{"id":281933,"date":"2020-01-12T08:10:45","date_gmt":"2020-01-12T07:10:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=281933"},"modified":"2020-01-12T09:26:46","modified_gmt":"2020-01-12T08:26:46","slug":"dzoker-i-pobuna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/12\/dzoker-i-pobuna\/","title":{"rendered":"D\u017eoker i pobuna"},"content":{"rendered":"

Autor: Slavoj \u017di\u017eek<\/strong><\/p>\n

Dok je film Toda Filipsa obarao istorijski rekord od milijardu dolara ostvarenih prihoda, slovena\u010dki filozof nam je ponudio svoju analizu ovog fenomena. Da li se zaista radi o anti-sistemskom blokbasteru?<\/p>\n

Pre nego \u0161to se pojavio na bioskopskim platnima, mediji su ve\u0107 bili upozorili publiku da D\u017eoker mo\u017ee podsta\u0107i na nasilje. \u010cak je i FBI izrazio bojazan da bi film mogao izazvati nasilje Clowncelsa, opskurne podgrupe Incelsa (mu\u0161karaca ne\u017eenja ujedinjenih mr\u017enjom prema \u017eenama) opsednutih likovima klovnova kao \u0161to su Pennywise u filmu It ili Joker. (Do danas nema saznanja o bilo kakvom nasilni\u010dkom \u010dinu koji je film izazvao.)<\/p>\n

Nakon izlaska filma, kriti\u010dari nisu bili na\u010disto sa tim u koji fah da ga svrstaju. Nije li D\u017eoker tek obi\u010dna razonoda kao \u0161to su to i Betmeni? Da li se radi o dubljoj studiji geneze patolo\u0161kog nasilja? Ili je u pitanju stilska ve\u017eba iz dru\u0161tvene kritike?<\/p>\n

Iz svoje perspektive radikalne levice, Majkl Mur je ocenio da je D\u017eoker \u201esasvim oportuno delo dru\u0161tvene kritike i savr\u0161ena ilustracija posledica dru\u0161tvenih problema u dana\u0161njoj Americi\u201c. Zadiru\u0107i dublje u razloge zbog kojih je Artur Flek postao D\u017eoker, film jasno isti\u010de ulogu bankara, uru\u0161avanje zdravstvenog sistema i jaz izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih.<\/p>\n

Ipak, D\u017eoker nije samo opis takve Amerike \u2013 on postavlja jedno krajnje zbunjuju\u0107e pitanje: A \u0161ta ako, jednog dana, sirotinja odlu\u010di da se pobuni? Umesto da oseti podsticaj na nasilje, gledalac \u0107e filmu zahvaliti \u0161to mu je omogu\u0107io da u sebi spozna jednu sasvim novu \u017eelju: da ne utekne na prva vrata i tako se spase, nego da ustane, da se bori i stekne svest o mo\u0107i ne-nasilja koju dr\u017ei u svojim rukama i koju mo\u017ee pokrenuti u svakom trenutku.<\/p>\n

No, da li to zaista tako funkcioni\u0161e ? Ta nova \u017eelja koju pominje Mur nije i D\u017eokerova: na kraju filma, D\u017eoker vi\u0161e nema nikakvu mo\u0107, a njegovi izlivi nasilja samo su sterilne eksplozije besa, tek pojavni \u010dinovi njegove fundamentalne nemo\u0107i. Potrebno je izvr\u0161iti i dodatnu promenu subjektivnog stava, da bi gledalac uop\u0161te mogao pre\u0107i iz stadijuma D\u017eokerovih ispada u stadijum u kom \u0107e zaista biti sposoban da ustane, da se bori i stekne svest o mo\u0107i ne-nasilja koju dr\u017ei u svojim rukama i koju mo\u017ee pokrenuti u svakom trenutku \u2013 jer tek kada postane svestan te mo\u0107i, \u010dovek mo\u017ee odustati od \u010distog fizi\u010dkog nasilja. Paradoks je u tome \u0161to da bi postao istinski nasilan (u smislu pretnja po poredak) \u010dovek mora da odustane od fizi\u010dkog nasilja. To ne zna\u010di da je D\u017eokerovo pona\u0161anje \u0107orsokak koji je potrebno izbe\u0107i \u2013 naravou\u010denije D\u017eokera jeste da moramo pro\u0107i kroz tu nultu ta\u010dku da bismo se oslobodili iluzija koje o uspostavljenom poretku jo\u0161 uvek gajimo.<\/p>\n

