{"id":281255,"date":"2020-01-01T21:05:45","date_gmt":"2020-01-01T20:05:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=281255"},"modified":"2020-01-01T21:14:12","modified_gmt":"2020-01-01T20:14:12","slug":"sta-donose-prelazne-i-zavrsne-odredbe-zakona-o-slobodi-veroispovesti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2020\/01\/01\/sta-donose-prelazne-i-zavrsne-odredbe-zakona-o-slobodi-veroispovesti\/","title":{"rendered":"\u0160ta donose prelazne i zavr\u0161ne odredbe Zakona o slobodi veroispovesti"},"content":{"rendered":"

Autor: Mihailo Pavlovi\u0107, advokat
\n<\/strong><\/p>\n

Rasprava u crnogorskom parlamentu i usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti (pun naziv: Zakon o slobodi vjeroispovjesti ili uvjerenja i pravnom polo\u017eaju vjerskih zajednica) uzburkale su strasti i u Crnoj Gori i u regionu. Zakon su pratile i prate polemike, protesti, i o\u0161tra podela izme\u0111u onih koji ga podr\u017eavaju i onih koji mu se protive. Stavovi dve strane su, kao i u ve\u0107ini slu\u010dajeva na ovim prostorima, potpuno suprotstavljeni i \u010dini se nepomirljivi.<\/p>\n

U momentu pisanja ovog teksta objavljena je vest da je predsednik Crne Gore potpisao Zakon o slobodi veroispovesti. Ostao je jo\u0161 poslednji korak da se Zakon objavi u Slu\u017ebenom listu Crne Gore i da stupi na snagu. Napominjemo i da smo pred sobom imali predlog Zakona koji je objavljen na veb stranici Skup\u0161tine Crne Gore (http:\/\/zakoni.skupstina.me\/zakoni\/web\/dokumenta\/zakoni-i-drugi-akti\/884\/2178-12812-23-3-19-7.pdf) i da nismo uspeli da prona\u0111emo tekst koji je usvojen.<\/p>\n

Mo\u017eemo sa velikom dozom sigurnosti pretpostaviti da \u0107e se debata o zakonu preseliti u Ustavni sud Crne Gore i da \u0107e sudije ovog suda odlu\u010diti da li je zakon, odnosno neke njegove odredbe, u saglasnosti sa Ustavom Crne Gore. Mogu\u0107e je da \u0107e se ovo pitanje u dogledno vreme na\u0107i i pred Evropskim sudom za ljudska prava.<\/p>\n

U uzburkanoj atmosferi, pravna argumentacija nije bila u prvom planu, ali \u0107e se usko stru\u010dna pitanja u \u017ei\u017eu vra\u0107ati \u0161to vreme bude dalje odmicalo.<\/p>\n

U ovom tekstu bavimo se isklju\u010divo pitanjima mogu\u0107eg uticaja odredaba iz \u010dl. 62, 63 i 64 zakona na pravo na imovinu koje je proklamovano u \u010dlanu 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.<\/p>\n

Navedene odredbe (predloga) zakona glase:<\/p>\n

\u010clan 62<\/p>\n

Vjerski objekti i zemljiste koje koriste vjerske zajednice na teritoriji Cme Gore koji su izgra\u0111eni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda dr\u017eave ili su bili u dr\u017eavnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine vjerskih zajednica, kao kultuma ba\u0161tina Cme Gore, dr\u017eavna su svojina.<\/p>\n

Vjerski objekti koji su izgra\u0111eni na teritoriji Cme Gore zajedni\u010dkim ulaganjima gra\u0111ana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kultuma ba\u0161tina Cme Gore, dr\u017eavna su svojina.<\/p>\n

U pogledu postojanja dokaza o \u010dinjenicama iz st. 1 i 2 ovog \u010dlana primijeni\u0107e se dokazna sredstva i pravila dokazivanja u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i supsidijamo Zakonom o parni\u010dnom postupku.<\/p>\n

