{"id":282582,"date":"2020-01-22T09:52:32","date_gmt":"2020-01-22T08:52:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=282582"},"modified":"2020-01-22T09:52:56","modified_gmt":"2020-01-22T08:52:56","slug":"o-zamkama-udobnog-ropstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/22\/o-zamkama-udobnog-ropstva\/","title":{"rendered":"O zamkama udobnog ropstva"},"content":{"rendered":"

Autor: Dragan Ambrozi\u0107<\/strong><\/p>\n

Od svetog trojstva modernih antiutopija o opasnostima budu\u0107eg totalitarizma \u2013 u kojem su jo\u0161 Mi, remek-delo Jevgenija Zamjatina (1924), i najpoznatija od svih, 1984 D\u017eord\u017ea Orvela (1949) \u2013 knjiga Oldosa Hakslija Vrli novi svet (Aldous Huxley, Brave New World, 1932) izgleda da je najmanje \u010ditana. Mnogi znaju za nju, ali to ne zna\u010di da ju je prose\u010dan \u010ditalac ikad pogledao, a ako i jeste, ne zna\u010di da je se se\u0107a. \u0160tavi\u0161e, mnogi \u0107e vam napamet re\u0107i da Orvel i Haksli gledaju na isti na\u010din na mogu\u0107e budu\u0107e naopako dru\u0161tveno ure\u0111enje. Naravno, ni\u0161ta ne mo\u017ee biti pogre\u0161nije: Orvel opisuje produ\u017eetak pobedni\u010dkog staljinizma i njegovu golu silu nad pojedincem, dok Haksli sagledava kona\u010dne posledice industrijskog kapitalizma i eksploatatorskog socijalnog in\u017eenjeringa, kao njegovog produ\u017eetka.<\/p>\n

Neki motivi iz Orvelove sage o totalitarno ure\u0111enom svetu postali su op\u0161tepoznata mesta u kulturi, koja citiraju i oni koji knjigu nisu ni videli (newspeech i doublethink, kao prete\u010de fenomena post-truth i fake news), ali Haksli nije zadobio takvu slavu. Verovatan razlog za to jeste \u010dinjenica da su njegova predvi\u0111anja, na\u017ealost, uspela umnogome da se ostvare i postanu na\u0161a svakodnevnica, pa su samim tim neuzbudljiva u svojoj neprijatnoj prepoznatljivosti, dok je Orvel i dalje zadr\u017eao auru misti\u010dne opasnosti, kreiraju\u0107i neku vrstu politi\u010dkog horora o zlom poretku stvari, koji u njegovoj viziji mo\u017ee prevagnuti u svakoj istorijskoj situaciji. Orvelovo delo se zato i dalje percipira kao opis mogu\u0107e dramati\u010dne opasnosti koja dolazi spolja, a Hakslija i ne opa\u017eamo, jer je ve\u0107 u nama. Ako sad uzmemo da \u010ditamo njegovu knjigu, na klju\u010dnim stranicama pro\u017ee\u0107e nas uznemiruju\u0107i ose\u0107aj da smo za skoro sve iznesene principe vladanja ve\u0107 \u010duli, i to nedavno, samo nam se nisu u\u010dinili tako naopakim.<\/p>\n

Kona\u010dno, 1984 je dugi niz godina slu\u017eila da se svet opravdano pla\u0161i mogu\u0107nosti pobede sovjetske verzije komunizma, a potom i Rusije kao takve, dok Vrli novi svet nije mogao imati takvu vrstu propagandne aure oko sebe, jer je razbijao iluzije o “slobodnom svetu” liberalnog kapitalizma, koji je samo naizgled oslobo\u0111en totalitarnih tendencija. U stvari, najve\u0107e otkri\u0107e koje je Haksli ponudio svetu kroz ovaj romaneskni \u010din jeste da je savremeni kapitalizam zapravo majka svih totalitarizama.<\/p>\n

ONO \u0160TO VOLIMO \u0106E NAS UPROPASTITI<\/h2>\n

“Na\u0161 Ford je li\u010dno u\u010dinio mnogo da se naglasak prebaci sa istine i lepote na komfor i srec\u0301u. Masovna proizvodnja zahtevala je tu promenu. Op\u0161ta srec\u0301a stvara uslove da se to\u010dkovi stalno okre\u0107u; istina i lepota to ne mogu. I naravno, kad god su mase uspele da uzmu politi\u010dku moc\u0301, tada je bila va\u017ena srec\u0301a \u2013 a ne istina i lepota.”<\/p>\n

