{"id":282692,"date":"2020-01-24T08:32:19","date_gmt":"2020-01-24T07:32:19","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=282692"},"modified":"2020-01-24T08:32:19","modified_gmt":"2020-01-24T07:32:19","slug":"pocinjem-iz-meka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/24\/pocinjem-iz-meka\/","title":{"rendered":"Po\u010dinjem iz Meka"},"content":{"rendered":"

Autor: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u201eZapo\u0161ljavanje mladih\u201c je, uz e-upravu, IT tehnologije, preduzetni\u0161tvo i ostale digitalizacije, poslednjih decenija postalo jedna od glavnih mantri svakog tehnokrate koji se o\u010de\u0161ao o dr\u017eavne strukture mo\u0107i. I umalo je postalo vrednost po sebi, maltene jedan skorojevi\u0107ki buzzword. Ali \u0161ta se zaista krije iza politike spram mladih i njihovom zapo\u0161ljavanju.<\/p>\n

Barem je jedna stvar promakla brojnim komentatorima i kriti\u010darima dugotrajne Mekdonaldsove kampanje \u201epo\u010dinjem iz Meka\u201c: da je sve zaista u redu s radom u ovom lancu restorana, ne bi bila potrebna nikakva reklamna kampanja.<\/p>\n

Ukratko, sama je kampanja jedno malecko priznanje i izgleda da se iza reklame kriju neki \u201emalo lo\u0161iji\u201c uslovi rada, neki malo nesigurniji oblici zapo\u0161ljavanja \u2013 i pored \u010dinjenice da je Mekdonalds globalni kapitalni mastodont te da problema s obrtom novca najverovatnije uop\u0161te nema (ili je mo\u017eda u pitanju mastodont ba\u0161 zato \u0161to su prakse rada u ovoj kompaniji proverbijalno lo\u0161i?). Izgleda da ova kampanja, ako je cini\u010dna kada spekuli\u0161e o realnim perspektivama svih onih naivnih mladih lica koje s postera rade za male novce sanjaju\u0107i velike snove, barem nije toliko cini\u010dna \u0161to se ti\u010de uslova rada.<\/p>\n

Bez zazora ona, naime, poru\u010duje da uslovi rada jesu bedni, ali centar kampanje \u010dini i jedno implicitno \u201estisnite zube\u201c, predstavljanje Mekdonaldsovih restorana kao, eto, pravog mesta za mlade i tinejd\u017eere, za otpo\u010dinjanje karijere, kao Aspera pre Astra. A ako je i do protoka vremena, nije te\u0161ko identifikovati jedan malecki pomicaj: iz negiranja lo\u0161e tranzicione stvarnosti pre\u0161lo se u zonu mirenja sa sudbinom pa dok se svetlo na kraju tranzicionog tunela sasvim uspe\u0161no preme\u0161ta sve dalje u nedogled, velike kompanije sada bez zazora i straha od ikakvog otpora javnog mnjenja stvari nazivju pravim imenima. Makar po tome valja proceniti dubinu tridesetogodi\u0161nje transformacije te \u201enapredak\u201c u transformaciji dru\u0161tva iz socijalisti\u010dkog u kapitalisti\u010dko.<\/p>\n

Stoga, umesto kao perverzni izdanak sumanutog tr\u017ei\u0161nog optimizma, kampanju bi valjalo \u010ditati kao simptom jedne dubinske bolesti: ona sasvim otvoreno i bez zazora targetira mla\u0111u populaciju \u2013 pokazuju\u0107i time, svesno ili ne, da su mladi kao mladi (i ba\u0161 zato \u0161to su mladi)na tr\u017ei\u0161tu rada sada sasvim legitimna lovina. Ali to ne bi trebalo da za\u010dudi: istorija ove na\u0161e tranzicije, a vrlo verovatno i svake tranzicije, bila je i ostala obele\u017eena (i) velikim naporom dr\u017eava ulo\u017eenim u uklju\u010divanje mladih u tr\u017ei\u0161te rada.<\/p>\n