\u010clan 63<\/p>\n

Organ uprave nadlezan za poslove imovine duzan je da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdi vjerske objekte i zemlji\u0161te koji su u smislu \u010dlana 62 ovog zakona dr\u017eavna svojina, izvr\u0161i njihov popis i podnese zahtjev za upis prava dr\u017eavne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti.<\/p>\n

Organ uprave nadle\u017ean za poslove katastra duzan je da upis zahtjeva iz stava 1 ovog \u010dlana izvrsi u roku od 15 dana od dana podno\u0161enja zahtjeva, o \u010demu, bez odlaganja, obavje\u0161tava vjersku zajednicu koja koristi objekte i zemlji\u0161te iz stava 1 ovog \u010dlana.<\/p>\n

\u010clan 64<\/p>\n

Po pravosna\u017enosti odluke kojom se vr\u0161i upis prava dr\u017eavne svojine u katastar nepokretnosti u skladu sa \u010dlanom 62 st. 1 i 2 ovog zakona, vjerska zajednica nastavlja sa kori\u0161\u0107enjem objekata i zemlji\u0161ta koji su predmet upisa do odluke dr\u017eavnog organa nadle\u017enog za odlu\u010divanje o dr\u017eavini, kori\u0161\u0107enju i raspolaganju ovim objektima i zemlji\u0161tem.<\/p><\/blockquote>\n

Interesantno je da su ovako va\u017ene odredbe svoje mesto na\u0161le u prelaznim i zavr\u0161nim odredbama zakona. Gde god se, me\u0111utim, one u zakonu nalazile, njihove posledice su izuzetno zna\u010dajne i zbog toga smo se opredelili da se osvrnemo upravo i samo na njih.<\/p>\n

\u010clan 1 Protokola 1. uz Evropsku konvenciju predvi\u0111a slede\u0107e:<\/p>\n

Svako fizi\u010dko i pravno lice ima pravo na neometano u\u017eivanje svoje imovine. Niko ne mo\u017ee biti li\u0161en svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvi\u0111enim zakonom i op\u0161tim na\u010delima me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n

Prethodne odredbe, me\u0111utim, ni na koji na\u010din ne uti\u010du na pravo dr\u017eave da primjenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala kori\u0161\u0107enje imovine u skladu s op\u0161tim interesima ili da bi obezbjedila naplatu poreza ili drugih da\u017ebina ili kazni.<\/p><\/blockquote>\n

Pravi smisao odredaba Evropske konvencije ne nalazimo u samom tekstu Konvencije, ve\u0107 u odlukama Evropskog suda za ljudska prava.<\/p>\n

Evropski sud u predmetima koji se odnose na povredu prava na imovinu razmatra najpre da li je do\u0161lo do me\u0161anja dr\u017eave u pravo na imovinu aplikanta.<\/p>\n

Ukoliko utvrdi da je do\u0161lo do me\u0161anja sud \u0107e razmotriti:<\/p>\n

    \n
  1. Da li je me\u0161anje bilo u skladu sa doma\u0107im zakonom? i<\/li>\n
  2. Da li je bilo opravdano javnim interesom?<\/li>\n<\/ol>\n

    Ukoliko su odgovori na pitanja pod 2 i 3 potvrdni, Sud \u0107e ispitati i<\/p>\n

    3. Da li me\u0161anje proporcionalno cilju koji se \u017eeli posti\u0107i? (primena pravi\u010dnog balansa izme\u0111u proklamovanog javnog interesa i uskra\u0107ivanja prava pojedinca)<\/p>\n

    Na kraju, me\u0161anje dr\u017eave u mirno u\u017eivanje prava na imovinu mora biti i u skladu sa op\u0161tim na\u010delima me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n

    Slu\u010daj koji se mo\u017ee smatrati relevantnim za na\u0161u temu, a koji je odlu\u010den pred Evropskim sudom za ljudska prava bio je slu\u010daj Holy Monasteries v. Greece (Brojevi predstavki 13092\/87 i 13984\/88, presuda od 9. decembra 1994. godine). Okolnosti slu\u010daja bile su slede\u0107e:<\/p>\n

