{"id":282182,"date":"2020-01-15T06:36:44","date_gmt":"2020-01-15T05:36:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=282182"},"modified":"2020-01-14T21:51:51","modified_gmt":"2020-01-14T20:51:51","slug":"o-kurcenju-i-jugoslovenstvu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/15\/o-kurcenju-i-jugoslovenstvu\/","title":{"rendered":"O kur\u010denju i jugoslovenstvu"},"content":{"rendered":"

Autor: Boris Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u201eSkromnost jeste vrlina, al\u2019 nije u tome fora, prvo pravilo hard core-a je da kur\u010diti se mora\u201c
\nSahara \u2013 Kur\u010diti se mora (feat Jovica Dobrica i Mimi Mercedez)<\/p><\/blockquote>\n

Kur\u010denje u vernakularnom govoru ozna\u010dava dr\u010dan, izazovan stav. U pitanju jeste jedan od fenomena za koji se smatra da je op\u0161te poznat, zna\u010denje re\u010di koje je svakome naizgled samorazumljivo. Namera ovog ogleda nije samo da ne\u0161to dublje ispita ovu pojavu (pop) kulturolo\u0161ki, ve\u0107 i da je politi\u010dki (mo\u017eda \u010dak i geo-politi\u010dki) kontekstualizuje.<\/p>\n

Po\u0111imo od dru\u0161tvene kontekstualizacije. Poreklo i smisao ovog stava ima smisla tra\u017eiti u ni\u017eim dru\u0161tvenim slojevima pre nego u vi\u0161im. Kur\u010denje ima veze sa stavom, subkulturom, pona\u0161anjem, muzikom itd. pripadnika ugro\u017eenih dru\u0161tvenih grupa \u2013 pojedinca koji pripada ovoj grupi, koji ima potrebu da se brani, da ne\u0161to doka\u017ee, da se afirmi\u0161e sebi i drugima. Kur\u010denje stoga uvek nastupa iz pozicije, uop\u0161teno gledano, slabijeg \u2013 to je veoma va\u017eno za razumeti. U tom pogledu je kur\u010denje vrlo razli\u010dito od baha\u0107enja (o kome, ustalom, u tom dru\u0161tvenom sloju tako\u0111e ima dovoljno re\u0107i), ili maltretiranja, jer se drugo i tre\u0107e mogu sprovoditi nad od sebe slabijim ili nad sebi jednakim, te je u tom smislu potpuno druga\u010dija stvar. Da bi kur\u010denje bilo uspe\u0161no, dakle, mora se nastupati sa inferiorne pozicije. U pitanju mo\u017ee biti fizi\u010dka, obrazovna, u \u0161irem smislu klasna, a gotovo uvek ekonomska, tj. ekonomski zasnovana slabost, koja se poku\u0161ava prekora\u010diti. Hrabrost, dopadljivost, pa i veli\u010dina ovakvog postupanja nije u savla\u0111ivanju slabijeg ili u afirmaciji u odnosu na slabijeg; naprotiv, u pitanju je afirmacija nad ja\u010dim. Nije stoga neobi\u010dno da se ovaj stav tako \u010desto sre\u0107e u rap muzici i hip hop kulturi, u svim njenim grananjima, meandrima i varijacijama (na primer, trap). Rap umetnici jesu, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, poreklom sa dru\u0161tvene margine, neko ko u dru\u0161tvo i u \u017eivot ulazi sa pozicije slabosti, sa periferije. Ako neki rap umetnici i nisu fakti\u010dki sa periferije \u2013 recimo da su neki od njih iz dobrostoje\u0107ih, gra\u0111anskih porodica \u2013 njihovi liri\u010dki subjekti, njihovo pesni\u010dko Ja, to jeste. Osnovni tropi ove kulture ukazuju na te\u0161ke po\u010detke, geto okru\u017eenje, te afirmaciju sopstva u takvim okvirima. Kur\u010denje, dakle, jeste li\u010dni \u010din (mikro sfera, recimo) napada centra sa periferije ili polu-periferije. Jeste \u010din te\u017enje za pobedom u neravnopravnim uslovima, protiv objektivno ja\u010deg protivnika.<\/p>\n

\u201eOrtaci se kur\u010de, imaju pokri\u0107e\u201c.
\nSahara \u2013 Kur\u010diti se mora (feat Jovica Dobrica i Mimi Mercedez)<\/p><\/blockquote>\n