Ta je nulta ta\u010dka, dakle, samo savremena verzija ne\u010dega \u0161to se onomad zvalo proletarijatom, iskustvom onih koji nemaju \u0161ta da izgube ili \u2013 kako ka\u017ee sam Artur: \u201eJa nemam \u0161ta da izgubim. Vi\u0161e me ni\u0161ta ne mo\u017ee povrediti. Moj je \u017eivot samo obi\u010dna komedija\u201c. Ideja shodno kojoj bi Tramp bio neka vrsta D\u017eokera koji se domogao vlasti, na ovom mestu pokazuje svoj limit: Tramp o\u010digledno nije pro\u0161ao kroz tu nultu ta\u010dku. Na neki svoj na\u010din, Tramp mo\u017eda i jeste opsceni klovn, ali nikako nije d\u017eokerovska figura \u2013 \u0161tavi\u0161e, pore\u0111enje s Trampom bila bi svojevrsna uvreda za D\u017eokera.<\/p>\n

Tramp jeste opscen u svom na\u010dinu delanja, ali time on samo razotkriva opscenost koja nije ni\u0161ta drugo do nali\u010dje zakona. Nema ni\u010deg suicidalnog u tome \u0161to se Tramp hvali\u0161e svojim kr\u0161enjem pravila. To je prosto deo njegove poruke: predsednik je pravi delija, napadaju ga korumpirane elite, on podi\u017ee mo\u0107 Sjedinjenih Dr\u017eava u inostranstvu, pa njegove transgresije tako postaju nu\u017ene jer samo istinski prekr\u0161ilac zakona mo\u017ee stati na kraj politi\u010dkom glibu vlasti u Va\u0161ingtonu. Tuma\u010diti ovu veoma dobro isplaniranu i krajnje racionalnu strategiju re\u010dnikom nagona smrti, samo je jo\u0161 jedan dokaz da su zapravo levi liberali ti koji su u samoubila\u010dkoj misiji, jer samo poja\u010davaju utisak da su se upustili u svojevrsno birokratsko i formalno-pravno i\u017eivljavanje dok Predsednik sjajno radi posao za dobrobit zemlje.<\/p>\n

U filmu The Dark Knight Kristofera Nolana, D\u017eoker je jedina figura koja predstavlja istinu. Cilj njegovih teroristi\u010dkih napada na Gotham City je jasan: presta\u0107e onda kada Betmen bude skinuo svoju masku i otkrio svoj stvarni identitet. \u0160ta je onda taj D\u017eoker koji ho\u0107e da otkrije istinu ispod Maske, ube\u0111en da \u0107e jedno takvo razotkrivanje skr\u0161iti dru\u0161tveni poredak? On nije \u010dovek bez maske, ve\u0107 naprotiv, \u010dovek u potpunosti poistove\u0107en sa svojom maskom, \u010dovek koji jeste svoja maska \u2013 ispod nje nema ni\u010deg, nikakvog obi\u010dnog frajera. Zato D\u017eoker nema ni jasnu pro\u0161lost niti jasne motivacije: razli\u010ditim osobama, on pri\u010da razli\u010dite pri\u010de o poreklu svojih o\u017eiljaka, ismevaju\u0107i ideju da je vo\u0111en nekom dubokom \u017eivotnom traumom.<\/p>\n

