{"id":281404,"date":"2020-01-04T07:25:25","date_gmt":"2020-01-04T06:25:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=281404"},"modified":"2020-01-04T07:30:25","modified_gmt":"2020-01-04T06:30:25","slug":"crnogorskoj-crkvi-autonomija-unutar-spc","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/04\/crnogorskoj-crkvi-autonomija-unutar-spc\/","title":{"rendered":"Crnogorskoj crkvi autonomija unutar SPC"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sergej Flere<\/strong><\/p>\n

Zakoni o verskim pitanjima u isto\u010dnoj Evropi su naro\u010dito osetljiva materija jer zadiru u tzv. identitet, odn. vladaju\u0107u ideologiju, kako se \u201enacionalni identitet\u201c u nauci shvata.<\/p>\n

Tako je i sa Crnom Gorom.<\/p>\n

To je dr\u017eava za koju su karakteristi\u010dne \u201emale razlike\u201c (u odnosu na \u201esjeverno kraljevstvo\u201c, kako se nekad govorilo). Tako je u pitanjima nacionalnog mita, jezika i drugih kulturnih tvorevina. No, nije bitno kolike su te razlike, bitno je da su \u017eive.<\/p>\n

Stoga taj nedavno usvojeni zakon o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom polo\u017eaju vjerskih zajednica treba shvatati sa stanovi\u0161ta \u201eizgradnje nacije\u201c, ali u tradicionalnom pravoslavnom smislu, gde izme\u0111u crkve i dr\u017eave mora da postoji \u201esimfonija\u201c, dakle skladnost zvukova.<\/p>\n

Ta simfonija je postignuta u mnogim postkomunisti\u010dkim dr\u017eavama, ali od pada komunizma u Evropi je pro\u0161lo ve\u0107 vi\u0161e decenija i sekularizacija je i na tom podru\u010dju u\u010dinila svoje, da bi to danas moglo biti i druk\u010dije. Da bi se religija marginalizovala umesto da se stavlja u sredi\u0161te pitanja identiteta.<\/p>\n

Crnogorski zakon, dakle, ide putem ostvarivanja nekih percipiranih nacionalnih ciljeva, ali je upitno da li se ti ciljevi moraju ba\u0161 na taj na\u010din da ostvaruju, ili su se mogli ostvariti sa manje oduzimanja prava jednom va\u017enom verskom subjektu.<\/p>\n

U stvari, najva\u017enijem na crnogorskom tlu.<\/p>\n

Zakonski tekst je privukao pa\u017enju ne svojim osnovnim odredbama, koje uobi\u010dajeno privla\u010de pa\u017enju (nadle\u017enost za registracija, uslovi itd.), ve\u0107 prelaznim i zavr\u0161nim odredbama.<\/p>\n

Istina, Venecijanska komisija Saveta Evrope nije dala puno primedbi na taj zakonski projekt i u spornom pitanju (utvr\u0111ivanja svojine objekata u posedu verskih zajednica) nije dala imperativne upute.<\/p>\n

Navela je u svom poslednjem mi\u0161ljenju iz maja 2019. da nije sasvim jasno kako \u0107e upravni dr\u017eavni organ da utvr\u0111uje vlasni\u0161tvo i bila je sumnji\u010dava da li se to valjano mo\u017ee da u\u010dini. Me\u0111utim, Venecijansku komisiju ne interesuje celina ostvarivanja verske slobode, ve\u0107 samo nomotehni\u010dki formalni aspekti.<\/p>\n

Celinu ostvarivanja verske slobode interesuje, me\u0111utim, Evropski sud za ljudska prava, vezano na \u010dlan 9. Evropske konvencije, koji jem\u010di versku slobodu (i eventualne druge \u010dlanove koji se odnose na slobodu svojine, na zabranu diskriminacije i sl.). Praksa toga Suda u dana\u0161njoj Evropi merodavno je merilo za ocenjivanje zakona koji reguli\u0161u versku materiju u evropskim zemljama.<\/p>\n

U smislu pitanja promene svojine nekretnina verskih zajednica postoje dve ozbiljne slabosti u Zakonu:<\/p>\n

* Zakon ne uzima u obzir da je tokom jednog punog stole\u0107a (od ga\u0161enja nezavisne crnogorske dr\u017eave) posednik odn. vlasnik objekata SPC doprinosio njihovom odr\u017eavanju, njihovoj dodatnoj izgradnji, njihovom \u010duvanju, i da je na osnovu toga stekao izvesna civilna prava, koja mogu prevazi\u0107i po obimu i samo pravo prvobitnog titulara. I sam posed, njegov odr\u017eaj u tolikom vremenskom rasponu, naro\u010dito ukoliko je posedovanje bilo u dobroj veri, mo\u017ee dovesti do zna\u010dajnih prava.<\/p>\n

* Evropski sud naro\u010dito nagla\u0161ava da se sloboda vere ne odnosi samo na individualno verovanje, ve\u0107 i na kolektivne akte vere, da verski \u017eivot te\u010de u zajednici, da je kolektivan i spolja izra\u017een verski \u017eivot legitiman, dok ozbiljno ne ugro\u017eava druga prava. Dakle, ono \u0161to bi se hri\u0161\u0107anski reklo \u201esvedo\u010denje vere\u201c.<\/p>\n

