Od trenutka kada se probudimo, svakog dana ponavljamo iste rituale i koristimo razne stvari o kojima ne razmi\u0161ljamo, niti ih smatramo za neka velika dostignu\u0107a, a njihova istorija je vi\u0161e nego zanimljiva.<\/p>\n
Kada se osvrnemo i pogledamo na\u0161a \u017eivotna dostignu\u0107a, se\u0107anjima \u0107e verovatno dominirati slike nervoznog prvog poljupca, prve ljubavne veze, kupovine stana, ven\u010danja, ro\u0111enja deteta. Ali u pozadini ovih krupnih doga\u0111aja za svakog od nas, ve\u0107i deo na\u0161ih \u017eivota provodimo u rutinskim dnevnim aktivnostima koje uop\u0161te ne pamtimo. Kroz \u010ditavu evoluciju, Homo sapiens ima iste potrebe poput kupanja, pranja zuba, jedenja, pijenja, spavanja, obavljanja nu\u017ede i naravno, komuniciranja s drugim pripadnicima vrste.<\/p>\n
Ustajanje iz kreveta<\/p>\n
Du\u0161eci, iako se mo\u017eda ne \u010dini tako, ipak nisu nedavni pronalazak. Arheolozi iz Ju\u017enoafri\u010dke Republike prona\u0161li su du\u0161eke od li\u0161\u0107a i trske, stare oko 77.000 godina, iz razdoblja mezolita, kao neku vrstu prete\u010de dana\u0161njih udobnih podloga za spavanje.<\/p>\n
U starom Egiptu, bogatiji sloj je mogao sebi da priu\u0161ti izdignute drvene krevete. I dok je sirotinja glave dr\u017eala na jastucima od uvijene \u017eivotinjske dlake, bogata\u0161i su odmarali na oblikovanim jastucima napravljenim od kombinacije drveta, slonova\u010de i alabastera.<\/p>\n
Odlazak u kupatilo<\/p>\n
Kada ustanemo iz kreveta, prvo se zaputimo u kupatilo. Hladna daska WC \u0161olje je iznena\u0111uju\u0107e sli\u010dna kamenoj verziji kori\u0161\u0107enoj kod starih Egip\u0107ana, ali ipak, \u0161olja s mehanizmom za povla\u010denje vode nije bila poznata sve do 1.590. godine kada ju je dizajnirao Ser D\u017eon Harington. Ipak, budu\u0107i da je bio previ\u0161e zauzet pisanjem poezije, pronalazak je svoju \u0161iru upotrebu morao da pri\u010deka francusku aristokratiju u 18. veku, koja ga je rado prihvatila. Ve\u0107ina pripadnika srednje klase sve do druge polovine 19. veka nije imala priliku da zameni klasi\u010dnu kantu wc \u0161oljom.<\/p>\n
Hvatanje za toaletni papir<\/p>\n
Ekvivalent toaletnom papiru u kameno doba bili su li\u0161\u0107e i mahovina. U ne\u0161to bli\u017eoj pro\u0161losti, Rimljani u svojim javnim toaletima nisu imali zasebne odeljke za vr\u0161enje nu\u017ede, a materijal za brisanje bio je obi\u010dan sun\u0111er nataknut na \u0161tap, koji je kru\u017eio me\u0111u posetipcima. U srednjovekovnom Japanu nije bilo potrebe za sun\u0111erom, ve\u0107 su preferirali bambusove \u0161tapi\u0107e kojima bi uklanjali ostatke, dok je u zemljama koje su naseljavali muslimani obi\u010daj bio zadnjice trljati glatkim kamenjem. S druge strane, Kinezi su koristili higijenski papir za brisanje jo\u0161 u devetom veku, dok je zapadna civilizacija na ne\u0161to sli\u010dno morala da pri\u010deka \u010ditav milenijum. Tek 1857. godine po\u010dela je masovna proizvodnja toaletnog papira.<\/p>\n
Tu\u0161iranje<\/p>\n