Film Toda Filipsa bi tako mogao da oda utisak da nudi izvesnu socio-psiholo\u0161ku genezu D\u017eokera, opisuju\u0107i traumati\u010dne doga\u0111aje koji su od njega u\u010dinili to \u0161to jeste. Problem je u tome \u0161to postoje hiljade de\u010daka koji su odrastali u razorenim porodicama i koje su vr\u0161njaci kinjili i maltretirali, koji su do\u017eiveli istu sudbinu, ali je samo jedan od njih sintetizovao sve te karakteristike u jedinstvenu figuru D\u017eokera. Drugim re\u010dima, da, D\u017eoker jeste rezultat spleta patogenih okolnosti, ali te se okolnosti mogu opisati kao uzro\u010dnici takve osobene figure tek retroaktivno, kada je D\u017eoker ve\u0107 tu. U jednom od prvih romana o Hanibalu Lektoru, tvrdnja da bi Hanibalova monstruoznost mogla biti rezultat spleta nesre\u0107nih okolnosti je odba\u010dena: \u201eNi\u0161ta mu se nije dogodilo. On SE dogodio\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, mogli bismo (a i trebalo bi) D\u017eokera \u010ditati i u obrnutom smeru, te pretpostaviti da je \u010din koji ga uspostavlja prevashodno samostalan \u010din, kojim se on izdi\u017ee iznad objektivnih okolnosti sopstvene situacije. On se poistove\u0107uje sa svojom sudbinom, ali je to slobodan \u010din: u tom smislu, on se postavlja kao osobena figura subjektivnosti. Taj se obrt ta\u010dno mo\u017ee videti u filmu, u trenutku kada glavni junak ka\u017ee: \u201eZna\u0161 li \u0161ta me stvarno zasmejava? Mislio sam da je moj \u017eivot tragedija. Ali sada shvatam da je to prokleta komedija\u201c.<\/p>\n

Potrebno je zapaziti ta\u010dan trenutak u kome Artur to izgovara \u2013 on stoji kraj maj\u010dinog kreveta, uzima jastuk i gu\u0161i je njime. Ali, ko je njegova majka? Evo kako Artur opisuje njeno prisustvo: \u201eUvek mi ka\u017ee da treba da se sme\u0161kam i izgledam veselo. Ka\u017ee kako sam ovamo poslat da \u0161irim smeh i radost\u201c. Nije li ovo \u010dist materinski superego? Ni\u0161ta ne \u010dudi \u0161to ga ona zove Sre\u0107ko (Happy), a ne Artur. On se osloba\u0111a maj\u010dinog uticaja ubijaju\u0107i je i potpuno se poistove\u0107uju\u0107i s naredbom koju mu je dala da se uvek smeje.<\/p>\n

Ali to ne zna\u010di i da D\u017eoker \u017eivi u maj\u010dinskom svetu: njegova je majka nepomi\u010dna i gotovo ravnodu\u0161na \u017ertva o\u010devog nasilni\u0161tva, opsednuta idejom da bi prebogati Vejn mogao biti pravi otac njenog deteta, nadaju\u0107i se do samog kraja da \u0107e Arturu i njoj ipak prite\u0107i u pomo\u0107. (Film tako\u0111e ostavlja i izvesnu sumnja u pogledu toga ko je pravi Arturov otac.) Arturova tragi\u010dna sudbina dakle nije rezultat prekomernog prisustva majke \u2013 ona nikako nije kriva, ve\u0107 je i sama \u017ertva u\u017easne mu\u0161ke brutalnosti. Osim Vejna, u filmu postoji jo\u0161 jedna o\u010dinska figura \u2013 Mari, komi\u010dar koji Artura poziva u svoju popularnu televizijsku emisiju, pru\u017eaju\u0107i mu tako priliku za dru\u0161tvenu integraciju i javno priznanje.<\/p>\n

Gotovo da smo u isku\u0161enju da u toj dualnosti izme\u0111u Vejna i Marija prepoznamo suprotnost izme\u0111u dobrog i lo\u0161eg oca \u2013 drugim re\u010dima, oca koji Artura ignori\u0161e i onog koji ga priznaje \u2013 ali integracija propada i Artur, prozrev\u0161i njegovo licemerje, na Marija puca usred emisije. I tek u tom trenutku, nakon \u0161to je ubistvo majke ponovo odigrao kroz javno ubistvo o\u010dinske figure, on u potpunosti postaje D\u017eoker. (Jednim sasvim drugim, gotovo velikodu\u0161nim gestom, Artur ne ubija li\u010dno Vejna \u2013 svog tobo\u017enjeg oca \u2013 ve\u0107 taj \u010din prepu\u0161ta nekom anonimusu s maskom klovna, pripadniku novog D\u017eokerovog plemena. Obe edipalne zagonetke \u2013 ko je Arturov otac i ko je po\u010dinio oceubistvo \u2013 ostaju dakle potpune.)<\/p>\n

