{"id":282317,"date":"2020-01-17T07:24:57","date_gmt":"2020-01-17T06:24:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=282317"},"modified":"2020-01-17T07:24:57","modified_gmt":"2020-01-17T06:24:57","slug":"da-li-glasati-na-nepostenim-izborima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/17\/da-li-glasati-na-nepostenim-izborima\/","title":{"rendered":"Da li glasati na nepo\u0161tenim izborima?"},"content":{"rendered":"

Autor: Vujo Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

\u010citateljka i \u010ditalac \u0107e opravdano pomisliti da je pitanje besmisleno, jer razloga za izlazak na nepo\u0161tene izbore sigurno ne mo\u017ee biti. Ovaj tekst \u0107e obrazlo\u017eiti zbog \u010dega je iz perspektive glasa\u010da pitanje izlaska ili neizlaska na nepo\u0161tene izbore zapravo te\u0161ka, ali i veoma va\u017ena odluka. Tako\u0111e, ponudi\u0107e okvir kojim bi glasa\u010di posve\u0107eni demokratiji mogli da se rukovode u odluci da li i na koji na\u010din izlaziti na izbore koji slu\u017ee nedemokratskim ciljevima.<\/p>\n

Izbori u kompetitivnim autokratijama<\/h2>\n

Trenutno se na stranicama Pe\u0161\u010danika vodi odli\u010dna debata o ishodima bojkota izbora. Opozicione stranke u hibridnim re\u017eimima kao \u0161to je Srbija \u010desto pribegavaju strategiji vaninstitucionalnog pritiska na vlast. Da li \u0107e se politi\u010dke stranke odlu\u010diti za bojkot je jedno pitanje, koje se mo\u017ee postaviti iz aspekta o\u010dekivanih ishoda, ali i posmatrati iz normativne perspektive. Ipak, \u010dini se da je debata o bojkotu do sada bila veoma fokusirana na stranke, a nedovoljno na glasa\u010de.<\/p>\n

Kada se govori o bojkotu izbora i glasa\u010dima, najvi\u0161e pa\u017enje se obra\u0107a na izlaznost i reprezentativnost. Logika je slede\u0107a: ako stranke odlu\u010de da bojkotuju izbore, glasa\u010di koji ih podr\u017eavaju ne bi na njih iza\u0161li, a smanjena izlaznost bi umanjila legitimitet nereprezentativne izabrane vlasti. Ali hajde da na trenutak ostavimo stranke po strani i problematizujemo sam izlazak glasa\u010da na izbore u kompetitivnoj autokratiji.<\/p>\n

Glasanje u stabilnim demokratijama se smatra dobrim i za pojedince i politi\u010dki sistem. Glasanjem se ostvaruje vi\u0161e efekata, od negovanja demokratske politi\u010dke kulture do osna\u017eivanja demokratskih institucija i kvalitetnijih politi\u010dkih ishoda. Sa druge strane, postojanje formalnih izbora u potpunim autokratijama prvenstveno slu\u017ei odr\u017eavanju nedemokratske vlasti. U takvim sistemima, neizla\u017eenje na izbore bi iz aspekta pojedinaca moglo da bude opravdan postupak. Ali \u0161ta je sa hibridnim re\u017eimima, koji imaju karakteristike i demokratija i autokratija?<\/p>\n

\u201eU kompetitivnim autokratijama, koje su naj\u0161ire rasprostranjen tip hibridnih re\u017eima, formalne demokratske institucije su jo\u0161 uvek glavni na\u010din kojim se politi\u010dka mo\u0107 sti\u010de i odr\u017eava, ali u njima stranke na vlasti zloupotrebljavaju svoju poziciju i ostvaruju izra\u017eenu prednost nad politi\u010dkim protivnicima. Ovi re\u017eimi su kompetitivni jer opozicione stranke koriste demokratske mehanizme u stvarnoj politi\u010dkoj borbi, ali nisu demokratski zbog izra\u017eene prednosti vladaju\u0107ih stranaka u toj borbi. Izbori su relativno slobodni, ali nisu fer.\u201c<\/p>\n

Ve\u0107 ovih nekoliko re\u010denica iz uticajnog rada Levickog i Veja (2010, 5) o kompetitivnim autokratijama trebalo bi da pomognu da se demokratija i izbori u Srbiji postave u globalni kontekst. Iako mnogi tvrde suprotno, Srbija nije \u201ediktatura\u201c jer se vlast u njoj odr\u017eava kroz relativno slobodne i kompetitivne izbore. Nije ni puna demokratija, jer prednost vladaju\u0107e stranke onemogu\u0107ava po\u0161tene izbore od, po mom mi\u0161ljenju, konsolidovanja vlasti nakon izbora 2014.<\/p>\n