(Mustafa Mond, jedan od lidera Svetske Dr\u017eave)<\/p><\/blockquote>\n

Hakslijeva knjiga poseduje pomalo didakti\u010dku crtu \u2013 napisana je da bi se istina pro\u0161irila, u maniru francuskih prosvetitelja. Dolaze\u0107i iz slavne porodice biologa, mladi Oldos imao je druga\u010diji pristup stvarnosti nego knji\u017eevni krugovi \u2013 posle posete Americi i posebno upoznavanja sa sistemom serijske proizvodnje Henrija Forda, smatrao je da nau\u010dni, analiti\u010dki pogled na stvari, pokazuje kako se dru\u0161tvo namerno skre\u0107e u zlom pravcu isklju\u010divo profita radi. Kao biv\u0161i na\u010ditani oksfordski student, sa svojim progresivnim, levi\u010darskim i humanisti\u010dkim pogledima, spreman da se podsmehne starom H. D\u017d. Velsu i njegovim pozitivisti\u010dkim utopijama, imao je o\u010digledan ose\u0107aj misije sastavljaju\u0107i Vrli novi svet.<\/p>\n

Roman se zbiva u kalendarskoj godini 2542. (odnosno u 632. Fordove ere) i po\u010dinje \u0161okantnom \u0161etnjom kroz porodli\u0161te, za koje se ispostavlja da je neka vrsta uzgajali\u0161ta beba, \u0161to se sad prave bez seksa \u2013 in vitro ili “iz epruveta” \u2013 sa ta\u010dnom predvi\u0111enim genetskim karakteristikama, \u010dime se odre\u0111uje kojem dru\u0161tvenom sloju \u0107e pripadati kao odrastu: Alfa, Beta, Gama, Delta ili Ipsilon. Svaki nivo ni\u017ee, zna\u010di i ni\u017ee mesto u socijalnoj stratifikaciji. U daljem razvoju, njih uslovljavanjem u\u010de da prihvate svoje budu\u0107e uloge \u2013 pre svega da treba da budu poslu\u0161ni potro\u0161a\u010di.<\/p>\n

\"\"Glavni likovi u knjizi su u konfliktu sa okolinom koja prihvata ove norme, samo zato \u0161to shvataju da se oni sami ne uklapaju najbolje u sistem \u2013 jedan je \u017egoljav, drugi previ\u0161e inteligentan za svoju poziciju u dru\u0161tvu. Prvi, Bernard Marks, obo\u017eava Lenjinu Kraun, zamamno zgodnu slu\u017ebenicu u odeljenju za vakcinaciju dece koja \u0107e \u017eiveti u tropskim krajevima; drugi, Helmholc Votson, jednostavno je salonski otpadnik. Tra\u017ee\u0107i druga\u010diji put, dva prijatelja se na\u0111u u Rezervatu u kome upoznaju Divljaka, vanbra\u010dnog sina jednog od svetskih vladara. Kad ga dovedu u London, pojava “prirodnog \u010doveka”, koji nije pro\u0161ao civilizovano uslovljavanje, izaziva veliko interesovanje i on postaje instant celebrity. Divljak to ne \u017eeli i ne sla\u017ee se sa tom novoste\u010denom ulogom, dovode\u0107i svojim postojanjem u pitanje svetsko ustrojstvo. Na kraju, on ne\u0107e izdr\u017eati pritisak, i izvr\u0161i\u0107e samoubistvo onog \u010dasa kad shvati da je i sam \u2013 bez ikakve prisile \u2013 po\u010deo da se pona\u0161a po pravilima Svetske Dr\u017eave.<\/p>\n

No, stra\u0161nije od ovog kratkog sinopsisa, jeste izlaganje principa pocepanog dru\u0161tva na kojima po\u010diva Svetska Dr\u017eava, kao i opisi njene prakse, u kojoj se kombinuju jeftino zadovoljstvo ponu\u0111eno jednako svima u vidu lake droge po imenu “soma”, ohrabrivanje slobodnog seksa po \u017eelji, odsustvo porodice i individualne ljubavi, prezir prema knjigama i informacijama, te posledi\u010dno nemanje bilo kakvog li\u010dnog upori\u0161ta u takvom svemiru. Ovo nam svakako zvu\u010di nekako poznato \u2013 kao \u0161to je Haksli sam naknadno zaklju\u010dio, u knjizi-komentaru pod imenom Vrli novi svet \u2013 revisited (1958):<\/p>\n

