Poruka povodom medijskog rata koji vode frakcije tranzicionih bur\u017eoazija u vezi situacije nastale nakon dono\u0161enja Zakona o slobodi vjeroispovesti u Crnoj Gori. Svi potpisinici i potpisnice nisu se u kratkom vremenu mogli slo\u017eiti oko svake re\u010di ili formulacije u tekstu ali se sla\u017eu u pogledu su\u0161tinskih politi\u010dkih i ideolo\u0161kih problema kapitalisti\u010dkih dru\u0161tava i na\u010dina borbe protiv istih.<\/p>\n
Posmatraju\u0107i ve\u0107 decenijama stihijske obra\u010dune i tinjaju\u0107e sukobe raznih bur\u017eoaskih frakcija i koalicija novonastalih periferno-kapitalisti\u010dkih dr\u017eava Balkana i Evrope, nije te\u0161ko zaklju\u010diti da je teatar parlamentarne politike i prate\u0107ih propagandnih afera, prevara, podmetanja, kletvi i hu\u0161kanja unutar i van nacionalnih okvira, tek neophodni, najvidljiviji deo aparata uspostavljanja i reprodukcije njihove mo\u0107i.<\/p>\n
Sve zara\u0107ene frakcije tranzicijskih bur\u017eoazija imaju isto ekonomsko, politi\u010dko i kulturno utemeljenje \u2013 opslu\u017eivanje i ulep\u0161avanje dru\u0161tveno destruktivnih procesa oplodnje globalnog kapitala na kapitalisti\u010dkoj periferiji, uz oportuno li\u010dno profitiranje od deregulacije i \u201edemokratizacije\u201c. Ove politi\u010dke formacije do sada su, bez obzira na teatralno-ritualna neprijateljstva i sukobe, zajedni\u010dkim bazi\u010dnim idejama i snagama uspele da devastiraju klju\u010dne kvalitete i kapacitete dru\u0161tava kojima vazalno gospodare, kao preduslove za bilo kakvu ambiciozniju dru\u0161tvenu proizvodnju i reprodukciju, a time i za elementarno pristojnu egzistenciju ve\u0107ine stanovni\u0161tva. Posledice u vidu interesnog razaranja mogu\u0107nosti, infrastruktura i motivacija za participaciju u politi\u010dkom \u017eivotu i odlu\u010divanju, pada dostupnosti i kvaliteta op\u0161teg i individualnog obrazovanja, privatizacije i komercijalizacije niza elementarnih zdravstvenih i stambenih usluga i potreba, pusto\u0161e\u0107eg prinudnog migriranja i iseljavanja, postaju nesagledive i nere\u0161ive u situaciji podjednako vidljive razorenosti kriti\u010dkih kapaciteta medija, nauke, kulture, koji su pod kontrolom i diktaturom kapitala kao i svi drugi domeni artikulacije, ispoljavanja i interpretacije javnog i dru\u0161tvenog interesa.<\/p>\n
Iako ogromna ve\u0107ina stanovni\u0161tva \u017eeli da se ostvari i napreduje mirnim \u017eivotom i radom, i da na maksimalno racionalan na\u010din doprinosi svom li\u010dnom, kao i razvoju manjih i ve\u0107ih zajednica sa kojima je politi\u010dki, ekonomski i kulturno povezana, nezaja\u017eljivi parcijalni i posebni apetiti i interesi i iz njih neprekidno rastu\u0107i konflikti bur\u017eoaskih frakcija, jednostavno ne dozvoljavaju ovakav razvoj i organizaciju pojedinaca-ki, zajednica, dr\u017eava i dru\u0161tava. Takav razvoj je konceptualno i interesno suprotstavljen njihovom razvoju kao vladaju\u0107ih slojeva, zbog \u010dega uvla\u010de opravdano upla\u0161ene i dezorijentisane delove stanovni\u0161tva u iracionalna i lako kontrolisana i upotrebljiva stanja neprijateljstva, nesigurnosti i u krajnjem slu\u010daju dirigovane paranoje i mr\u017enje.<\/p>\n