Zbog svog \u010dina D\u017eoker nesumnjivo nije moralan, ali je svakako eti\u010dan. Moral ure\u0111uje na\u0161e odnose sa drugima u smislu zajedni\u010dkog poimanja dobra, do\u010dim se etika ti\u010de na\u0161e odanosti samom izvoru na\u0161e \u017eelje, odanosti koja nadilazi princip zadovoljstva. Fundamentalno posmatrano, moral nije u sukobu s dru\u0161tvenim obi\u010dajima, ve\u0107 se ti\u010de ne\u010dega \u0161to su stari Grci zvali eunomija \u2013 harmoni\u010dno blagostanje zajednice. Setimo se samo, na po\u010detku Antigone, reakcije hora kada saznaje da je neko (jo\u0161 se ne zna ko) pogazio Kreontovu zabranu da se Polinikovo telo sahrani shodno obredu, pa tako Antigona biva implicitno osu\u0111ena i prokazana, budu\u0107i da se odala \u0111avolskim vrad\u017ebinama koje su naru\u0161ile eunomiju grada.<\/p>\n

Shodno principu eunomije, Antigona je svakako posednuta i tako postaje smetnja: njen \u010din prkosa izra\u017eava sav eksces i preteranost pona\u0161anja koje remeti sklad grada. Njena bezuslovna eti\u010dnost naru\u0161ava harmoniju polisa pokazuju\u0107i da se\u017ee daleko izvan ljudskih granica. Ironija je u tome \u0161to se, izdaju\u0107i se za \u010duvarku zakona na koje se odvajkada oslanjao poredak me\u0111u ljudima, Antigona, nepredvidiva i nemilosrdna kakva je, pona\u0161a u\u017easno \u2013 u njoj zasigurno ima ne\u010deg ledenog i \u010dudovi\u0161nog, o \u010demu svedo\u010di i kontrast u odnosu na njenu sestru Ismenu, oli\u010denje ljudske topline. U tom istom smislu se i za D\u017eokera mo\u017ee re\u0107i da jeste eti\u010dan, ali ne i moralan.<\/p>\n

Tako\u0111e bi trebalo primetiti i Arturovo prezime, Flek, koje na nema\u010dkom zna\u010di fleka. Artur predstavlja disharmoni\u010dnu fleku na dru\u0161tvenoj strukturi, stvar kojoj tu nije mesto. Ali ono \u0161to ga \u010dini flekom nije samo njegova marginalna i bedna egzistencija, ve\u0107 pre svega jedna crta njegove subjektivnosti: sklonost da kompulsivno i nekontrolisano prasne u smeh. Sam status tog smeha krajnji je paradoks: on je doslovno eks-timan (da se poslu\u017eimo Lakanovom kovanicom), odnosno istovremeno spoljan i intiman. Artur insistira na tome da je upravo to u samoj \u017ei\u017ei njegove subjektivnosti: \u201eSe\u0107a\u0161 li se kako si mi govorila da je moj smeh bolest, znak da ne\u0161to nije u redu sa mnom? Uop\u0161te nije tako. On je moje pravo ja\u201c.<\/p>\n

No, upravo kao takav, taj je smeh spoljan u odnosu na njega i njegovu li\u010dnost. On ga do\u017eivljava kao neki delimi\u010dno osamostaljeni predmet, koji ne mo\u017ee da kontroli\u0161e i sa kojim se kona\u010dno poistove\u0107uje \u2013 o\u010digledna manifestacija onoga \u0161to je Lakan nazvao poistove\u0107ivanje sa simptomom (ili bolje re\u010deno sintomom: tako da smisao \u010diji je on nosilac nije nikakva \u0161ifrovana poruka iz podsvesti, ve\u0107 pre \u0161ifrovana poruka naslade, elementarna formula naslade samog subjekta). Ovde je paradoks u tome \u0161to u polaznom edipalnom scenariju, samo ime-oca datoj jedinki omogu\u0107ava da se istrgne iz kand\u017ei maj\u010dinske \u017eelje. U filmu D\u017eoker, me\u0111utim, funkcija oca se nigde ne pojavljuje, tako da jedini na\u010din da se subjekt otrgne od svoje majke ostaje poistove\u0107enje sa nalozima njenog superega.<\/p>\n