“Godine 1931, kada sam pisao \u2018Vrli novi svet\u2019, bio sam ube\u0111en da do njega imamo jo\u0161 dosta vremena. Totalno organizovano dru\u0161tvo, nau\u010dno zasnovan kastinski sistem, ukidanje slobodne volje metodi\u010dnim uslovljavanjem, ropska poslu\u0161nost koja postaje prihvatljiva uzimanjem propisanih doza hemijski indukovane sre\u0107e, doktrine utuvljene u glavu no\u0107nim kursevima u\u010denja u snu \u2013 sve te stvari u njemu su bile sasvim prihvatljive, ali ne u moje vreme, i ne \u010dak ni u vreme mojih unuka. Na\u0161 je bio ko\u0161mar nedostatka reda; u sedmom veku Fordove Ere, njihov je bio ko\u0161mar preteranog reda. Mislio sam da \u0107e se proces prelaska iz jednog ekstrema u drugi protegnuti u du\u017eem vremenskom periodu, tokom kojeg bi sre\u0107nije tre\u0107e \u010dove\u010danstvo izvuklo najbolje od oba sveta: haoti\u010dnog sveta liberalizma, i preterano ure\u0111enog \u2018Vrlog novog sveta\u2019, u kojem savr\u0161ena efikasnost ne ostavlja prostora slobodi ili li\u010dnoj inicijativi.”<\/p>\n

Ukoliko je jo\u0161 1958. bilo jasno da idemo putem koji je Haksli prepoznao, godine 1985. iza\u0161la je izazovna analiti\u010dka studija Neila Postmana “Amusing Ourselves to Death”, pojasniv\u0161i dokle smo u tome stigli \u2013 postalo je jasno da nam droge ne\u0107e biti potrebne, pored onoga \u0161to nudi zlatno doba televizijske zabave i njena svetlucava infantilnost za milione. Knjiga izme\u0111u ostalog nudi jedan ovakav zbir zaklju\u010daka o prirodi budu\u0107e vlasti iz Vrlog novog sveta, otkrivaju\u0107i u njima osnovne postulate savremenog dru\u0161tva:<\/p>\n

\u2013 Ljudi \u0107e zavoleti svoje gospodare i njihovu represiju, obo\u017eava\u0107e tehnologije koje umanjuju na\u0161u sposobnost da razmi\u0161ljamo.<\/p>\n

\u2013 Vlast \u0107e vladati tako \u0161to \u0107e nam nanositi zadovoljstvo (a ne bol).<\/p>\n

\u2013 Vlast \u0107e nam davati toliko toga, da \u0107emo se sami povu\u0107i u pasivnost i egoizam.<\/p>\n

\u2013 Ne\u0107e biti razloga da se knjige zabrane jer niko ne\u0107e \u017eeleti da ih \u010dita.<\/p>\n

\u2013 Istina \u0107e se udaviti u moru neva\u017enih informacija.<\/p>\n

\u2013 Preovlada\u0107e trivijalna kultura.<\/p>\n

\u2013 Ono \u0161to volimo \u0107e nas upropastiti.<\/p>\n

Bile su to prepoznate osnove neoliberalizma i neoneokolonijalizma 21. veka, koji \u0107e do\u0107i u vreme digitalizacije kompletnog korpusa dru\u0161tvenih odnosa na globalnom nivou. Svetska Dr\u017eava po\u010dela je da radi 1995, kad je internet postao dostupan, a da nismo ni primetili.<\/p>\n

NAPOMENE O MEDIJSKI INTEGRISANOM DRU\u0160TVU<\/h2>\n

“Mislim da \u0107e u budu\u0107nosti diktatori shvatiti, u duhu jedne stare izreke, da sa bajonetima mogu da rade sve \u2013 osim da sede na njima! Ukoliko \u017eele da svoju mo\u0107 sa\u010duvaju na neodre\u0111eno vreme, mora\u0107e da imaju saglasnost onih nad kojim vladaju, i to \u0107e posti\u0107i jednim delom uz pomo\u0107 droga, a drugim delom uz pomo\u0107 novih propagandnih tehnika. Oni \u0107e to uraditi tako \u0161to \u0107e zaobi\u0107i racionalnu stranu ljudske prirode i obratiti se podsvesnoj, dubokim emocijama, teraju\u0107i nas da u stvari zavolimo sopstveno ropstvo. Mislim da je sasvim realna opasnost da ljudi, na neki na\u010din, postanu sre\u0107ni pod tim novim re\u017eimom, ali to \u0107e biti sre\u0107a u situaciji u kojoj uop\u0161te ne bi trebalo da je bude.”<\/p>\n

