma, sasvim opravdano. Najve\u0107a prevara neoliberalizma bila je pri\u010da o kraju istorije. Jer to je zna\u010dilo ne samo da bolji sistem nije mogu\u0107, ve\u0107 i da se svaki problem koji sistem generi\u0161e mo\u017ee re\u0161iti intervencijom tehnokrata.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-282859","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282859","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=282859"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282859\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":282860,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282859\/revisions\/282860"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=282859"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=282859"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=282859"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}