I tako, tridesetak godina kasnije mo\u017eemo oceniti da je u pitanju projekat \u010dija je implementacija \u2013 neo\u010dekivano za tranziciona dru\u0161tva u kojima retko \u0161ta ide kao podmazano \u2013 i\u0161la kao podmazana: slike dece koja rade u tekstilnim fabrikama ili ostalim opasnim i te\u0161kim radnim mestima i koje reflektuju da je u kapitalizmu na njegovim osnovnim pode\u0161avanjima de\u010diji rad bio sasvim prihvatljiv, danas se polako ali sigurno vra\u0107aju u mejnstrim, deca ginu na radim mestima, predsednik i Arbitar Svega u Srbiji to hvali po dru\u0161tvenim mre\u017eama a me\u0111unarodne institucije i paralegalne interesne grupe pljeskaju i oda\u0161ilju uzdahe uzbu\u0111enja komentari\u0161u\u0107i performanse ove politi\u010dko-ekonomske elite. Ali znamo to ve\u0107: emancipatrosko je nasle\u0111e dugotrajne radni\u010dke borbe za delegitimizaciju hipereksploatacije uspe\u0161no dokinuto.<\/p>\n

Ovla\u0161ni pogled u statistiku mo\u017ee biti indikativan: tako, iako je 2012 godine zaposlenost mladih u regionu bila na rekordno niskom nivou, prema poslednjim podacima koji dolaze od svetske banke, nezaposlenost mladih je danas na znatno ni\u017eem nivou1: u regionu je ukupna nezaposlenost mladih pala za oko tri procenta. A u isto vreme statistika bele\u017ei i rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti, kako starijih, tako i mladih.<\/p>\n

Me\u0111utim, sama je statistika uveliko prilago\u0111ena proizvodnji ru\u017ei\u010dastije stvarnosti pa, primerice, nije najjasnije u kolikoj su meri prikazane o\u010dekivane posledice globalnih trendova a koliko smanjenja populacije, pa podatke valja uzimati sa zrnom soli. Naravno \u2013 \u0161to je statistika \u201ezvani\u010dnija\u201c, to je ve\u0107a i opasnost da bude i vi\u0161e regulisana potrebama politi\u010dkih elita i establi\u0161menta za proizvodnjom optimisti\u010dnih procena (nema ni potrebe nabrajati primere, dovoljno je podsetiti na samu definiciju \u201ezaposlenosti\u201c, njenu ovisnost o politi\u010dkom odnosu snaga te skora\u0161nju promenu te definicije koja je rezultovala radikalnom promenom statisti\u010dkih podataka \u2013 a \u201esumnja se\u201c da je ona izvr\u0161ena upravo da bi se nezaposlenost statisti\u010dki smanjila).<\/p>\n

Na kraju krajeva, tuma\u010denje fenomena isklju\u010divo koriste\u0107i nivo zaposlenosti kao pokazatelj nekakvog uspeha u sebi je sakrilo izvesnu nezgodnu konotaciju: kada se u apsolutno pora\u017eavaju\u0107im istorijskim uslovima; u uslovima doktrinarne dogmatike trke do dna; u situaciji kada se broj radnih mesta uslovljava umanjenjem i \u017eivotnog standarda stanovni\u0161tva i dostupnosti mehanizama emancipacije: kada se, dakle, u takvim uslovima zaposlenost pove\u0107a \u2013 niste sigurni da li da se radujete ili pla\u010dete.<\/p>\n