    Osam manastira je podnelo predstavke protiv Gr\u010dke 1987. godine i 1988. godine zbog povrede prava na imovinu, ali i povrede prava zagarantovanih \u010dlanovima 6, 9, 11, 13 i 14 Konvencije.<\/p>\n

    Manastiri koji su osnovani izme\u0111u IX i XIII veka stekli su zna\u010dajnu imovinu i to naro\u010dito donacijama prikupljenim pre stvaranja gr\u010dke dr\u017eave 1829. godine, s tim \u0161to je zna\u010dajan deo te imovine oduzet tokom prvih godina dr\u017eave Gr\u010dke. Sami manastiri su poklanjali \u010ditave posede dr\u017eavi ili pojedincima. Tokom vizantijske i osmanske imperije, manastiri i verske institucije su bile jedine institucije koje su obavljale va\u017ene dru\u0161tvene, kulturne i obrazovne funkcije. \u010cak i u XIX veku, nakon stvaranja moderne gr\u010dke dr\u017eave, oni su jo\u0161 uvek obavljali neke od tih funkcija. Dr\u017eava nikada nije dovodila u pitanje svojinu nad njima, a u nekoliko navrata je dr\u017eava u svom Slu\u017ebenom glasniku\/listu objavljivala uredbe u kojima im je priznata svojina nad ovom imovinom.<\/p>\n

    Osim imovine koja je vekovima sticana, manastiri su u novije vreme prikupili brojne parcele i zgrade, bilo kao poklon, zaostav\u0161tinu ili kupovinom. Prema zakonu br. 4684\/1930, njihovo zemlji\u0161te i zgrade su klasifikovani kao \u201eimovina koja treba da se realizuje\u201c ili \u201eimovina koja bi trebalo da se zadr\u017ei\u201c.<\/p>\n

    Druga kategorija je obuhvatala imovinu koja se smatrala neophodnom za potrebe manastira, uzimaju\u0107i u obzir broj njegovih \u010dlanova i njegovu istorijsku vrednost kao mesto hodo\u010da\u0161\u0107a i oni su navedeni u dekretu koji je usvojen na predlog ministra za obrazovanje i verska pitanja. Odgovornost za \u201eimovinu koja bi trebalo da se zadr\u017ei\u201c je bila data manastirima i njeno sprovo\u0111enje je regulisano dekretom iz marta 1932. godine. Njime je predvi\u0111eno da se prihodi koji poti\u010du od samog manastira koriste za njegovo unapre\u0111enje (saniranje gubitaka, popravke i odr\u017eavanje zgrada i unapre\u0111enje obrazovnih svrha). Odgovornost za upravljanje \u201eimovinom koja treba da se realizuje\u201c bila je preneta na Kancelariju za upravljanje crkvenom imovinom (KUCI).<\/p>\n

    Ustav iz 1952. godine je ovlastio dr\u017eavu da ekspropri\u0161e zemlji\u0161te u korist siroma\u0161nih poljoprivrednika i sto\u010dara u periodu od tri godine od stupanja na snagu. Me\u0111utim, u skladu sa prelaznom odredbom Ustava, Gr\u010dka pravoslavna crkva i dr\u017eava su sklopile sporazum po kojem se dr\u017eava odrekla svojih prava iz Ustava koja se odnose na eksproprijaciju ili prinudni zakup imovine gr\u010dke crkve. Sporazumom je predvi\u0111eno da \u0107e crkva i manastiri preneti 4\/5 svog poljoprivrednog zemlji\u0161ta i 2\/3 zemlje svojih pa\u0161njaka, a zauzvrat bi dobili tre\u0107inu stvarne vrednosti te imovine.<\/p>\n

