{"id":280872,"date":"2019-12-28T07:47:28","date_gmt":"2019-12-28T06:47:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=280872"},"modified":"2019-12-28T07:47:28","modified_gmt":"2019-12-28T06:47:28","slug":"kad-jednom-osnujemo-partiju-sve-ce-biti-bolje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2019\/12\/28\/kad-jednom-osnujemo-partiju-sve-ce-biti-bolje\/","title":{"rendered":"Kad jednom osnujemo partiju, sve \u0107e biti bolje?"},"content":{"rendered":"

Autor: Vuk Vukovi\u0107\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u201ePartija u kojoj je Jovo Baki\u0107 odlo\u017eila osnivanje\u201c: pod tim je naslovom dnevni list Danas javio da \u0107e nova inicijativa za jedinstveniji politi\u010dki nastup radikalne levice \u2013 pardon, partija u kojoj je Jovo Baki\u0107 \u2013 odlo\u017eiti svoj osniva\u010dki kongres za januar. Ostavimo po strani aporiju bivanja u stranci koja odla\u017ee sopstveno osnivanje; ostavimo po strani i ovo su\u017eenje svesti koje kao da primorava opozicione medije, ali i bira\u010de kilave srpske opozicije, da pojavu nove politi\u010dke inicijative shvataju isklju\u010divo u klju\u010du jedne li\u010dnosti, koju su pritom ve\u0107 omrzli jer se nije priklonila desni\u010darskom Savezu za Srbiju. Mo\u017eda je u pitanju svesna strategija tih medija, a mo\u017eda je i sama inicijativa mogla bolje pristupiti medijskom aspektu sopstvenog postanja. Nije ni va\u017eno \u2013 daleko je va\u017enije to \u0161to se \u010dini da na red dolazi ne\u0161to na \u0161ta se godinama \u010dekalo.<\/p>\n

Uprkos malicioznim i revizionisti\u010dkim tvrdnjama onih koji smatraju da u Srbiji \u201elevica ne postoji\u201c, poku\u0161aj okupljanja oko Socijaldemokratske unije (SDU) nije jedini poku\u0161aj ujedinjenja razli\u010ditih struja i frakcija na\u0161e radikalne levice. Prvi takav (neuspe\u0161an) poku\u0161aj zbio se pre vi\u0161e od jedne decenije, u obliku Socijalnog fronta, da bi se u godinama koje su usledile razli\u010dite organizacije i grupacije zbli\u017eavale i potom ponovo udaljavale u zavisnosti od onoga \u0161to je u datom trenutku bilo \u201egoru\u0107e pitanje\u201c. Studentske borbe, borbe radnika-akcionara i radnika privatizovanih preduze\u0107a, zakoni o radu i o \u0161trajku, akcije protiv rehabilitacije kvislinga i ratnih zlo\u010dinaca, borba protiv izvr\u0161iteljske mafije \u2013 sve su to bili povodi koji su diktirali te\u0161nju, ali uglavnom privremenu saradnju izme\u0111u raznorodnih organizacija i frakcija.<\/p>\n

Levi samit Srbije, koji je neposredno uklju\u010den u projekat ujedinjenja oko SDU, i sam je proizvod (neuspe\u0161nih) napora da se postigne kakva-takva koordinacija izme\u0111u aktivista s levice i radni\u010dkih grupa \u0161irom Srbije i postavi na \u010dvr\u0161\u0107e temelje. Nijedan od tih poku\u0161aja nije ostvario svoj zacrtani cilj, ali nije bio ni sasvim bez rezultata.<\/p>\n

Kad jednom osnujemo partiju, sve \u0107e biti bolje \u2013 ova re\u010denica, koju izgovara Ljubi\u0161a Samard\u017ei\u0107 u ulozi Dimitrija Tucovi\u0107a u istoimenoj seriji, a koja je mnogo puta izgovorena i me\u0111u levi\u010darima, izraz je frustracije tim neuspesima, ali i skoro pa hilijasti\u010dkog ube\u0111enja da \u0107e Parteiform biti vododelnica izme\u0111u predistorije i prave istorije klasnih borbi u postsocijalisti\u010dkoj Srbiji. Partija, kao dominantni oblik politi\u010dkog organizovanja na komunisti\u010dkoj i socijalisti\u010dkoj levici, pored sindikata, trebalo bi da re\u0161i probleme koji su do sada ko\u010dili razvoj istinski socijalisti\u010dke alternative u Srbiji: nedostatak resursa, organizacionu razobru\u010denost, nesaglasje i odsustvo sprovodivih, merljivih strate\u0161kih planova za osvajanje politi\u010dke mo\u0107i. Ho\u0107e li, prema tome, sve biti bolje kad jednom osnujemo partiju?<\/p>\n