U takvoj situaciji \u010dini se krajnje potrebnim da se odlu\u010dno i sa indignacijom odbace fingirane politi\u010dke borbe bur\u017eoaskih magnata i njihovih instrumentalizovanih politi\u010dkih aparata, rastrubljene i dobo\u0161arene od podjednako frakcionisanih i instrumentalizovanih bur\u017eoaskih medija i jasno poru\u010di: na\u0161 problem je kapitalizam u svim njegovim oblicima i maskama i potrebno je sistematski i dugoro\u010dno insistirati na njegovoj su\u0161tinskoj promeni i promi\u0161ljati njegovu su\u0161tinsku alternativu, dakle insistirati na izgradnji dru\u0161tva bez eksploatacije, otu\u0111enja, diskriminacije, militarizacije, vladavine \u010doveka nad \u010dovekom (naravno i \u017eena nad \u017eenama i mu\u0161karaca nad \u017eenama), na koncipiranju dru\u0161tvene proizvodnje i reprodukcije organizovane bez zaga\u0111ivanja i prirode i dru\u0161tva (tj. dru\u0161tvenih odnosa), dakle dru\u0161tva oslobo\u0111enog nezaja\u017eljivih mehanizama i prioriteta \u201erasta i razvoja\u201c kapitalizma, koji sve vi\u0161e\u2014dovoljno je pro\u010ditati i bilo koje dnevne vesti kontrolisane od samog kapitala\u2014postaju tek preimenovani pad i destrukcija \u010doveka i \u010dove\u010danstva.<\/p>\n
Zato iz regiona koji je ve\u0107 tri puta u pro\u0161lom veku podnosio i sa velikim delom Evrope i sveta delio jo\u0161 uvek nesagledive posledice najtragi\u010dnijih \u201erazvojnih\u201c slomova kapitalisti\u010dkih sistema i re\u017eima, regiona koji je pri tom dao doprinos jednom od najzanimljivijih politi\u010dkih procesa izgradnje dru\u0161tva solidarnosti, prijateljstva i sigurnosti, a koji je ru\u0161en i sru\u0161en od strana istih interesnih grupa koje se danas maroderski otimaju o njegovo preostalo nasle\u0111e, poru\u010dujemo<\/p>\n
i odbijamo da nas bur\u017eoaske frakcije nadalje zamajavaju i zamaraju svojim \u0161pekulantskim definicijama i pateti\u010dnim uzbunama i povr\u0161nim merama protiv raznih oblika i manifestacija varvarstva, jer ih i same neminovno izazivaju i reprodukuju svojim klasnim interesima i politikama, zbog \u010dega je krajnje vreme da se ve\u0107 jednom sklone sa ekonomske, politi\u010dke i medijske pozornice. Mi ih pozivamo da to urade planski i dobrovoljno, poma\u017eu\u0107i tako mladim i progresivnim socijalisti\u010dkim misliocima i misliteljicama, delatnicima i delatnicama celog sveta, da iskoriste jo\u0161 neuni\u0161tene korisne politi\u010dke principe, prirodne i dru\u0161tvene resurse i infrastrukturu dana\u0161njeg sveta radi uspostavljanja i obezbe\u0111enja sistema dru\u0161tvenih odnosa zasnovanog na zajedni\u010dkom planiranju sopstvene, i dostojne budu\u0107nosti svih ljudi i svih naroda sveta a ne grozni\u010davog pridr\u017eavanja, odr\u017eavanja i ulep\u0161avanja sistema sada\u0161njosti i pro\u0161losti, dakle sistema dobrobiti nekolicine utvr\u0111enih i ogra\u0111enih svetskih mo\u0107nika i njihovih po periferijama rasutih i zava\u0111enih upravnih i propagandnih aparata.<\/p>\n