Uz to, iako se \u010desto govori o \u201efer i po\u0161tenim\u201c izborima, to je pleonazam. Izbori u demokratijama su slobodni ukoliko nema kra\u0111e glasova i masovnog zastra\u0161ivanja bira\u010da i politi\u010dkih u\u010desnika. Izbori su fer (odnosno po\u0161teni) ukoliko opozicija na izborima nastupa relativno ravnopravno sa strankama na vlasti. Dok se sa jedne strane dosada\u0161nji izbori u Srbiji mogu oceniti kao donekle slobodni, oni nisu fer, jer vladaju\u0107e stranke imaju izra\u017eenu prednost u pristupu resursima, medijima i uticaju na institucije koje kontroli\u0161u izborni proces.<\/p>\n

Da li glasati?<\/h2>\n

Glasa\u010di se u kompetitivnim autokratijama nalaze pred dilemom: da glasanjem na nepo\u0161tenim izborima legitimi\u0161u nedemokratsku vlast, ili da se neizla\u017eenjem odreknu mogu\u0107nosti da je mirnim putem smene. Kada se demokratija i izbori u Srbiji postave u ovaj kontekst, mo\u017ee se postaviti slede\u0107e pitanje: ako je Srbija kompetitivna autokratija u kojoj izbori nisu po\u0161teni, da li bi gra\u0111ani trebalo da u\u010destvuju na njima?<\/p>\n

U svom novom, jo\u0161 uvek neobjavljenom radu, Isiksel i Pepinski (2019) su ponudili koristan okvir kojim bi glasa\u010di mogli da se rukovode u proceni opravdanosti izlaska na izbore. Po njima, izlazak na izbore je opravdan ukoliko je glasanje: jedini preostali na\u010din da se u\u010destvuje u politi\u010dkom \u017eivotu, nenasilno sredstvo za destabilizovanje autoritarne vlasti, ukoliko je podsticanje participacije glasanjem va\u017enije od trenutne legitimacije vlasti i kona\u010dno, ukoliko glasanje dugoro\u010dno osna\u017euje demokratske institucije. Bez namere da dublje obrazla\u017eem ova \u010detiri razloga, u veoma op\u0161tim crtama \u0107u ih primeniti na kontekst izbora u Srbiji.<\/p>\n

Isiksel i Pepinski tvrde da bi glasanje moglo biti opravdano ukoliko bi to bio efektivniji, odnosno manje rizi\u010dan na\u010din uticanja na politiku od alternative, na primer gra\u0111anskog organizovanja, protesta ili peticija. Ove politi\u010dke aktivnosti u Srbiji nose neznatan ili nizak rizik po ve\u0107inu u\u010desnika i alternativni oblici organizovanja mogu slu\u017eiti za iskazivanje politi\u010dkih stavova umesto izbora. Me\u0111utim, pitanje efektivnosti se \u010dini va\u017enijim. Iz godine u godinu, demonstracije gra\u0111ana i institucionalni poku\u0161aji uticaja na politi\u010dke ishode imali su skromne ili nikakve efekte. Gra\u0111anima suo\u010denima sa korupcijom, ugro\u017eavanjem prava i drobljenjem demokratskih institucija, iz vlasti se neretko poru\u010duje da se kandiduju na izborima ako ho\u0107e da uti\u010du na politiku. U ovom kontekstu takva poruka nije samo cini\u010dan dokaz nedostatka politi\u010dke odgovornosti izabranih predstavnika, ve\u0107 i otvoreno stavljanje do znanja gra\u0111anima da, ukoliko \u017eele druga\u010dije politike, nema alternative smenjivanju vlasti na izborima.<\/p>\n

Drugi argument ka\u017ee da, iako vlast kontroli\u0161e ishode izbora, ta kontrola nikada nije totalna. Svaki izborni ciklus u kompetitivnim autokratijama (za razliku od potpunih autokratija) uvek nosi neki stepen rizika po vladaju\u0107u strukturu. Destabilizacija ne zna\u010di smenu vlasti, ve\u0107 izborne ishode koji bi pove\u0107ali cenu kojom se vladaju\u0107e partije odr\u017eavaju na vlasti. To mogu biti \u201emale\u201c pobede na lokalnim izborima, nove strategije politi\u010dkog organizovanja ili kori\u0161\u0107enje izbornih kampanja da bi se ostvarila komunikacija sa \u0161irim krugom bira\u010da. Ovi mehanizmi su dobro poznati u Srbiji ali i u \u0161irem regionu, gde su nedavne pobede opozicije u najve\u0107im gradovima Turske i Ma\u0111arske stvorile solidne prepreke daljem funkcionisanju vladaju\u0107ih stranaka. Do ovakvih promena nije do\u0161lo na lokalnim izborima u Srbiji odr\u017eanim tokom 2018. i 2019, ali neizla\u017eenjem na izbore mogu\u0107nost ovakvih \u201emalih\u201c promena dodatno se umanjuje.<\/p>\n