    Zakon br. 1700\/1987<\/strong><\/p>\n

    Ovaj zakon koji je objavljen u Slu\u017ebenom glasniku 6. maja 1987. godine, izmenio je pravila o upravljanju i zastupanju manastirske imovine u nadle\u017enosti KUCI. Njime je predvi\u0111eno da dr\u017eava, u roku od \u0161est meseci od dana objavljivanja, postane vlasnik celokupne manastirske imovine, osim ukoliko manastiri doka\u017eu da je njihovo vlasni\u0161tvo uspostavljeno bilo odgovaraju\u0107im aktom, bilo zakonskom odredbom, bilo pravnosna\u017enom sudskom odlukom protiv dr\u017eave. Zna\u010dajno je napomenuti da su svojinske transakcije mogle biti registrovane tek nakon 1856. godine (kada je usvojen Zakon o registraciji nepokretnosti i stvarnih prava u vezi s njima). Sli\u010dno tome, Gra\u0111anski zakonik je zahtevao da se zaostav\u0161tine i nasledstva registruju tek od 1946. godine.<\/p>\n

    Zakon je predvideo da u roku od dva meseca, po isteku navedenog \u0161estomese\u010dnog perioda, svako pravno i fizi\u010dko lice koje poseduje neku od zgrada za koje se \u201esmatra da pripadaju dr\u017eavi\u201c mora prebaciti na odgovaraju\u0107e odeljenje za poljoprivredu ili \u0161umarstvo. Ukoliko ovo propusti da u\u010dini, pomenuta dr\u017eavna tela \u0107e naknadno doneti odgovaraju\u0107e re\u0161enje za delo\u017eaciju koje \u0107e biti izvr\u0161no u roku od 15 dana. Iseljena osoba mo\u017ee podneti zahtev za sudsku reviziju ovog re\u0161enja, ali on ne\u0107e imati odlo\u017eno dejstvo.<\/p>\n

    Zakon 1811\/1988<\/strong><\/p>\n

    Nakon \u0161to je dono\u0161enje ovog zakona izazvalo o\u0161tru reakciju gr\u010dke crkve, odr\u017ean je niz sastanaka Vlade i Sinoda koji su rezultirali sporazumom prema kojem \u0107e manastiri deo svoje imovine preneti dr\u017eavi. Sinod je zaklju\u010dio sporazum sa dr\u017eavom 1988. godine nakon \u010dega je 149 manastira (me\u0111u kojima i neki od aplikanata) prenelo na dr\u017eavu svoje poljoprivredno i \u0161umsko imanje; 47 manastira je navelo da nema nikakvu imovinu koja bi potpadala pod onu predvi\u0111enu sporazumom. Parlament je ratifikovao sporazum u \u010dlanu 1 Zakona br. 1811\/1988 kojim je predvi\u0111eno da \u0107e se upravljanje gradskom imovinom manastira koje nisu strane sporazuma vratiti Sinodu gr\u010dke crkve, dok \u0107e se na ostatak imovine tih manastira primeniti odredbe zakona 1700\/1987.<\/p>\n

    Prema Sporazumu, manastiri su morali da prenesu svo svoje poljoprivredno i \u0161umsko zemlji\u0161te, osim onog u krugu od 200 metara; mora se tra\u017eiti mi\u0161ljenje manastira pre nego \u0161to se u njihovoj blizini oforme ustanove, restorani ili poslovni objekti. Manastiri su ovla\u0161\u0107eni da zadr\u017ee deo svoje prvobitne imovine, pod uslovom da ukupna povr\u0161ina zadr\u017eanog zemlji\u0161ta ne prelazi 500.000 kvadratnih metara \u0161ume ili 200.000 kvadratnih metara poljoprivrednog zemlji\u0161ta i 20% zemlji\u0161ta upotrebljivog za turisti\u010dke svrhe. Gr\u010dkoj crkvi je dodeljeno 40% zemlje koja je uklju\u010dena u urbanisti\u010dki plan razvoja nakon 1952. godine. Kona\u010dno, zemlji\u0161te koje je u vlasni\u0161tvu manastira na osnovu pravnog akta, testamenta ili poklona je izuzeto iz prenosa. U zamenu za prenos vlasni\u0161tva, dr\u017eava se obavezala da plati stipendiju za 85 sve\u0161tenika i da potro\u0161i 1% bud\u017eetskih sredstava namenjenih crkvi za finansijsku podr\u0161ku manastira potpisnika Sporazuma.<\/p>\n