Priklju\u010dujmo se socijalisti\u010dkim ili komunisti\u010dkim ili anarhisti\u010dkim grupama, inicijativama, partijama ili organizacijama; pomozimo njihov rad i razvoj, obave\u0161tavajmo se, diskutujmo, u\u010destvujemo u njihovim delatnostima i aktivnostima; legitimno je izabrati onaj na\u010din borbe za socijalizam koji nekome najvi\u0161e odgovara, izbor je dovoljno raznovrstan, \u010dak impresivan. Ali nije legitimno ni moralno sedeti po strani i biti uvre\u0111en neispunjenjem nerealnih li\u010dnih o\u010dekivanja i fantazija i primiren nezainteresovano\u0161\u0107u za politiku \u2013 biti samim tim u savezu sa destruktivnim bur\u017eoaskim politikama i re\u017eimima!<\/p>\n
Potpisali do sada:<\/p>\n
Dragomir Oluji\u0107 Oluja, politolog (Beograd),<\/p>\n
Noa Treister, umetnica (Beograd),<\/p>\n
Neboj\u0161a Miliki\u0107, in\u017eenjer geologije (Beograd),<\/p>\n
Du\u0161an Maljkovi\u0107, filozof (Beograd),<\/p>\n
Sne\u017eana Barali\u0107 Bo\u0161njak, politikolo\u0161kinja (Pan\u010devo),<\/p>\n
Branimir Stojanovi\u0107, psihoanaliti\u010dar (Beograd),<\/p>\n
Katja Praznik, sociolo\u0161kinja-teoreti\u010darka kulture (Ljubljana, Buffalo),<\/p>\n
Danilo Prnjat, umetnik (Beograd),<\/p>\n
Marsel Mars, napredni korisnik interneta (Zagreb-Coventry),<\/p>\n
Marija Peternel, radnica u kulturi (Ni\u0161),<\/p>\n
Aleksandar Matkovi\u0107, sociolog (Novi Sad),<\/p>\n
Nenad Gli\u0161i\u0107, knji\u017eevnik (Kragujevac),<\/p>\n
Jelica Jovanovi\u0107, arhitekta (Beograd),<\/p>\n
Darko Stojanovi\u0107, metalostrugar (Od\u017eaci),<\/p>\n
Suzana Milevska, istori\u010darka umetnosti (Skopje),<\/p>\n
Stevan Vukovi\u0107, istori\u010dar umetnosti (Beograd),<\/p>\n
Nenad Porobi\u0107, in\u017eenjer elektrotehnike (Beograd),<\/p>\n
Mirjana Dragosavljevi\u0107, istori\u010darka umetnosti (Beograd),<\/p>\n
Marija Perkovi\u0107, pekarska radnica (Beo\u010din),<\/p>\n
Goran Despotovi\u0107, arhivista (Beograd),<\/p>\n
Na\u0111a Bobi\u010di\u0107, knii\u017eevna kriti\u010darka (Beograd),<\/p>\n
\u0110or\u0111e Bo\u017eovi\u0107, lingvista (Beograd),<\/p>\n
Dubravka Sekuli\u0107, arhitektkinja (Grac),<\/p>\n
Danijela Majstorovi\u0107, profesorica lingvistike (Banja Luka \u2013 Gissen),<\/p>\n
Ivan Velisavljevi\u0107, dramaturg (Beograd),<\/p>\n
Gal Kirn, teoreti\u010dar politike i kulture (Berlin),<\/p>\n
Aleksandar Stojanovi\u0107, pravnik i aktivista (Kosovska Mitrovica),<\/p>\n
Stefan Gu\u017evica, istori\u010dar, (Rijeka),<\/p>\n
Bojana Pi\u0161kur, kustoskinja (Ljubljana),<\/p>\n
Jelena Vesi\u0107, teoreti\u010darka umetnosti (Beograd),<\/p>\n
Sead Biberovi\u0107, gra\u0111anski aktivista (Novi Pazar),<\/p>\n
Rialda \u0160ebek, psihoanaliti\u010dki psihoterapeut (London),<\/p>\n
Branislav Marku\u0161, biv\u0161i radnik Jugoremedije (Zrenjanin),<\/p>\n