Trebalo bi uzeti u obzir i tre\u0107i argument, po kome cenu nema samo glasanje ve\u0107 i apstinencija, i to po pojedinca, kao i po politi\u010dke aktere (Ajta\u010d i Stouks, 2019). Glasanje je navika koja se sporo stvara, a brzo gubi. Neizla\u017eenje na izbore za glasa\u010de koji su posve\u0107eni demokratiji i naviknuti na u\u010destvovanje u demokratskom procesu uve\u0107ava njihov ose\u0107aj pasivnosti i izolovanosti, a time potencijalno uve\u0107ava korpus apstinenata. Bojkot jednog izbornog ciklusa zna\u010di osam godina neizlaska na bira\u010dko mesto. Ovaj argument tako\u0111e ka\u017ee da je ta\u010dno da izla\u017eenje kratkoro\u010dno legitimi\u0161e nepo\u0161tene izbore, ali da bi izlazak dugoro\u010dno mogao vi\u0161e da ide u prilog opozicionim glasa\u010dima, jer bi iz jednog izbornog ciklusa u drugi mogao da uve\u0107ava broj potencijalnih glasa\u010da posve\u0107enih promeni vlasti, umesto da ga smanjuje. Izborna izlaznost u Srbiji posle 2000. bila je najvi\u0161a u periodu demokratizacije krajem prve decenije. Ovaj odnos mo\u017ee se objasniti time da su poverenje u izborni proces i uverenje da se mo\u017ee uticati na va\u017ene politi\u010dke ishode smanjivali izbornu apatiju i privla\u010dili glasa\u010de, ali i obrnuto: uru\u0161avanje demokratije zna\u010di smanjivanje broja glasa\u010da, a to ipak najvi\u0161e koristi vladaju\u0107oj ve\u0107ini.<\/p>\n

\u010cetvrti argument usmeren je na ne\u0161to dalju budu\u0107nost, u kojoj je ve\u0107 do\u0161lo do demokratizacije. Autoritarni re\u017eimi zloupotrebljavaju demokratske institucije i koriste ih za nedemokratske svrhe. Ovo smanjuje poverenje gra\u0111ana u demokratski proces i \u010dini posao u\u010dvr\u0161\u0107ivanja demokratije u narednom periodu te\u017eim. Glasa\u010d bi na nepo\u0161tene izbore mogao da iza\u0111e, jer time pokazuje posve\u0107enost principu demokratske smene vlasti i demokratskim institucijama, nasuprot vaninstitucionalnoj smeni vlasti sa jedne strane i autoritarnoj zloupotrebi vlasti sa druge. Istra\u017eivanja pokazuju da sa opadanjem kvaliteta demokratije u Srbiji raste podr\u0161ka demokratiji kao najmanje lo\u0161em sistemu. Uz to se prepoznaje autoritarni pravac vladaju\u0107e stranke i pove\u0107ava se protivljenje politici \u201e\u010dvrste ruke\u201c. Ovo su tendencije koje ohrabruju, ali legitimno je pitanje da li bi neizla\u017eenjem na izbore ovakav trend nestao ili \u010dak postao negativan?<\/p>\n

Strate\u0161ki argument<\/h2>\n

Neki od ovih argumenata provla\u010dili su se u dosada\u0161njoj debati o bojkotu, ali uvek u senci analize odluka politi\u010dkih aktera. \u010cini se da je ovaj druga\u010diji pristup koristan, jer u prvi plan stavlja glasa\u010da i omogu\u0107ava sistemati\u010dno sagledavanje izlaska na izbore iz perspektive anti-autoritarnog pojedinca. Me\u0111utim, tu se ve\u0107 naziru i granice ovog pristupa. Iako Isiksel i Pepinski uo\u010davaju da su izbori kolektivna akcija, odnosno koordinisanje sa drugim glasa\u010dima a ne suma pojedina\u010dnih izbora, oni ne uzimaju u obzir efekte takve koordinacije.<\/p>\n