    Pojedini manastiri su tvrdili da je ovaj Sporazum ni\u0161tav iz vi\u0161e razloga: (1) sklopio ga je Sinod kao administrativno telo crkve, bez ikakvog pravnog kapaciteta; (2) nadbiskupi i mitropoliti koji su u\u010destovali u izradi sporazuma nisu bili statutarni predstavnici Sinoda; (3) da parcele zemlji\u0161ta koje bi trebalo preneti dr\u017eavi nisu precizno ograni\u010deni, ne pominje se njihova loakcija, povr\u0161ina ili granice; (4) gr\u010dku dr\u017eavu nije zastupao statutarni zastupnik; (5) u vreme sklapanja Sporazuma, KUCI je bio zadu\u017een za upravljanje i zastupanje imovine manastira, a vlasni\u0161tvo je ve\u0107 bilo preba\u010deno na dr\u017eavu po zakonu br. 1700; (6) ovla\u0161\u0107enja izdata Sinodu nisu bila notarski overena saglasno zakonu; (7) uslovi koje su manastiri postavili za zaklju\u010denje Sporazuma nisu bili adekvatno preneti u njegovom kona\u010dnom tekstu.<\/p>\n

    U sudskom sporu koji je vo\u0111en pred sudom u Atini, tu\u017eba jednog od manastira je odbijena, a ova presuda je potvr\u0111ena u drugostepenom postupku. Sudovi nisu prihvatili nijedan od prethodno pobrojanih argumenata koje je manastir izneo u svoju korist.<\/p>\n

    Povreda prava<\/strong><\/p>\n

    Aplikanti su u predstavci ukazali da im je povre\u0111eno pravo na imovinu preno\u0161enjem dela svoje imovine na dr\u017eavu prema navedenim zakonima. Tvrdili su da sporni zakoni nisu bili u skladu sa Konvencijom. Sa druge strane, Vlada je tvrdila da u odnosu na manastire nisu preduzete prakti\u010dno nikakve mere u primeni zakona.<\/p>\n

    Sud je najpre naveo da njegova uloga nije da generalno procenjuje relevantne propise, ali je u obavezi da, u meri u kojoj je to mogu\u0107e, ispita sporna pitanja koja su otvorena pred njim. U tom smislu, sud se fokusirao na ispitivanje spornih zakona u meri u kojoj oni uti\u010du na pravo na imovinu aplikanata.<\/p>\n

      \n
    1. i) Da li je bilo zadiranja u pravo na imovinu aplikanata<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

      Vlada Gr\u010dke je u svom obra\u0107anju navela da je u zakonu kori\u0161\u0107en termin \u201ekoji \u0107e se smatrati vlasni\u0161tvom dr\u017eave\u2026\u201c \u0161to je u stvarnosti zna\u010dilo puku pretpostavku o vlasni\u0161tvu. Pomenuti izraz nije zna\u010dio da je dr\u017eava ustvari stekla vlasni\u0161tvo na spornoj imovini, dok je sa druge strane manastirima omogu\u0107eno da svoje vlasni\u0161tvo doka\u017eu pred sudom.<\/p>\n

      Sud je naveo da je dr\u017eava stvorila pretpostavku o dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu \u010dime je prebacila teret dokazivanja na aplikante koji svoje vlasni\u0161tvo mogu da doka\u017eu samo ako imaju uredno registrovanu vlasni\u010dku ispravu, ukoliko im vlasni\u0161tvo proisti\u010de iz zakona ili iz pravnosna\u017ene sudske odluke protiv dr\u017eave. Zakon nije predvideo nijedan drugi na\u010din dokazivanja vlasni\u0161tva nad predmetnom imovinom (npr. presuda protiv drugog lica il ibilo koji drugi dokaz koji ne ulazi u one propisane zakonom).<\/p>\n