Tanja Petrovi\u0107, antropolo\u0161kinja (Svetozarevo-Ljubljana),<\/p>\n
Tamara \u0160midling, antropolo\u0161kinja (Beograd),<\/p>\n
Stefan Aleksi\u0107, novinar (Obrenovac),<\/p>\n
Nata\u0161a Bodro\u017ei\u0107, kulturna radnica (Zagreb),<\/p>\n
Sonja Lebo\u0161, kulturna antropologinja (Kor\u010dula-Zagreb),<\/p>\n
Sa\u0161a Stojanovi\u0107, umetnik (Beograd),<\/p>\n
Robert Fai, IT administrator (Zrenjanin),<\/p>\n
Simona Ognjanovi\u0107, istori\u010darka umetnosti (Beograd),<\/p>\n
Jane \u010calovski, umetnik (Skopje),<\/p>\n
Neboj\u0161a Kitanovi\u0107, elektri\u010dar (Ljubljana),<\/p>\n
Milo\u0161 Ran\u010di\u0107, programer (Beograd),<\/p>\n
Marko Mileti\u0107, istori\u010dar umetnosti (Zemun),<\/p>\n
Jelena Mihajlov, istori\u010darka umetnosti (Zrenjanin),<\/p>\n
Miroslav Samard\u017ei\u0107, politikolog (Zrenjanin),<\/p>\n
Vladimir Vasi\u0107, politikolog (Bor),<\/p>\n
Sa\u0161a Marinkovi\u0107, radnik (Beograd),<\/p>\n
Katarina Peovi\u0107, izv. profesorica kulturologije (Rijeka),<\/p>\n
Gordan Jovanovi\u0107, istori\u010dar umetnosti (Beograd),<\/p>\n
Slavko Simi\u0107, matemati\u010dar (Beograd),<\/p>\n
\u0160efik Tatli\u0107, dekolonijalni teoreti\u010dar (Biha\u0107),<\/p>\n
Tanja Markovi\u0107, psiholo\u0161kinja (Beograd),<\/p>\n
Ga\u0161per Kralj, knji\u017eevnik (Ljubljana),<\/p>\n
Na\u0111a Pavlica, knji\u017eevna kriti\u010darka (Beograd),<\/p>\n
Ivica Mladenovi\u0107, sociolog (Vranje-Pariz),<\/p>\n
Du\u0161an Muri\u0107, umetnik (Zemun),<\/p>\n
Maja Solar, dru\u0161tvena teoreti\u010darka i spisateljica (Novi Sad),<\/p>\n
Milo\u0161 Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107, sociolog (Beograd),<\/p>\n
Ibro Hasanovi\u0107, umjetnik (Pariz),<\/p>\n
\u0110okica Jovanovi\u0107, profesor sociologije (Ni\u0161-Beograd),<\/p>\n
Vlada Novakovi\u0107, radnik (Beograd),<\/p>\n
Ankica \u010cakardi\u0107, filozofkinja i feministica (Zagreb),<\/p>\n
Goran Markovi\u0107, urednik Novog plamena (Bijeljina),<\/p>\n
Zdravko Saveski, politikolog (Skopje),<\/p>\n
Branka Pavlovi\u0107, monta\u017eerka i vizuelna umentica (Berlin-Beograd),<\/p>\n
Mate Kapovi\u0107, lingvista (Zagreb),<\/p>\n
Dijana \u0106urkovi\u0107, lingvistica (Split),<\/p>\n
Anej Korsika, politikolog (Ljubljana),<\/p>\n
Svetlana Ivanov, glumica i pozori\u0161ni pedagog (Beograd),<\/p>\n
Filip Balunovi\u0107, politikolog (Beograd-Firenca),<\/p>\n
Neboj\u0161a Komanovi\u0107, preduzetnik (Obrenovac),<\/p>\n
Sanja Krsmanovi\u0107 Tasi\u0107, glumica (Beograd),<\/p>\n
Dimitrije Bira\u010d, ekonomist (Karlovac-Zagreb),<\/p>\n
Nemanja Drobnjak, sociolog (Beograd),<\/p>\n
Vahida Ramujki\u0107, umetnica (Beograd),<\/p>\n
Milosav Juki\u0107, in\u017eenjer ma\u0161instva (Ni\u0161),<\/p>\n
Du\u0161ko Radosavljevi\u0107, profesor politikologije (Novi Sad),<\/p>\n
Luka Bogdani\u0107, filozof (Zagreb),<\/p>\n
Sre\u0107ko Pulig, novinar i publicist (Zagreb).<\/p>\n
Potpisivanje se mo\u017ee nastaviti i tekst diskutovati na svim dru\u0161tvenim mre\u017eama gde \u0107e poruka biti preneta.<\/p>\n