Jer u uslovima tranzicione histerije, libertarijanske dogmatike i kapitalisti\u010dke proizvodnje broj je radnih mesta obrnuto srazmeran njihovom kvalitetu. A iza suve statistike se, kao i obi\u010dno \u2013 i kao \u0161to se, uostalom, iza Mekdonaldsovih reklama kriju uistinu bedne \u017eivotne perspektive \u2013 sakrivaju pora\u017eavaju\u0107e radne prakse. Tako i one sumornije-a-realisti\u010dnije slike moraju da do\u0111u s politi\u010dke margine a istra\u017eivanja koja ulaze dublje u problematiku radnih praksi pokazuju da, i pored toga \u0161to statistika i \u201ebrojke\u201c mogu da pokazuju ovo ili ono, realnost praksi mo\u017ee da bude u isto vreme sasvim pora\u017eavaju\u0107a. Te konkretne prakse rada, stoga, nude druga\u010diju perspektivu: \u010dak oko polovine mladih koji su zaposleni radili su po privremenim ugovorima dok je dugoro\u010dna nezaposlenost i dalje problem koji dosti\u017ee \u010dak i strahovite cifre \u2013 primerice u susednoj Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

Mladi nemaju ama ba\u0161 nikakvo poverenje niti u dr\u017eavu, niti u sindikate, niti u institucije a ponajmanje u samo tr\u017ei\u0161te rada. Mladi menjaju poslove kao \u010darape ali po svemu sude\u0107i upravo zbog \u010dinjenice da su trajno zaglavljeni u za\u010daranom krugu lo\u0161ih i jo\u0161 gorih poslova. Kona\u010dno, o pora\u017eavaju\u0107oj bedi u sredi\u0161tu optmisti\u010dne statistike govori i podatak da visokoobrazovani mladi posao nalaze radikalno te\u017ee od svojih vr\u0161njaka u Evropskoj Uniji, \u0161to i pokazuje sve kontradikcije ekonomske politike bazirane na iznajmljivanju jeftine i naj\u010de\u0161\u0107e manuelne radne snage globalnom kapitalu. Jedina gotovo nepromenjiva konstanta u ovim i sli\u010dnim istra\u017eivanjima je, po svemu sude\u0107i, perspektiva: po mi\u0161ljenju kriti\u010dno velikog procenta mladih, jedina realna opcija za pobolj\u0161anje sopstvene socijalne pokretljivosti je trajna migracija u inostranstvo.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161ne prednosti i ostale baljezgarije<\/h2>\n

Na kraju krajeva, trebalo bi podsetiti i da je intenzivno interesovanje dr\u017eave i kapitala za mlade zapravo duboko ukorenjeno u neoliberalnu transformaciju dru\u0161tva poslednjih tridesetak godina. Jer istorijski je proces poslednjih \u010detiri decenije obele\u017een ozbiljnim naporom za manje ili vi\u0161e nasilno uklju\u010divanje \u0161to ve\u0107eg dela (i globalnog i lokalnog) stanovni\u0161tva u tr\u017ei\u0161te rada s cijem pove\u0107anja konkurencije i smanjenja cene rada. Tako su institucije neoliberalne dr\u017eave kao jedan od svojih osnovnih zadataka videle upravo uklanjanje administrativnih prerpreka za zapo\u0161ljavanje onih grupa stanovni\u0161tva koje su istorijski bile isklju\u010dene iz tr\u017ei\u0161ta rada.<\/p>\n

A mladi kao jedna od ranjivih kategorija radnika imaju nesumnjive \u201etr\u017ei\u0161ne prednosti\u201c: kao i ostale ranjive grupe, te\u017ee \u0107e se odlu\u010diti na sindikalno delovanje; mladi se te\u017ee \u2013 iz razli\u010ditih razloga: neiskustva, ube\u0111enja o kratkotrajnosti posla i utisku da njihov trenutni posao nije odraz \u201etrajne\u201c pozicije \u2013 odlu\u010duju na dugotrajnije i iscrpljuju\u0107e radni\u010dke borbe; sem konkretnih pritisaka poslodavaca, na njih deluju i drugi disciplinski mehanizmi (porodica, vr\u0161njaci, pritisak zajednice) i sli\u010dno; a kao i svakoj drugoj ranjivoj grupaciji, njihov rad vrlo \u010desto mo\u017ee da bude slabije pla\u0107en u odnosu na ostale grupacije.<\/p>\n