Izbori i radikalna levica<\/h2>\n

Regionalna de\u0161avanja na tom planu idu u prilog toj pretpostavci. Uspesi i dobro dr\u017eanje slovena\u010dke Levice; poku\u0161aj Radni\u010dke fronte (RF) da se u Hrvatskoj pozicionira kao socijalisti\u010dka alternativa svim pretendentima na Franju Tu\u0111mana i o\u0161tar, hrabar i, reklo bi se, uspe\u0161an nastup Katarine Peovi\u0107 u predizbornoj debati; i ulazak koalicije Zagreb je NA\u0160! u zagreba\u010dku gradsku skup\u0161tinu ukazuju na to da se na \u0161irem prostoru sti\u010du uslovi za novi proboj na nacionalnu politi\u010dku scenu. Nasuprot tome, dezorijentacija i spla\u0161njavanje makedonske Levice nakon nacionalisti\u010dkog pu\u010da u toj partiji, kao i porazi levih snaga na me\u0111unarodnoj sceni (Laburisti, skleroti\u010dni Podemos, povratak Nove demokratije na vlast u Gr\u010dkoj\u2026) upozoravaju na krhke temelje svih nedavnih pomaka i pozivaju na trezvenost u analizi i o\u010dekivanjima.<\/p>\n

Upravo bi tako trebalo pristupiti i poku\u0161ajima da se kod nas postigne politi\u010dki proboj ujedinjenjem levice. Osnovna prepreka tome nisu karakterne mane pojedinih u\u010desnika, niti ograni\u010denja njihovih organizacija, ve\u0107 jedan ni manje ni vi\u0161e nego strukturni faktor: osipanje klasne osnove za radikalno levu partiju, potom heterogenizacija onoga \u0161to je u tom pogledu preostalo i jaz izme\u0111u nosilaca savremenih socijalisti\u010dkih ideja i klase \u010dijih su interesa te ideje izraz.<\/p>\n

Razbijanjem Jugoslavije i transformacijom jugoslovenskog dru\u0161tva prekinut je razvoj socijalisti\u010dkih oblika organizovanja (ali i onih predratnih koji su, kao zalog, bili ugra\u0111eni u jugoslovensko dru\u0161tvo) i trajno je izmenjena kompozicija kako radni\u010dke klase, tako i \u0161irih radnih slojeva. Ukoliko nova partija, umesto neodre\u0111enih obe\u0107anja o fundamentalnoj promeni \u010ditavog dru\u0161tveno-ekonomskog sistema i preteranog insistiranja na programskim razlikama u odnosu na druge partije, na sebe preuzme zadatak da efektivno, u praksi zatvori taj jaz, ona \u0107e ujedno i omogu\u0107iti da (socijalisti\u010dke) ideje postanu materijalna sila koja \u0107e naposletku promeniti dru\u0161tvo.<\/p>\n

Ponovna izgradnja dru\u0161tvenih veza izme\u0111u ljudi istovetnih interesa, a \u010dije su zajednice rasturene prvo kapitalisti\u010dkom restauracijom, a onda i klijentelisti\u010dkim oblikom te restauracije; stvaranje organizacija za uzajamnu pomo\u0107, odbranu i za\u0161titu potla\u010denih od dr\u017eavnog i para-dr\u017eavnog nasilja; preuzimanje inicijative u re\u0161avanju lokalnih problema i nasilja vlasti, koje mo\u017ee biti prilika za izgradnju poverenja u militante ove nove partije; logisti\u010dka podr\u0161ka \u0161trajkovima i drugim borbama; prekograni\u010dna saradnja i razmene sa partijama i organizacijama sli\u010dnog usmerenja \u2013 sve je to deo komunisti\u010dkog repertoara i sve su to na\u010dini kojima se mo\u017ee zapo\u010deti projekat revitalizacije onog zajedni\u0161tva koje je oduvek bilo materijalno-politi\u010dka osnova za borbenu, revolucionarnu alternativu, i to ne samo na ovim prostorima.1<\/p>\n

Jo\u0161 neke mogu\u0107nosti isti\u010de i S. Gu\u017evica u svom tekstu iz aprila ove godine i iz njih izvodi ispravne zaklju\u010dke. Ukoliko se krene ovim putem, politi\u010dki predstavnici nove partije ne\u0107e biti \u201epoliti\u010dari\u201c koji su do\u0161li da se pri\u0161ljam\u010de na ovu ili onu konkretnu borbu, ve\u0107 organski pripadnici slojeva koji tu borbu i vode i njeni najve\u0161tiji organizatori.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, vredi raditi ne samo na infrastrukturi u smislu partijskih odbora, organa i tela \u0161irom zemlje, ve\u0107 i na tome da se lokalizovane borbe vode uspe\u0161nije, koordinisanije i efikasnije bez \u017eelje da se takvi uspesi odmah prevedu u procentualnu prednost u istra\u017eivanjima javnog mnjenja. U suprotnom, preostaje jedino (pred)izborna iluzija i fikcija o bezobli\u010dnom \u201ebira\u010dkom telu\u201c koje samo \u010deka da se pojavi partija za koju \u0107e kona\u010dno mo\u0107i da glasa.<\/p>\n