Citat kojim je zapo\u010det \u010dlanak je iz dela pesme koji u nastavku sadr\u017ei i gore navedeni stih. Ovo treba pojasniti, jer je u pitanju potencijalna gre\u0161ka u razumevanju autorke ovih stihova. Smisao postupka i \u010dina ovakve samo-afirmacije, jeste u tome da se pokri\u0107e nema. Zapravo, da se nastupa iz pozicije slabosti, koja se onda hrabro\u0161\u0107u, kreativno\u0161\u0107u, lukavstvom \u2013 a nadasve bezobrazlukom, provokacijom i nepo\u0161tovanjem \u2013 prevazi\u0111e. Dakle, kakvo je to pokri\u0107e? Svakako nije ono koje dolazi iz objektivno dobrog polo\u017eaja, dobrih karata, da se slikovito izrazimo. U tom smislu, kur\u010denje je svojevrsni blef \u2013 hrabro i ve\u0161to pretvaranje da se dobre karte imaju dok se one zapravo nemaju. Odigrati sa dobrim kartama je su\u0161tinski druga\u010dije nego blefirati. Spolja moze izgledati isto, ali je postupak koji zahteva mnogo vi\u0161e snage volje, nerava, smirenosti, ve\u0161tine. Ukratko, zahteva mnogo vi\u0161e, zato \u0161to se, opet, nastupa sa pozicije slabosti (imanje lo\u0161ih karata, da se dr\u017eimo otvorene slike) i mnogo druga\u010dijih kvaliteta, nego \u0161to je prosto imanje dobrih karata. Ovo pore\u0111enje se ispostavlja kao naro\u010dito adekvatno imaju\u0107i u vidu koliku ulogu u karta\u0161kim igrama nosi slu\u010daj, hazard; sli\u010dno onoj koli\u010dini slu\u010daja koja uti\u010de na to da li \u0107e se neko roditi u predgra\u0111u ili u centru, u bogata\u0161koj ili u lumpenskoj porodici. Mnogo je lak\u0161e igrati samouvereno sa dobrim kartama nego sa lo\u0161im. Dakle, \u201epokri\u0107e\u201c o kome se govori u ovoj pesmi mo\u017ee biti samo ono koje dolazi iz volje da se nadoknadi objektivan zaostatak, da se presko\u010di taj jaz koji \u010din kur\u010denja i nastoji da presko\u010di. To nikako ne moze biti objektivno \u201epokri\u0107e\u201c, ono koje dolazi iz stvarno postoje\u0107ih kvaliteta i preimu\u0107stava. To moze biti nave\u017ebani, odglumljeni, izvedeni blef, koji uklju\u010duje veliku i specifi\u010dnu dozu invencije. Upravo ti kvaliteti jesu \u201epokri\u0107e\u201c o kome \u0107e tu dalje biti re\u010di.<\/p>\n

Dolazimo do drugog pojma iz naslova, jugoslovenstva, i premise iz uvoda, da kur\u010denje ne mora biti samo li\u010dni \u010din, ve\u0107 mo\u017ee biti izraz i dr\u017eavne politike. Mo\u017ee biti, to je osnovna hipoteza ovog ogleda, negovan kvalitet koji ima specifi\u010dne veze sa jednim podnebljem i sa jednim na\u010dinom razmi\u0161ljanja, koji ovde defini\u0161emo kao jugoslovenski. Misli se, da ne bude zabune, na drugu, socijalisti\u010dku Jugoslaviju. U tom pogledu, dalja je razrada ove hipoteze, kur\u010denje moze biti dr\u017eavna politika koja se kulturnom osmozom spu\u0161ta \u201enani\u017ee\u201c i formira jedan specifi\u010dni kvalitet.<\/p>\n