Iako su jo\u0161 anti\u010dki Grci u javnim kupatilima koristili creva iz kojih je prskala voda pod pritiskom, tu\u0161 u modernom smislu izumljen je tek 1767. godine. Neobi\u010dno je to da su se tu\u0161evi postavljali i na to\u010dkove, a tokom 19. veka predstavljen je i “Velo-tu\u0161”, naprava koja je prskala vodu jedino dok se okre\u0107u pedale, kao prilikom vo\u017enje bicikla. Ipak, kupanje kao higijenska navika nije linearno napredovalo tokom vekova. Pa tako, dok su se Rimljani opsesivno kupali, medicinske teorije tokom 17. veka zagovarale su ideju da je kupanje opasno, jer se time otvaraju pore i ko\u017ea se izla\u017ee napadu kuge. Kraljevi i aristokratija su ove savete po\u0161tovali i gotovo da se uop\u0161te nisu kupali, osim ako im to lekari ne nalo\u017ee, ali su umesto toga u\u010destalo menjali posteljinu.<\/p>\n
Obla\u010denje donjeg ve\u0161a<\/p>\n
S vla\u017enim pe\u0161kirom omotanim oko sebe izlazite iz kade ili tu\u0161a, dodatno se bri\u0161ete i obla\u010dite donji ve\u0161. Faraon iz bronzanog doba nije bio druga\u010diji. Kada je Hauard Karter 1922. godine otkrio Tutankamonovu grobnicu, me\u0111u slavnim blagom bilo je i 145 pari rezervnog donjeg ve\u0161a za upotrebu u zagrobnom \u017eivotu. Ti platneni komadi ode\u0107e (shenti) u to vreme su bili standardni donji ve\u0161 koje su nosili i seljaci i faraon. Ipak, oni nisu najstariji. Na zamrznutom telu \u010doveka, kojeg su prozvali “Ledeni Otzi” (Otzi the Iceman), prona\u0111enog u tirolskim Alpima, otkriveno je da je nosio donji ve\u0161 od kozje ko\u017ee jo\u0161 pre 5.300 godina.<\/p>\n
Pranje zuba<\/p>\n
Iako deluje kao moderna pojava, oralna higijena je ne\u0161to \u0161to ljudi praktikuju ve\u0107 desetinama hiljada godina. Najstariji zapis o popravljanju zuba datira iz neoliti\u010dkog Pakistana pre 9.000 godina. Kako je agoniju popravka zubi uvek bilo po\u017eeljno izbe\u0107i, pranje zuba pruti\u0107em bila je udoma\u0107ena pojava u starom Rimu, srednjovekovnoj Indiji ili Britaniji u doba Tudora. Rimskim aristokratama su robovi prali zube, tako \u0161to bi na vrh jelenskog roga posuli prah i trljali dok ivice zuba ne zasijaju nakon \u010dega bi usledilo ispiranje. Tudori su preferirali vinsko sir\u0107e ili samo vino za potrebe pranja zuba.<\/p>\n
\u010cetkica za zube, po izgledu sli\u010dna dana\u0161njoj, kineski je pronalazak, ali nikad nije stigla u Evropu. Ipak, Evropljani su nezavisno “ponovno izumeli” \u010detkicu za zube 1780. godine kada je zatvorenik Vilijam Adis do\u0161ao na ideju da stavi \u010dekinje metle za \u010di\u0161\u0107enje u svinjsku kost koja mu je ostala u tanjiru nakon zavr\u0161ene zatvorske ve\u010dere.<\/p>\n
Izvor: Klix.ba\/021.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ekvivalent toaletnom papiru u kameno doba bili su li\u0161\u0107e i mahovina.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282381,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-282380","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282380","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=282380"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282380\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":282382,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282380\/revisions\/282382"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282381"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=282380"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=282380"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=282380"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}