Kao i neke od tih ostalih grupacija oni dele i sli\u010dan polo\u017eaj unutar mikroekonomske dru\u0161tvene strukture: kao i u slu\u010daju \u017eena i dohodak mladih naj\u010de\u0161\u0107e predstavlja \u201esamo\u201c sekundarni izvor prihoda za doma\u0107instva \u2013 a njihovo je odr\u017eavanje egzistencije u izvesnom smislu subvencionisano od strane ostatka porodice. Stoga i onaj specifi\u010dni statisti\u010dki fenomen: proces pojeftinjenja neke vrste posla sasvim je proporcionalan mobilizaciji ranjivih grupa za rad u odre\u0111enoj profesiji i obrnuto proporcionalan prisustvu dominantnijih socijalnih grupa.<\/p>\n

Te\u0161ko je re\u0107i \u0161ta je tu koko\u0161ka a \u0161ta jaje, ali je sigurno da su juvinifikacija i feminizacija neke oblasti rada uvek srazmerne smanjenju nadnica za tu vrstu posla \u2013 i obrnuto. No, kapitalizam se sigurnim korakom na svoja fabri\u010dka (pun intended) pode\u0161avanja vra\u0107a i upravo u tom svetlu valja posmatrati trend. U tom svetlu valja tuma\u010diti i ne\u0161to agresivniju i maligniju formu neoliberalne dr\u017eave koje te grupe na tr\u017ei\u0161te rada po\u010dinje da uklju\u010duje i van njihove slobodne volje: pa, kao \u0161to to \u010dini na\u0161a dr\u017eava, rad \u010dini nedobrovoljim kada ga ve\u017ee uz, na primer, \u0161kolovanje kroz projekat dualnog obrazovanja.<\/p>\n

S istorijskim smanjivanjem nadnica uloga flastera za stanjivani porodi\u010dni bud\u017eet se nije promenila, samo je uve\u0107an procenat koji se zapu\u0161ava: kako je napad na vrednosti i standarde dr\u017eave blagostanja zna\u010dio beskrajno smanjivanje plata, pove\u0107anje intenziteta rada i radnog vremena te sni\u017eavanje \u017eivotnog standarda, to je doprinos svih marginalizovanijih (\u017eena, starijih i mladih) \u010dlanova porodice postajao sve va\u017eniji, dok se u okviru istog procesa porodica postajala formacija za pre\u017eivljavanje u uslovima devetnaestovekovnog kapitalizma.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, kao \u0161to je u pitanju i eksploatacija \u017eenskog rada, potpla\u0107enost rada mladih tako\u0111e je posledica strukturno ranjivog polo\u017eaja mladih kao i njihovog dru\u0161tvenog polo\u017eaja unutar mre\u017ee hijerarhijskih odnosa: kao i na \u017eene, i na mlade je pritisak ve\u0107i, na njih pored dr\u017eave i egzistencijalne nesigurnosti deluju i ostali disciplinski mehanizmi poput porodice i drugih institucija koje \u2013 pored ve\u0107 preuzete uloge \u0107elije za reprodukciju kapitalisti\u010dkih i hijerarhijskih odnosa \u2013 preuzimaju ulogu mehanizama za konzervativnu indoktrinaciju.<\/p>\n

Armije institucija<\/h2>\n

Stoga se odve\u0107 lako \u2013 i \u017eestoko podmazana demago\u0161kom strategijom \u201emislite na decu\u201c i op\u0161tim uverenjem da ni\u0161ta \u0161to se \u201e\u010dini za de\u010dicu\u201c ne mo\u017ee biti moralno upitno2 \u2013 razvila i \u010ditava armija institucija u \u010dijim su se pratnjama postrojile i legije nevladinih organizacija koje rade s mladima te i \u010ditava masa polisija s ciljem uklju\u010divanja mladih u tr\u017ei\u0161te rada. No, napori dr\u017eava i administracija u uklju\u010divanje mladih u tr\u017ei\u0161te rada valjalo bi tuma\u010diti prvenstveno kao strate\u0161ki potez pre nego samo kao ispraznu legitimaciju jednog dela dr\u017eavne administracije i ozbiljnog dela NVO sektora. Jer u pitanju je kompleksna strategija i kompleksni zadatak u okviru kojeg je potrebno ukloniti administrativne prepreke, ali u isto vreme i one ideolo\u0161ke prepreke i civilizacijske norme: kao \u0161to je, primerice, ona o periodu \u017eivota kada ste slobodni od nu\u017enosti rada. I u tom je zadatku dostignut zavidan nivo sinhronizacije izme\u0111u gorepomenutih institucija civilnog dru\u0161tva i dr\u017eave.<\/p>\n