To ne zna\u010di da verske zajednice nu\u017eno moraju biti vlasnice objekata u kojima se odvija verski \u017eivot, ali oduzimanje svojine objekata verske zajednice nu\u017eno krnji, umanjuje slobodu vere pripadnika te zajednice. To jasno proizilazi iz brojnih presuda Evropskog suda, mada ba\u0161 ovakav slu\u010daj nije postojao u njegovoj praksi.<\/p>\n

U su\u0161tini je o tome bilo re\u010di npr. u bugarskim slu\u010dajevima postojanja dva sinoda jedne crkve, koje je taj Sud merodavno raspravio i odlu\u010dio kome (lica, organi) pripadaju prava, pa i nepokretnosti. U jednom drugom slu\u010daju Sud je utvrdio i da \u201eako verska zajednica ne mo\u017ee da ima prostorije za verski \u017eivot, njena mogu\u0107nost za svedo\u010denje vere mo\u017ee biti sadr\u017einski uni\u0161tena\u201c (Jehovini svedoci protiv Turske,\u00a0 90), \u0161to je neposredno od interesa u crnogorskom slu\u010daju.<\/p>\n

Evropski sud zna i da bude fleksibilan, naro\u010dito odobravaju\u0107i meru diskrecione vlasti dr\u017eavi, kad je re\u010d o slobodi vere, pa je odobrio odluku ukrajinskih vlasti da se dve zajednice koriste istim prostorijama naizmeni\u010dno (Gr\u010dko katoli\u010dka zajednica iz Kor\u0161iva protiv Ukrajine).<\/p>\n

Ali tu nije re\u010d o svojini, ve\u0107 o kori\u0161\u0107enju nepokretne imovine.<\/p>\n

Dakle, smatra se da je obim verske slobode danas nedopu\u0161teno su\u017eavati, osim ako za to ne postoje posebni razlozi, kao \u0161to su npr. ugro\u017eavanje zdravlja, vrlo retko ovamo ubraja Sud i javnu sigurnost.<\/p>\n

Istina, mogu\u0107e je u crnogorskom slu\u010daju obnoviti tzv. golu svojinu, dok bi pravo na upotrebu i u\u017eivanje plodova SPC ostalo netaknuto, \u010dime se slobode vernika ne bi ugrozile. No Zakon tako ne\u0161to ne pominje.<\/p>\n

Crnogorski slu\u010daj je je paradoksalniji i time \u0161to bi se vra\u0107ala svojina dr\u017eavi, svojina koja je navodno pripadala dr\u017eavnoj crkvi (koja je bila deo dr\u017eave, pa se navodno vra\u0107a prvobitnom vlasniku).<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je nastupila civilizacijska promena. Uvedeno je na\u010delo odvojenosti crkve od dr\u017eave.<\/p>\n

Primenom tog na\u010dela samo u izuzetnim revolucionarnim slu\u010dajevima crkvena imovina je prelazila u svojinu dr\u017eave, dok je pravilo suprotno: da imovina prati instituciju u kojoj se verski \u017eivot, kojem ta imovina slu\u017ei, ostvaruje.<\/p>\n

Istina, mogu\u0107e je da se radi o tome da dr\u017eavna vlast smatra da je ovakav zakon dobro imati u d\u017eepu za budu\u0107e pregovore o nekom \u201estvarnom\u201c re\u0161enju. To je vrlo riskantno, jer se previ\u0161e argumenata o arbitrernosti dr\u017eave dalo drugoj strani.<\/p>\n

No, tu negde \u201eizme\u0111u\u201c bi se moglo na\u0107i re\u0161enje za crnogorski \u201eidentitetski\u201c problem.<\/p>\n

Crnogorska crkva mogla bi unutar SPC da dobije autonomiju, tako da bi srpski patrijarh imenovao crnogorskog poglavara odn. blagoslovio njegovo imenovanje, dok bi crkveni \u017eivot tekao autonomno.<\/p>\n

U aktu o tome bi se pomenuo crnogorski identitet, crnogorska tradicija, starina pravoslavlja u Crnoj Gori. Srpskoj crkvi to ne bi trebalo da je strano, jer je ona upravo to nudila 60-ih godina i kasnije makedonskim vladikama i svetovnim vlastima. Ali tada su uslovi bili druga\u010diji i makedonski subjekti to nisu prihvatili. A ni makedonski crkveni problem nije danas u celosti re\u0161en.<\/p>\n

Autor je profesor Univerziteta u Mariboru<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Smatra se da je obim verske slobode danas nedopu\u0161teno su\u017eavati, osim ako za to ne postoje posebni razlozi, kao \u0161to su npr. ugro\u017eavanje zdravlja, vrlo retko ovamo ubraja Sud i javnu sigurnost<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281385,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-281404","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281404","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=281404"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281404\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":281407,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281404\/revisions\/281407"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281385"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=281404"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=281404"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=281404"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}