      Sud je konstatovao da su manastiri uspostavljeni mnogo pre stvaranja gr\u010dke dr\u017eave i da su tokom vekova nagomilali zna\u010dajnu nepokretnu imovinu. Nesumnjivo je da su vlasni\u010dke isprave iz vremena vizantijske ili otomanske imperije izgubljene ili uni\u0161tene. U kontekstu tog i takvog zemlji\u0161ta koje je u posedu aplikanata toliko dugo, \u010dak i ako nije bilo zakonitog vlasni\u0161tva, period dr\u017eanja u posedu je bio dovoljno dug, da bi se aplikanti mogli osloniti na odr\u017eaj, kako u pogledu dr\u017eave, tako i u pogledu tre\u0107ih lica do momenta kada su sporni zakoni stupili na snagu. Shodno tome, Sud je dao poseban zna\u010daj sticanju imovine \u201evanrednim odr\u017eajem\u201c s obzirom na to da u Gr\u010dkoj, pre 1856. godine, nije postojao nikakav registar vlasni\u0161tva nepokretnosti, dok se pre 1946. godine nisu mogli registrovati vlasni\u0161tvo, pokloni i zaostav\u0161tina.<\/p>\n

      Nadalje, dr\u017eavi \u201ekoja se smatra vlasnikom\u201c poljoprivrednog i \u0161umskog dobra se automatski daje na kori\u0161\u0107enje i posedovanje ovo zamlji\u0161te, u skladu sa zakonom. Po mi\u0161ljenju Suda, to nije samo proceduralno pravilo koje se odnosi na teret dokazivanja, ve\u0107 i materijalnopravna odredba \u010diji je efekat prenos vlasni\u0161tva na dr\u017eavu.<\/p>\n

      Sud je tako\u0111e ukazao na \u010dinjenicu da je aplikantima ostavljen rok od dva meseca da prenesu vlasni\u0161tvo na dr\u017eavu, jer se u protivnom donosi izvr\u0161no re\u0161enje o delo\u017eaciji. \u0160to se pravnih lekova koji su na raspolaganju strankama ti\u010de, Sud je primetio da oni nemaju suspenzivno dejstvo.<\/p>\n

      Vlada se oslonila i na \u010dinjenicu da nijedan od aplikanata nije morao da prenese imovinu na dr\u017eavu, niti su dobili nalog za iseljenje, a uzimaju\u0107i u obzir Sporazum Sinoda i Vlade, nesporno je da zakon br. 1700\/1987 ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Me\u0111utim, Sud je ukazao da nijedan od manastira nije potpisao ovaj Sporazum, shodno \u010demu se pomenuti zakon odnosi na njih, dok okolnost da jo\u0161 uvek nije izdat nalog za delo\u017eaciju ne mora da zna\u010di da to ne\u0107e biti u\u010dinjeno, posebno imaju\u0107i u vidu sudske presude u Gr\u010dkoj koje su i dalje bile na snazi.<\/p>\n

      Na osnovu svega iznetog, Sud je zaklju\u010dio da je do\u0161lo do me\u0161anja u pravo na imovinu aplikanata.<\/p>\n

        \n
      1. ii) Da li je me\u0161anje te\u017eilo legitimnom cilju<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

        Aplikanti su tvrdili da nema nijednog legitimnog cilja koji se \u017eeleo za\u0161tititi, s obzirom na to da namera zakonodavca nije bila da se zemlji\u0161te prenese poljoprivrednicima koji je nisu imali, ve\u0107 da se \u017eelelo sticanje profita. Zakon je zaista predvideo prenos prava kori\u0161\u0107enja na poljoprivrednike, ali norma nije bila obavezuju\u0107eg karaktera. Stoga, da je dr\u017eava zaista \u017eelela da vodi socijalnu politiku, ona je to mogla posti\u0107i bez zadiranja u pravo na imovinu aplikanata.<\/p>\n