(Oldos Haksli, 18. maja 1958, TV emisija “Intervju Majka Valasa”)<\/p><\/blockquote>\n

Nova politi\u010dka stvarnost nam govori da Haksli ni\u0161ta nije pogre\u0161no naslutio. Kad bi danas zvani\u010dno bila progla\u0161ena Svetska Dr\u017eava, ona verovatno ne bi bila demokratska na na\u010din na koji se oblikuju gra\u0111anska dru\u0161tva. Upravo suprotno, ona bi bila populisti\u010dka utopija, u kojoj su glavne vrednosti red, rad i mir, kao i u bilo kom totalitarno postrojenom dru\u0161tvu. “Zajednica, identitet, stabilnost \/ Community, identity, stability” \u2013 slogan je \u0161to opisuje najvi\u0161e dru\u0161tvene vrednosti koje struje vrlim novim svetom u knjizi, a to nije nipo\u0161to daleko od onog \u0161to danas \u010dujemo od aktuelnih politi\u010dkih lidera najmo\u0107nijih zemalja, trenutno jednako u Americi, Rusiji, Kini, Indiji, Turskoj, Brazilu i drugde.<\/p>\n

Ovo pre svega stoga \u0161to najmanje petnaestak godina \u017eivimo u okolini koja je postala istinski globalna sa dolaskom dru\u0161tvenih mre\u017ea i smart telefona \u2013 ali vi\u0161e ne podrazumeva fizi\u010dku povezanost sa ljudima \u010dije vrednosti delimo i mi\u0161ljenja podr\u017eavamo. Trenutno smo na dva klika od bilo koga na svetu, dok prve kom\u0161ije i ne poznajemo. No to socijalno ure\u0111enje ima svoja nova pravila, i vi\u0161e se ne mo\u017ee nazvati gra\u0111anskim dru\u0161tvom, sa svoja tri oslonca (zakonodavni, izvr\u0161ni i javnost), niti se mi vi\u0161e mo\u017eemo smatrati gra\u0111anima u nekada\u0161njem smislu te re\u010di \u2013 danas \u017eivimo u medijski integrisanom dru\u0161tvu, \u010diji osnovu \u010dine razni medijatori. U njemu, mi smo uloge, ose\u0107ajna stanja su norme, a dru\u0161tvo postoji samo kao servis.<\/p>\n

Tako novoj definiciji javnosti vi\u0161e nisu potrebni mediji u ulozi donosioca informacija o tome \u0161ta se de\u0161ava, ve\u0107 njihova integrativna sposobnost \u2013 dana\u0161nji mediji ne slu\u017ee vi\u0161e izve\u0161tavanju, nego povezivanju sli\u010dnih, \u010dine\u0107i na\u0161 \u017eivi dru\u0161tveni kontekst, u kome obitavamo po svom izboru, a ne na osnovu geografske determinisanosti. Nova definicija izvr\u0161nih organa, posledi\u010dno, tako\u0111e postaje jasna \u2013 u njoj su uspe\u0161ni politi\u010dari samo oni koji su najvidljiviji, pa nam skup\u0161tine i poslanici mo\u017eda vi\u0161e nisu ni potrebni \u2013 glasa se mnogo re\u010ditije lajkovima i na Tviteru. U daljini postaje jasno da \u0107e se ne\u0161to menjati i u pravnom sistemu, koji jednostavno izgleda nepovratno zakre\u010deno \u2013 danas je dozvoljeno i prihvatljivo i za najvi\u0161e predstavnike vlasti da besomu\u010dno la\u017eu, odnosno govore ono \u0161to je uhu milo, ne bi li bili popularni, bez ikakve odgovornosti, dok bez otpora sve o\u010digledniji postaje kastinski sistem, u kome su najbogatiji jednostavno izuzeti od bilo kakvih pravnih posledica svog delovanja u svim oblastima \u017eivota. Zato prava informacija mora ostati skrivena, i zbog toga je mora zameniti utisak, kao osnovna merna jedinica novih dru\u0161tvenih odnosa. Danas vladaju najzabavniji, a gledanost je neupitno ogledalo mo\u0107i.<\/p>\n