U uvodu ogleda je re\u010deno da kur\u010denje pre svega ima veze sa ni\u017eim dru\u0161tvenim slojevima, sa pozicijom slabijeg. Druga Jugoslavija po\u010dinje svoj \u017eivot tokom Drugog svetskog rata upravo sa tog polo\u017eaja. Tokom, a svakako i posle rata, u pitanju je razorena zemlja, sa velikim brojem poginulih u ratu, uni\u0161tenom infrastrukturom \u2013 koja ni pre rata nije bila na zavidnom nivou razvijenosti, naprotiv \u2013 sa veoma kratkom industrijskom istorijom, velikim procentom nepismenog stanovni\u0161tva. \u010cak i pre Drugog svetskog rata (u mnogim aspektima najrazornijeg vojnog sukoba ikada) i pre uni\u0161tenja koje je doneo u ovaj deo sveta, (prva) Jugoslavija jeste bila klijentelisti\u010dka dr\u017eava na polu-periferiji globalnog kapitala. U pitanju nije bila dr\u017eava globalnog centra, daleko od toga. Problemi koji su postojali posle Drugog svetskog rata, kao \u0161to su nepismenost, nepostojanje infrastrukture, ogromna razlika izme\u0111u razvijenih i pasivnih krajeva, iznimno nizak stepen emancipacije, kao i mnogi drugi, bili su prisutni i tada. Drugi svetski rat je ovu situaciju samo pogor\u0161ao. Ipak, druga Jugoslavija \u010dini odlu\u010dne korake prvo ka svom oslobo\u0111enju, zatim ka podizanju stepena pismenosti, emancipacije, industrijalizacije. U roku od svega nekoliko decenija, od jedne iznimno zaostale zemlje optere\u0107ene unutra\u0161njim sukobima i nestabilno\u0161\u0107u (prva Jugoslavija), potom razorene u ratu, dolazi do polo\u017eaja srednje razvijene Evropske zemlje i privilegovane pozicije jedne od diplomatski va\u017enijih zemalja sveta u tom trenutku \u2013 osniva\u010dice pokreta Nesvrstanih. U pitanju je nastupanje sa polo\u017eaja slabijeg ili, u tom trenutku potpuno slabog \u2013 i uspona na mnogo vi\u0161e. Spolja\u0161nja politika koju je ta zemlja vodila, mo\u017ee se okarakterisati kao kur\u010denje. Blefiranje, provokacija, oslanjanje na nepouzdane i prevrtljive saveznike protiv neprijatelja \u2013 tako\u0111e, oslanjanje na ideolo\u0161ke i tradicionalne neprijatelje protiv doju\u010deranjih ili nominalnih saveznika (kriza Informbiroa, na primer) \u2013 zauzimanje polo\u017eaja na me\u0111unarodnoj sceni koju po objektivnoj va\u017enosti, veli\u010dini industrije, vojnoj snazi, veli\u010dini ekonomije i mnogim drugim parametrima, ta dr\u017eava ne bi trebalo da ima \u2013 ne bi trebalo da se usu\u0111uje da ima. A opet, usudila se jeste, i uspevala u tome da se nametne jeste. Poznato je, iako neprovereno, pismo koje je Josip Broz Tito poslao Staljinu gde mu poru\u010duje da prestane da \u0161alje atentatore na njega \u2013 ve\u0107 su ih uhvatili nekoliko \u2013 jer \u0107e onda on poslati samo jednog, i ne\u0107e morati da \u0161alje druge posle njega. Ono \u0161to jeste dokumentovano jeste da je Josip Broz Tito u poseti Ri\u010dardu Niksonu u sred Bele ku\u0107e izvadio kubanski tompus i zapalio ga, uprkos \u2013 ili ba\u0161 zbog \u2013 za Amerikance traumati\u010dkom epizodom sa Kubom i tamo instaliranim sovjetskim projekilima. \u010cist bezobrazluk, ili \u010disto kur\u010denje, osobito kada se uzmu tada\u0161nje prilike u obzir, objektivan polo\u017eaj Jugoslavije u odnosu na SAD. Ovakvo pona\u0161anje se prelilo sa dr\u017eavne politike na umetnike, sportiste, preduzetnike.<\/p>\n

Zadr\u017eimo se na primerima ovakvog postupanja u sportu, i podsetimo izjave da se ameri\u010dka ko\u0161arka zasniva na fizi\u010dkoj spremi, sovjetska na jakim centrima, a jugoslovenska na bezobrazluku. Iako \u0107emo spomenuti neke doga\u0111aje koji se de\u0161avaju u trenutku kada druga Jugoslavija vi\u0161e ne postoji, duh i smisao takvog postupanja jesu su\u0161tinski jugoslovenski. Li\u010dnosti koje su se zaticale u datim situacijama jesu odgajane u tom duhu, u toj kulturi, i po\u0161to je dr\u017eava sa tim imenom prestala da bude.<\/p>\n