        Sud je primetio da se u obrazlo\u017eenju predloga zakona koji je podnesen Parlamentu navode razlozi za osporene mere \u2013 okon\u010danje ilegalne prodaje predmetnog zeml\u0458i\u0161ta, spre\u010davanje napu\u0161tanja ili nekontrolisani razvoj tog zeml\u0458i\u0161ta. Neobavezna priroda prenosa kori\u0161\u0107enja zeml\u0458i\u0161ta na pol\u0458oprivrednike ili pol\u0458oprivredne zadruge i ukl\u0458u\u010divanje javnih tela me\u0111u korisnike takvih transfera mo\u017ee pobuditi odre\u0111enu sumnju u razloge za nametanje ovih mera, ali oni ne mogu biti dovol\u0458ni da se li\u0161e op\u0161teg cil\u0458a Zakona br. 1700\/1987 i njegovog legitimiteta u kontekstu javnog interesa.<\/p>\n

        iii) Proporcionalnost me\u0161anja<\/strong><\/p>\n

        Sud je naveo da je 1952. godine gr\u010dko zakonodavstvo preduzelo mere za eksproprijaciju velikog dela manastirske poljoprivredne imovine. Ni 1952. godine, niti 1987. godine manastiri vi\u0161e nisu obavljali iste dru\u0161tvene, obrazovne ili kulturne funkcije koje su imali pre uspostavljanja gr\u010dke dr\u017eave. Tako\u0111e, zakonodavac je predvideo obe\u0161te\u0107enje u visini 1\/3 stvarne vrednosti eksproprisanog zemlji\u0161ta, s tim \u0161to takve odredbe o obe\u0161te\u0107enju nije bilo u zakonu br. 1700\/1987.<\/p>\n

        Predvi\u0111ena zakonska re\u0161enja u spornim zakonima su bila takva da ih Sud nije mogao smatrati pla\u0107anjem adekvatnog obe\u0161te\u0107enja. Stoga, aplikantima je nametnut nesrazmeran teret li\u0161avanjem imovine, dok sporni zakon ne posti\u017ee pravi\u010dnu ravnote\u017eu izme\u0111u suprotstavljenih interesa.<\/p>\n

        U tom smislu, Sud je zaklju\u010dio da je do\u0161lo do povrede \u010dlana 1 Prvog protokola uz Konvenciju. Odluka Suda je dostupna na slede\u0107em linku: http:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng?i=001-57906 .<\/p>\n

        \u0160to se ti\u010de ostalih povreda prava koje su podnosioci naveli u predstavkama, Evropski sud ih nije razmatrao, ve\u0107 se zadovoljio utvr\u0111ivanjem povrede prava na imovinu.<\/p>\n

        ***<\/strong><\/p>\n

        Sli\u010dnosti u postupanju gr\u010dkog i crnogorskog zakonodavca nesumnjivo ima. I predmet Svetih manastira i situacija sa imovinom SPC u Crnoj Gori odlikuje kompleksno \u010dinjeni\u010dno stanje koje se odnosilo na re\u0161enje pitanja vlasni\u0161tva nad manastirima i crkvama. Imovina je u oba slu\u010daja stvorena u daljoj pro\u0161losti, a svakako mnogo pre dono\u0161enja zakona koji pretenduju da re\u0161e pitanje svojine nad tom imovinom.<\/p>\n

        Relevantni zakoni (i gr\u010dki i crnogorski) propisuju da \u0107e, ukoliko crkve ne doka\u017eu da su stekle pravo svojine na imovini u skladu sa na\u010dinima predvi\u0111enim zakonima usvojenim nekoliko desetina ili stotina godina nakon sticanja imovine, kao vlasnik te imovine biti upisana dr\u017eava. U obe situacije (i gr\u010dke i crnogorske) se, u biti, fakti\u010dki uspostavlja prezumpcija da imovina pripada dr\u017eavi, dok je na crkvama da poku\u0161aju da je ospore.<\/p>\n