U medijski integrisanom dru\u0161tvu, posrednici u komunikaciji diktiraju ne samo kako \u0107e se govoriti, nego i \u0161ta. Kodirani jezik smajlija, duboko ukorenjen u jeziku pop kulture, kao i svi emotikoni, pogodan je samo za izra\u017eavanje afektivnih sadr\u017eaja, a ne misli. Ali nekada\u0161nji gra\u0111anin vi\u0161e i ne \u017eeli ni\u0161ta da zna, niti da ka\u017ee o sebi, osim kako se ose\u0107a.<\/p>\n

“Pitanje: kada ste pisali o ameri\u010dkim politi\u010dkim kampanjama, rekli ste: \u2018Sve \u0161to vam treba su novac i kandidat koga mo\u017eete uve\u017ebati da deluje iskreno?\u2019”<\/p>\n

“Pa, radi se o ideji da kandidata treba prodati glasa\u010du, kao da se radi o sapunu ili pasti za zube i da se u potpunosti morate osloniti na li\u010dnost. Mislim, li\u010dnost jeste va\u017ena, ali svakako postoje osobe koje deluju veoma privla\u010dno, naro\u010dito kada se pojave na TV, a koje i ne moraju da se obavezno poka\u017eu kao dobre kada dospeju na pozicije od politi\u010dkog zna\u010daja. Od \u010dega zavisi demokratija? Ona zavisi od svakog pojedina\u010dnog bira\u010da koji inteligentno i racionalno bira ono \u0161to smatra za svoj li\u010dni prosvetljeni interes, u nekoj odre\u0111enoj situaciji. Ali, \u0161ta rade ovi ljudi o kojima pri\u010damo \u2013 oni se trude da zaobi\u0111u na\u0161u racionalnu stranu i direktno se obrate onim podsvesnim silama ispod povr\u0161ine, i na taj na\u010din zapravo u potpunosti obesmi\u0161ljavaju demokratske procedure koje se zasnivaju na svesnom izboru na racionalnim temeljima.”<\/p>\n

(Oldos Haksli, 18. maja 1958, TV emisija “Intervju Majka Valasa”)<\/p><\/blockquote>\n

TRIVIJALNI DIKTATORI TRAJU DU\u017dE<\/p>\n

Sama radnja Vrlog novog sveta skoro da i nije bitna, jer je skoro sve ta\u010dno kad se gleda iz ugla predvi\u0111anja: medijski integrisano dru\u0161tvo u kome sad \u017eivimo ostvarenje je Hakslijeve vizije planetarne zajednice svakodnevno uslovljenih ljudi, koji su zaboravili da su gra\u0111ani i samo ih jo\u0161 zgrade u kojima su bile vlade, sudovi, novinske i radio-televizijske ku\u0107e, podse\u0107aju na to da je nekad postojao javni \u017eivot mimo dana\u0161nje nadzirane komunikacije.<\/p>\n

No jedna stavka ostaje otvorena, i \u010dini se do sad neostvarena, a to je pitanje proizvodnje ljudi \u2013 jedan od centralnih motiva ove knjige. Ne moramo mnogo da naga\u0111amo, jasno je da bi takav poduhvat predstavljao ostvarenje vrhunskog finala logike kapitalizma \u2013 ne samo proizvodnja proizvoda, koji neki put nikome ni ne trebaju; ne samo proizvodnja senzacija, koje postoje samo povr\u0161ne zabave radi, nego i proizvodnja samih potro\u0161a\u010da, \u0161to bi zatvorilo krug i ugasilo svaku dozu nepredvidljivosti u dru\u0161tvu.<\/p>\n

\u010covek kao roba svakako je ultimativna fantazija tr\u017ei\u0161nog totalitarizma.<\/p>\n

Hakslijeva storija na ovom mestu zaista deluje kao \u010dista fantastika, neka vrsta antiutopije naseljene perfektno funkcionalnim ljudskim klonovima, \u0161to \u0107e mo\u017eda jednog dana postati mogu\u0107e, ali je veliko pitanje da li \u0107e to biti ikada u razmerama opisanim u Vrlom novom svetu. Me\u0111utim, da li je uop\u0161te potrebno da kopiranje ljudi postane biolo\u0161ka \u010dinjenica da bi \u010dovek postao proizvod u onoj meri koja je potrebna totalitarnom poretku? Putem diktiranog odsustva individualne ljubavi i porodice, opsesije fizi\u010dkim zadovoljstvom i zloupotrebom tehnologije \u2013 on je mo\u017eda mnogo bli\u017ee tome nego \u0161to mislimo.<\/p>\n