Tako su i sve politike prema mladima prenatrpane razli\u010ditim disciplinskim i regulatornim mehanizmima; a zilotska vernost tr\u017ei\u0161tu, svest o (niskom) hijerarhijskom polo\u017eaju pa na kraju i ose\u0107aj politi\u010dke bespomo\u0107nosti se kroz te mehanizme danas sasvim uspe\u0161no uteruju u kosti. Na kraju krajeva, danas se kristali\u0161e i pitanje nije li reprodukcija klasnih odnosa i konzervativna indoktrinacija danas postala, recimo, osnovna funkcija sistema obrazovanja. A po svemu sude\u0107i \u2013 jeste.<\/p>\n

Kona\u010dno je mra\u010dno! \u2013 o bednim \u017eivotnim perspektivama<\/h2>\n

Naravno, niti se moglo niti se htelo pobe\u0107i utvari novokonzervativizma i ispraznoj neoliberalnoj demagogiji pa \u2013 sasvim proporcionalno fenomenu spore ali temeljne desenzibilizacije za radni\u010dke nesre\u0107e \u2013 ni gorepomenute vesti o tragedijama u kojima ginu deca na svojim radnim mestima ne izazivaju niti o\u0161trije reakcije dr\u017eave dok u javnom mnjenu prolaze tek kao vesti marginalnog zna\u010daja.<\/p>\n

Ali kao \u0161to je i uvek problem s kapitalizmom, sve do\u0111e na naplatu, pa \u0107e tako do\u0107i i mamurluk nakon poluvekovnih neoliberalnih bahanalija. Jer dok se ovako mo\u017eemo vrteti beskrajno \u2013 analiziraju\u0107i statistike, identifikuju\u0107i ta\u010dke ranjivosti mladih (i ostalih socijalnih grupacija koje odozdo participiraju u dru\u0161tvu) \u2013 budu\u0107nost je sasvim jasna uka\u017eemo li i na ono \u0161to nas \u010deka u budu\u0107nosti. Jer tek je perspektiva ta koja je sumorna: istra\u017eivanje Instituta za Tehnologiju Masa\u010dusets (MIT) pokazuje da je budu\u0107nost onih koji su danas mladi u najmanju ruku pod znakom pitanja. Naime, ukoliko \u017eele imati penziju od koje se mo\u017ee \u017eiveti, mora\u0107e danas da po\u010dnu odvajati \u010ditavu polovinu svog celokupnog dohotka.<\/p>\n

No, nije ni \u010dudo, obzirom da se sve intenzivnije i sa sve ve\u0107eg broja strana insistira na globalnoj reorganizaciji penzionih sistema \u2013 posebno u dru\u0161tvima sa ozbiljnijom tradicijom dr\u017eave blagostanja \u2013 pomeranju granice do u nedogled, naravno s ciljem potpunog ukidanja slobode od nu\u017enosti rada i na onoj drugoj strani \u017eivota.<\/p>\n

No, cedite li do kraja, ostaje isprazna neoliberalna demagogija, potkova za svakog tr\u017ei\u0161no orijentisanog lu\u0111aka i diktatora jer zanimljivije od samog istra\u017eivanja je sama ideolo\u0161ka oprema novinskog \u010dlanka u kojem smo podatak prona\u0161li: re\u0161enje se nudi u investicijama u same sebe, pretvaranje sebe u ma\u0161inu za proizvodnju korisnog i kapitalu zanimljivog rada, transformaciju sebe u jo\u0161 politi\u010dki pasivnijeg, tr\u017ei\u0161no agresivnijeg i temeljnije samodisciplinovanog Hommo economicusa.<\/p>\n