        U odnosu na kriterijume koje primenjuje Evropski sud za ljudska prava mo\u017ee se pretpostaviti da \u0107e Sud stati na stanovi\u0161te da je do\u0161lo do me\u0161anja dr\u017eave u pravo na imovinu aplikanta, i da je postojao doma\u0107i zakon po kome je me\u0161anje sprovedeno. Da li je me\u0161anje bilo opravdano javnim interesom Sud \u0107e morati da ceni u odnosu na konkretne okolnosti. U obrazlo\u017eenju predloga zakona predloga\u010d je naveo i slede\u0107e:<\/p>\n

        Obnavljanjem dr\u017eavne nezavisnosti 2006. godine, Crna Gora je stekla i pravo i obavezu da na svojoj teritoriji uredi korpus vjerskih prava i sloboda, odnosno, da normira polo\u017eaj vjerskih zajednica i njihovih odnosa sa dr\u017eavom.<\/p>\n

        Na ustavnom nivou to je uradila 2007. godine, a na podustavnom nivou jo\u0161 uvijek je u primjeni Zakon o pravnom polo\u017eaju vjerskih zajednica iz 1977. godine ( \u201eSl. List SRCG\u201c, broj 9\/77).<\/p>\n

        Imaju\u0107i u vidu da Crna Gora danas funkcionise u bitno drugacijem pravnom, politi\u010dkom i dru\u0161tvenom sistemu, te da se nalazi u procesu pretpristupnih pregovora za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, to podrazumijeva obavezu uskla\u0111ivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije.<\/p>\n

        Novi pravni okvir treba da predstavlja optimalno rje\u0161enje koje \u0107e u skladu sa ustavnim smjernicama uva\u017eiti najva\u017enije me\u0111unarodne standarde u ovoj oblasti i istovremeno uva\u017eiti drustvene i vjerske posebnosti Crne Gore.<\/p>\n

        Ovakvo obrazlo\u017eenje mo\u017ee se prihvatiti u odnosu na neophodnost promene pravnog okvira, ali ostaje veliko pitanje koliko ono opravdava ovako zna\u010dajnu intervenciju u imovinska prava. Ukoliko bi i uspelo da zadovolji kriterijum postojanja javnog interesa, do\u0161li bismo do najve\u0107e prepreke, a to je pitanje proporcionalnosti me\u0161anja cilju koji se \u017eeli posti\u0107i, odnosno do pitanja da li je postignut pravi\u010dni balans izme\u0111u proklamovanog javnog interesa i uskra\u0107ivanja prava pojedinca, odnosno verske zajednice. \u010cini nam se da su argumenti da pravi\u010dni balans nije postignut dovoljno ubedljivi.<\/p>\n

        Pitanja postavljena u ovom tekstu mogu se u ovom trenutku smatrati hipoteti\u010dkim pravnim pitanjima, koja se lako mogu pretvoriti u realne zahteve iznete pred Ustavni sud Crne Gore i pred Evropski sud za ljudska prava. Ostaje nam da sa\u010dekamo da vidimo da li \u0107e do toga do\u0107i i kakav \u0107e kona\u010dan ishod biti.<\/p>\n

        Ovaj tekst je nastao u saradnji sa kolegom advokatom Du\u0161anom Ignjatovi\u0107em koji je u najve\u0107em delu omogu\u0107io da ovaj tekst dobije kona\u010dni oblik.<\/p>\n

        mihailolawblog.wordpress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

        U odnosu na kriterijume koje primenjuje Evropski sud za ljudska prava mo\u017ee se pretpostaviti da \u0107e Sud stati na stanovi\u0161te da je do\u0161lo do me\u0161anja dr\u017eave u pravo na imovinu aplikanta, i da je postojao doma\u0107i zakon po kome je me\u0161anje sprovedeno. Da li je me\u0161anje bilo opravdano javnim interesom Sud \u0107e morati da ceni u odnosu na konkretne okolnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":281083,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,14],"tags":[],"class_list":["post-281255","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-vijesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281255","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=281255"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281255\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":281258,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281255\/revisions\/281258"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/281083"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=281255"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=281255"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=281255"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}