Glasa\u010di ne razmi\u0161ljaju o izborima u vakuumu, kao izolovani pojedinci, ve\u0107 razmatraju i strate\u0161ki kontekst i pona\u0161anje svog okru\u017eenja. U kontekstu Srbije, upravo je ovaj aspekt klju\u010dan. Kao prvo, strate\u0161ki kontekst je koordinisani neizlazak na izbore, kao na\u010din da se do\u0111e do po\u0161tenih izbora. Ova koordinacija u velikoj meri oblikuje stavove demokratski orijentisanih bira\u010da. Samim tim, izla\u017eenje na izbore demokratski orijentisanih bira\u010da imalo bi ve\u0107u cenu, nego u okolnostima da ove kampanje nema. Tako\u0111e, neizla\u017eenje na izbore u kontekstu masovnog bojkota ima inherentnu vrednost iskazivanja solidarnosti sa okru\u017eenjem. Ovaj peti argument delimi\u010dno dopunjuje Isiksel i Pepinskog. Ali u slu\u010daju Srbije \u010dini se i da on prete\u017ee nad svim ostalim argumentima koji bi mogli da opravdaju izlazak \u010dak i na nepo\u0161tene izbore.<\/p>\n

Me\u0111utim, to \u0161to strate\u0161ki kontekst bojkota prete\u017ee nad ostalim argumentima je ujedno i njegova najslabija ta\u010dka. Uzmimo da partijska strategija bojkota opravdava neizla\u017eenje na jedne izbore kao do sada neisproban na\u010din da se uti\u010de na pobolj\u0161anje izbornih uslova. Ukoliko se \u0161est meseci ili godinu dana posle izbora gra\u0111ani na\u0111u suo\u010deni sa veoma sli\u010dnom ili, izglednije, autoritarnijom vlasti nego danas, ta vlast \u0107e imati blago naru\u0161en spoljni legitimitet, a jedan opozicioni poku\u0161aj promene bi\u0107e ve\u0107 iskori\u0161\u0107en. Jo\u0161 va\u017enije za glasa\u010de, bi\u0107e manje mogu\u0107nosti da se uti\u010de na sve lo\u0161ije politike, a bi\u0107e propu\u0161tena prilika i za destabilizaciju i osloba\u0111anje novih prostora, a verovatno \u0107e porasti izborna apatija i smanjiti se poverenje u demokratske mehanizme. Postoja\u0107e iste dileme, ali \u0107e pozicija demokratski orijentisanih glasa\u010da biti te\u017ea.<\/p>\n

Neki od ovih problema i rizika mogli bi da se ubla\u017ee ili izbegnu tako \u0161to bi demokratski orijentisani glasa\u010di u\u010destvovali na izborima tako \u0161to bi, na primer, iza\u0161li na izbore i poni\u0161tili glas. Tako\u0111e bi mogli da aktivno u\u010destvuju u kontroli izbornog procesa, kao \u010dlanovi stalnih sastava bira\u010dkih odbora, ili kroz gra\u0111ansko posmatranje izbora. Na ove na\u010dine, izme\u0111u ostalih, u\u010destvovali bi u bojkotu, ali bi se organizovali i mobilisali lokalnu zajednicu, izbegli apstinenciju, pokazali da dr\u017ee do demokratskih institucija, pokazali svoju brojnost i mo\u017eda upravo time doprineli destabilizaciji vladaju\u0107e stranke.<\/p>\n

Izgledi da \u0107e se Srbija demokratizovati kroz spoljne pritiske koji bi izbore u\u010dinili po\u0161tenima su veoma mali. Prostor za demokratizaciju mogao bi da se otvori tek kroz smenu vlasti na nepo\u0161tenim izborima. Da bi se to desilo, bira\u010dka mesta ne bi trebalo prepustiti \u010dlanovima vladaju\u0107ih stranaka u narednih \u010detiri ili osam godina; ona moraju ostati u svesti demokratski orijentisanih glasa\u010da kao mesto na kome se smenjuje vlast. Mo\u017eda stoga nije klju\u010dno pitanje poverenja u su\u0161tinski nepo\u0161tenu izbornu utakmicu, ve\u0107 koliko verujemo jedni drugima, a koliko strategijama opozicionih partija. Koliko smo uradili na tome da ishodi bojkota, za svaki slu\u010daj, vi\u0161e zavise od gra\u0111ana, a manje od partija?<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

To \u0161to strate\u0161ki kontekst bojkota prete\u017ee nad ostalim argumentima je ujedno i njegova najslabija ta\u010dka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282318,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-282317","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=282317"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282317\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":282319,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282317\/revisions\/282319"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282318"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=282317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=282317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=282317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}