Treba jasno re\u0107i: bira\u010dko telo radikalne levice je u dru\u0161tvenom smislu uni\u0161teno i ne postoji, a njegova izgradnja tek predstoji. Ukoliko se partija ipak odlu\u010di za izlazak na parlamentarne ili predsedni\u010dke izbore, bespo\u0161tedna izborna trka u uslovima maltene totalne kontrole vlasti nad izbornim procesom samo \u0107e iscrpeti i ljude i materijalne resurse tek stvorene partije za bezna\u010dajnih 0,5% ili 1%. Upitan je i argument o \u201ejavnom profilisanju\u201c \u2013 u doba smartfona, viralnosti sadr\u017eaja i skra\u0107enog informacionog ciklusa, sli\u010dan efekat mo\u017ee se ostvariti i drugim na\u010dinima koji se ne oslanjaju na name\u0161tenu, a iscrpljuju\u0107u izbornu igru. Moglo bi se dodati i da nema razloga za\u0161to bi socijalisti vra\u0107ali veru u izborni sistem parlamentarne demokratije, ako je ona ve\u0107 njenim truljenjem naru\u0161ena. Najbolji i najsumorniji spomenik takvim pre\u010dicama predstavlja Levica Srbije, sada ve\u0107 usisana u Savez za Srbiju.<\/p>\n

Me\u0111utim, izbori na lokalu \u2013 dakle, u uslovima koje je lak\u0161e kontrolisati, sa tematski u\u017eim fokusom i na prostorno manjoj povr\u0161ini \u2013 mogu poslu\u017eiti kao koristan instrument za izgradnju solidarnosti i uzajamnosti, najpre time \u0161to omogu\u0107avaju pristup va\u017enim informacijama, predstavljaju \u201egeneralne probe\u201c za neke ozbiljnije borbe i olak\u0161avaju saznanje pravih problema radni\u0161tva i njegovih saveznika, a odbornicima daju priliku da se ispostave kao legitimni predstavnici stanovnika date oblasti. Dugoro\u010dno, ova strategija bi mogla dovesti do stvaranja mre\u017ee manje ili vi\u0161e sna\u017enih \u201eupori\u0161ta\u201c u gradovima \u0161irom zemlje (npr. tamo gde se grade nove fabrike) \u010dija bi korisnost prevazi\u0161la \u010disto izborne dileme.<\/p>\n

Izazovi organizovanja<\/h2>\n

U pogledu unutra\u0161nje organizacije, iz svega do sada iznetog sledi jedan labaviji i \u0161iri organizacioni model, u kome bi se mo\u017eda \u010dak mogle i formalizovati frakcije. Svima je jasno da na levici postoji mno\u0161tvo struja i opredeljenja, a s obzirom da \u0107e se ljudi svakako grupisati, bolje je ovo ozvani\u010diti i izneti na videlo, nego dozvoliti da se ono de\u0161ava u tajnosti, gde ga nije mogu\u0107e kontrolisati. U uslovima slabosti levice, me\u0111usobnog nepoverenja i neiskustva u strogo partijskom radu kod dobrog dela njenih pripadnika i pripadnica, ali najpre usled pomenutog odsustva dru\u0161tvene baze, nijedan program ili strate\u0161ko opredeljenje nema apriorno preimu\u0107stvo s obzirom na to da do sada nije bilo prilike da se bilo koji od njih oproba na dru\u0161tveno i metodolo\u0161ki relevantan na\u010din. Svakako, ukoliko je analiza iz koje neki program proisti\u010de ispravna, i on \u0107e sam biti ispravniji \u2013 ali za ispravnu analizu potrebno je obilje iskustava i podataka koje ne mo\u017ee prikupiti pojedinac ili mala grupa, ve\u0107 samo jedan organ dru\u0161tvene borbe.2<\/p>\n

Taj organ \u0107e onda biti u stanju i da proizvede analizu \u010diji zaklju\u010dci odre\u0111uju strate\u0161ko usmerenje i odre\u0111ene programske aspekte. S obzirom na to da u trenutnim uslovima nijedan pravac ne mo\u017ee ra\u010dunati na podr\u0161ku \u0161irih dru\u0161tvenih snaga, svako nametanje pravca mo\u017ee imati razorne posledice po novu partiju (cepanje ili raspad). Naposletku, po\u0161to partija ipak nije debatni klub, va\u017eno je izna\u0107i i ravnote\u017eu izme\u0111u ove unutra\u0161nje dinamike i ukupne politi\u010dke operativnosti partije, kako je to unutra\u0161nje nadmetanje ne bi ugu\u0161ilo.<\/p>\n