Film se ne zadovoljava samo pri\u010dom o D\u017eokerovoj socio-psiholo\u0161koj genezi, ve\u0107 predstavlja i osudu takvog dru\u0161tva u kome pobuna mo\u017ee poprimiti samo obli\u010dje novog poglavice oli\u010denog u D\u017eokeru. U samom na\u010dinu na koji D\u017eoker dela, jasno je vidljiva afirmacija subjektivnosti. Pa ipak, iz nje ne proizlazi nikakva politi\u010dka subjektivnost. Na kraju filma, D\u017eoker postaje vo\u0111a novog plemena, ali nema nikakav politi\u010dki program. On je samo izliv \u010diste negativnosti. U razgovoru s Marijem, Artur \u010dak dvaput nagla\u0161ava da njegova akcija uop\u0161te nije politi\u010dka. Mari ga pita: \u201e\u010cemu onda to lice? Mislim, jesi li i ti deo pokreta?\u201c Artur daje slede\u0107i odgovor: \u201eNe bavim se politikom. Samo \u017eelim da zasmejavam ljude\u201c.<\/p>\n

U univerzumu koji ovaj film stvara, nema nikakvog levi\u010darskog militantizma \u2013 samo plitak svet, ogrezao u nasilje i op\u0161tu korupciju. Sve\u010dani prijemi u dobrotvorne svrhe prikazani su onakvima kakvi i jesu: i sama majka Tereza bi na karitativnom doga\u0111aju u organizaciji Vejnovih prisustvovala bledoj humanitarnoj zabavi za grupu privilegovanih.<\/p>\n

Dodu\u0161e, nema ni gluplje kritike nego prigovoriti filmu \u0161to ne nudi nikakvu pozitivnu alternativu D\u017eokerovoj pobuni. Zamislite samo na trenutak film napisan s takvom namerom: grandiozna pri\u010da o siroma\u0161nima i nezaposlenima bez zdravstvene za\u0161tite, o \u017ertvama uli\u010dnih bandi i policijske brutalnosti, koji organizuju nenasilne proteste i \u0161trajkove kako bi probudili javno mnjenje \u2013 bila bi to nova verzija Martina Lutera Kinga, samo li\u0161ena rasnih rasprava i, dakako, jedan veoma dosadan film, li\u0161en svih D\u017eokerovih sumanutih ispada koji ovaj spektakl \u010dine tako privla\u010dnim.<\/p>\n

Ovde smo se dotakli sr\u017ei problema: po\u0161to je izgleda svakom levi\u010daru vi\u0161e nego o\u010digledno da su nenasilni protesti i \u0161trajkovi jedini na\u010din delovanja \u2013 to jest efikasnog pritiska na vlast \u2013 nismo li ovde suo\u010deni s prostim raskorakom izme\u0111u politi\u010dke logike i efikasnosti narativa (grubo re\u010deno, eksplozivna brutalnost D\u017eokera jeste politi\u010dki \u0107orsokak, ali to pri\u010du \u010dini zanimljivom) ili se u tom autodestruktivnom stavu oli\u010denom u D\u017eokeru zapravo ogleda ve\u010dita politi\u010dka nu\u017enost?<\/p>\n

Moja pretpostavka je da se mora pre\u0107i taj nulti \u2013 D\u017eokerov \u2013 nivo samouni\u0161tenja, ali ne ba\u0161 sasvim, ve\u0107 taman toliko da se iskusi kao pretnja, kao mogu\u0107nost. Jedino se tako mo\u017ee iza\u0107i iz okvira postoje\u0107eg sistema i zamisliti ne\u0161to istinski novo. Pozicija D\u017eokera je bezizlazna, beskorisna i neproduktivna, ali paradoks i jeste u tome \u0161to se tuda ipak mora pro\u0107i kako bi se spoznala sva njena beskorisnost. Ne postoji direktna sprega izme\u0111u mizerne egzistencije i njenog konstruktivnog prevazila\u017eenja.<\/p>\n