Prvi primer je poznato finale Evropskog prvenstva u ko\u0161arci 1995, utakmica izme\u0111u Litvanije i Jugoslavije. Obe zemlje su do\u0161le sa izuzetnim timovima, svojevrsne ko\u0161arka\u0161ke sile. Iako Litvanija ima malo stanovnika, u pitanju je zemlja s ozbiljnom ko\u0161arka\u0161kom tradicijom. Nesrazmerna ve\u0107ina biv\u0161eg sovjetskog reprezentativnog ko\u0161arka\u0161kog tima je obi\u010dno bivala upravo iz Litvanije. Utakmica se lomi, atmosfera u hali je izuzetno napeta, jer gr\u010dki navija\u010di navijaju protiv Jugoslavije koja je prethodno eliminisala Gr\u010dku. \u010cin koji na izvestan na\u010din lomi otpor, pa slobodno se mo\u017ee re\u0107i i psihu protivnika, je zakucavanje Danilovi\u0107a preko Sabonisa. Sada ve\u0107 \u010duven potez, savr\u0161en je primer fenomena o kome je ovde re\u010d, kur\u010denja. Treba uzeti u obzir ne samo napetost i zna\u010daj utakmice, atmosferu u hali, ve\u0107 i \u010disto materijalnu dimenziju tog poteza. Predrag Danilovi\u0107 je igrao na poziciji beka, Arvidas Sabonis na poziciji centra. Predrag Danilovi\u0107 je tako\u0111e dvadeset centimetara ni\u017ei i (tada) trideset sedam kilograma lak\u0161i od Arvidasa Sabonisa. Takav potez \u2013 zakucavanje preko dvadeset santimetara vi\u0161eg protivnika \u2013 jeste \u010disti bezobrazluk, neki bi rekli, na granici ludosti. Tako\u0111e jeste krajnje direktno nametanje atletske, ali i li\u010dne dominacije. Ipak, u tome je klju\u010d razumevanja ovog fenomena. Nije \u010dista ludost, nije \u010disti bezobrazluk, izazivanje fizi\u010dki superiornog protivnika koji je u tom trenutku ve\u0107 \u017eiva ko\u0161arka\u0161ka legenda, ve\u0107 lukav i prora\u010dunat potez, koji u sebi naravno nosi veliku dozu rizika. U trenutku kada se zakucavanje de\u0161ava, Sabonis vec ima \u010detiri li\u010dne gre\u0161ke. Ukoliko zaustavi Danilovi\u0107a u poku\u0161aju zakucavanja, rizikuje petu i prerano izla\u017eenje iz utakmice. Odluka da ne zaustavi zakucavanje jeste zrela i odgovorna \u2013 objektivno razumna \u2013 ali je tako\u0111e bolna i potencijalno odlu\u010duju\u0107a po ishod utakmice. Kur\u010denje se upravo zasniva na objektivno nerazumnom pona\u0161anju, time \u0161to objektivnom, zdravom razumu otvoreno prkosi.<\/p>\n

Drugi primer, ovaj put iz tenisa. U pitanju je tako\u0111e \u010duveno polufinale US Open-a 2011, igra Novak \u0110okovi\u0107 i Ro\u017eer Federer. Me\u010d se lomi, iako Federer vodi i dobija. Stariji, iskusniji, slavniji \u2013 mnogi bi rekli bolji, a svakako publici omiljeniji teniser sigurno privodi me\u010d kraju i \u0161alje neodbranjiv udarac na koji \u0110okovi\u0107 odgovara krajnje neo\u010dekivano, \u0161aljuci lopticu u sam ugao terena. Udarac koji ne bi trebalo da uspe, koji je skoro pa nemogu\u0107, a svakako sumanut \u2013 uspeva. Opet, u pitanju je \u010disti bezobrazluk, provokacija. Njegov protivnik ne mo\u017ee da veruje da neko tako vra\u0107a kada je u pitanju me\u010d lopta, da toliko rizikuje. Njegova koncentracija je slomljena i me\u010d je na kraju zavr\u0161io u \u0110okovi\u0107evu korist. Danima, pa i mesecima posle, Federer ne mo\u017ee da do\u0111e sebi \u2013 na konferenciji za \u0161tampu se pita kako je mogu\u0107e to \u0161to se upravo desilo. To se ne radi, ponavlja, tako se ne vra\u0107a me\u010d lopta. Niko ne rizikuje toliko, to nema veze sa samopouzdanjem, ponavlja Federer. Te\u0161ko mu je, odnosno nemogu\u0107e da razume takav potez u takvom trenutku. Data situacija mo\u017ee biti prilog i dalje aktuelnoj debati o tome ko je bolji teniser od ove dvojice. Federer se suo\u010dio sa dimenzijom igre koja mu je do tada bila potpuno nepoznata, sa pristupom igri koji mu je tako\u0111e bio potpuno nepoznat, koji mu je, vrlo verovatno, i dalje su\u0161tinski nejasan. Njegova karijera je do tada bila obele\u017eena konstantnom dominacijom, nastupanjem iz polo\u017eaja objektivno boljeg, privilegovanog, superiornog aktera. \u0110okovi\u0107eva reakcija ne samo na njegovu igru, ve\u0107 i na pona\u0161anje (na tom terenu tradicionalno njemu nenaklonjene publike) je aspekt igre i psihologije njemu potpuno stran \u2013 jer \u0110okovi\u0107, osobito u tom trenutku, nastupa kao pripadnik periferije koji napada centar. Jelena Gen\u010di\u0107 je posle me\u010da izjavila da su se tom udarcu svi \u010dudili, a da su oni to ve\u017ebali jo\u0161 dok je \u0110okovi\u0107 bio sasvim mali. Da li je u pitanju nave\u017ebana tehnika ili \u010disti hazard, manje je bitno. Volja da se rizikuje me\u010d, a nadasve da se protivnik zbuni, posrami,\u00a0 na bilo koji na\u010din izbaci iz takta, jeste ono \u0161to je va\u017eno. Izazivanje objektivno ja\u010deg i (barem u tom trenutku, u op\u0161toj percepciji) objektivno boljeg \u2013 to jeste va\u017eno.<\/p>\n