Za koji god se put nova partija bude opredelila, bi\u0107e neophodna i solidna koli\u010dina strpljenja, dobre volje i poverenja \u201ena kredit\u201c, kao uostalom i u svakom udru\u017eenom ljudskom poduhvatu. S druge strane, a za razliku od dosada\u0161nje prakse na levici, izvestan stepen \u201eprofesionalizacije\u201c (izrada merljivih i sprovodivih polugodi\u0161njih ili godi\u0161njih planova, odgovornost za preuzeti posao, smenjivost u slu\u010daju neuspeha, podno\u0161enje redovnih izve\u0161taja odgovaraju\u0107im organima i \u010dlanstvu i tome sli\u010dno) mo\u017ee samo da izo\u0161tri politi\u010dko \u010dulo nove partije i doprinese njenom ja\u010danju.<\/p>\n

Neka, prema tome, ovaj tekst bude jedan skroman predlog koji proisti\u010de pre svega iz \u017eelje da se izbegne feti\u0161izacija jedinstva levice kao cilja po sebi. Jedinstvo levice je, u odgovaraju\u0107im okolnostima, tek sredstvo za ono \u0161to je pravi cilj \u2013 izgradnju uverljive alternative postoje\u0107em poretku ne samo u na\u0161oj zemlji, ve\u0107 i u regionu koji zna da jedino tako mo\u017ee sru\u0161iti sa vlasti sve na\u0161e pojedina\u010dne vladaju\u0107e klase. Pored toga, ono, u trenutku u kome radikalna desnica pravi spiskove i priprema kre\u010d i vre\u0107e za tela svojih politi\u010dkih protivnika, ima i vitalnu samoodbrambenu funkciju. No, za uspeh nije dovoljno nadati se da \u0107e sve biti bolje jednom kad osnujemo bilo kakvu partiju. U radikalno izmenjenoj globalnoj konjunkturi posle recesije iz 2008, ne treba o\u010dekivati da \u0107e se politi\u010dka borba voditi po pravilima zapadne demokratije. Ona \u0107e ovde biti mnogo prljavija, kao \u0161to je to oduvek i bila \u2013 a za pobedu u takvim uslovima, bi\u0107e nam potrebna i srazmerno opasnija partija.<\/p>\n

1.U tom smislu, ni Komunisti\u010dka partija Jugoslavije, kao predvodnica borbe protiv doma\u0107ih kapitalista i stranog okupatora, nije nastala iznebuha ili zato \u0161to je u Petrogradu zasijala petokraka. Naprotiv \u2013 ona sama je bila izdanak radni\u010dkih borbi, dru\u0161tava i organizacija i socijaldemokratskih pokreta kako u Srbiji, tako i u krajevima pod vla\u0161\u0107u Austrougarske (Socijaldemokratska partija BiH, Socijaldemokratska partija Dalmacije, deo \u010dlanstva Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije\u2026). Tek je na osnovu akumulacije ovih iskustava, frakcijskih borbi, muka s organizovanjem radni\u0161tva koje je dugo \u010dinilo manjinu ukupnog stanovni\u0161tva, bilo mogu\u0107e unutar KPJ ste\u0107i pogled na to \u0161ta zapravo treba da se radi, mada je, svakako, nemalu ulogu imalo i formiranje sovjetske republike u Rusiji i Kominterne.<\/p>\n

2.U jednom svom ranijem tekstu istakao sam socijalno-epistomolo\u0161ku stranu ove problematike: \u201e\u2026sa epistemolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, individualni delatnici naj\u010de\u0161\u0107e ne mogu imati odgovore na kolektivna, dru\u0161tvena pitanja neke konkretne situacije. U tom smislu je politi\u010dka epistemologija marksizma su\u0161tinski kolektivna i proisti\u010de iz (samo)aktivnosti mas\u00e2, ako ho\u0107ete. Prave, relativno kona\u010dne odgovore na ova uglavnom politi\u010dka pitanja ima\u0107e samo jedna nova partija proletarijata, koja \u0107e mo\u0107i da stvori epistemolo\u0161ke uslove za takav tip saznanja.\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vest o osnivanju nove partije radikalne levice u Srbiji je povod za razmatranje va\u017enih i interesantnih pitanja. Kako \u0161iriti dru\u0161tvenu bazu, kakvi modeli organizovanja su potrebni? \u0160ta zna\u010de postoje\u0107e borbe iz perspektive jedne partije? Kako se odnositi prema izborima?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":280873,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[620],"class_list":["post-280872","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-ljevica"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280872","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=280872"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280872\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":280874,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/280872\/revisions\/280874"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/280873"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=280872"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=280872"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=280872"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}