Na kraju ostaje i jedno politi\u010dko naravou\u010denije: i pored \u010dinjenice da je generacijski sukob \u2013 u nas naj\u010de\u0161\u0107e materijalizovan u resantiman oko pitanja glasanja za \u201eVu\u010di\u0107a ili opoziciju\u201c (a \u0161to je samo ne\u0161to modernija refleksija resantimana oko glasanja za \u201emilo\u0161evi\u0107a ili opoziciju\u201c) i jedna od osnovnih linija dnevnopoliti\u010dkih podela i dugotrajni me\u0111ugeneracijski resantiman a u zemljama razvijenog kapitalizma materijalizovan u posve spornu, mada ne i sasvim ispraznu dosko\u010dicu \u201eok boomer\u201c3 \u2013 jedan sasvim ozbiljni polti\u010dki faktor: ipak se obe generacije nalaze u istim i sli\u010dnim problemima. A obzirom da je siroma\u0161tvo starijih gra\u0111ana uveliko uslovljeno njihovom gorepomenutom porodi\u010dnom ulogom i nu\u017eno\u0161\u0107u izdr\u017eavanja velikog broja \u010dlanova svoje porodice \u2013 i izvori njihovih problema su posve isti. Dok se mladi sasvim uspe\u0161no pretvaraju u konkurenciju sopstvenim roditeljima, tro\u0161kovi se pre\u017eivljavanja efektivno prebacuju s kapitala na teret familija i porodica dok se porodica pretvara u privrednu zajednicu za prehranjivanje radne snage, smanjenje tro\u0161kova pre\u017eivljavanja i, efektivno, subvencionisanje kapitala.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    Mada, zanimljivo je da se i sam izve\u0161taj obilato slu\u017ei i prvi-put-u-istoriji strategijom Predsednika republike.<\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n

  2. \u00a0\u00a0\u00a0 A mo\u017ee: pogledajte samo na\u010din na koji Srbija polako ali sigurno uvodi drakonske zakonske mere za sve i sva\u0161ta nakon juri\u0161a jednog ucveljenog i politi\u010dki dosta dobro uklopljenog roditelja \u2013 a sve s predznakom borbe za sitnu \u0111ecu.<\/li>\n
  3. \u00a0\u00a0\u00a0 Kojom poslednjih par godina milenijalci (jedan generacijski kontigent granica nejasnih i krajnje otvorenih za politi\u010dku manipulaciju) \u201espu\u0161taju\u201c \u201ebejbi bumere\u201c (bejbi bumeri su generacija koja je ro\u0111ena izme\u0111u 1946 i 1965, dakle na vrhuncu dr\u017eave blagostanja i generacija koja je svoju emancipaciju imala tokom ne\u0161to lagodnijeg perioda, koja je sau\u010destvovala u neoliberalnoj \u017eurci a onda se penzionisajem \u201elako\u201c izvukla pre velike krize 2008.) kada im ovi \u2013 i sasvim u sladu s nekoliko milenijuma starom matricom generacijskih sukoba \u2013 zameraju lenjost, neaktivnost, nepreduzimljivost a tek od nedavno tome dodali i \u201ebuljenje u ekrane\u201c i dangubljenje po internetima. Me\u0111utim, u svojoj najsavremenijoj izvedbi generacijskog sukoba \u201eok boomer\u201c ima i svoju najotrovniju ali i najefikasniju komponentu: \u201eOk boomer\u201c se, naime, naj\u010de\u0161\u0107e koristi u raspravama o ekolo\u0161kim polisijima.<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    O mladima, bednim perspektivama i klasnim politikama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282693,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-282692","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282692","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=282692"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282692\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":282694,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282692\/revisions\/282694"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282693"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=282692"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=282692"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=282692"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}