U pitanju nije i ne mo\u017ee biti \u010dista ludost i nepromi\u0161ljenost. Iza kur\u010denja mora postojati nekakvo \u201epokri\u0107e\u201c \u2013 da se vratimo na stih od Mimi Mercedez. No bitno je da se razume ta\u010dno kakvo pokri\u0107e treba, a kakvo se ne mo\u017ee imati. Nazad na primer iz ko\u0161arke, i \u010duvenog igra\u010da, a posle i trenera Aleksandra \u0110or\u0111evi\u0107a. Poznat po tome \u0161to je dve va\u017ene utakmice re\u0161io trojkama u poslednjoj sekundi, na pitanje kako je do\u0161ao u priliku da to uradi dvaput, odgovorio je da iza toga stoji posve\u0107eno i ozbiljno ve\u017ebanje. Po\u0161to bi svi drugi zavr\u0161ili trening, on bi ostao u sali i \u0161utirao na ko\u0161 dok ne ve\u017ee pedeset trojki. Poenta kur\u010denja stoga nije herojski poginuti, izgubiti utakmicu, rat ili bilo kakvu vrstu obra\u010duna, bio on na li\u010dnom, grupnom ili dr\u017eavnom nivou. Poenta je dobiti uz blef, ostaviti utisak za koji se nema pokri\u0107e u realnosti, izazvati utisak, iluziju dovoljno dugo dok ne poslu\u017ei svrsi. Izazivati tu iluziju dokle god je mogu\u0107e, dok ponavljanjem ne u\u0111e u obrazac pona\u0161anja, dok se osoba (grupa, tim, reprezentacija, dr\u017eava) koja se kur\u010di ne nametne ostatku sveta i doka\u017ee samoj sebi, jeste su\u0161tina ovog postupka. Amerikanci bi rekli \u2013 fake it till you make it, no ta izjava ne mo\u017ee ni pribli\u017eno da sublimira dati fenomen.<\/p>\n

Za\u0161to je, na kraju, osnovna hipoteza da je ovaj fenomen jugoslovenski, a ne recimo srpski, ili mozda \u0161ire re\u010deno balkanski? Reklo bi se da je u srpskoj istoriji bilo dovoljno primera koji bi se mogli dovesti u vezu, \u0161to \u010duvenih bitaka, \u0161to ula\u017eenja u cele ratove, \u0161to vo\u0111enja odva\u017ene \u2013 recimo, kur\u010devite \u2013 politike protiv vi\u0161estruko mo\u0107nijih suparnika. U pitanju nije samo \u010dinjenica da su navo\u0111eni primeri vezani za recimo (\u010duvenu i priznatu) jugoslovensku \u0161kolu ko\u0161arke, ili (manje \u010duvenu i priznatu) jugoslovensku \u0161kolu tenisa. U pitanju je \u010disto jugoslovenski stav, \u010dinjenica da je ta inkarnacija dr\u017eavnosti ba\u0161tinjena na pobedi u Drugom svetskom ratu, protiv spolja\u0161njeg i unutra\u0161njeg neprijetalja, izvojevanu u stra\u0161nim uslovima, po velikoj ceni. Dr\u017eavnost i dr\u017eavotvornost, supstanca dr\u017eavne kulture jeste bila postavljena u partizanski oslobodila\u010dki pokret i njihovu pobedu u krajnje nemogu\u0107im uslovima. Te\u0161ka, velikom cenom pla\u0107ena pobeda, izvojevana uz puno hrabrosti, koja po mnogim objektivnim parametrima nije trebalo da se desi, a desila se na jedini mogu\u0107i na\u010din, uz ogromnu dozu blefa i bezobrazluka. Kako druga\u010dije objasniti samu ideju komunista da di\u017eu ustanak protiv u tom trenutku industrijski i tehnolo\u0161ki najnaprednije zemlje sveta \u2013 a uzev\u0161i u obzir stepen pismenosti, emancipacije, nepostoje\u0107e unutra\u0161nje jedinstvo i duboke podele prisutne na prostoru tada\u0161nje dr\u017eave? Neke od \u010duvenih epizoda oslobodila\u010dkog rata, mitologizovane i kontekstualizovane kao kamen temeljac nove dr\u017eavnosti, upravo su \u010disti primeri fenomena o kome je ovde re\u010d. Film Bitka na Neretvi je odli\u010dan primer.<\/p>\n