Kao i kod Orvela i Zamjatina, i kod Hakslija je jasno da se vrhovna vlast mora baviti “upravljanjem pro\u0161lo\u0161\u0107u” i njenim stalnim redefinisanjem, odnosno pode\u0161avanjem stvarnosti, tako da odgovara njenim sada\u0161njim interesima i izmi\u0161lja opravdanja za njenu vladaju\u0107u poziciju. Tako\u0111e, bavi se i “upravljanjem budu\u0107no\u0161\u0107u”, odnosno oduzimanjem prava pojedincu da uop\u0161te vidi druga\u010diju socijalnu budu\u0107nost i svoju perspektivu, mimo one koja mu je servirana kao jedino po\u017eeljna, a koja nekako uvek ostvaruje marketin\u0161ke planove vladaju\u0107e klase.<\/p>\n

Obratite pa\u017enju: u tom novom sistemu, koji se pred nama ra\u0111a, gra\u0111anin kao takav vi\u0161e ne samo da ne postoji: za njim vi\u0161e nema potrebe. I o tome se radi kad je u pitanju nadiranje populizma kao oblika ure\u0111enja koji ispunjava sudbinu medijski integrisanog dru\u0161tva. On je predigra za budu\u0107i svet u kome pojedinac ne\u0107e imati nikakvo se\u0107anje, niti ose\u0107aj dru\u0161tvene perspektive\u2026 Neko \u0107e uvek brinuti za njega, pa ne\u0107e imati nikakvu odgovornost za sebe ili druge, samim tim uskoro ne\u0107e imati ni prava, samo obaveze, a na kraju \u0107e izgubiti i predstavu o tome \u0161ta je to sloboda.<\/p>\n

Bi\u0107e proizvod.<\/p>\n

PRI\u010cAJMO O DANA\u0160NJICI<\/h2>\n

Haksli je svoju knjigu pisao suo\u010den sa posledicama svetske ekonomske krize 1929, domi\u0161ljaju\u0107i koji bi bio krajnji cilj kapitalisti\u010dkog dru\u0161tvenog narativa. Danas, kad se posledice nove svetske ekonomske krize 2008. jo\u0161 uvek tek naslu\u0107uju, postaje jasno na koliko je nivoa bio u pravu kad su u pitanju krajnji ciljevi kapitalisti\u010dke doktrine socijalnog in\u017eenjeringa \u2013 ona je jednako totalitarna kao i staljinisti\u010dka ili nacisti\u010dka, uz primenu eksploatatorskog uslovljavanja u svakodnevnom \u017eivotu, i manje otvorenog nasilja, koje, naravno, uvek postoji kao stalna pretnja, \u0161to se povremeno upotrebljava na neposlu\u0161nima, primera radi.<\/p>\n

U toj paradigmi, sve \u0161to nam se \u010dini dobrim u dru\u0161tvenom ure\u0111enju, deo je istog kondicioniranja: \u0161kolstvo, sportski spektakli, komunikacioni servisi, bankarske usluge, mainstream kultura, pa \u010dak i zdravstvo \u2013 i te kako slu\u017ee kontroli. Njihova primarna uloga \u2013 da \u017eivot dr\u017ee ure\u0111enim i sno\u0161ljivim \u2013 zapravo krije dugoro\u010dnu namenu odr\u017eavanja statusa quo u dru\u0161tvu koje ve\u010dno vodi ista oligarhija, uvek se predstavljaju\u0107i kao “vrla i nova”.<\/p>\n

Vreme<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uprkos mitskom mestu koje u popularnoj kulturi zauzima 1984 D\u017eord\u017ea Orvela, zapravo je Vrli novi svet Oldosa Hakslija jedina jo\u0161 uvek relevantna klasi\u010dna antiutopija, jer se bavi totalitarnim potencijalom kapitalizma i njegovim mogu\u0107im krajnjim istorijskim dometima \u2013 opisuju\u0107i principe na kojima je ve\u0107 neko vreme ustrojena na\u0161a stvarnost.<\/p>\n

Tehnolo\u0161ki napredak samo nam je pru\u017eio efikasnija sredstva za nazadovanje (Oldos Haksli)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282583,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-282582","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282582","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=282582"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282582\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":282584,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282582\/revisions\/282584"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282583"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=282582"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=282582"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=282582"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}