U svojoj interpretaciji pada komunizma u Isto\u010dnoj Evropi, Habermas se pokazao kao poslednji levi\u010darski fukujamista, pre\u0107utno prihvativ\u0161i ideju da je postoje\u0107a liberalna demokratija najbolji mogu\u0107i sistem i da, trude\u0107i se da je u\u010dinimo pravednijom itd, vi\u0161e nikako ne bismo smeli dovesti u pitanje premise na kojima se temelji. Zato je i pozdravio ono \u0161to je ve\u0107ina levi\u010dara prigovarala anti-komunisti\u010dkim demonstracijama u Isto\u010dnoj Evropi, a to je da ih nije vodila ama ba\u0161 nikakva nova vizija post-komunisti\u010dke budu\u0107nosti.<\/p>\n

Kako je i sam rekao, sve te revolucije u srednjoj i isto\u010dnoj Evropi bile su samo revolucije za uskla\u0111ivanje ili sustizanje, njihov cilj bio je da tim dru\u0161tvima obezbedi ono \u0161to su Zapadni Evropljani ve\u0107 imali, to jest da se pridru\u017ee zapadno-evropskoj normalnosti. Me\u0111utim, talas protesta koji je trenutno u jeku u raznim delovima sveta sve vi\u0161e te\u017ei da taj sistem dovede u pitanje \u2013 stoga i ne \u010dudi \u0161to se u demonstracijama sve \u010de\u0161\u0107e pojavljuju lica d\u017eokera. Kada neki pokret u pitanje dovodi same temelje poretka \u2013 odnosno one njegove najosnovnije norme, gotovo je nemogu\u0107e da se to odigra kroz mirne proteste, li\u0161ene i najmanjeg ispada nasilja.<\/p>\n

Finesa D\u017eokera ogleda se u tome \u0161to je prelaz s autodestruktivne volje na ono \u0161to Mur naziva novom \u017eeljom za politi\u010dkim projektom emancipacije potpuno izostavljen iz scenarija: nama, gledaocima, ostaje da popunimo tu prazninu. No, da li je to zaista ono \u0161to se od nas o\u010dekuje? Nije li D\u017eoker mo\u017eda samo jo\u0161 jedan dokaz u kolikoj su meri i sa kakvom lako\u0107om dana\u0161nja kultura i zabava integrisali i one najsubverzivnije anti-kapitalisti\u010dke poruke i praksu? Zamislite samo neko bijenale \u010diji program ne bi propitivao evro-centrizam, sveprisutno carstvo finansijskog kapitala ili uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine? Za\u0161to bi D\u017eoker bio druga\u010diji od slika koje se samouni\u0161tavaju ili galerija koje nas \u201epodsti\u010du na razmi\u0161ljanje\u201c izla\u017eu\u0107i satrulele le\u0161ine \u017eivotinja ili \u017eivopise natopljene mokra\u0107om?<\/p>\n

Stvari mo\u017eda nisu ba\u0161 tako jednostavne. Mo\u017eda je ono \u0161to D\u017eokera \u010dini tako zbunjuju\u0107im upravo to \u0161to se ne anga\u017euje, \u0161to ne poziva na politi\u010dku akciju \u2013 \u0161to tu odluku prepu\u0161ta nama. Pogledati neki umetni\u010dki anti-kapitalisti\u010dki performans ili uzeti u\u010de\u0161\u0107e u nekoj dobrotvornoj akciji \u010dini da se bolje ose\u0107amo, a gledanje D\u017eokera nam to svakako ne pru\u017ea. U tome le\u017ei na\u0161a nada. D\u017eoker samo upra\u017enjava ono \u0161to je \u0110or\u0111o Agamben nazvao hrabrost o\u010dajnika.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik\/<\/a>L\u2019Obs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mo\u017eda je ono \u0161to D\u017eokera \u010dini tako zbunjuju\u0107im upravo to \u0161to se ne anga\u017euje, \u0161to ne poziva na politi\u010dku akciju \u2013 \u0161to tu odluku prepu\u0161ta nama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-281933","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281933","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=281933"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281933\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":281935,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281933\/revisions\/281935"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=281933"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=281933"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=281933"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}