Kultura nastala iz te i takve pobede, protiv svih o\u010dekivanja, \u0161ansi, naposletku protiv zdravog razuma (osnovnog i glavnog protivnika kur\u010denja) je upravo neverovatno ambiciozna, ona koja u svemu hita ka samom vrhu. Uze\u0107emo za primer dokumentarac o jugoslovenskoj \u0161koli ko\u0161arke, \u010dije ime govori dovoljno \u201eBi\u0107emo prvaci sveta\u201c. Isti stav je bio primenjen u drugim sportovima, u likovnim umetnostima, u industrijskim programima. Ambicija Jugoslovena je u tom smislu bila neverovatna \u2013 u dokumentarcu posve\u0107enom partizanskom filmu i sada propaloj producentskoj ku\u0107i Avala Film, Cinema Komunisto, vide se planovi za studio Avala Film a koji je tri puta ve\u0107i od onoga \u0161to je na kraju izgra\u0111eno. Vidi se da je ta velika i ozbiljna producentska ku\u0107a zapravo ostala nezavr\u0161ena, ni jedna tre\u0107ina od onoga sto je zami\u0161ljeno da bude. \u0160irina vizije i ambicije koju su imali dr\u017eavnici druge Jugoslavije kao da se bila prelila na stvaraoce u sportu, kulturi, industriji. Odre\u0111eni partizanski filmovi, kao ve\u0107 spomenuta Bitka na Neretvi, u tom smislu jednako jugoslovenski nastupaju \u2013 namerom da se takmi\u010de sa najve\u0107im \u0161to sovjetskim \u0161to holivudskim ratnim spektaklima.<\/p>\n

Mo\u017ee se primetiti da je srpska pobeda u Prvom svetskom ratu bila u tom aspektu sli\u010dna. Ipak, nakon nje, i nakon velikog pro\u0161irenja dr\u017eave, izostaje pobedni\u010dki mentalitet, izostaje ogromna ambicija da se u svemu bude najbolji. Setimo se knji\u017eevnosti posle Prvog svetskog rata, poezije, pripovedaka. Koliko je prisutno nezadovoljstva novonastalim stanjem, lo\u0161im tretmanom veterana, ose\u0107aja da se jako mali sloj dru\u0161tva okoristio tom ogromnom \u017ertvom koja je podneta, dok su svi drugi zaboravljeni. Koliko je prisutno frustracije u novim delovima dr\u017eave, koji se ne ose\u0107aju dovoljno uva\u017eeno i tretirano sa jednako\u0161\u0107u. Te\u0161ko je ili nemogu\u0107e govoriti o poletu i ambiciji kakvi nastaju u jugoslovenskoj umetnosti, kulturi, industriji, sportu. Kur\u010denje, uspe\u0161no, bezobrazno, nametljivo, samo naizgled sumanuto, a negde opet na liniji protiv zdravog razuma \u2013 uprkos svemu neupitno \u0161armantno \u2013 jeste \u010disto (drugo)jugoslovenska stvar.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kur\u010denje pre svega ima veze sa ni\u017eim dru\u0161tvenim slojevima, sa pozicijom slabijeg.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282183,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-282182","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282182","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=282182"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282182\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":282184,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/282182\/revisions\/282184"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282183"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=282182"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=282182"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=282182"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}